Промоција књиге уз обележавање 20 година рада "Сити маркетинга"

Сити маркетинг (City Marketing centar) обележио је данас у "New City" хотелу 20 година рада уз промоцију нове књиге "Добродошли у Град Ниш" (Welcome to City of Niš).

Да подсетимо..

Сити маркетинг је организатор Сајма аутомобила у Нишу, једине манифестације тог типа у региону.

Општирније на Јужна Србија

Одлази "зимско пролеће" са југа Србије, долази снег

Први снег у 2018. години у Нишу пашће у недељу 14. јануара, по прогнози Републичког хидрометеоролошког завода. Са српским прогностичарима сагласан је и ББЦ који поред “белог прекривача” најављује и пад температуре на 0 степени.

фото: Вања Kесер/архива

Зима и њен “пратилац” забелеће Ниш у недељу, са дневном температуром 1, а ноћном -1 степен Целзијусове скале, прогнозира РХМЗ. Исти тренд задржаће се и у понедељак, опет снег, али са нешто “оштријом” ноћном температуром од -4 степена.

Детаљније на Јужним вестима.

У новом Клиничком центру операција карцинома дебелог црева, интервенцију радио чувени хирург, проф. др Зоран Кривокапић

Један од најеминентнијих колоректалних хирурга у Европи и свету и најбољи хирург, када је реч о операцијама на дебелом цреву, академик, проф. др Зоран Кривокапић, који је своју стручност и умеће демонстрирао готово у свим познатим светским болницама, оперисао је јуче и у новој згради нишког Клиничког центра.

Након завршеног захвата, ни сам академик, који је члан Краљевског колеџа Енглеске али и Америке, проф. др Зоран Кривокапић није крио одушевљење новоизграђеним простором и опремом која се налази у салама новог оперативног блока.
Детаљније на Јужној Србији.

Дочек Православне Нове годиниме уз “Тропико бенд"

Уз ватромет, поп звуке Тропико бенда и точено пиво из комбија, више хиљада грађана дочекало је православну Нову годину у Парку Светог Саве.

Tропико бенд свира за Нишлије; фото: Вања Kесер

Опширније на Јужном вестима

Нишки хотел “Парк“

Мало је оних који прођу улицом 7. јула у Нишу и са тугом не погледају на хотел “Парк”, први модеран хотел, који је град добио далеке 1937. године.

Ова грађевина чува историју и културно наслеђе Ниша, а под заштиту државе стављена 1983. године. Хотел је  купила “Равеx гроуп”, а власник Андрија Радојчић,  каже да ће у наредним годинама “Парк” опет засијати пуним сјајем.

Опширније о историји овог хотела читајте на Порталу Србија Вести.

Хотел "Парк" био је и уточиште прогнанима из Републике Српске Краине.

Свети исповедник Доситеј Васић, Митрополит загребачки

Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Житије Св.доситеја Нишког и Загребачког

О овом Светом угоднику Божијем опширније можете прочитати ОВДЕ.

Вечерас са почеткок у 19.00. часова уз благослов његовог преосвештенства Епископа Нишког г.г.Арсенија почело је свенонћно бденије уз учешће монаштва и свештенства епарије Нишке у част Светог исповедника Доситеја Нишког и Загребачког, кога света црква прославља 13. јанура.

Дивно је слушати јеромонахе и свештенике за певницама, како благодатно узносе хвалу Господу и Угодницима кроз Псалтир и Молитве.

Архијерејском Литургијом даће се свобухватан и Богом благословен печат овој дивној ноћи.

Молитвама Светог Доситеја да Бог излије обиље Своје милости на нас грешне и недостојене, да се обратимо и јединим исправним путем ходимо.

Обележено 140 година слободног Ниша (фото)

У Официрском дому данас је одржана свечана седница Скупштине града Ниша. Добитницима је додељено највише градско признање, награда „11. јануар“. Овај дан се слави јер се навршава 140 година ослобођења од Турака односно дан када је српска војска ушла у слободни Ниш.

Опширније на порталу Грађанин

Неопроштено Свештеник Духови дуж Дрине Ангелина Петровић у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу своја три посљедња романа представила Ангелина  Петровић књижевница из Београда, рођена у околини Сарајева, у једном прелепом амбијенту у подножију Требевића.

Њено детињство, младост и образовање били су везани за жељезницу, па је тако и завршила своје школовање и радила као професор физике испуњавајући жељу свог оца, али је њена мајка у исто време усадила у њи жељу према читању, што је у неком зрелом добу афирмисало као писца.

До сада је написала седам романа са тематиком психотрилера и збирку новела.

Не пише да би се додворавала публици, већ да њене књиге нађу пут до читаоца.

Сагледавајући целокупно књижевно стваралаштво ауторке Ангелине Петровић, а са освртима и на њено властито поимање света, свим присутним љубитељима писане речи покушано је  да, бар једним делом, расветлие и приближе  њене идеје, ставове и литерарне принципе, образложила је Ивана Станковић из Библотеке "Стеван Сремац".

 У ту сврху  представили су три психотрилера ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.

Ово књижевно вече је, својим музичким наступом, оплеменила Наталија Здравковић.

О утисцима књижевне вечери у Нишу, Ангелина Петровић је написала „Библиотека "Стеван Сремац "Ниш - кућа где књига ведри и облачи примила је у наручје моја ткања. Срећна и поносна на Ивану која је читавој вечери дала онај смисао који и сама дајем јунацима својих прича. Хвала мојим драгим колегама из Ниша јер су дошли и подржали моје вече, посебно хвала Браци, јер је дошао из Беле Паланке и тиме показао колико је духовно велики човек. Захваљујем се младој Наталији на тренуцима подарене лепоте. Хвала публици.“

 "Читајте наше књиге " слоган Издавачко продуцентске куће Цепелин.

Братислав Браца Петровић, књижевник  из Беле Паланке своје утиске види овако „Једно предивно вече. О Ангелини нема шта да причам, књиге, њена духовна чеда, говоре све. Само им се придружујем. Но, овом приликом бих хтео да истакнем, што ме посебно одушевило, професионалност библиотекара ове библиотеке Иване Станковић. Свака част! Иначе, хвала Анегелина, но, за праве људе сам прелазио друмове и друмове и тек ћу да прелазим. Нека смо живи и здрави“!

„Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“. Ангелина Петровић

У среду 27. децембра 2017. у 19.00 сати Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш угостиће књижевницу Ангелину Петровић.

Овом приликом биће представљена три последња романа ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.

Ангелина Петровић је рођена у Довлићима, у селу надомак Пала, у Источном Сарајеву, од оца Момира Нешковића и мајке Бранке, рођене Андан.

До своје треће године живела је у Устипрачи, малом месту на обали реке Миљацке.

Први сукоб са животом доживљава у четвртој години, када је спасена из набујале реке Миљацке.

Са родитељима и братом сели се у Београд 1970. године, јер отац проналази нови посао у Србији. Насељавају се у малом месту надомак Београда, у Реснику.

Ангелина Петровић члан је Удружења књижевника Србије и добитник Златне значке (2014), националног признања за допринос у области културе и стваралаштва. Свој први роман, под насловом "Психа" објавила је 2011. године. Награђен је књижевном наградом "Пегаз - печат времена". Инспирацију и надахнуће годинама проналази у делима Достојевског, Толстоја, Ремарка, Гетеа, док су јој узори из српске књижевности Иво Андрић, Десанка Максимовић и Милош Црњански.

Прва жена архитекта у Немачкој је била Српкиња из Ниша

Јованка Бончић је прва жена са дипломом инжењера у Немачкој. Академско звање, ова рођена Нишлијка, стекла је давне 1913. године. Како је, пре више од једног века, забележено у берлинским “Илустрованим новинама” (фотографија лево), Бончићева је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату.

У Дармштату, данас граду науке, 18. јула 1913. ова Нишлијка је стекла звање архитекте и диплому инжењера. Рођена је 1887. године у Нишу, од оца Михаила и мајке Катарине, а студије архитектуре започела је у Београду.

Отишла је у Немачку након одслушаног 7. семестра и стечене праксе у Српским државним железницама. У градићу на западу ове европске земље поред образовања, Бончићева је нашла и љубав свог живота, Украјинца Андреја Катеринића.

После вишегодишњег живота по источноевропским метрополама, овај брачни пар инжењера, 1922. године је дошао у Београд. Јованка је српској престоници оставила зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи.

Након Другог светског рата је пензионисана и остала је да живи у Београду до своје смрти 1966. године.

И награда и улица

Колико је Јованка Бончић значајна у немачком “граду науке” потврђује и чињеница да једна награда коју додељује Универзитет у Дармштату, као и једна улица у студентском кампусу носе њено име. Од пре две године награда “Јованка Бончић” додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке. Нажалост, у Нишу још нема ниједно обележје.

Није једина Српкиња

Како пишу франкфуртске “Вести” Бончићева није једина Српкиња која је пре више од 100 година студирала у иностранству. Професорка Љубинка Трговчевић-Митровић са Факултета политичких наука, каже да је тих година у Европи било доста студенткиња из Србије.

„Само као стипендисткиње Краљевине Србије на Циришком и осталим европским универзитетима високошколске дипломе у том периоду стицало је 45 студенткиња“, каже професорка Трговчевић-Митровић.

Најистакнутије у Циришком кружоку биле су управо српске студенткиње Милена Бота из Крушевца, Ружица Дражић из Шапца, Милева Марић (Ајнштајн) из Новог Сада и многе друге.

Извор – gradjevinarstvo.rs

Руски кутак у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ уз присуство званица и гостију отворен је Руски кутак, према раније  потписаном Меморандум о сарадњи између Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану и Народне библиотеке „Стеван Сремац“ којим је постављен правни основ за изградњу „Кутка руске литературе“ при Народној библиотеци „Стеван Сремац“.

То несумљиво за значај има поновни повратак неоправдано запостављене руске књижевности у Ниш.

У уметничком делу програма наступили су Снежана Спасић  и Александар Васов чланови групе NASSA.

Како је планирано, након опремања, „Руски кутак“ при Народној библиотеци у Нишу би требало да има један од највећих књижних фондова на руском језику на Балкану, са преко 3.000 наслова класичне и савремене литературе.

Истинске вредности увек нађу пут до своје публике.

АНО «Руска Хуманитарна Мисија» (РХМ) — је непрофитна организација, основана ради остваривања хуманитарне, правозаштитне и филатропске делатности са циљем пружања помоћи страдалима у социјалним, националним, религиозним и војним конфликтима, жртвама репресије, избеглицама, привремено расељеним лицима, а такође са циљем учвршћивања мира, пријатељства и слоге међу народима, предупређивању социјалних, националних и религиозних конфликата.

Поледица и снијег и у Нишу

Ови метеролози посташе озбиљни предсказивачи. Има да угрозе ове разне баба гатаре.

Најавише снијег у Нишу између суботе и недеље и погодише.

Прије снијега у суботу паде киша, а температура је била око 0-е па је на тлу стварана поледица. Исту је прекрио снијег и ето већ у најави проблема за возаче, а богами и пјешаке.

Зимска служба ЈКП Медијана није одреаговала на вријеме. Оправдано, дневна температура јуче  била је ближа окотобарској него децембарској.

То већ изазива проблеме у саобраћају поготово на успонима у вишим предјелима града.

Аутобуси на градским линијама почели су поједине станице да прескачу јер возачи нису у могућности да се на узбрдицама безбједно зауставе нити крену.

И ове зиме осташе сви изненађени и затечени, као и сваке.

Рестауиране иконе цркве Светих Архистратига у Нишу

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, заједно са протојерејем-ставрофором Бранисловом Цинцаревићем, старешином Саборног храма, примио је у Малој Саборној цркви г. Драгана Сучевића, рестауратора Завода за заштиту споменика културе из Београда, проф. Франца Цурка, рестауратора и музејског саветника, и др Мишу Ракоцију, историчара уметности и стручног саветника Завода за заштиту споменика културе из Ниша, који су предали 27 конзерваторски обрађених икона из иконостаса храма Светих Архистратига (Малог саборног храма).

У сусрет обележавању 200 година најстарије куће у Нишу, према речима оца Бранислава Цинаревића, Епархијски управни одбор је донео одлуку о рестаурацији и конзервацији иконостаса и икона у Малом храму, и уз подршку Града Ниша, тај посао поверио Републичком заводу за заштиту споменика културе и професору Францу Цурку, рестауратору и музејском саветнику из Ниша.

Извор Епархија Нишка

Почео велики попис Нишлија у свету

Свеобухватни попис српске дијаспоре је кренуо из Ниша. Реализује га Удружење за сарадњу са дијаспором „Матица“, уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије.За директан приступ пописном обрасцу, кликните ОВДЕ.

Позивају се припадници дијаспоре који су рођени, или су само живели, у Нишу, Алексинцу, Сврљигу, Мерошини, Ражњу, Дољевцу и Гаџином Хану, или су пореклом из ових крајева, да учествују у првој фази Пописа дијаспоре Нишавског управног округа.

Пописом дијаспоре Нишавског управног округа евидентираће се највећи могући број спољних миграната, по угледу на регуларни републички попис сталног становништва. Прикупљени подаци користиће се искључиво у статистичке сврхе и у складу са Законом о заштити података о личности Републике Србије“, каже руководилац пописа Иван Kалаузовић Иванус.

У Стратегији очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону из 2011. године каже се да „не постоје апсолутно прецизни подаци о броју припадника дијаспоре, јер никада није извршен попис, али оперише се бројем од око четири милиона“.

Ниш, трећи српски град, седиште Нишавског управног округа, има нарочито велику дијаспору. Па ипак, број Нишлија и других становника овог округа у расејању, међу којима су грађани Алексинца, Сврљига, Мерошине, Ражња, Дољевца и Гаџиног Хана, се не зна, уосталом као ни број Срба у свету.

Извор Грађанин.рс

Замена шина на Палилулској рампи

Јуче су на Палилулској рампи у Нишу започети радови замене

шина и уређења пружног прелаза. 

Радове изводи Жељезница Србије, а Град Ниш је издвоио одређена средства за ту инвестицију. 

У питању је реконструкција три пружна прелаза у Нишу.

Треба напоменути да пруга у правцу Бугарске пролази кроз град.

Да не заборавимо у току је изградња проjекта на основу које ће бити пруга према Бугсрској измештена са садашње трасе ван градског језгра где сад пролази.

Колико је садашња инвестицја реконструкције пружних прелаза и средстава уложених из градског буџета оправдана, ако ће овај пружни правац ускоро бити стављен ван функције, процените сами.

Измештање пруге  ће у наредном периоду довести до значајнијег растерећена саобраћаја у периоду кад пролазе возови.

Ова пруга никад није била елитрифицирана, будућа ће сигурно.

Предавање о божићном посту

Синоћ је у Народној библиотеци „Стеван Сремац“, пред заинтересованом публиком одржано предавање о Божићном посту. 

Говорећи о овој теми, свештеник Иван Цветковић је указао на то да основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих јеванђелских врлина.

После завршеног предавања заинтересовани су постављали питања свештенику везано за пост.

Импресија“ даровала Нишлијама вече севдаха и мерака (ФОТО)

„Имам једну жељу“, „Не клепећи нанулама“, „Мој дилбере“, „Стани, стани Ибар водо“, „Милица, једна у мајке“, само су неке од песама које је оркестар „Импресија“ свирао са солистима на концерту који је трајао скоро два сата. Овај концерт се звао „Чувари извора“, а у изворној, традиционалној музици уживале су пођеднако све генерације Нишлија јер је сала Дома војске била препуна

Вече севдаха и мерака оркестар „Импресија“ започео је колом „Пашона“, а затим су уследили наступи солиста чије је извођење староградских, изворних песама и севдалинки загрејало публику у сали Дома војска.
Опширније на Нишким вестима

"Пресад мудрости", "Отисак" и "Иницијали"

На нишком Сајму књига додељене су три престижне награде “Пресад мудрости” за комплетну продукцију, издавачкој кући “Пчелица” из Чачка, а додељене сујош и награде “Отисак” и “Иницијал”.

Фото "Јужна Србија"

Књига Бојана Јовановића “Тајни интерес” у издању Завода за уџбенике, добила је награду “Иницијал” за ауторски допринос уметности или науци. 

Награду за дело које афирмише књигу у ужем или ширем смислу, добила је Александра Новаков за дело “Стубови српске просвете”.

“Иницијал” за дело које спаја садашњост и будућност доделили су књизи „Лечење духовних болести“, аутора Жан Клода Ларшеа.

Чак три књиге добиле награду “Отисак”

Признање “Отисак” за естетски третман књиге добио је Центар за црквене студије из Ниша, кажу, као издавач који негује “сведен и естетски прочишћен израз”.

Издавачка кућа “Прометеј” из Београда добила је “Отисак” за технолошки третман књиге, кажу у НКЦ-у, за дело “Србија у 19. веку аутора Свејн Менесланда.

"Отисак" за интермедијални третман књиге, припао је књижевном делу “Океанологија” у издању “Инглиш бук” из Београда.
Извор "Јужна Србија"

54. НИШКИ САЈАМ КЊИГА И ГРАФИКE

22 – 29. новембар 2017. године

Хала ЧАИР

Радно време 10 – 20 часова

Организатор: НКЦ

Мото сајма: ПОХВАЛА КЊИЗИ

Овогодишњи сајам је 54. по реду традиционални НИШКИ САЈАМ КЊИГА и са крилатицом ПОХВАЛА КЊИЗИ. 

Свечано отварање Сајма књига ће бити у среду, 22. новембра 2017. године у 18 часова.

Организатор сајма, Нишки културни центар, потрудио се да доведе наше највеће и најзначајније издавачке и књижарске куће, са издањима из области лепе књижевности, уметности, свих научних и техничких области... И ове године биће присутни штандови са речницима и уџбеницима страних језика, издањима за децу и антикварним књигама, научно-популарним и енциклопедијским издањима...

За куповину књига сви издавачи су омогућили значајне сајамске попусте.

Сајам књига ће пратити и бројне промоције, књижевни сусрети и разговори, потписивање књига од стране наших угледних писаца и други пратећи програми.

Посебни гости појединачних дана сајма ће бити наши најугледнији и најчитанији писци: Милосав Тешић, Дејан Стојиљковић, Зоран Живковић, Предраг Марковић, Марко Шелић Марчело, Жељко Пахек, Владимир Крстић Лаци, Дејан Алексић и Виолета Јовић, као и многи други књижевници и уметници...

Посебан „сајам у сајму“ ове године је Сајам стрипа, такође у оквиру Хале „Чаир“, који ће бити бесплатан за излагаче и посетиоце.

И ове године ће бити додељене вредне награде у књигама за посетиоце. Напишите своје име и број телефона на полеђини улазнице и убаците је у кутију на излазу. Извлачење награда ће бити на Нишкој телевизији, у поподневној емисији, дан по затварању сајма.

Очекујући Вас на 54. Нишком сајму књига, срдачно вас поздрављамо!

Цена улазнице је 120, а за групне посете ученика и студената 50 динара.

Ове године уводимо и посебне, библиофилске карте, чији ће комплет за све дане сајма коштати 400 динара. 

Информације: Нишки културни центар, 018 595 740

http://www.sajamknjiganis.rs/

Жири награда „Пресад Мудрости“ и „Иницијал“: Верољуб Вукашиновић, књижевник и директор Народне библиотеке у Трстенику, Миљана Николић, професор књижевности и новинар из Ниша и Марија Николић Шапић, професор књижевности из Ниша.

Жири за награду „Отисак“: Радмила Костић, кустос ГСЛУ, Мирослав Живковић, професор Факултета уметности и Владимир Црномарковић, сликар, сви из Ниша.

Отвара сајам:

Милосав Тешић (Љештанско код Бајине Баште, 1947) песник, есејист, лексикограф. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Ради у Институту за српски језик као уредник Речника српског књижевног и народног језика. Живи у Београду. Члан је САНУ.

Јавио се релативно касно с првом песничком књигом, али као већ формиран песник. У врло кратком року заузео је место једног од најзначајнијих савремених српских песника. У својој првој књизи ("Купиново") Тешић поетски активира стварна и симболичка значења српских топонима, у другој ("Благо божије") силази у лично и колективно искуство да би поетски дочарао свет свог детињства и скрајнуте елементе српске културе, а у "Прелести севера…", својеврсном роману у стиховима, опевао је Велику сеобу и прелом у култури српског национа на прелазу 17. и 18. века, док у је "Седмици" опевао стварање света.

Тешић у српску поезију враћа и ревитализира старе поетске облике српско-византијског певања - канонске песме, кондак, стихиру, светилан, те рондо, рондел и глосу из уметничке лирике. Као врхунски версификатор, обновитељ је јампске стопе у српској поезији и доносилац великог и разноврсног лексичког блага.

Добитник је бројних награда: Змајеве, Дисове, Жичке хрисовуље, Печата вароши сремскокарловачке, Награде критичара "Борбе" за књигу године, награде "Милош Црњански"… 

Добитник је и нишких књижевних награда „Бранко Миљковић“ (1991) и „Ramonda serbica“ (2014). 

ГОСТИ ДАНА НА 54. НИШКОМ САЈМУ КЊИГА 2017.

Предвиђени програми за госте дана: књижевне вечери на Сајму, сусрети са читаоцима, потписивање књига на штандовима издавача, наступи у медијима.

Среда, 22. новембар, од 18,00, Хала „Чаир“

Свечано отварање 54. Нишког сајма књига.

Сајам отвара академик Милосав Тешић.

Четвртак, 23. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма

Гост дана – Дејан Стојиљковић, књижевник и романописац из Ниша. Представљање романа Олујни бедем („Лагуна“, Београд, 2017). Говори Дејан Милутиновић.

Петак, 24. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма

Гост дана – др Зоран Живковић, књижевник, романописац и професор из Београда. Представљање нових издања дела Зорана Живковића Трилогија папирус и Скривена камера у оквиру „Сабраних дела“ („Завод за уџбенике“, Београд, 2017). Говори др Милан Ћирковић.

Субота, 25. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма

Гост дана – Предраг Марковић, књижевник и романописац из Београда. Представљање романа Заводник ништавила („Соларис“, Нови Сад, 2017). Говори Горан Станковић.

Недеља, 27. новембар, током дана, штандови стрип-издавача

Гости дана – Жељко Пахек, стрип-аутор из Београда и Владимир Крстић Лаци, стрип-цртач из Ниша

Понедељак, 27. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма

Гост дана – Марко Шелић Марчело, књижевник и музичар из Београда. Представљање романа Хигијена несећања („Лагуна“, Београд, 2017). Говори Дејан Стојиљковић.

Уторак, 28. новембар, током дана – „Дечији дан“

Гости дана и нишких ученика - Дејан Алексић, песник и дечији писац из Краљева, и Виолета Јовић, књижевница и дечији писац из Ниша.

САЈАМСКИ ПРОГРАМИ

(Напомена: током трајања сајма може да дође до промена, о чему ће организавот обавестити медије и јавност.)

Четвртак, 23. новембар, Промотивни простор сајма

16,00 Представљање књиге за децу Како сам постао псето Виолете Јовић („Пчелица“, Чачак).

17,00 Скривена историја Срба – представљање четири књиге: Настанак и ширење цивилизације, Древна царства, Ратничке државе, Доба хришћанства, аутори Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић („Ганеша клуб“, Београд).

Петак, 24. новембар, Промотивни простор сајма

12,00 Уручење сајамских награда, простор Инфо-пулта.

16,00 Представљање пројекта „Трећег трга“ из Београда: Грчка књижевност са Кипра на српском језику (ФЛЕМ). Говоре: Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и Александра Милановић, преводилац.

17,00 Представљање романа аутора издавачке куће „Отворена књига“, Београд: серијал Петрушки змај (прва два дела) Милене Стојановић; роман Светионичар – Весници олује Младена Ђорђевића; роман Реквијем за ратника Бобана Вучковића; серијал Северна капија (прва два дела) Данијела Јовановића. Модератор: Милош Петковић, писац.

Субота, 25. новембар, Промотивни простор сајма

15,00 Представљање књиге поезије Рамонда Весне Пауновић Ђукић („Вране“, Ниш). Говоре: Мирјана Бојанић Ћирковић и ауторка.

16,00 Представљање збирке песама Психослајдови Горана Живковића („Трећи трг“, Београд). Говоре: Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и аутор.

17,00 Представљање романа Ивана Драјзла Знамење богова и Тајна Кургана, из серијала Винча, и романа Вештица из Страшилова – Memento mori аутора Милоша Петковића и Антона Ивановича Лескова („Portalibris“, Београд). Модератор: Дарко Станковић, новинар и критичар.

Недеља, 26. новембар, Промотивни простор сајма

13,00 Представљање књиге Горана Токића („Вране“, Ниш). Говоре Бранислав Јанковић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Вране“ и аутор.

14,00 Представљање издања Књига живота – упутство за употребу Стева Селака („Библионер“, Београд).

15,00 Представљање књиге Његова дуга борба новинара Аце М. Станојевића (Удружење за заштиту права бораца Ниш и „СВЕН“, Ниш). Говоре: проф. др Благоје Нешић (рецензент), адвокат Срђан Алексић, Родољуб Вуковић и аутор.

16,00 Нови песнички гласови: представљање Библиотеке 12/19 издавачке куће „Трећи трг“, Београд. Говоре: уредници Дејан Матић и Срђан Гагић, Јелена Младеновић, књижевни критичар, и песници Стеван Таталовић, Огњен Аксентијевић и Горан Живковић.

17,00 Представљање књиге поезије Уступање места Стевана Таталовића („Трећи трг“, Београд), овогодишњег добитника „Бранкове награде“ Друштва књижевника Војводине. Говоре: Јелена Младеновић, књижевни критичар, Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и аутор.

19,00 Представљање збирке прича Без „драги моји“ Лидије Јелисавчић Ћирић („Соларис“, Нови Сад). Говоре: Сандра Станковић, новинар и ТВ водитељ, и ауторка. Модератор: песникиња Биљана Станојевић.

Понедељак, 27. новембар, Промотивни простор сајма

17,00 Представљање књиге песама Час новије историје Каје Панчић Миленковић (Нишки културни центар). Говоре: Зоран Ћирић, уредник, Александар Костадиновић, књижевни критичар, и ауторка.

Уторак, 28. новембар, Промотивни простор сајма

17,00 Разговор са педагогом Маријом Ранђеловић: Безбедност деце на интернету. Представљање издања издавачке куће „Пчелица“ из Чачка.

18,30 Представљање књиге Оливера Ињца („Штампар Макарије“, Београд).

Извор НКЦ

Нишкобањски период живота Љубише Самарџића

По пресељену породице Самарџић из рударске Јелашнице у Нишку Бању 1946. године, , Љубиша је био стални становник овог туристичког места до 1956. Онда је отишао на студије права у Београд, а одмах следеће године уписао глуму.

У овом десетогодишњем периоду (1946-56.) Љубиша је, по причи његовог друга из тог времена Ратимира Бранковића, био као и остали његови бањски "компањони". Није се ничим посебно издвајао, а поготово ништа није указивало на то да ће се једног дана заинтересовати за глуму.

Љубиша је као дечак тренирао фудбал у "Јединству" из Нишке Бање. Kако га је физички кињио вршњак Бора Јапанац, Љубиша је као ученик гимназије "Стеван Сремац" једно време тренирао бокс у нишком "Радничком", не би ли се на тај начин одупро тортури. Своју боксерску вештину није имао прилике да покаже, јер су са годинама и одрастањем престала злостављања Боре Јапанца.

У летњим месецима Бањци су радо одлазилио на купалиште Женева на Нишави. На Женеву је одлазио и Љубиша са својим друговима (Жарко Американац, његов брат Драган Фрицко, Ђока Ћурчић, Милован Гаша, Миле Жмигавац, данас познати психијатар Јездимир Здравковић, Ратимир Бранковић.... били су Љубишина "клапа"). И ова фотографија је са Женеве. Љубиша је у првом реду (клечи), други са леве стане.

Пре одласка на студије у Београд, најпре права а одмах затим глуме, и првог играног филма "Игра на скелама" (1961.), Љубиша Самарџић је живећи у Нишкој Бањи једно време био и посластичар. Наиме, после смрти Љубишиног оца, његова мајка Радмила је морала да се довија како би прехранила породицу (поред Љубише имала је и сина Жарка и ћерку Видосаву). 

      На слици десно од Љубише његова мајка Радмила и сестра Видосава.

Тако је педесетих година прошлог века у једном локалу хотела "Партизан" у току туристичке сезоне држала приватну посластичару. Љубиша јој је помагао у послу, о чему сведочи и ова фотографија. Тада није било фрижидера и замрзивача у широкој употреби, па је Љубиша одлазио по лед код нишке пиваре. Леденице је у џаковима од јуте доносио трамвајем до Бање.  

Извор ФБ профил Јоце Васића