Hoвогодишњи концерт на тргу у Нишу

 Руководство града Ниша и поред негативних ставова на друштвеним мрежама,да се новац предвиђен за новогодишњи концерт преусмјери за лијечење тешко обољеле дјеце,ипак исти користи за организацију концерта.

Кафана "Колиба" Јахорина 24.12.2016.године-релаксација пред концерт у Нишу

На концерту ће наступити двије сарајевске групе Регина,како организатори најавише као предгрупа Бијелом дугмету.

Чланови руководства града Ниша пронашли су прихватљиво ријешење и пронашли су у члановима Привредне коморе Ниша,суфинансијере за новогодишњи концерт,који покривају трошкове наступа музичких група и донирају милион динaра Удружрњу дјеце обољеле од карцинома "Нурдом" из Ниша.

Организатори обећавају грађанима Ниша одличан провод на Тргу краља Милана у Нишу у новогодишњој ноћи.

У Нишу се ове године очекује велики број гостију погозово из Грчке,Бугарске и БЈР Македоније.

НИШКА ГАЛИЈА ПЛОВИ ЈАХОРИНОМ

ОТВАРАЊЕ ЗИМСКЕ ТУРИСТИЧКЕ СЕЗОНЕ НА ЈАХОРИНИ

На Јахорини је ове суботе предвиђен посебан провод.

Наступ нишке групе "Галија" у склопу отварања зимске туристичке сезоне.

Група Галија ће забављати све посјетиоце у суботу, 17.12.2016. године, на локалитету Пољице у термину од 13 до 15 часова, а тај дан ће бити и бесплатне вожње шестосједом за све скијаше, бордере и љубитеље панорамске вожње жичаром. 

Олимписки центар Јахорина подржан Министарством за трговину и туризам,Градом Источно Сарајево и Туристичком организацијом Источно Сарајево,потрудио се уз ангажовање одговорних да скијашке стазе покрије вјештачким снијегом и омогући скијање.

Цијене смијештаја и ски-пасова као и изнајмљивање опреме биће на нивоу прошле године.

Јахорина је специфична пошто може обезбједити смијештај за свачији укус и "џеп".

Да подсјетимо да из Ниша имају поласци за Источно Сарајево свако други дан у 06.10 часова.

Цијене карти превоза су приступачне.

Предходне двије сезоне љубитељи Јахорине нису имали среће са снијегом,ове године вјерујемо да ће бити боље.

То доказују и већ припремљене стазе,додатно покривене и довољном количином вијештачког снијега.

Поштоване Нишлије,превоз је ту,довоаљно снијега и концерт групе " Галија" у суботу 17.12.2016.године од 13.00.часова.

Дођите и ви.

ЕПИЛОГ"ИДЕШ ЛИ РОДЕ" ИСПИРИСАО НИШКЕ ОСНОВЦЕ

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ KОНKУРСА 15. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ И МЛАДЕ   „Пјесмарица за Петра Kочића“

СЛОБОДА ПЈЕСМЕ

Ученици Нишких основних школа који су учествовали на овогодишњем конкурсу Mеђународног фестивала поезије за дјецу и младе који је по 15 пут огранизован у Источном Сарајеву од стране Форум театра, освојили су запажене разултате.

Овогодишњи фестивал био је посвећен стогодишњици од смрти Петра Кочића.

Радови учесника били су следећим категоријама

-за ученике основних и средњих школа на тему „ Идеш ли роде?“, инспирисан епилогом приповијетке „Мећава“ Петра Kочића 

-за младе пјеснике од 18 до 30 година тематски, према приповијетки 

“ МРГУДА“  Петра Kочића

ЗА НАЈБОЉЕ ПЈЕСМЕ НА ТЕМУ "ИДЕШ ЛИ РОДЕ" , ИНСПИРИСАНЕ  ЕПИЛОГОМ ПРИПОВЈЕТKЕ  "МЕЋАВА"  ПЕТРА KОЧИЋА У KАТЕГОРИЈИ ОД ПРВОГ ДО ПЕТОГ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШKОЛЕ НАГРАЂЕНИ СУ УЧЕНИЦИ: 

Прва награда: 

    Димитрије Ристић, ОШ „Стефан Немања“,  Ниш, Србија

Другу равноправну награду добили су између осталих и:

 Анђела Татић, ОШ "Стефан Немања",Ниш, Србија

Наталија Здравковић, ОШ "Стефан Немања",Ниш, Србија

Лука Стојановић, ОШ  "Стефанан Немања", Ниш, Србија

сви ученици  ученици, одељења 4-4 и учитељице Ирене Сретић.

Затим и

Сањин Лазић, ОШ "Бранко Миљковић", Ниш, Србија

У  ДРУГОЈ KАТЕГОРИЈИ, УЧЕНИЦИ ОД ШЕСТОГ ДО ДЕВЕТОГ РАЗРЕДА НАГРАЂЕНИ СУ УЧЕНИЦИ:

Другу равноправну награду подијелио је са осталим добитницима ученик:

    Лука Максимовић, ОШ" Цар Kонстантин", Ниш, Србија.

Ове године Фестивал који је требало да буде отворен 14.12.2016.године и траје до 16.12.2016.године, неће бити одржан,јер надлежно Министарство Републике Српске није одобрило средства за исти.

Из тог разлога ове године организатор неће бити у могућносту да подијели новчане награде награђеним учесницима конкурса.

Резултати конкурса

Саопштење организатора

На фотографији су Витомир Митрић, Директор Фестивала, Дара Секулић, књижевница, Илија Мимић, глумац Форум театра

СОКОЛОВ ПУТ ОСВОИО МЛАДЕН ПЛАКАЛОВИЋ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Врхови, одсеци, невероватан поглед, једном речју "изазов" је оно што окупља све већи број планинских тркача ширм Европе. Планинска трка "Соколов пут" одржана је по 3. пут, а циљ је била Сува планина.

Позитивна енергија, сјајно расположење међу тркачима, оборени сопствени рекорди, једна просидба, нова пријатељства, гомила деце на циљу, последња трка сезоне, али свакако љубав према планини на први поглед са Мосора, Соколовог камена или Трема.

Више од 250 небеских тркача из 12 земаља учествовало је у "скyруннинг" трци, дугој 22 километра, уз напорну висинску разлику од 2.169 метара. Они су трчали из центра Нишке Бање, гребеном Суве планине, преко Соколовог камена, до њеног највишег врха, 1.810 метара високог Трема.

Најбржи у мушкој конкуренцији био је Младен Плакаловић из Републике Српске, представник "Јахорина Ултра траил" тима који је ову стазу претрчао за сјајних 2 сата и 36 минута. Друго место је заузео Ненад Живковић из Kрушевца, који је био спорији 11 минута, док је трећепласирани Душан Базић са Kопаоника на циљ стигао 4 минута касније.

У женској конкуренцији најбржа је била Пољакиња Мартина Kантор, која је са 3 сата 19 минута и 45 секунди оборила рекорд стазе. Друга је 20-минутним закашњењем била њена земљакиња Евелина Матула, док је трећепласирана Марина Николић из Београда стазу прешла за 3 сата и 48 минута.

По речима тркача ово је једна од најлепших и најзахтевнијих "скyруннинг" трка у Србији, која се "не сме пропустити".

Посебно смо поносни на то да је квалитет такмичара на доста вишем нивоу. Имали смо ту част да на старту имамо првакињу државе у триатлону Виду Медић, освајача олимпијског сребра у Риу Марка Томићевића (кајак) и сјајне скyруннинг тимове из Бугарске, Словеније и Пољске у не тако малом броју - кажу организатори.

Позитивна енергија, сјајно расположење међу тркачима, оборени сопствени рекорди, једна просидба, нова пријатељства, гомила деце на циљу, последња трка сезоне, али свакако љубав према планини и утисци такмичара са Мосора, Соколовог камена или Трема, довољан су разлог за задовољство организатора.

Овом трком завршена је још једна успешна "скyруннинг" сезона у Србији. Иза ове асоцијације стоји 19 трка ове сезоне, а у наредних месец дана очекује се и званично проглашење победника лиге у 2016. години.

По досадашњим резултатима Душан Блажић са Kопаоника и Невена Рајковић из Kрушевца заслужено су освојили епитет најбољих кроз све формате небеског такмичења.

Извор:Вечерње Новости

Словенци најбољи на Хорским свечаностима у Нишу

Врло зашажен наступ имали су и чланови хору Одсека за црквену музику и појање Музичке академије у Источном Сарајеву који су освоили награду “Милорад Вељковић Шпаја” за најбоље извођење композиције домаћег аутора.

Певачи из Републике Српске награђени су и за најбоље извођење композиције Стевана Стојановића Мокрањца, а њихова чланица Лана Пржуљ проглашена је за најбољег солисту.

Само гостовање извођача из Источног Сарајева испуњава нас задовољством и надом да наше ангажовање није узалудно и да ће се сарадња између Ниша и Источног Сарајева и даље успешно развијати кроз реализацију прорката из области културе, спорта, привреде...

 

Награду за најбоље изведен програм у целини на 26. Интернационалним сусретима у Нишу добио је Kамерни хор “Аве” из Љубљане. Овај хор је награђен и за најбоље изведену композицију по избору - Јацобус Галлус “Qуид плора мулие”.

Нишка публика је сматрала да је најбољи Омладински женски хор “Анкапела” из Анкаре, који је освојио И награду за неговање локалне традиције-

Награда „Радојица Милосављевић Ица“ за најбољи избор програма припала је Академском хору „Мирче Ацев“ из Скопља, а њихова диригентица Јасмина Ђорђеска освојила је награду за најперспективнијег младог диригента.

Награда за најбоље извођење страног аутора припала је Мешовитом хору „Воисингерс“ из Печуја за композицију Јохн Тавернер­ Тхе ламб

Хор „Иван Горан Kовачић“ из Загреба награђен је за посебан допринос подизању квалитета Хорских свечаности.

Специјалну награду за успешно учешће на фестивалу добио је дечји хор Црквено певачке дружине „Бранко“ из Ниша. Хор нишке Основне школе „Ратко Вукићевић“ освојио је награду за успешно учешће на фестивалу и награду за најбољи сценски наступ.

Извор www.blic.rs

СРПСKИ ФИЛМ ПОБЕДИО НА KРИМУ Златни витез за Затворску молитву!

Према писњу "Курира", кратки документарни српски филм   "Затворска молитва", у продукцији Адрија медија групе, редитеља Миљана Гогића, добитник је Златног витеза на  25. међународном фестивалу на Kриму.

На фестивалу су приказани филмови из 20. земаља. 

Остале награде добили су, како саопштава Филм и тон из Београда, који је суорганизатор фестивала: 

Дугометражи документарни филм: Златни витез за филм Дениса Бојића "Ђеца" (Република Српска), 

Сњежана Брезо је добила награду "Александар Сидељников", за најбољу режију за филм "Дах живота". (Република Српска).

Бронзани витез добио је филм Горана Радовановица "Енклава", у категорији играних филмова.  

Небојша Глоговац је добио награду за најбољу мушку улогу другог плана у филму "Енклава".

Диплому "Златни витез", добио је анимирани филм "Једном у Подунављу" Мирослава Јелића.

НЕ ПРОПУСТИТЕ...

ЗАТВОРСKА МОЛИТВА: Адрија медија група поносно представља први документарац у својој продукцији

Затворска молитва је несвакидашња прича из затвора у Нишу. Прича о осуђеницима који су пуних седам година предано радили на обнови затворске цркве, коју је још 1934. године подигао краљ Александар И Kарађорђевић.

Ово је прича о људима, вери и покајању.

После Другог светског рата црква у нишком затворском комплексу деценијама је служила за све, осим за оно за шта је предодређена. Чак је једно време у њој била смештена и кухиња.

Пре седам година почиње невероватна акција: осуђеници, стрип-цртачи, тату мајстори обновили су цркву и осликали фреске на њеним зидовима, уз "своје молитве и тиху борбу", како воле да кажу.

Нови живот цркви дале су руке више од 400 осуђеника, од којих многи нису били православне вероисповести.

Лица људи сурових животних прича и покајање које осећају кад српски патријарх Иринеј освештава њихову скоро завршену богомољу говори више од речи.

Наш први краткометражни документарни филм траје 19 минута, а потписују га: редитељ, сценариста и продуцент Миљан Гогић; сниматељи Антоније Вуловић и Владимир Жујко; организатор и уредник Анђела Поповић. Монтажу филма урадио је Бранко Максимовић, а постпродукцију слике Иван Танасковић. Музиком су филм обогатили Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић. Постпродукцију звука урадио је Бранко Топаловић

ПРОИЗВОДЊА: Адриа Медиа Гроуп (2016)

Сценарио и режија: Миљан Гогић 

Сниматељи: Антоније Вуловић и Владимир Жујко

Организатор и уредник: Анђела Поповић

Монтажа: Бранко Максимовић

Постпродукција слике: Иван Танасковић

Музика: Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић

Постпродукција звука: Бранко Топаловић

Ивор:kurir.rs

Прича о изградњи цркве Св.Георгија у Трнову

За вријеме владавине Аустро-угарске монархије овим просторима,Трново је имало важан стратешки положај јер се налазило на путној комуникацији Сарајево-Трново-Калиновик-Улог-Невесиње,која је имала велики значај за превоз роба и путника.И Трново и Калиновик у то вријеме били су сједишта важних аустро-угарских војних касарни.

Црква Светог Георгија у Трнову

Пред крај 1883.године, кроз Трново је на пропутовању за Калиновик пролазио један од водећих аустро-угарских војних старјешина,генерал Чулин.

На прелазу Рогој,упао је у засједу неког хајдучког одреда који се затекао у овим крајевима и ту је убијен,заједно са својом пратњом.

И данас се та окука на Рогоју зове Чулиновића окука.

Аустро-угарске власти су посумњале у Србе трновског краја и након кратке и неосноване истраге,да би показали свој лажни велики успјех у истрази, привели су тројицу Срба, Николу и Ђура Пржуља из Доброг Поља и Данила Ђорема из села Шивоље.

Завезане и под пратњом су их довели на десну обалу ријеке Жељезнице и без претходног суђења из чисте одмазде сву тројицу објесили.

Како је остало упамћено,тог истог дана,након њиховог погубљења из Беча је у касарну стигла депеша да су праве убице генерала Чулина пронађене и ухваћене у Црној Гори,те да се осумњичени ослободе.

Велика брука и срамота аустро-угарске жандармерије у Трнову прочула се Сарајевом и цијелом Босном,па чак и до Беча.

Посрамљени аустријски локални званичници тражили су начин да се искупе за своје свиперо дјело и да одобровоље српски народ.Како би их умирили,понудили су да им изграде цркву у центру Трнова,будући да је и поред парохије која је постојала,Срби нису имали (средњевијековна православна црква је срушена доласком Турске на ове просторе,око 1400.године).

Локацију за градњу цркве аустро-угарске власти су пронашле у центру Трнова и све до насеља Оламина, неких 12 дунума земље коју су откупили од удовице неког Халиловића,иако се она бунила и чак у затвору завршила због тога.Осим земље, власти су дале и одређену своту новца,а остатак су прикупили богатији парохијани,њих 18 који су за изградњу цркве дали по једног вола свако.

Остатак народа је давао онолико колико је могао и црква је изграђена у периоду 1884-1886.

Први свештеник који је обављао службу у новоизграђеној трновској цркви повећеној Светом великомученику Георгију,био је Ристо Максимовић.Сама изградња цркве и посвећења великомученику има симболику у жртви коју су невини Срби поднијели за вријеме аустроугарске окупације и својим животима платили њену цијену.

До дана данашњег гробови тројице невино убијених људи,два Пржуља и једног Ђорема,налазе се на локацији гдје су и покопани и нажалост њихови гробови су скоро неозначени.

Тужна прича.

Извор ФБ профил Данијел Грујић

17 ЛУТ ФЕСТ у Источном Сарајеву

Под мотом Буквар луткарства данас jе у Дому културе Источног Новог Сарајева у 13.00.часова, свечано отварен 17.по реду Међународни фестивал професионалних позоришта за децу ''Лут фест''  и трајаће до петка, 20. маја 2016. године.

По специфичној форми представља јединствен позоришни фестивал у БиХ. 

На фестивалу  наступити ће поред Позориште лутака из Ниша и Дечије позориште из Суботице,  Позориште лутака из Мостара и мини театар из Љубљање. 

Првог дана фестивала наступиће гости из Суботице са представом ''Пар ципела''. Представа почиње у 19 часова.

- У уторак 17. маја са почетком у 18 часова Позориште лутака из  Ништа са представом ''Златокоса''.  

У овом  редитељским првенцом глумице Јелене Ђорђевић,која и игра у представи и која је  дараматизовала и адаптирала текст по мотивима познате бајке, дата је шанса  младом глумацу Младену Милојковићу да се први пут сусрео са лутком, први пут су  млади луткари и сценографи из Бугарске, Надја

 и Дарко Ковачовски радили сценографију и лутке у Нишком луткарском  позоришту.

Први пут су фантастични, млади композитори Владимир Курћубић и Вања Душан Андријашевић,са невероватним осећајем за музику, композицију и уметност, допринели оригиналности ове представе. Први пут  је четверац - Наташа Ристић, Даворин Динић, Младен Милојковић, Јелена Ђорђевић играо на сцени заједно.

Када се сваки од ових “ПРВИХ ПУТА” дода другом, добија се ЈЕДИНСТВЕНА ПРЕДСТАВА.

До сада је Нишко луткарско позориште учествовало  3 пута на Луфесту:

2002: Црвенкапица на зрну грашка, режија Мирослава Мима Јанковић

2007: Цар Жабац, режија Дарин Петков

-          Награда за анимацију - Даворин Динић

-          Награда за естетско И технолошко решење лутака – Дијана Узунова

2014: Косић Босић, режија Тодор Валов

-          Награда за најбољу анимацију – Срђан Миљковић

Са колегама са Лут-феста имају одличну срадњу, често се срећу на другим фестивалима и увек радо размењујењују искуства. Господин Митрић је био прошле године гост Четрдесет шестих сусрета професионалних позоришта лутака Србије, најзначајнијег националног луткарског фестивала, чији је организатор било Нишко луткарско позориште.

- Трећег дана трајања фестивала, грађанима Источног Сарајева представиће се Позориште лутака из Мостара са представом ''Љепотица и звијер''. 

  Представа Позоришта лутака из Мостара почиње у 18 часова.

- У четвртак 19. маја са почетком у 18 часова одиграће се посљедња представа на репортоару ''Лут феста'' у извођењу Мини театра из Љубљање, а носи назив ''Сњежана''. 

''Лут фест'' се, учешћем најпознатијих светских луткара из целог свијета, престижних луткарских позоришта из преко 30 земаља, промоције капиталних издања о луткарству, присуство највећих имена науке о луткарској умјетности, нашао на листи водећих међународних позоришних манифестација.

Селектор и директор фестивала Витомир Митрић истиче поводом овогодишњег издања фестивала да је Лут фест досад имао значајну улогу у упознавању најмлађих с позориштем, због чега ове године носи и симболичан мото Буквар луткарства, указујући на значај луткарства у процесу одрастања и едукације нових генерација.

“Савремено луткарско позориште, као магија позоришне умјетности, открива нам свијет бајки на нов, модеран начин који је, кроз истраживачки процес нових форми, доказао да је ријеч лутке моћнија од било које ријечи човјека. Због тога је буквар луткарства сваке године богатији за нове странице исписане ријечима лутака из цијелог свијета”, казао је Митрић.

Организатор фестивала је ''Форум театар'', а покровитељи су Министарство просвете и културе Републике Српске, Град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, Туристичка организација Града Источно Сарајево. Медијска подршка је Радио-телевизија Републике Српске (РТРС).

ПЕЋИНА ОРЛОВАЧА

У паљанском насељу Сумбуловац које се налази на путу Вишеград-Пале-Сарајево или Зворник-Соколац-Пале-Сарајево налази се спелеолошки комплек пећине Орловача.Недавно је обиљежен почетак овогодишње сезоне туристичких посјета.

Извор:Викенпедија

Чланови Црквеноиграчког насамбла Бранко из Ниша
 у Орловачи са домаћинима из Подргаба

Посјете овом ријетком примјеру природне љепоте са водичем планиране су од уторка до суботе у терминима од 09.00, 12.00 и 15.00 часова, а цијена улазница је за ђецу два KМ, за организоване посјете одраслих три KМ и четири KМ је појединачна посјета.

Прошле године чланови Црквено-играчког ансамбла "Бранко" из Ниша приликом гостовања у Источном Сарајеву, посјетили су и ову пећину.
Утисци једне од учесница су више него позитивни, поготово је била одушевљена сручним водичима, који су их упозбавали са Орловачом.
  

Општина Пале препознала је значај својих природних богатстава и труди се да валоризује та богатства и све туристичке потенцијале претвори у туристичке производе.

„Ми смо урадили лед расвјету у пећини Орловача и оспособили је за туристе које ће водич упознати са њеним љепотама“, казао је он и додао да се општина труди да створи амбијент како би се и на овај начин могла стварати нова радна мјеста и остварити профит.

Туризам је шанса за Пале и сви се труде да поред Јахорине, искористе и сва друга природна богатства и на тај начин у најбољем свјетлу представе општину.

У наредном периоду општина планира да заврши имовинско правне послове када је у питању проширење пута до пећине и његова изградња, као и обезбјеђење паркинг простора.

Kовачевић начелник општине Пале, нагалсио је да  у сарадњи са италијанском регијом Пијемонте спроведен пројекат уређења пећинске инфраструктуре и околине.

„Ако су Италијани 2012. године препознали пећуну Орловача као туристички ресурс онда и ми морамо бити свјесни колико је ово значајно“, истакао је он.

Стручни сарадник за културноисторијска и природна добра општине Пале Младен Самарџић истакао је да је пећина Орловача откривена 1975. године, до 2002. године је била сакривена за посјете и тада је отворена за посјете уз најаву до 2008. године када су посјете постајале интензивније.

Самраџић је нагалсио да је од 2008. године општина Пале почела интензивно да улаже у инфрструктуру пећине, а 2010. године је у сарадњи са покрајином Пијемонте урађена стаза и кућа за туристичке раднике, а 2014. године је отворен музеј и тада су почела интензивнија истраживања.

„Орловача је изванредан спелеолошки објекат,у коме је живио Пећински медвјед, далеки предак мрког медвједа ,прије 16. 000 година.Kости пећинског медвједа пронађени су на удаљености од 400 метара од улаза у пећину.Пећина је и станиште најугроженије групе сисара у Европи-слијепог миша“, казао је он.

Према његовим ријечима пећина је уљепшана низовима драперија различитих форми. Потпуни пејзаж обогаћују саливи попут окамењених водопада,дајући пећини амбијентални дизајн.Бигрене каде различитих величина испуњене водом дају комплетан инвентар пећинског накита.

Он је додао да су у пећини пронађени остаци пећинског медвједа, али и остаци грнчарије стари неколико хиљада година.

Самарџић је истакао да је њен потенцијал велики и да сада има 560 метара стазе за обилазак са новом лед расвјетом.

Он је истакао да имају добру сарадњу и са странинм спелеолозима и долазили су стручњаци из Шпаније, Италије, Србије, Хвартске који су одушевљени пећином Орловача.

Директор Туристичке организације града Источно Сарајево Бранка Спасојевић истакла је да је значајнао да постоји стално радно вријеме за псојете пећини Орловача јер многе групе које долазе у Источно Сарајево заинтересоване су за Орловачу.

Инспектор спелеологије Мирослав Kуртовић истакао је да је био на челу четворочлане екипе која је први пут 1975. године дошла у пећину Орловача.

Kуртовић је нагласио да су ишли уским путевима и да је то био најкомпликованији хоризонтални улазак у пећину.

Он је рекао да су словеначки спелеолози пећину Орловача назвали Постојина у малом.

Више фотографија можете погледати овдеје

Извор:Општина Соколац

СНИЈЕГ У АПРИЛУ

Шире подручије оба Сарајева јуче  25.априла освануло покривено снијегом. Послије онолико топлих дана карајем марта и у алприлу становници овог подручија остали су затечени.

Не толико због снијега који је пао, колико због наглог захлађења и његове количине.

Фото:Данијел Грујић

Дијеца су такође била изненађена.

Фото:Миљан Трифковић

Овко изгледа вожња кроз ссел Петровиће у априлу, 

На Јахорини су активирани и чистачи за уклањање снијега.

VIP Jahorina

Овдје можете видјети како је данас било доћи до Игмана

Снијег увијек ствара неку посебну идилу на Јахорини, као и свим другим планинама, а бијела боја је увијек боја чистоте.

Фото:www.palelive.com

Ипак април у Сарајеву,требало би да биде оспуњен сунцем и бехаром.

Природа и вријеме су се мало поиграли са становницима овог подручија,ма и шире.

Надамо се да то неће негативно утицати на повртларске културе и воће.

ЗАВРШЕНА СКИЈАШКА СЕЗОНА НА ЈАХОРИНИ

Према одлуци руководства ОЦ Јахорина 05.априла 20016. године званично је завршена скијашка сезаона на Јахорини 2015/2016.

Ни ове године временске прилике нису наручито биле наклоњене скијашима.

Мале количине природног снијега и релативни висока темпертура нису дозвољавали ни стварање услова за вјештачко оснијежавање, али надљудским напорима радника ОЦ Јахорнина било је много боље него предходих сезона.

У односу на предходне сезоне када је систем за вештачко оснијежавање врло мало радио, ове сезоне је био доста активан и створени су у односу на временске услове какви такви предуслови за коришћење скијашких капацитета на Јахорини.

Посебно треба похвалити залагање запослених који су и камионима довозили снијег и распоређивали га по најкритичнијим местима на стази.

Што се тиче власника смијештајних капацитета на Јахорини, они ни ове године нису наручити задовољи из простог разлога јер су због лоших временских услова за скијање имали отказивање унапријед резервисаних аранжмана, као и раније напуштање смијештајних капацитета од стране гостију.

Пошто је ОЦ Јахорина републички предузеће, интересовали смо се да ли власници Хотела на Јахорини могу очекивати неку помоћ од Владе Републике Српске, због губитака које су имали услијед лоших временских услова за скијање?

Генерални одговор НЕ.

Ипак Хотелијери са Јахорине шансу за боље пословање ОЦ Јахорина виде у његовом припајању Скијалиштима Србије.

Искрено се надамо да ће доћи до преузимања ОЦ Јахорине, од стране Скијалишта Србије, јер заједнички наступи побољшаће понуду ОЦ Јахорине и вјерујемо да ће заједничким пословањем превазићи проблема са вештачким оснијежавањем стаза и на тај начин омогућити оптимално коришћење скијашких стаза љубитељима скијања и када је недостатак природног снијега.

То ће онда омогућити и бољу попуњеност смијештајних капацитета на Јахорини, а самим тим и већи приход за Источно Сарајево и Републику Српску.

РОГАТИЦА АНТИЧКИ УРБАНИ ЦЕНТАР

(Уз вијест да је ископан још један антички споменик у Рогатици)

Да се прво подсјетима Лапидаријума у Нишкој тврђави.

Мало је градова на  подручју Сарајевско-романиске регије који посједују тако давне камене документе о свом муниципалном и комуналном уређењу као Рогатица. 

Са ФБ Туристичке организације Рогатице

Један број ових споменика је почетком 1962. године сакупљен и смјештен у парк који припада рогатичкој болници. Ова збирка античких камених споменика, тзв. лапидариј, је нешто по чему се Рогатица разликује од многих других градова, а састоји се углавном од жртвеника и надгробних споменика, који потичу из периода од II до IV вијека. Већина ових споменика садржи богате рељефне декорације или натписе на латинском језику. Фонд античких споменика у Рогатици са натписом, тзв. епиграфскх споменика, ових дана обогаћен је за још један драгоцјен примјерак, који је ископан прије неколико дана у Рогатичком пољу, током радова на регулацији корита ријеке Ракитнице. 

Непосредно по проналаску споменика, ангажован је др. Глигор Самарџић, доцент на катедри за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву, чија је ужа специјалност историја старог вијека, како би се утврдила његова намјена. Према ријечима доктора Самарџића, ради се о жртвенику посвећеном богу Либеру који потјече из периода од I до III вијека нове ере. Жртвеник је обичног облика, какви се неријетко сусрећу на простору некадашње римске провинције Далмације. У горњем дијелу споменика истакнута је на три стране стреха, са уклесаним акротеријама и рељефном розетом у средини. Задња страна није обрађена, док је горња површина храпава, што указује да се олтар није користио за жртве, него за полагање завјетних дарова. Споменик је једним дијелом оштећен, одбијен је дио десне бочне стране, услијед чега је мало оштећен и натпис. Наредних дана се очекује детаљнија научна обрада, након које ће се знати више чињеница о овом споменику, који је тренутно смјештен у кругу Територијалне ватрогасне јединице Рогатица.

Професор Самарџић је посјетио и Туристичку организацију општине Рогатица, како би прегледао и дао свој суд о каменим римским споменицима пронађеним 2014. године у Сјеверску, односно Пљешевици, а који се тренутно налазе у просторијама Туристичке организације.

"Јахорински пословни форум" од 24. до 26. фебруара

Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву организатор је 5. научне међународне конференције "Јахорински пословни форум", која ће бити одржана на Јахорини од 24. до 26. фебруара, рекао је Срни продекан Економског факултета Марко Ђого.

"И ове године окупићемо велики број туризмолога, научних радника, привредника из земље и региона, а осим радног дијела садржај конференције биће обогаћен бројним пратећим активностима", најавио је Ђого, који је и члан Организационог одбора конференције.

Према његовим ријечима, на овом скупу први пут ће бити одржан научно-стручни панел чији је циљ да окупи професионалце из свих сегмената туристичке индустрије, представнике академске заједнице, представнике јавног сектора, међународних институција и асоцијација, који ће покушати да заједничком дискусијом прошире разумијевање ове важне теме, те дефинишу конкретне приједлоге примјењиве у пракси.

"Током пленарне сједнице, као и у двије одвојене сесије посвећене економији и туризму, биће представљено 50 радова признатих научника, стручњака, као и студената са универзитета из БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе и Бугарске. На конференцији ће учествовати око 150 научника, стручњака и студената", навео је Ђого.

Организатор је позив да отвори конференцију упутио министру науке и технологије Републике Српске Јасмину Комићу, а очекује се и присуство представника власти Републике Српске, институција БиХ, локалних власти, академске заједнице и дипломатског кора у БиХ.

Предвиђено је да се учесницима конференције на отварању овог скупа, које је заказано за четвртак, 25. фебруар, у 9.30 часова, обрате и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Радослав Грујић, декан Економског факултета из Суботице Ненад Вуњак и декан Економског факултета Пале Љубиша Владушић, који је и предсједник Организационог одбора конференције.

У плану је да уводна излагања поднесу професор Економског факултета из Загреба и гувернер Народне банке Хрватске Борис Вујчић, те професори Анђелко Лојпур са Економског факултета у Подгорици, Даниел Павлов са Факултета за бизнис и менаџмент Русе, Бугарска, и Бранислав Машић са Економског факултета на Палама.

Покровитељи овог скупа су министарства науке и технологије, просвјете и културе и трговине и туризма Републике Српске, град Источно Сарајево и Олимпијски центар "Јахорина".

Саорганизатори конференције у хотелу "Термаг" су Економски факултет у Суботици, Економски факултет у Подгорици и Центар за иновативност и предузетништво Универзитета у Зеници.

Извор:СРНА

Прогон сарајевских Срба и даље траје

Поводом 20 година од егзодуса 120.000 Срба са подручја Сарајева, у Бијељини је 12. марта одржана манифестација под покровитељством града Бијељине и предсједника Републике Српске, а на иницијативу Удружења "Пријатељи Илијаша".

Сарајевски егзодус је догађај који говори о посљедицама једног рата и симбол саможртвовања сарајевских Срба зарад мира и остварења сна - стварања Републике Српске.

Минуло је 20 година од подсдејтонског егзодуса сарајевских Срба. Српски борци одбили су 35 офанзива, одбранили своје домове, у чијој одбрани је страдало више од 7.000 војника и цивила. А онда су у тронеђељним преговорима у Дејтону - Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Рајловац и Грбавица припојени Федерацији.

То је био крај рата за све осим за сарајевске Србе. Они су "прецртани" из те карте и 120.000 сарајевских Срба у фебруарском и мартовском невремену 1996. године, кренуло је у неизвјесност из отетог им града.

У бескрајно дугој колони, кроз сњежне сметове пробијали су се шлепери, коњске запреге и пјешаци са тешким пртљагом на плећима. На путу суза и ковчези са посмртним остацима срспких хероја.

Академија о егзодусу показала је прије свега, достојанство српског народа, а наступили хор, оркестар и балет, уз учешће истакнутих драмских умјетника и књижевника.

Српска православна црква је увијек била уз свој народ уз благослов епископа зворничко-тузланског господина Хризостома узеће учешће у помену српским страдалницима из Сарајева.

Према попису становништва из 1991. године 30 одсто укупног сатновништва Сарајева чинили су Срби. Данас у Сарајеву скоро да нема Срба, шачица стараца која се грчевито још држи за свој стан или гробове својих најмилијих - биолошки нестају.

Након потписивања Дејтонског споразума на хиљаде српских кућа је срушено, а земља отета. Међунаордна заједница неће да зна да су сарајевски Срби већински власници земље на којој лежи Сарајево.

Извор:БН ТВ

ЈАХОРИНА ЈЕ ПРЕДИВНА КАДА ЈЕ ДОЖИВИТЕ

Поново је пао снијег на Јахорини и све ће се заборавити.

Према најновијим подацима добиојеним јутрос са Јахорине, од одговорног лица пало је нових 20 цм снега, али су услови за скијање ипак задовољавајући.

Треба се подсјетити.

Jедна објава и коментар "стаза лоша, није ни близу онога што су рекли у ОЦ Јахорина, све у свему разочаравајуче" разлог су нашег писања.

Добро ни вријеме баш када је тај коментар написан није ишло на руку за скијање, јер тада су биле прољећне температуре, а тек је фебруар.

Ипак потврдило се да има још довољно времена за нове снијежне падавине и ниске тенпературе те побољшавање услова за вјештачко оснијежавање стаза и прилике за све оне који буду жељели да уживају у природним љепотама скијајући на Јахорини.

Завршено је и учешће на ЕМИТТ-у 2016 сајму туризма у Инсанбулу  па се надамо и гостима са подручија Блиског Истока.

Ноћно скијање на Јахорини бар када то дозвољава количина снијега, организовано је три пута недељно,сриједом,петком и суботом у времену од 18.00 до 21.00 час.

Нажалост морамо се подсјетити да је у Јахорину уложено 40 милиона КМ, а да систем за вјештачко оснијежавање није у потпуности формиран, те сада још увијек на Јахорини гледају у небо у исчекивању снијежних падавина да би стазе биле покривене довољном количином снијега.
Вријеме их је поново спасило, пао је снијег.

На стазама је стварно хвалило снијега, док овај нови није пао, али много безболније би било да на то скрећу пажњу гости из Хрватске, Србије или неке друге земље, а не локални политичар и још новинар из Србског Сарајева.

Нажалост посматрајући са стране изношење истине, за коју сви знамо да је тачна без обзира што се људи из ОЦ Јахорина труде да надомјесте својим ангажовањем све недостатке на стазама, а што се најбоље води у односу на прошлу годину, највише одговара онима који за циљ имају да туризам у Србском Сарајеву што лошије функционише.

На Јахорини је због свих повољности велики број скијаша па је и сасвим нормално да стазе за скијање имају тзв.лијевке и да нису најбоље за повремено активне ракреативце који не полажу довољно пажње према свом здрављу и физичкој припремљености.

Вјероватно ће у наредном периоду бити још довољно падавина, као што је и овај задњи снијег, да се побољшају могућности за адекватније уређење стаза па неће бити ни потребе за међусобним "добронамјерним" коментарима међу одговорним политичарима и јавним радницима.

Дестинацијe Сарајево и Источно Сарајево на ЕМИТТ-у 2016

На ЕМИТТ-у 2016, највећем сајму туризма у југоисточној Европи, који се од 28. до 31. јануара одржавао у Истанбулу, представљена је Дестинација Сарајево са олимпијским планинама Јахорином и Бјелашницом, односно цјелокупна туристичка понуда градова Сарајево и Источно Сарајево. 

Овај сајамски наступ туристичких професионалаца из Сарајева и Источног Сарајева на сајму, је битан не само због турског, него и због тржишта осталих земаља Блиског Истока и Азије. 


На овогодишњем ЕМИТТ-у презентован је и нови каталог Јахорине преведен на турски језик у којем је представљена цјелогодишња туристичка и хотелска понуда. 

Иако Турска има своја скијалишта, туски посјетиоци истичу предности Јахорине за зимски одмор превасходно због јефтиних авио карата, безвизног режима, близине аеродрома, повољних цијена смјештаја, ски карата те одлчне гастро понуде. Близина Сарајева, Мостара, Травника и Вишеграда је одлична прилика за посјетиоце да организују садржајан и активан одмор током свог боравка на Јахорини. 

Штанд дестинације Сарајево и Јахорине је посјетио и конзул Генералног конзулата БиХ у Истанбулу, Ади Дурмић и дао смјернице привредним субјектима у будућим могућностима за сарадњу са Конзулатом.

Међународни сајам туризма и путовања ЕМИТТ се двадесети пут заредом одржава у Истанбулу, те привлачи велику пажњу бројних турских и међународних компанија које дјелују у сектору путовања и туризма. 
 Сарајево са олимпијским планинама Јахорином и Бјелашницом, односно цјелокупна туристичка понуда градова Сарајево и Источно Сарајево. 

Овај сајамски наступ туристичких професионалаца из Сарајева и Источног Сарајева на сајму, је битан не само због турског, него и због тржишта осталих земаља Блиског Истока и Азије. 

На овогодишњем ЕМИТТ-у презентован је и нови каталог Јахорине преведен на турски језик у којем је представљена цјелогодишња туристичка и хотелска понуда. 

Иако Турска има своја скијалишта, туски посјетиоци истичу предности Јахорине за зимски одмор превасходно због јефтиних авио карата, безвизног режима, близине аеродрома, повољних цијена смјештаја, ски карата те одлчне гастро понуде. Близина Сарајева, Мостара, Травника и Вишеграда је одлична прилика за посјетиоце да организују садржајан и активан одмор током свог боравка на Јахорини. 

Штанд дестинације Сарајево и Јахорине је посјетио и конзул Генералног конзулата БиХ у Истанбулу, Ади Дурмић и дао смјернице привредним субјектима у будућим могућностима за сарадњу са Конзулатом.

Међународни сајам туризма и путовања ЕМИТТ се двадесети пут заредом одржава у Истанбулу, те привлачи велику пажњу бројних турских и међународних компанија које дјелују у сектору путовања и туризма.