Приказивање постова са ознаком ПРЕКОДРИНЦИ У НИШУ ИЛИ НИШЛИЈЕ ПРЕКО ДРИНЕ1. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ПРЕКОДРИНЦИ У НИШУ ИЛИ НИШЛИЈЕ ПРЕКО ДРИНЕ1. Прикажи све постове

петак, 12. јануар 2024.

И СПОМЕНИК

 Поводом Дана Републике Српске, на Тргу Доктора Миодрага Лазића у Српској Илиџи, општини Града Српског Сарајева откривен је споменик овом изузетном хуманисти.



Доктору Хирургу, поријеклом са подручја слободарске Мајевице, који је своју успијешну каријеру започету у Војној болници Ниш, прекинуо да би се добровољно ставио на располагање народу Српског Сарајева у вријеме Одбрамбено-отаџбинскпг рата.

Небројено су примјери његовог несебичног хуманизма и витештва у спашавању живота повријеђених и рањених бораца и цивила свих сукобљених страна.



Само незахвални и неупућени могу то оспоравати.

Послије потписивања Дејтонског споразума вратио се у Ниш и наставио своје прегалаштво и формирање изузетне базе за Ургентни центар у Нишу.

Врхунац тог подухвата био је отварање новог Ургентном центра у новоизграђеном Клиничком центру у Нишу.

Своје непроцењиво искуство стечено у Српском Сарајеву у најтежим годинама за његове становнике преносио је и на докторе у Нишу и на тај начин помагао је и Нишлијама, као и осталим који гравитирају према Ургентном центру Ниш.

Овом приликом само да се присјетимо спашавања повријеђених и судару аутобуса и воза у Дољевцу.

Његова приврженост пацијентима најбоље се огледала у вријеме пандемије. 

Иако је и сам био нарушеног здравља није напуштао своје радно мјесто, на ком је и оболио од тзв короне и нажалост преминуо.

Сахрањен је у Нишу.



Човјек који је својом смрћу нераскидиво повезано Ниш и Српско Сарајево боље него било који политичар.

петак, 12. новембар 2021.

Знаменити Нишлија, Светислав Тиса Милосављевић на грбу Бањалуке

 У Банском двору у Бањалуци је у среду 10. новембра промовисана монографија "Светислав Тиса Милосављевић, од Ниша до Бањалуке, од војника до државника", аутора Милутина Милтојевића, а у издању Студентског културног центра Ниш.

Фото В.Трипић


Монографија о Светиславу Тиси Милосављевићу представљена је у оквиру обележавања Дана Банског двора, а на промоцији су поред аутора говорили и рецензенти др Небојша Ранђеловић, мр Зоран Пејашиновић и Надежда Лазаревић Kовачевић. Промоцији је присуствовала и делагација Студенског културног центра Ниш.


”Основна идеја књиге је била да се његов живот расветли од рођења и порекла његове породице преко школовања, војне каријере, периода када је био министар и на крају врбаски бан”, навео је историчар Милутин Милтојевић, аутор монографије.


Овом промоцијом је настављена срадња  између Банског двора и Студентског културног центра Ниш, која је званично започета септембра, потписивањем меморандума о сарадњи у Нишу, а потом и промоцијом монографије и заједничким концертом гудачког оркестра “Светислав Тиса Милосављевић” из Бањалуке и Академског хора СKЦ-а Ниш у дворишту Универзитета.


Подсетимо, Светислав Милосављевић Тиса рођен је у Нишу 7. септембра 1882. године. Био је бригадни генерал и први бан Врбаске бановине са седиштем у Бањалуци,а у два наврата и министар у Влади Kраљевине Југославије.


Бан Светислав Тиса Милосављевић је својим прегалаштвом и добром вољом, унапредио Бањалуку и поставио темеље новог, модерног града.


Улица на тргу Српских владара у Бањалуци данас носи име знаменитог Нишлије. У центру града му је подигнут и споменик, а на новом грбу Бањалуке налази се бан Милосављевић заједно са Петром Kочићем.

Извор Цити Смарт

среда, 8. септембар 2021.

ОПРЕЗ СА ВАКЦИНИСАЊЕМ ДЈЕЦЕ

 Доцент доктор Бојко Бјелaковић, педијатар-кардиолог, ванредни професор на Медицинском факултету у Нишу 



и шеф одсека на Киници за дечије интерне болести Унивезритетско клиничког центра Ниш. Рођени нишлија, по оцу води поријекло од Хан Пијеска.

За портал Србин.инфо. доц. др Бјелаковић дао је врло занимљив интервију који се односи на вакцинацију дјеце до 15 година.

Доц др Бојко Бјелаковић предсједник је Удружења за превентивну педијатрију Србије

Према личном мишњењу доктора Бјелаковића још увјек није познато какве су могуће реакције дјечијег организма у каснијем периоду послије примљене вакцине.

Комплетан интервију можете наћи на порталу Србин.инфо.



петак, 16. април 2021.

Поводом годишњице упокојења др Лазе

 Неформална ФБ група "Иницијатива да КЦ Ниш понесе име "Доктор Миодраг Лазић Лаза", уз сарадњу са УППВВС" успијели су издејствовати за сада да Ургентни центар Ниш понесе назив Примариус др. Ок се Миодрагу Лазићу Лази", као свом оснивачу и првом директору.

У централном холу УЦ Ниш, постављена је спомен плоча у част Др Лазе.

На стаклу изнад централних улазних врата залепљена је одштампана наљепница великог формата са називом Ургентни центар "Примаиус др. Миодраг Лазић-Лаза" Ниш.

Да били су на откривању спомен плоче Министар здравља Републике Србије, званичници Града Ниша и друге званице.

Желимо да вас подсјетимо на један сусрет др. Лазе и Министра у Ургентном центру Ниш

Били су и представници УГ "Илиџанси борац" из Српске Илиџе, са дјелом свог чланства, којима је организовано вакцинисање у Нишу.

Свој долазак они су искористили да запале свијеће на гробу свог доктора.

Остаје горак осјећај да све ово што се дешава није оно како је др Лаза желио и живио.

Поштујемо свачију жељу и амбицију да искаже своју захвалност и поштовање према некоме, као и потребу за личном афирмацијом, али сматрамо да то не треба чинити насупрот жеље неког у чије име се ради.

Свјестан је др Миодраг Лазић био своје популарности у Нишу и могао је то за живота искористити и доћи до заначајних позиција.

Живио је он уз сјећање на своје саборце којих више нема, изгубљене пацијенте, али и радостан због свих оних које је спасио и који су користили сваку прилику да му захвале, скромно, топло од срца.

Покој ти вјечни.

Мир твојој доброј души.

петак, 8. јануар 2021.

ХВАЛА ДОКТОРУ ЛАЗИ

 Био је 9.јануар 1992.године скупштина изабраних представника српског народа, на скупштини у Сарајеву, прогласила је Републику Српску Босну и Херцеговину. Августа месеца исте ратне године променила је име у Република Српска. Херојски кроз пакао рата, сами против свих до Дејтона и опстанка. Жртвом најбољих синова кроз ратне јединице војске и полиције, добили смо своју државу. Без које не би Срба више преко Дрине било на својим вековним огњиштима. Срећан ти 29ти рођендан земљо прађедова.


Делегација Града Српског (Ист.) Сарајева сутра у 11.00.часова положиће венац на Војничком гробљу "Мали зејтинлик" -Соколац.

Поново полагању нећи присуствовати нико од представника Републике Српске.

Венце су полагали у Бања Луци.

Поводом Крсне Славе и Дана Републике Српске планирана је Свечана академија у телевизиском формсту, због актуелне епидемиолошке ситуације.

Кодекс понашања поклоника на Војничком гробљу "Мали зејтинлук".
Епископ Атанасије и пук Глушић, негде у Херцеговини у току одбране територије Републике Српске.

Неизмерна захвалност за одбрану Српског Сарајева сигурно припада и нашем доктору Лази.

Сада он заједно са свим који своје животе положише за Републику Српску у Небеској Србији слави Крсну Славу Републике Српске и радује се у Слави Сведржитеља.

Наше је да се молимо Богу да народ укријепи и руководство уразуми у заједничком цињу, очувању Републике Српске.
Свако треба у оквиру својих могућности да ради на испуњењу тог циља.

Наша је жртва безначајна, у односу на хиљаде оних који своје животе положише за Републику Српску.
Њима нека је вјечни помен, слава и хвала.

четвртак, 24. септембар 2020.

ЗАХВАЛНИЦЕ "ДР МИОДРАГ ЛАЗИЋ ЛАЗА"

 У Нишу су 23.09.2020. године уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера, чланови Иницијативног одбора "Иницијатива за назив Клиничког центар Ниш-Др Миодраг Лазић-Лаза и Удружења ППВВС организовали пригодну свечаност на којој су додељене Захвалнице "Др Миодраг Лазић-Лаза".



Захвалнице су додељене свим оним Нишлијама, који су учествовали у организацији дочека и смештаја грађана Републике Српске, који су за Видовдан долазили у Ниш, да се поклоне сенима др Лазе на његовом гробу.


Фотографије су са ФБ профила господина Зорана Бајића.

понедељак, 22. јун 2020.

ВИДОВДАН 2020 НИШ-ПАРАСТОС ЛЕГЕНДИ ДР МИОДРАГУ ЛАЗИЋУ-ЛАЗИ



 
 Нисмо дуго имали адекватног разлога за обраћање путем блога. 

Најављени парастос у организацији ФБ странице Иницијатива за промену назива КЦ Ниш у КЦ Ниш "Др.Миодраг Лазић-Лаза", за Видовдан у Нишу и долазак поштовалаца др Лазе из разних дијелова Републике Српске, више је него довољан разлог.
Хвала свима њима који нису заборавили свог добротвора.

Да и сликом горе желимо да заинтересоване подсјетимо на наше циљеве, везане за  Ниш и Српско Сарајево.

На млађима свијет остаје.
Зато нашем члану желимо срећан рођендан.

Јуче би први дан љета 2020. године и избори у Републици Србији.

Свима који су освојили мандате у републичкој и локалним парламентима честитамо.

Изгледна је двотрећинска већина у Скупштини Србије, што оставља могућност измјене устава без референдума.
Да ли ће нови устав довести и до укидања уставне Преамбуле, остаје непознанице.

Становници Републике Српске који имају држављанство Србије, у огромној већини, чак 90%, дали су свој глас управо тој двотрећинској већини.

Паметан избор, ваљда.

Косово и Метохија у саставу Србије, гарант су опстанка Републике Српске у садашњем формату.

На нама је да подржимо све иницијативе везане за називе Установа, булевара, тргова, улица, а које би требало да носе име по чувеном хирургу Миодрагу Лазићу из Ниша.
То смо увијек и чинили и тако ће бити.

Очекујуе се за Видовдан долазак великог броја Лазиних поштовалаца из Републике Српске, који ће одати почаст свом Доктору на његовом гробу у Нишу, присутвом парастосу и паљењем свијећа.
Вјечна му памјат и мјесто у небеској Србији.

среда, 29. јануар 2020.

КРАТКИ ФИЛМ "ПОБРАТИМ" ПРЕМА РОМАНУ ДЕЈАНА СТОЈИЉКОВИЋА

Према роману нишког писца Дејана Стојиљковића, "Дуге ноћи, црне заставе", на Малти је, Владимир Чабак из Источног Сарајева, заједно са Стефаном Ђорићем и групом младих заљубљеника у филмску умијетност, снимио кратки филм "Побратим".
Фото "Филтер"

Владимир Чабак, прије одласка на Малту радио је као тв водитељ у Источном Сарајеву и био је дугогодишњи глумац Студентског позоришта Пале.

На промоцији филма одржаној на Малти присуствовао је и Дејан Стојиљковић, који је према писању портала "Филтер" из Источног Сарајева, дао сагласност и за снимање играног филма, који ће такође бити рађен на основу његовог романа "Дуге ноћи, црне заставе".

Како је за "Филтет" изјавио Чабак, у току је потрага за партнерима и изворима финансирања.

Музику за кратки филм побратим радила је Зорана Гуја.



                                                    Кратки филм "Побратим"

Извор:citajfilter.com
 

субота, 18. мај 2019.

"МЕДВЕДИЦЕ" ЛУТКАРИМА ИЗ НИША

На завршеном, јубиларном 20. ЛУТФЕСТУ, професионалних луткарских позоришта, одржаном у Источном Сарајеву, Давор Динић, члан Луткарског позоришта Ниш, освоио је награду "Медведице", стручног жирија за анимцију, плеса шеика у представи " Мала принцеза".
Детаљније о награђеним и образложењима стручног жирија о представама  на 20. Лут фесту можете прочитати ОВДЕ.


Предходно од 03-07.05.2019. Луткари из Ниша учествовали су на Петом фестивалу дечије умјетности у Сарајеву представом "Зачарани град".

Реч је о фестивалу драмског, литерарног, музичког и ликовног карактера који афирмише стваралаштво за децу и дечије стваралаштво. 


недеља, 18. новембар 2018.

ГРАН ПРИ ЗА ФИЛМ "НУКЛЕАРНЕ СЈЕНКЕ

Јуче у Зворнику завршен 12. Међународни фиклмски фестивал "Први кадар".
Предсједник овогодишњег жирија био је директор Нишког култирног центра Срђан Савић
Према писању  /СРНА/ - Гран при "Стећак кнеза Павла" за најбољи филм 12. Међународног филмског фестивала "Први кадар" додијељен је пољском аутору Мареку Лешчевско за филм "Нуклеарне сјенке".

Стручни жири је објаснио да изненађујуће зрело остварење младог аутора Лешчевског беспријекорно стилизованим филмским језиком, без иједне изговорене реплике, осликава посљедице свеопште нуклеарне катастрофе водећи кроз опустошени постапокалиптични свет.
"Капија Зворника" за најбољу режију припала је Рози Хани Цигле из Њемачке за документарни филм "Породични живот".
"Цигле нам, наоко хладним, реалистичким и објективним редитељским поступком, са дугим кадровима, у успореном монтажном ритму и без покрета камере, у маниру великих северноевропских сликара реалиста, презентује живот једне породичне заједнице на изолованом сеоском имању", наводи жири.
"Печат Кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Кратке приче" додијељен је филму "Прави мушкарац не плаче", аутора Лукаса Кастана.
Кастан је са искреном емпатијом и уз упечатљив и дискретан глумачки наступ Алфонса Ларе у улози оца, на свјеж и оригиналан начин презентовао много пута испричану причу о хендикепираном дјечаку који, упркос великој жељи, неће успјети да оствари своје снове.
Награду "Печат кнеза Павла" за најбољи филм у селекцији "У фокусу" добило је остварење "Анатомија чуда", аутора Алесандре Калесие.
"Печат кнеза Павла" за најбољи документарни филм у селекцији "Екс Ју у фокусу" отишао је у руке Александра Рељића за филм "Енкел", док је "Печат кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Екс Ју кратки" припао остварењу "Посљедњи запис" Леонида Шејке.
Жири је филмску клапу за најбољи студентски документарни филм у селекцији "Нови погледи" додијелио филму "Обележени" Јована Допуђе, а филмску клапу за најбољи студентски кратки играни филм у селекцији "Кључ за филм" дао је филму "Кинески зид" Александре Одић.
Специјалне награде добили су кратки документарни филмови "Кратки обитељски филм", Игора Безиновића за аутентичан редитељски приступ испитивању истине и "Исти" Дејана Петровића за изузетно документарно свједочанство о релативности поимања људске слободе.
Специјалне награде додијељене су и за документарни филм Радослава Т. Станишића "Неприлагођени филмски гроф" за комплексан увид у ауторски опус једног неправедно занемареног филмског ствараоца Мила Ђукановића, који је дао изузетан допринос развоју југословенске, црногорске и српске филмске умјетности, те за кратки играни филм "Марија" Јураја Приморца за причу о трагању за милошћу и правдом у хаосу савременог свијета.
Специјалне дипломе добио је филм "Челичне ратнице" Јелене Миле, за спој посебног коришћења документаристике у играном филму о женама добровољцима у Првом свјетском рату и ратовима на Балкану, те Радослав Т. Станишић за специфично увезивање идеје и архивске грађе у обликовању филмске фигуре редитеља Мила Ђукановића.
Награде и специјалне дипломе награђеним ауторима уручили су градоначелник Зворника Зоран Стевановић, чланови жирије и извршни директор 12. "Првог кадра" Витомир Митрић.
Стевановић је захвалио продукцији "Први кадар" Источно Сарајево што је омогућио Зворничанима не само да погледају нове документарне филмове, него и да млади људи буду у прилици да и сами добију теоретска сазнања о креирању и снимању документарних и анимираних филмова.
Овогодишњи "Први кадар" отворен је 12. новембра у Културном центру у Источном Новом Сарајеву премијерним приказивањем играног филма "Границе кише", Николе Мијовића и Властимира Судара.
Међународни филмски фестивал завршен је вечерас у Дому омладине у Зворнику додјелом награда најбољим филмовима, њиховом пројекцијом и веома запаженим наступом етно-састава "Катера" из Источног Сарајева.
Отварању фестивала претходило је отварање изложбе фотографија аутора Александре Јованић и Чарне Манојловић "Храбре жене путују кроз време".
Помоћник министра просвјете у Влади Републике Српске Тања Ђаковић рекла је на отварању да је "Први кадар" препознао два најважнија стратешка опредјељења Министарства просвјете и културе - развој публике и децентрализацију културе.
Мото 12. Међународног филмског фестивала био је "Први кадрирај!", а у његовом пратећем програму реализовани су ДокМастерсКлас "Умјетност документаризма - портрет у документарном филму", чији је предавач била филмски редитељ Чарна Манојловић, затим промоција филмског часописа "Филаж", вече лауреата, као и пројекције филма "Челичне ратнице", Јелене Миле из Шведске и филма за дјецу "Злогоње", Рашка Миљковића из Србије.

Покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а ову јединствену манифестацију подржали су Удружење филмских радника БиХ, општина Источна Илиџа, општина Источно Ново Сарајево и град Зворник.
Медијски покровитељи су Радио-телевизија Републике Српске и Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

петак, 11. мај 2018.

На “Лут фест-у” 11 позоришта из шест држава


Према писању Портала И сарајево, на овогодишњем  “Лут фест” очекује се чаролија дјечијег луткарског театра, професионалних луткарских позоришта за дјецу на Међународни фестива, у периоду од 13. до 18. маја у Источном Сарајеву, угостит ће 11 позоришта из Србије, БиХ, Хрватске, Бугарске, Шпаније и Ирана, речено је данас на сједници Организационог одбора Фестивала.

Мото овогодишњег фестивала је “Поетика луткарског израза” те даје акценат различитим жанровима луткарског израза, али и истраживачком процесу у домену режије, анимације, технике израде лутке, представљајући при томе врхунска свјетска луткарска достигнућа.

Kако наводи селектор фестивала Витомир Митрић селектоване представе су различитих поетика, те кроз симболе, назнаке и сва изражајна средства омогућавају гледаоцима да асоцијацијом и инстинктом схвате њихову метафору и на свом степену разумијевања и личне емоције доживе их и дограде.

Предсједник Организационог одбора 19. “Лут феста 2018” Ненад Вуковић, уједно и градоначелник Источног Сарајева, рекао је да су град Источно Сарајево и његова управа од раније препознали велику енергију, креативност и храброст организатора овог фестивала “Форум театра” из Источног Сарајева и њихове програме намијењене ђеци са овог подручја те да ће се трудити да буду што бољи домаћини свим гостима, а у томе ће имати велику помоћ Туристичке организације града Источно Сарајево.

На овогодишњем “Лут фесту” из Србије ће учествовати: Дечије позориште Суботица, са представом “Авантуре с Kарлсоном”, у режији Веселина Бојдева, Позориште лутака Ниш, са представом “Паткица Жуткица”, у режији Дејана Гоцића.
Луткари из Ниша су редовни учесници Лут феста у Источном Сарајеву.
Такође су почетком маја месеца учествовали и на Фестивалу у Федеративном Сарајеву.
Позориште лутака “Пинокио”, са представом “Барони ди Макарони”, у режији Оље Ђорђевић и Народно позориште “Тоша Јовановић” Зрењанин, које ће се ове године представити са најновијим луткарским остварењем “Трапави змај”, у режији Ирене Тот.

Из Бих ће се представити Босанско народно позориште Зеница, Ђечија, омладинска и луткарска сцена, са представом “Продани смијех”, у режији Дарка Kовачовског и Позориште лутака Мостар, са представом “Пуним једрима”, чију режију потписује Елица Петрова.

Луткарско позориште “Давид Зуазола” из Шпаније ће се публици представити јединственим, авангардним луткарским спектаклом “Игра времена”, чију режију потписују врхунски умјетници из седам земаља – Пољске, Португала, Тајвана, Грчке, Шпаније, Kолумбије и Индије.

Из Бугарске долази Државно луткарско позориште Сливен, са представом “О принцези”, у режији Доре Рушкове и “Соулмејед театар цомпени”, Пловдив са представом “Марионетски кабаре”, у режији Георгија Гадалева.

“Први пут ће се нашој публици представити Луткарско позориште `Димак` из Ирана, са представом `Kофер и пас`, редитеља Алберта Бигјонија, док ће Луткарско казалиште Вировитица, у копродукцији са Луткарским казалиштем Задар, извести представу `Kаштанка`, редитељке Вјере Видов”, најављује Митрић.

Фестивалске представе у такмичарском програму оцјењиваће жири којем предсједава проф. Боњо Лунгов, редитељ из Бугарске, а чланови су Живомир Јоковић, редитељ из Србије и Младен Јанковић, музички педагог из Републике Српске.

Ове године у оквиру фестивала планиран је богат пратећи програм, који ће ове године бити у знаку истраживачког приступа на свим пољима луткарске умјетности, уз едукативну и васпитну димензију.

“У складу са тим, планирано је одржавање петодневне радионице гранд гињол лутке од рециклираног материјала, коју ће водити Зорана Милошаковић, луткарка и мајстор лутака у Позоришту лутака Пинокио, Београд, тродневна радионица анимације `Платно као лутка`, водитеља Јована Царана, луткара и редитеља, дугогодишњег сарадника Народног позоришта `Тоша Јовановић`, Зрењанин и радионица израде гињол лутке `Живахне рукавице`, чији су водитељи Татјана Паскаш, драмски педагог и Тибор Фараго, мајстор лутака, Народног позоришта `Тоша Јовановић, Зрењанин`”, прецизира Митрић.

Извршни продуцент Фестивала Александра Митрић Штифанић додаје да ће, осим радионице, у оквиру едукативног сегмента фестивала бити одржан мастерклас Kонстантина Kаракостова, доцента на Академији за позориште и филм Софија, на коме ће се представити различити облици луткарског израза и истраживачки процеси у његовом развоју.

“Посебно је значајно представљање литературе и писаних издања, која поткрепљују истраживачке процесе у оквиру луткарске умјетности. У складу са тим, биће одржана промоција интернет часописа “Папетринг”, који је основао Тони Римбо, луткар и истраживач из Шпаније. У пратећем програму фестивала биће одржан Програм посвећен Војиславу Вујановићу, недавно преминулом позоришном и ликовном критичару и пријатељу и дугогодишњем сараднику фестивала”, открива Штифанићева.

Ове године, истиче она, фестивал ће угостити и уличне умјетнике, који ће оживјети и анимирати улице и тргове Источног Сарајева, а међу њима је и Софија Буланова, глумица Театра “Туулевски” из Естоније, која ће извести кловновски перформанс “Луткарска фигура кловна”.

Осим луткарских радионица, најмлађи ће заједно са родитељима уживати у “Ал Парковој” радионици “Бајковита чаролија укуса”.

У оквиру церемоније фестивала биће отворена изложба “Текстил, као ликовни медиј”- креације за театар, ауторке Јасмине Дугић.

Генерални покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а суфинансијери су град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.

Пријатељ фестивала је Ненад Нешић, а спонзори су Туристичка организација града Источно Сарајево, Ресторан “Ал Парко”, Вртић “Машин свијет”, Едукатини центар “Малац генијалац”, “Бум балон”.

Генерални медијски покровитељи фестивала су РТРС и Новинска агенција Републике Српске Срна, а медијски пријатељи Фена, Елта ТВ, БНТВ, БХРТ и портали Сарајево-РС, Kатера инфо, Принцип њуз.


Свечано отварање фестивала је 13. маја у 18 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево.

четвртак, 21. децембар 2017.

Прва жена архитекта у Немачкој је била Српкиња из Ниша

Јованка Бончић је прва жена са дипломом инжењера у Немачкој. Академско звање, ова рођена Нишлијка, стекла је давне 1913. године. Како је, пре више од једног века, забележено у берлинским “Илустрованим новинама” (фотографија лево), Бончићева је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату.

У Дармштату, данас граду науке, 18. јула 1913. ова Нишлијка је стекла звање архитекте и диплому инжењера. Рођена је 1887. године у Нишу, од оца Михаила и мајке Катарине, а студије архитектуре започела је у Београду.
Отишла је у Немачку након одслушаног 7. семестра и стечене праксе у Српским државним железницама. У градићу на западу ове европске земље поред образовања, Бончићева је нашла и љубав свог живота, Украјинца Андреја Катеринића.
После вишегодишњег живота по источноевропским метрополама, овај брачни пар инжењера, 1922. године је дошао у Београд. Јованка је српској престоници оставила зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи.
Након Другог светског рата је пензионисана и остала је да живи у Београду до своје смрти 1966. године.
jovanka-boncic-u-novinama
И награда и улица

Колико је Јованка Бончић значајна у немачком “граду науке” потврђује и чињеница да једна награда коју додељује Универзитет у Дармштату, као и једна улица у студентском кампусу носе њено име. Од пре две године награда “Јованка Бончић” додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке. Нажалост, у Нишу још нема ниједно обележје.

Није једина Српкиња
Како пишу франкфуртске “Вести” Бончићева није једина Српкиња која је пре више од 100 година студирала у иностранству. Професорка Љубинка Трговчевић-Митровић са Факултета политичких наука, каже да је тих година у Европи било доста студенткиња из Србије.
„Само као стипендисткиње Краљевине Србије на Циришком и осталим европским универзитетима високошколске дипломе у том периоду стицало је 45 студенткиња“, каже професорка Трговчевић-Митровић.
Најистакнутије у Циришком кружоку биле су управо српске студенткиње Милена Бота из Крушевца, Ружица Дражић из Шапца, Милева Марић (Ајнштајн) из Новог Сада и многе друге.
Извор – gradjevinarstvo.rs

петак, 9. јун 2017.

И Сарајлија и Нишлија на Словенском братству у Бјелорусији

Једна фотографија привуче нам пажњу.



Објављена је у чланку Потрала"Новински фронт",везано за међународну војну вјежбу Словенско братство 2017,која се одржава у Бјелорусији уз учешће Руских,Бјелоруских и Српских војника.
На фотографији са црвеном беретком је припадник 63.падобрaнског батаљона из Ниша, рођени Сарајлија,основно војничко знање стицао је у славној 125 моторизованој бригади из Косовске Митровице,чији су припадници бранили Србију на Кошарама, срећно ожењен Нишликом.

Посебна част и задовољство управо изазива баш ова фотографија и сазнање да борави тамо.

Желимо му пуно успијеа и све најбоље.

Нека му боравак и резултати тамо буду на личну част и понос и завичаја и Србије.

недеља, 17. јануар 2016.

ДР ЛАЗИЋ ОДЛИКОВАН ОРДЕНОМ "КРСТ МИЛОСРЂА"

Додјела одликовања поводом Дана Републике и Крсне славе Републике Српске 

 

Дана 09.јануара 2016.године на свечаном пријему најзаслужнијим појединцима и организацијама председник Републике Милорад Додик уручио је одликовања. 

Орденом Крст милосрђа одликован је директор Ургентног центра Клиничког центра Ниш Миодраг Лазић. 

Скромним и вриједним људима није потребна никаква похвала, они то заслужују својим радом и способошћу.

Дивно је сазнати од пријатеља из Српског Сарајева да су сви без обзира на политичку орентацију сагласни да је др Лазић заслужио то признање јер је спасилац великог броја сарајлија.

Доктор Лазић је био један од два хирурга у ратној болници Илиџа, кроз коју је прошло 15.000 рањеника и извршено 3.500 операција. Оперисао је на првој линији фронта и многима спасао живот.

"Од првог до последњег дана био сам са српским народом у том крају и баш на данашњи дан међу последњима сам напустио град. Ето, после 20 година добио сам одликовање Крст милосрђа за нешто што сам радио прво као човек, друго као хуманиста", рекао је Лазић.

 Некако је ово признање у Нишу прошло незапажено и без великог публицитета ваљда као и кад сви способни људи који добију неко вредно признање због своје скромности немају потребе да се тиме около хвале.
Зоран др Радовановић директор КЦ Ниш исхвали дивног човека речима "Др Миодраг Лазић је као хирург добровољац боравио у Српском Сарајеву, Илиџа, где је водио Српску ратну болницу од 01.09.1992. до 01.02.1996.године...
Одликован је од Патријарха Српког Павла 1994.год.орденом Светог Саве и од стране Војске Републике Српске медаљом Милан Тепић за храброст.
Након 20 година од завршетка рата у Босни и Херцеговини, на Дан Републике Српске 09.01.2016.год. Председник Републике Српске, Милан Додик га је одликовао орденом "Крст Милосрђа".Овај орден је понос за њега а и за Клинички Центар Ниш одакле је уз одобрење Клиничког Центра, боравио у Републици Српској.
У пригодном говору Председник Републике Српске, Милорад Додик,се захвалио Др Миодрагу Лазићу на свему што је учинио за Републику Српску и уједно се захвалио Клиничком Центру Ниш, чији је хирург и који је у то време дао подршку Др Лазићу да борави и на простору Републике Српске.
У име Клиничког Центра Ниш и своје лично име честитам Др Лазићу на добијеном одликовању."

Ми можемо бити само такође поносни као Нишлије и неизмјерно захвални као Сарајлије.


четвртак, 15. јануар 2015.

БРЕГА У НИШУ УЗ ОРКЕСТАР И ЗА СВАДБЕ И ЗА САХРАНЕ

Не би ми обраћали пажњу у вези концерта на Тргу краља Милана у Нишу,поводом дочека Српске нове године или Власуљице код неких других етничких група,да Брега није из Сарајева дошао у Ниш, да служи тамо некад давно војни рок.
Поглед са бине кроз око Градоначелника лично
Војничке љубави заборава немају,као што и сам изјави, провео је у Нишу предивну годину дана.
Постоји прича да је чак можда у Нишу или Лесковцу рођена идеја о називу "Бјелог дугмета",од неког Багдале,који је наводно кумовао именом Бело пуце.
Ипак Сарајево и Ниш су неисцрпна тема војничких љубави,доживљаја,сећања.
У Сарајеву се налазила Средња војна школа,а Ниш је увијек био Град са великим бројем војних лица и данас је у Нишу Команда копнене војске.
Значи повезаност је трајала деценијама.
Сигурно се јавља и код једних и код других носталгија и жеља за међусобним обиласцима и подсјећањима на нека добра времена.
Неписано је било правило да Нишлије служе бојни рок у Сарајеву и обрнуто.
Ето и Горан Бреговић је као сам каже због тих времена дошао да свира у Нишу.
Сигурно се овде дивно провео,па дете је официра.
Он је свој посао одрадио за рају онако како то раде сарајевски јарани и убјеђени смо да није дошао у Ниш да свира за новац.
Е сада Менаџер,организатори,Министри и локални Играчи,шта су се и како договорили откриће ЛАФ,вјероватно лафо(вски).
Пошто је и дете официра,ваљда му је и то био још један подстрек да свира у Нишу,који има изузетно дугу војничку традицију.Ваљда је нешто од официрске части са оца прешло на сина.
Вјерујемо да оних 8000 Нишлија било задовољно приказаним и чашћу да им Градоначелник Ниша лично пожели све најбоље у Новој Србској години.
Остало остављамо домаћинима да уреде нашој заједничкој кући. 

понедељак, 9. децембар 2013.

МИЛИЦА ВУЧКОВИЋ ИЗ НИША ДОБИТНИК "РАДОСЛАВНИЦЕ"

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Стручни жири 12. Фестивала поезије за дјецу и младе Источно Сарајево, поводом обиљежавања 40 година од штампања прве књиге пјесника Радослава Самарџије, награду Пјесничко уздарје "Радославница" додијелио је Милици Вучковић из Ниша.

 

"Ова млада Нишлијка награђена је за своје три пјесме којима је учествовала у конкурсу 12. Фестивала поезије за дјецу и младе: `Од Бога`, `/с/трпљење` и `Биће ништавила", рекао је данас Срни умјетнички директор Фестивала Витомир Митрић.

Он је додао да је прву награду на конкурсу о теми "Дјеца нису овце" у категорији до 11 година освојио Лука Максимовић из Ниша, другу Уна Бугарчић из Крагујевца, а трећу њен суграђанин Алекса Николић.

"У категорији од 12 до 17 година најбоља је била Тијана Старчевић из Руданке код Добоја, другу награда равноправно су подијелили Никола Ђурић из Блатнице код Теслића и Ксенија Лаловић из Источног Сарајева, док трећу награду дијеле Милица Пурковић из Рогатице и Анђела Ћирић са Пала", навео је Митрић.

Према његовим ријечима, на конкурсу за младе пјеснике од 18 до 30 година о теми "Ослушкивање Бога" побиједио је Никола Радовановић, друга је била Ања Тасовац, а трећа Драгана Амбулија, сви из Требиња.

Он је истакао да је посебну награду за одлично изведен акростих покојном Радославу Самарџији у пјесми "Дјеца нису овце" припала Данијели Јокић из Лопара.

Он је подсјетио да је тема конкурса "Ослушкивање Бога" изабрана по истоименој књизи Радослава Самарџије, која је награђена на Видовданским сусретима 1997. године и Сарајевским данима поезије 1999. године у Источном Сарајеву.

Предсједник жирија 12. Фестивала поезије за дјецу и младе, књижевник Дара Секулић наглашава да се овогодишњи Фестивал одржава под околностима неповољнијим него ранијих година.

"Дјечијих радова бројчано није било као претходних година, али су у својој укупности одређенији, поетски зрелији и бољи. Ове двије теме, `Дјеца нису овце` и `Ослушкивање Бога`, свака на свој начин пружале су могућност и слободу да се дјеца поетски, духовито, али и критички обраћају породици, школи, људима и свијету", навела је Секулићева.

Она истиче да су дјеца настојала да покажу како би друштво озбиљније и промишљеније могло и морало да уважава свијет дјетета - да прихвати чињеницу да дијете данас само хоће да испуњава своје дане, испољава и потврђује своје стваралачке способности.

"Млади пјесници својим пјесмама показали су и поетски и мисаоно зрела своја сазнања о Богу и вјери као најпостојанијем ослонцу живота", закључује Секулићева.

Организатор Фестивала "Форум театар" Источно Сарајево наглашава да је Конкурс расписан према истоименој рукописној збирци поезије за дјецу Радослава Самарџије, која је на анонимном конкурсу Министарства просвјете и културе била награђена али, нажалост, тај рукопис никад није објављен јер је у међувремену изгубљен.

Награђене радове сутра ће у Културном центру Источно Ново Сарајево на свечаној академији "У лавиринту поезије" читати глумци "Форум театра".

Генерални спонзор фестивала, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, награђеним учесницима конкурса припремио је пригодне награде из асортимана својих издања.

Митрић подсјећа да ће најстарија књижевна манифестација за дјецу у Републици Српској - Фестивал поезије за дјецу у Источном Сарајеву ове године бити одржан захваљујући искључиво разумијевању и помоћи Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.

Према његовим ријечима, планиране програмске активности фестивала под називом "У лавиринту поезије" сведене су у двочасовни програм, који ће бити реализован у четири цјелине и то: обиљежавање 40 година од штампања прве књиге пјесника Радослава Самарџије, чије ће стихове читати Илија Мимић, те промоција књиге Недељка Зеленовића "У зрну пубертета" и књиге Тоде Николетића "Ја и тата к'о два брата".

Предвиђена је и промоција књига у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево "Љубав боје бијело" Душка Милуновића, као и промоција књиге "Неухватљива дјечија пјесма", која садржи најбоље и награђене радове 10. и 11. конкурса поезије за дјецу, коју су приредили књижевница Дара Секулић и Витомир Митрић.

Четврта цјелина односи се на Проглашење побједника конкурса 12. Фестивала поезије за дјецу о темама "Дјеца нису овце" и "Ослушкивање Бога".

Пратећи програм Фестивала биће реализован 11. децембра у Дому за стара лица Источно Сарајево под називом "Осмјехни се пјесмама" и у Матичној библиотеци гдје ће бити промовисана књига Тоде Николетића "Растем да волим", чији је издавач "Форум театар", као и аудио ЦД у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

недеља, 8. децембар 2013.

У АНДРИЋГРАДУ ПРОМОВИСАН РОМАН "СУЗЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ"

ВИШЕГРАД, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У сали Биоскопа "Доли Бел" у Андрићграду у Вишеграду промовисан је роман "Сузе Светог Николе", аутора Бранислава Јанковића из Ниша.

 

"У једно село у Србији, након пловидбе бескрајним морима и крваве епопеје Првог светског рата, враћа се Гмитар Милошевић у инат кошмарима који га прогоне и упркос предсказању које казује да ће га тамо сачекати смрт. То је укратко фабула приче ове књиге", рекао је синоћ Јанковић.

Он је додао да је ово књига о гријеховима и опросту са поруком да не постоји ништа толико лоше да се не може опростити.

Према његовом мишљењу, српски народ има двије душе - једну мучену и другу погану - које се и свађају и плачу наизмјенично.

"Нисам желио нити да преувеличавам српски народ ни да га кудим, већ сликам онаквим какав јесте и да он Бога призива само кад му је тешко у тузи и болу, а кад му помогне онда га `склони` као нежељеног свједока", истакао је Јанковић.

Упитан за наслов романа, аутор је одговорио да постоји анегдота да се српска војска, када је прешла Албанију и видјела море, присјетила Светог Николе, заштитника на мору, па су многи обећали да ће га славити ако безбједно са бродовима стигну до Крфа.

"Зато највише домаћина у Србији данас слави Светог Николу", напоменуо је Јанковић.

Он је нагласио да у својим књигама историју тумачи мало другачије, јер су је писали побједници, наводећи примјер да су аустроугарски официри са солунског фронта слали генералштабу депеше у којима тврде да су њихове и бугарске војнике ноћу нападале авети.

"Да ли је ово истина или не, за писца је фантастичан материјал, а читаоци нек размишљају", закључио је Јанковић.

недеља, 2. децембар 2012.

Доктор Миодраг Лазић - Нишлија који је Сарајлијама много помогао

 Истакнути Нишлија који надалеко показује свима нишки дух и карактер Нишлија којима је у срцу Отаџбина и велика пожртвеност за помоћ свом народу ма где се он налазио.


Др.Миодраг Лазић данас у Нишу

Предсјесник скупштине града Источног Сарајева Мирослав Лучић уручио је Сребрену палкету града Источног Сарајева др Лазић 2013.године у Нишу 

Др. Миодраг Лазић српски примаријус, хирург и књижевник.
Због великих заслуга у пружања лекарске помоћи свима којима је она била потребна у тешким и судбоносним тренуцима за наш Народ у току ратних дешавања и великих заслуга у одбрани Отаџбине Патријарх Србски Господин Павле га је одликовао орденом Светог Саве.

Орден Светог Саве

Рођен је 1955. у Земуну гдје је завршио основну школу. Његов отац који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.
У јулу 1992. се на кратко вратио у Ниш, након чега га др Дикић, тадашњи начелник санитета Првог корпуса Војске Републике Српске позива у име Министраства здравља Републике Српске да помогне оснивање ратне болнице у Мркоњић Граду. Пошто је болница у међувремену основана, умјесто у Мркоњић Град, др Лазић се у септембру 1992. поново као добровољац јавља у ратну болницу Републике Српске „Коран“ на Палама. У ратној болници Коран је провео мјесец дана након чега као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу „Жица“ у Блажују (тада дио Српске Илиџе). Разлог за оснивање ратне болнице Жица је био близина линијама фронта, што је омогућавало и олакшавало бржи пренос рањених. Болница се налазила један километар од врела Босне, а назив Жица је добила по називу одмаралишта које се ту налазило у вријеме СФРЈ. У ратну болницу Жица је дошао као испомоћ на један мјесец, а остао је пуних 40 мјесеци. Пошто је на подручју тадашњег Српског Сарајева био једини хирург специјалиста за трбух и грудни кош, провео је двије године оперишући пацијенте на ширем ратишту Републике Српске, које је покривало 5 општина (Сарајевско романијска регија) са 100.000 становника.
У ратној болници Жица је обавио преко 3.500 хирушких операција под општом анестезијом и у врло течким ратним условима. Осим операција срца, изводио је све захвате којима се бави савремена хирургија. У овом периоду до фебруара 1996. је написао 16 стручних радова и узео учешће у три велика међународна конгреса, за шта је 1994. године добио звање примаријуса. Српско Сарајево је коначно напустио у фебруару 1996. године, када је један дио града према Дејтонског споразуму припао Федерацији БиХ. Хиљаде грађана Српског Сарајева су напустиле дијелове који су припали Федерацији БиХ у периоду од почетка 1996 до маја 1996. У дневнику је написао „Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије.“.

Награде

  • Патријарх српски Павле га је за заслуге у Републици Српској од 1992. до 1996. одликовао орденом Светог Саве.
  • Прва награда Међународног сајма књига „Иницијал“ у Нишу за историсјки и аутобиографски роман „Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995)“.

Дјела (библиографија)

  • Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ISBN-10: 8672920015 ISBN-13: 978-8672920017 [
  • Injuri to children in the Sarajevo war zone (Suffering of children in Republic of Srpska during the war and postwar times), Phd Miodrag Lazić, Publisher: Republic of Srpska Documentation Center for war crimes research Banja Luka, Printing: GRADIF, Banja Luka, October 2001
Након што се из Српског Сарајева у фебруару 1996. вратио у Ниш, Миодраг Лазић је наставио да ради у Клиничког центра у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу. Данас је Начелник Ургентног Ценра Ниш

уторак, 17. април 2012.

ПРЕКОДРИНЦИ У НИШУ ИЛИ НИШЛИЈЕ ПРЕКО ДРИНЕ 2

Корнелије Ковач

Композитор, пијаниста, продуцент и аранжер рођен је 1. јануара 1942. године у Нишу. Најраније музичко образовање стиче у Суботици, а академску диплому на Музичкој академији у Сарајеву (одсек Теорија и Клавир). Заједно са Корни групом 1974. године побеђује на Опатијском фестивалу чиме обезбеђује учешће на "Песми Евровизије" у Брајтону као представник некадашње Југославије.

Потиче из познате уметничке породице - његов деда је био диригент и хоровођа, отац професор музике и мулти-инструменталиста, мајка члан оперског хора.

Поред класичног музичког образовања Корнелије Ковач посвећује много времена џез и рок музици. Прву композицију под називом "Пусти тротоари" Ковач компонује већ са четрнаест година - 1956. године. Први јавни наступ млади Ковач је имао у суботичкој гимназији коју је похађао на тада популарним поподневним чајанкама. Каријеру професионалног музичара почиње 1961. године када формира своју прву групу - "БКБ" у Сарајеву, која постаје уважени џез трио тог времена. Године 1963. са овом групом наступа на ИУ џез фестивалу на Бледу у Словенији.

После година у којима је водио различите оркестре у Босни, Корнелије Ковач се придружује најпопуларнијој сарајевској поп групи "Индекси". Са њима наступа на два месеца дугој турнеји по Русији. После овог великог професионалног искуства, 1968. године када се доселио у Београд, Корнелије Ковач оснива једну од најзначајнијих југословенских група свих времена - "Корни групу". Са "Корни Групом" наступа на бројним музичким фестивалима у бившој Југославији и Европи, међу којима од посебног значаја има учешће на "Опатијском фестивалу" 1974. Победа "Корни групе" у Опатији, обезбедила им је учешће на "Песми Евровизије" те године у Брајтону. Пласирали су се на 12. место, а касније те године Корнелије Ковач одлучује да група престане са радом.

Од тада Корнелије Ковач почиње успешну соло каријеру. Године 1980. се сели у Велику Британију, где сарађује на многим музичким пројектима и са звездама британске поп и рок сцене као што су Берни Марсден, гитариста групе "Вајт Снејк", Ханс Цимер, Пол Џонс, бивши певач групе "Манфред ман" и др

Корнелије Ковач пише музику за позориште, филм и телевизију. Као композитор поп и рок музике изузетно је успешан. Његове композиције објављују на бројним ЛП плочама у некадашњој Југославији, Шпанији, Француској, САД, Холандији, Шведској, Финској, Норвешкој, Грчкој итд Многе од њих су са префиксом "златна" или "платинаста" плоча у Југославији.

У многим музичким пројектима у Шпанији од 1979. године Корнелије Ковач се појављује као продуцент, композитор или аранжер. Сарађује са многим ТВ станицама у Шпанији као што су ТЕЛЕ 5 (музички је продуцент Талије, звезде Теле 5), Антена 3 (музички директор популарног ТВ шоуа "Де Ту, А Ту"). Такође, Корнелије Ковач проводи годину дана као клавијатуриста популарног шпанског Цацо Сенанте Салса бенда). За Ц.Е.А.Р. издаје хуманитарни диск за помоћ деци у Босни и Херцеговини за време рата деведесетих година. У ту акцију укључују се бројне јавне личности, међу којима и тадашњи председник Шпаније, Фелипе Гонзалес.

По повратку у Југославију, окупља старе и нове музичке звезде иу сопственом музичком студију наставља са активним радом на многим музичким пројектима.

Написао је три књиге са музичком тематиком: Тамне дирке (2003), Фалко и друге приче (2007) и Фуснота (2010).

Отац је три кћерке: Александре, Кристрине и Ање.

Сарајево сам обожавао ...
мао сам тек две године када су се моји родитељи из Ниша, где сам се родио, преселили 1944. у Суботицу. Мој отац је из Суботице 1939. године стигао у Ниш и запослио се у осигуравајућим друштвима, да би 44, по указу Милана Недића да странци не могу да раде више у Србији, спаковао кофере. Тако смо се нас троје, заобилазећи све главне путеве због немачке војске, вратили у његов родни град, почиње исповест за "Блиц недеље" Корнелије Ковач.


Многи су ме касније у животу питали како сам добио име Корнелије. Дедино име било је Корнел и отац је по патријархалном обичају одлучио да мени додели његово име. Данас када размишљам о томе просто ми делује та његова одлука као невиђена храброст - усред рата, у Нишу дати детету име Корнел! Наравно, ипак је мајка нашла соломонско решење. Корнелије јој је деловало мекше и више српских. Касније сам током свог живота у Лондону и Мадриду користио дедино име. У Суботици смо живели у родитељској кући мог оца. Мајка је имала много проблема да се уклопи у мађарску породицу у којој нико није говорио српски, али је пребродила све несугласице и невоље, јер је јако волела мог оца. Успела је да научи и мађарски језик и до краја живота је остала у Суботици.

Батине због клавира
Деда је био виолиниста, контрабасиста, а онда и хоровођа и диригент у Суботичкој опери. Отац је такође био мултиинструменталиста и кућа је била пуна разних инструмената - од трубе до клавира, и просто је било неизбежно да се брат и ја бавимо музиком. Уз редовну школу похађали смо и музичку. У редовној осмогодишњој школи био сам међу најгорим ученицима у разреду. Ништа ме није интересовало, тако да сам од петог до осмог разреда стално падао на поправни испит и онда био приморан да цело лето проведем учећи да не бих изгубио годину. Дивио сам се херојима из разреда који су се супротстављали професорима и били храбри у многим несташлуцима. Ја сам их издалека пратио немајући храбрости да се понашам као они, али сам неколико пута ипак био прозван као саучесник. Код куће сам глумио добро дете, али сам највеће батине добио када сам месец дана изостао са часова клавира не пријављујући ту моју храброст. Онда ми је отац забранио да пипнем иједан инструмент и исписао ме је из музичке школе. Хвала богу - мислио сам тада - не морам више да вежбам досадне Чернија етиде и скале. Друштво из школе почело је да се пали на музику са ретких плоча које су нам биле доступне у 50-им годинама. Мој фаворит је био Елвис Присли, а онда сам отишао на неко предавање о џез музици и избезумио се на музику Дизијем Гилеспија - ништа нисам разумео, али ме је привукла импровизација.
Џез триоЈедва сам завршио осмогодишњу школу, а онда сам ипак намолио оца да се упишем у средњу музичку. И ту се лош ђак претвара у одличног, мало учим, а све знам. Формирам свој први џез трио и свирам на игранци у Спортском друштву Партизан (ваљда сам зато седамдест и неке написао химну фудбалског клуба Партизан).
Сарајевски периодПошто нисам прошао пријемни испит на београдској музичкој академији, уписујем се 1961. на сарајевску. Сарајево је широм отворило врата за све квалитетне и талентоване људе и, морам да признам да је, да ли је то због најлепших година младости и мог напретка у музици или због људи и пријатеља које сам стекао у том граду, остало у мом срцу и души као један од најлепших периода у животу. У тадашњем "Свијету" изашао је чланак са насловом "Најзад кренуло" - у том чланку добио сам најлепше похвале као млади композитор и комплетан музичар који се после дужег времена појавио у Сарајеву. То је на мене деловало као нека холивудска прича. Оснивао сам саставе - БКБ трио, Секстет Корнелија Ковача, а моје су композиције примане на онда најпрестижнији југословенски фестивал Опатија. На игранци у "Слози" свирала се џез музика, то је за мене било велико изненађење - у срцу Босне свира се џез! А онда се појављују Битлси и креће општа хистерија међу омладином и међу музичарима.
Са ИндексимаПолако одустајем од џез музике и италијанске која се свирала 60-их година. Пошто сам важио за музичара са педигреом, Индекси ме примају у групу. Шездесете су обећавале боља времена и сјајну будућност. Дружио сам се са Кемалом Монтеном, Махир Палош, Ведом Хамшић, песником Богданом Стојадиновићем и увек, као по правилу, са много млађима од себе. Али моји су идеали ипак били тамо негде у Београду. У Сарајеву сам имао све, али снови из ране младости о најлепшем граду, тролејбусима, девојкама, парковима, Теразијама учинили су да повучем за моје сарајевске другове неразуман потез. Напустио сам Сарајево и преселио се у Београд.
Корни група"Сунце" је крајем 60-их било стециште музичара и уметника свих категорија. Ту сам срео Бојана Хрељца из елипсе. Желео сам да све што ми је у глави реализујем са музичарима који ми верују и који имају завидни ниво музицирања. Тако је прва комбинација Корни групе била Бојан, Фурда, Борко, (касније Бочек), ја и Сека Којадиновић. У вечитом трагању за бољим, кроз групу су прошли Душан Прелевић, Далибор Брун, Дадо Топић, Здравко Чолић и Златко Пејаковић. Критичари су били збуњени: шта то у ствари они свирају? Ја данас мислим да смо се ми бавили музиком. Не рокенролом, нити Андерграунд, нити прогресивним џез роком - понекад лаким поп песмама, а најчешће веома садржајним формама као што су биле "Једна жена" "Пут на исток", "Не тако обичан живот" итд Често су ми постављали питање: ко је био најбољи од певача Корни групе? Сви су они дали свој допринос у оквиру својих могућности, али највише Дадо Топић и Златко Пејаковић.
Сарадња са ЧоломВидео сам га на телевизији са групом Амбасадори. Млад, енергичан, са великим опсегом гласа, покретљив на сцени. Решио сам да одем до Сарајева и попричам с њим. После пар дана стекао сам утисак да је Здравко донео одлуку, али уз један услов. Да попричам са његовим оцем. Схватио сам тај разговор као проверу моје личности - да ли сам поуздан, добронамеран и поверљив као човек. Без обзира што се Здравко није дуго задржао у Корни групи, мислим да су нам обојици веома користили сарадња и познанство. Онда сам већ схватио да Чола није фронтмен за нашу групу, него изразити солиста иза кога ће се налазити бенд који га прати. Он је то убрзо доказао.
(Са Здравком и Бисером)

Најуспешнија сарадњаПосле разлаза, некако смо се поново састали. Да ли ме је Здравко питао за неке песме или сам се ја јавио да обновимо сарадњу, сада се више не сећам. Отпочели смо сарадњу као солиста и композитор, најплоднију сарадњу у мојој каријери и најуспешнију. Често ми постављају погрешно питање да ли сам ја направио Чолића. Мислим да је то прво, неумесно, а друго, нестручно питање. Нити композитор прави певача, нити певач композитора. Догоди се спој две личности које сарађују на најбољи могући начин. Ако хоћете моје мишљење из угла композитора, рећи ћу вам следеће. Када сам писао песме за Здравка, размишљао сам као он, о његовом обиму, о најбољим музичким фразама које ће му лежати, и уопште о њему и његовој публици. Здравко је и као човек био пун врлина, од другарства до велике посвећености свом позиву.
ПопуларностНисам тип звезде. Гледао сам да избегнем скандале којима се наслађује жута штампа и никада нисам доживљавао свој успех као нешто што је вредније од било које животне професије. Оно што су ми подарили Бог и моји родитељи је од највеће вредности и захваљујем им се сваког дана када отворим очи. После своје четрдесете године живота, све се више осећам као Хесеово Демијан, али не зато што сам се наметао да будем другима вођа, него зато што се то само наметало. Са музичарима и певачима, са почетницима у музици, са свима који су тражили од мене помоћ и савет. Највећи успеси су увек стварали највише непријатеља. Све сам то прошао и не чезнем за тим.
СпоменкаМоја бивша супруга Споменка је прво била сјајна мајка нашој деци, а онда и жена која је у потпуности разумела моје уметничке прохтеве, кризе и болести. Јер сваки креативац је помало несрећан и болестан и тражи разумевање. Споменка је писала сјајне текстове за моје песме осетивши како моје срце и душа кроз музику говоре и познавајући ме у свим издањима.