Приказивање постова са ознаком ПОЗНАТИ ГОВОРЕ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ПОЗНАТИ ГОВОРЕ. Прикажи све постове

субота, 13. мај 2023.

ДОБРО ЈЕ

 13.мај 2023. око поднева.


Трг краља Милана према тврђави



Диван дан. Не превише сунчан.

Као створен за шетњу и боравак на овом дивно уређено  простору.

Само најхрабрији ће од јуна до септембра у ово доба дана пролазити овуда.

Да, простор испуњен историјским споменицима од доба Константина, до ослобођења Ниша од фашизма.




среда, 8. септембар 2021.

ОПРЕЗ СА ВАКЦИНИСАЊЕМ ДЈЕЦЕ

 Доцент доктор Бојко Бјелaковић, педијатар-кардиолог, ванредни професор на Медицинском факултету у Нишу 



и шеф одсека на Киници за дечије интерне болести Унивезритетско клиничког центра Ниш. Рођени нишлија, по оцу води поријекло од Хан Пијеска.

За портал Србин.инфо. доц. др Бјелаковић дао је врло занимљив интервију који се односи на вакцинацију дјеце до 15 година.

Доц др Бојко Бјелаковић предсједник је Удружења за превентивну педијатрију Србије

Према личном мишњењу доктора Бјелаковића још увјек није познато какве су могуће реакције дјечијег организма у каснијем периоду послије примљене вакцине.

Комплетан интервију можете наћи на порталу Србин.инфо.



петак, 27. август 2021.

НАЛИЧИЈЕ ФИЛМСКИХ СУСРЕТА У НИШУ

 Филмски сусрети у Нишу, обиљежени су сукобом између Бјелогрлића и Антонијевића у Хотелу "Амбасадор", пред рану зору.

Бјелогрлић је физички насрнуо на Антонијевића према снимку са сигурносних камера из хотела.

Снимак сигурносних камера објављен на јутуб каналу је на овом линку

 https://youtu.be/DQDtDvT9S9Q

 



Снимак је врло брзо објављен у јавности.

Занимљиво.

Али, по чијем одобрењу и налогу остаје непознаница.

Ипак, надгледање и приступ снимцима надзорних камера има одређен број лица.

Сукоб је идеолошки, због новца или чисто изазван превеликом количином алкохола требало би да утврди поступајући Судија.

Мада можда иза објављивања снимка у јавности стоји и политичка странка коју подржава/ју власник/ци Хотела Амбасадор.

Политика се у све мјеша.

Најбољи доказ за то је и додјела специјалне награде Филмских сусрета у Нишу, острашћеном мрзитењу свега што је српско, натурализованом сарајлији ЕМИРУ ХАЏИХАФИЗБЕГОВИЋУ

Позитивно је једино што у свом обраћању пред нишком публиком подржава наш став да су Ниш и Сарајево по много чему идентични.

Ипак, за становнике И. Сарајева и Ниша, односно општина Српска Илиџа, Црвени Крст и Пантелеј много је значајније потписивање повеље о братимљењу.



уторак, 13. новембар 2018.

Ни педаљ назад! Само напред ка успеху!" - Матија Десанчић

Архитекта се бави планирањем и пројектовањем разних објеката. Ствара објекте и просторе узимајући у обзир масу, форму, текстуру, светлост, трошкове, конструктивна и енергетска ограничења, саму функционалност објекта, његову практичну оправданост, друштвено – социјалне потребе, тренутне трендове, да би дошао на крају до решења које ће бити и уметничко дело. Тако данас, савремена пракса обједињује у архитекти инжењерска знања и његов уметнички таленат.
Фото:Нишки портал



О архитектури као инжењерској дисциплини у уметности стварања, њеном смислу и циљевима, са освртом на прошлост, а са погледом у будућност, говориће студент архитектуре Грађевинско – архитектонског факултета Ниш, Матија Десанчић. Активан је и у Студентском парламенту факултета. Зна шта студенти желе и верује да стварају интелектуалну елиту која је нова и другачија од оне предходне, али свакако базирана на правим вредностима.

Матија ће нам говорити и о томе колико је важно да један архитекта мисли главом, а да при том слуша срце...

Матија није само будући архитекта, он је и аматерски глумац у Академском позоришту СKЦ Ниш. За архитектуру воли да каже да му је „као жена“, а да му је глума „љубавница“. Насмејао нас је, па смо га питали како успева и да ли успева да буде истовремено и добар архитекта и добар глумац и где у тој вези проналази разлог за срећу.

За емисију из серијала „Наши узори“ Матија Десанчић је, између осталог, поручио свима нама, а посебно младим људима, да на путу ка својим циљевима не одустају и „Ни педаљ назад! Само напред ка успеху“ !



Пројекат Наши узори,   Нишки портал,  реализује уз подршку града Ниша.

понедељак, 5. новембар 2018.

"Без рада нема успеха" - Урош Милојевић


Настављамо реемитовање проекта "Нишког портала" Наши узори који су реализовали уз помоћ града Ниша.


Ако сте прошле сезоне посећивали Народно позориште у Нишу, на ’’даскама које живот значе’’ свакако сте видели и Уроша Милојевића. Гледаћете га и у овој, новој сезони. Овај млади глумац ужива у свом послу, а то се на сцени и види. Активан је и на друштвеним мрежама, посебно на Инстаграму где су бројни они који прате његов рад и пружају му подршку.

Kо је заправо Урош чућете у емисји ’’Наши узори’’, али је сигурно и да ће вас мотивисати да више радите на себи, јер он управо то стално чини – вредно ради. Kао дечак је желео да свира виолину, али је ипак жеља да постане глумац била успешнија. Љубитељи позоришта имају прилику да његов рад прате у Рефлектор театру, Битеф театру, нишком Народном позоришту... Искуства има и ван позоришта.

Млади га можда и најбоље познају захваљујући друштвеним мрежама тачније Инстаграму. Профил цацаиуки који води заједно са колегиницом Славицом Љујић побрао је бројне симпатије. О томе најбоље говоре бројеви – више од 37.000 људи прати њихов рад. Занимљиве животне ситуације Урош и његова колегиница преносе на духовит и веома шармантан начин. И тешко да се некоме њихов рад не допада.

Од Уроша можемо пуно тога научити. Између осталог, он нам потврђује и да када радите оно што волите, посао вам никако не пада тешко.


среда, 31. октобар 2018.

"Награде су последица труда и рада" - Јаков Милутиновић

"Наши узори" пројекат "Нишког портала" о успешним младим људима из Ниша.

Он свира клавир, наступа са хором, диригује и компонује. Ученик је средње Музичке школе. Ако га питате колико награда има, неће знати да вам каже тачан број. Ипак, једно зна – награде су за њега само последица труда и рада, али не и инспирација. Инспирација је за њега нешто друго, а то друго је борба за класичну музику.
Фото Нишки портал
Међу бројним награда, а има их око 30, најдража му је она са Међународног такмичења из хармоније – освојио је прво место.

Треба истаћи и да је прве кораке, када је реч о хорском певању, начинио са 3 године у хору ‘’Пиколи’’.

Поред певања, свирања клавира и дириговања, допало му се и компоновање, а прве клавирске композиције написао је са 11 година. Посебно истиче премијеру свог дела "Све си премудро створио, Боже" (по тексту Марине Милутиновић) на Пасхалном (Васкршњем) фестивалу у Храму
Христа Спаса у Москви, пред Његовом светошћу патријархом Москве и целе Русије Г. Г. Kирилом.

Јаков је током школовања ишао и на такмичења из природних наука, али је музика увек за њега била на првом месту. У музици се осећа најбоље.

У емисији Наши узори, Јаков говори и о својим узорима, о свом путу ка циљевима, школовању и даљим плановима.

Нишки портал овај пројекат релаизује уз помоћ Града Ниша

уторак, 23. октобар 2018.

УЛОГА СРЈ У СТВАРАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРЕДАВАЧ МОМИР БУЛАТОВИЋ

Савез студената, Правног факултета у Нишу, 22. 10. 2018. године, организовао је предавање др. Момира Булатовића, на тему "Улога СРЈ у стварању Републике Српске".

Према ријечима Момира Булатовића, директног учесника у дејтонским преговорима, сукоб на простору бивше СФРЈ исцениран је из разлога намјере чланица ЕУ крајем осамдесетих година, прошлог вијека, да изађу из безбједоносних структура НАТО-а и формирања европских безбједоносних снага.

Словенија и Хрватска биле су за осамостаљење, Србија и Црна Гора за останак у заједничкој држави, а БЈР Македонија и БиХ, због сложене националне структуре становништва неопредјељене.

Осамостаљењем Хрватске и искњучивањем Срба, као конститутивног народа из устава независне Републике Хрвстске, уз терор над тамошњим српским становништвом и подсјећањем на усташке злочине из Другог свијетског рата, кроз сценографију припадника ЗНГ, као војног крила ХДЗ-а били су повод за самоорганизовање Срба у Хрвстској ради самозаштите, што је прерасло касније и у оружане сукобе који су се пренијели и на територију БиХ.

Рат на простору СФРЈ тадашња ЈНА, према Булатовићу није могла да спријечи, јер није имала адекватне кадровске капацитете за ријешавање сукоба између народа у оквиру СФРЈ.

На почетку сукоба  у Хрватској, ЈНА је била у функцији тампон зоне, а послије отпочињања сукоба у БиХ, стали су на страну Срба, пошто су већ припадници других националности напустили тадашње јединице ЈНА.

Сукоб у БиХ се распламсавао, али је вршен сталан притисак на СРЈ, кроз економске санкције које су појачаване како би они вршили притисак на руководство Републике Српске, да се успостави мир.

СРЈ је према Булатовићу била спремна да прихвати и процентуално много мањи дио тадашње БиХ, на ком била формирана данашња Република Српска, само да се успостави мир, али руководство Републике Српске на то није могло да пристане због жртава које је до тад поднио српски народ у БиХ, ради одбране својих огњушта.

Ту је према Булатовићу дошло и до идеолошког мимоилажења у ставовима међу члановима преговарачкеи делегације Срба, са међународним представницима током трајања сукоба.
Оно што је било прихватљиво за чланове делегације из СРЈ, није било за оне из Републике Српске.

На састанку у Добановцима уз посредовање Патријарха Павла, постигнут је договор да у српској делегацији на преговорима у Дејтону Милошевићев глас буде одлучујући.

Било је у току тог сукоба на територији БиХ, више покушаја проналаска мирног ријешења, али према Булатовићу, док   Американци нису одлучили да се конфликт ријеши, мир се није могао успоставити.

Споразум у Дејтону, како је навео Булатовић, није био никакав договор сукобљених, већ диктат организатора преговора, са понудом "узми или остави".

Сукобљени су могли да преговарају о размијени процената територије.

Момир Булатовић истакао је чињеницу, да је Алија Изетбеговић инсистирао да сарајевски муслимани, сада Бошњаци, добију врх Требевића и територије око Сарајева или ће се повући из преговора.

Српска делегација предвођена Слободаном Милшевићем пристала је на тај услов, јер би прекид преговора значио активно укључење нато снага у даљи сукоб и да би крај био врло неповољан за Србе.

Тако су сарајевски Срби, који су поднијели највеће жртве у одбрани својих огњишта, тим споразумом морали да напусте та огњипта која су одбранили.

Анфитеатар, Правног факултета у Нишу, био је испуњен заинтересованим срудентима и других факултета, наручито Филозофског, одсјека за Историју и неколико заинтересованих грађана.

На овом предавању није био представка локалних медија, нити Града, па макар и у приватној режији, као што су ишли у Косовску Митровицу, када је говорио Предсједник Србије.

На крају предавања стекао се утисак да питање БиХ као државне заједнице два ентитета и три народа, са врло сложеним државним уређењем још није ријешено.




понедељак, 22. октобар 2018.

"Треба бити истрајан на путу ка циљевима" - Никола Живановић

Можда историја није многима омиљен предмет, али не може се занемарити чињеница да она има одговоре на велики број питања из прошлости. Она нас упознаје са оним што је некада било – упознаје нас са светом какав раније нисмо познавали. О томе зашто је она важна још боље говоре они који је одлично познају и којима је она итекако занимљива наука. Један од њих је Никола Живановић. Своје знање из историје показао је маја месеца на државном такмичењу на коме је освојио друго место.
Овај одличан резултат остварио је у осмом разреду, а у међувремену је уписао и жељену средњу школу – Правно-пословну. Док се припремао за такмичења из историје, Никола је наступао и са школским оркестром и бавио се спортом. Захваљујући доброј организацији и тиме што је био истрајан у жељи да оствари одличне резултате, био је успешан на такмичењима.

Kаже да је важно да човек зна шта хоће како би дошао до циља. У емисији ’’Наши узори’’ прича о свом путу као жељеном резилтату, о историји и амбицијама, а важну поруку послао је младим људима који теже ка остварењу својих циљева.

петак, 12. октобар 2018.

МУРАЛ И ПРИЗРЕНСКОЈ БРИГАДИ У НИШ-ЈУНАЦИ СА ПАШТРИКА

Послије скоро завршеног Мурала и  припадницима призренске бригаде, на истом простору где је насликан и мурал "Јунацима са Кошара" одржана је у понедељак у малој сали Дома војске у Нишу и Трибина призренска бригада у одбрани државе и народа.
Организатор трибине је нишки историчар Младен Стојановић.

О дејствима јединица бригаде у току 98 и 99. године говорио је пензионисани генерал мајор Стојан Коњиковац у том периоду начелник штаба.

Генерал мајор Божидар Делић, у том периоду комадант бригаде, сада народни посланик у Скупштини Републике Србије, осврнуо се на актуелну проблематику непостојања Закона о борцима у Републици Србији истичући да приједлог Закона који је тренурно у процедури ни у ком случају није повољн за учеснике рата против нато агресора и шиптарских терориста.
Са трибине из њима познатих разлога изостали су представници Града Ниша, затим, адвикат Срђан Алексић, заступник многих бораца пред Судовима, због дискриминације у исплати ратних дневница, генерал мајор у пензији Момир Стојановић у то вријеме на врло одговорној дужности у Команди приштинског корпуса.
Одсуство генерал потпуковника у пензији Владимира Лазаревића, један од гостију правдао је тешком болешћу његовог рођеног брата.
Овим приликом желимо да искажемо безрезервно поштовање према генерал пуковнику Симовићу, који је на Трибину дошао, својевољно, а данас је у Прокупљу на државној манифестацији, поводом откривања споменика јунацима "Гвозденог пука", био по службеној дужности.
Очекивали смо искрено на Трибини о призренској бригади још неке пензионисане генерале, који су у понедељак боравили у Нишу, али су они били ту вјероватно ради организације државне церемоније у Прокупњу, као истакнути  "салонски" генерали, како их етикетира Божидар Делић, говорећи о својој прекоманди у Приштински корпус и Призренску бригаду.

среда, 10. октобар 2018.

"Добра организација времена је кључ успеха" - Никола Ждраљевић

С обзиром на перспективу коју имају Информационе технологије, велики број младих у нашем граду одлучује да се управо тиме бави. Интересовање за Електронски факултет се последњих година повећало, што је било и очекивано. Управо зато што сматра да је електроника будућност, и Никола Ждраљевић је одлучио да се њоме бави. Заинтересовао се за ову област, а да му добро иде показује и то што је први дипломирао у својој генерацији на Електронском факултету. Такође, Никола је и спортиста. Бави се одбојком, а био је јуниорски репрезентативац Србије у овом спорту.

Ипак, Никола је се бави још неким важним стварима. Он је и координатор Kанцеларије за младе градске општине Медијана те се бави и омладинском политиком у граду. Kаже да му је циљ да што више младих окупи на једном месту и креира идеје и предлоге које ће позитивно утицати на све нас.

Сматра да је добра организација изузетно важна како би се постизали добри резултати у различитим областима.

Шта су му још циљеви, ко му пружа највећу подршку и зашто је одучио да се бави различитим активностима, чућете у емисији ''Наши узори''.

субота, 28. април 2018.

Промоције нових издања Центра за византијско-словенске студије и Ценра за црквене студије Универзитета у Нишу

У великој сали Универзитета у Нишу, одржана је промоција издања Центара за Византиско-Словенске студије и Црквене студије, који функционишу у оквиру овог Универзитета.


На  промоцији било је речи о самосталним издањеима ова два Центра.
Византијско-словенска чтенија I

Црквене студије бр. 15

Божидар Вуковић и српска књига у Венецији

О раду Центара говорио је проф.др Зоран Николић кординатор свих Центара који функционишу на Нишком универзитету.


O "Византијско-словенским чтенијима I" говорио је проф.др. Бранко Георгијев, редовни професор Филозофског факултета у Нишу и Заменик управника Центра за Византиско словенске студије.
Чтенија I су зборник радова везаних за период византије настао на прошлогодишњем скупу Византолога у Нишу.
Састоји се од 35 радова разврстаних у неколико целина и кроз њих се обрађују теме теологије, књижевности, уместности, архитектуре византиског периода.
Можда мало незанимљиво у односу на велики број ријалити програма.


О  15 броју научног часописа "Црквене студије" и књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" говорио је проф.др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу.

Говорећи о књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији", проф Бојовић нагласио је да је књига рађена поводом обиљежавња 500 година од оснивања српске штампарије у Венецији, коју је основао Божидар Вуковић подгоричанин 1519. године.
Поред издавачког рада вуковић је у то време испољавао и поитичка интересовања и залагао се за ослобођење Скадра уз помоћ Хазбуршке монархије, али како нагласи проф. Бојовић, ни њему тада нису хтели помоћи, па ни ми данас са те стране не треба да очекујемо било какву помоћ, ако није у њиховом интересу, а на нашу штету.

Јубилеј "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" Центар за црквене студије обиљежава ове године, зато што се 2019. године обележава осам векова од аутокефалности СПЦ, нагласио је проф.Бојовић.

Професор Бојвић истакао је и  да у оквиру Међународне мреже PAX BYZANTINO-SLAVA функционише и електронска библиотека чија издања можете пигледати на овом линку.

понедељак, 9. април 2018.

Пеђин одговор на прозивке Ханке Палдум

Предраг Ковачевић, новинар, који је рођен у Сарајеву, а тренутно живи и ради у Подгорици, уредник Портала Славија.рс.ба, познат по откривању и изношењу истине о страдању Срба у току грађанског рата на подручију Сарајева од 1992-1995. године.
Изношење тих истинитих и провјерених чињеницам, навело је Ханку Палдум, познату естрадну умјетницу и промотера бошњачких једноумних идеја по којима су Срби криви за све да више пута непримјерено и неаргументовано, реагује на изнијете чињенице Предрага Ковачевића.

Због тога јој је Ковачевић на свом ФБ Профилу одговорио отвореним писмом које преносимо у цијелости.



ОТВОРЕНО ПИСМО ХАНКИ ПАЛДУМ, МОМ ПРИЈАТЕЉУ, ЖЕНИ КОЈА ЈЕ ЗАДУЖИЛА И СРПСКУ КУЛТУРУ

Ханко, мислио сам да говориш о мом понашању, па сам ћутао, јер би, што се тога тиче, за све ове године имала потпуно право. Кад сам схватио да говориш о мом послу, и тад сам размишљао да из поштовања саслушам и прећутим, али сам са становишта своје професије био принуђен да браним свој рад.
Ханко, ти си, без обзира на формално образовање, академски грађанин наших земаља. Треба да се разликујеш од просјечног грађанина и просјечног коментатора на друштвеним мрежама.
Ханко, ја сам знао од куће до куће да идем и да тражим родитеље дјеце снајпером убијене на подручју тадашњег Српског Сарајева, да ми посвједоче, да урадимо причу, да то остане записано. Ја сам за свој рад добио и државна и локална признања, као и признања наших академика и појединаца. Поменуо сам Кустурицу. Мени се Кустурица не може помијешати с мојојм љубаваљу према теби, али морам рећи да је неумјесно да ти то понижаваш. Кустурица је и свесрпско и свјетско име.
Како ја имам разумијевања према твојим ставовима, мораш и ти имати разумијевања према другачијим схватањима. Ја сам се око ‚‚Курира" и Голуба завадио с добрим дијелом српских политичара који функционишу тамо код вас, апелујући да морају стати на твоју страну, да је то људски.
Ја против народа немам ништа, али имам против политике која залуђује тај народ на свим странама, као и против злочинаца на свим странама. Ја никад у негативном контексту о народу нисам говорио. Кад сам говорио о народу, ја сам тај муслимански, у културолошком смислу, у небеса дизао, почевши од тебе и свега чиме су задужили нашу културу. То су двије супротности.
Осуде добијам и очекујем од примитивног свијета, али од тебе их нисам очекивао. Шта мислиш ти, кад одеш у Београд, кад те дочека Сузана Манчић, или не знам ко већ, да се њено мишљење разликује од мог? Грдно се вараш! Ако имаш нешто против мене, не желим да се упоређујем с њима, јер њихову величину не могу достићи - против Нелета, Емира, Брене, Марша на Дрину - немаш ти проблем с њима, него с 99 одсто српског народа.
Суживот се не гради тако што ћу ја да прихавтим твоје ставове, или ти моје. Суживот се гради тако што ће Неда отпјевати пјесму о мајци Хави, а ти пјесму о 30 несретника које су испред зграде Општине Илиџа покосиле муслиманске гранате у току рата. Разлика између два догађаја лежи у томе што је Неда за мајку Хаву чула, а ти о овим несретницима појма немаш. То је идеал након рата који се догоди, у овом случају, у једној регији, међу једним народом који мора заједно да живи. Али, ти мени својим ставовима потврђујеш да сам ја у Сарајево добродошао само ако баштиним твоје, и ставове сарајевске провинције једноумља. Враћао сам се, живио, и без страха пркосио и говорио ово што и данас говорим. Наилазио на отпоре. Батине сам избјегавао крећући се, ваљда, у тим академским круговима. Кад сам схватио да живот не могу проводити правдајући своје ставове, отишао сам. Ти си ми, послије 23 године од завршетка рата потврдила, да за мене у Сарајеву мјеста нема. Својим реакцијама на моје текстове, само си утврдила моју идеју независне Српске! Ја, послије нашег разговора, више нисам за границу на Врацама и на Добрињи. Ја сам за границу на Грбавици, па да се ухватити један круг око Саборне и Старе цркве, Ташлихана, преко Пофалића, и гробља на Кошеву. Некако то новим технологијама оградити струјом и припојити Српској.
Извињавам ти се, понизно, али морао сам објаснити.
Рече ти мени, Ханчи мој, да ја упоређујем Сарајево и Бању Луку, а у смислу ратних дешавања. Рече ми и то како су сарајесвски Срби знали за рат, па су се на вријеме повукли из Сарајева. Прво, не заборави да си и ти о почетку ратних збивања кренула за Србију, тачније за Ужице, гдје си као почасни грађанин тог града врло лако могла завршити са ставовима Нелета Карајлића и Емира Кустурице. Можда би данас, да су ти српски војници дозволили одлазак, завршила као примјер велике Српкиње исламске традиције, па бисмо се у том смислу, ми православни Срби, прво позивали на те, па тек онда на Мешу, Скендера, Ђикића и друге. Друго, не заборави да су се људи исламске традиције 1992. повукли из Приједора и Бање Луке, па су, наоружавши се, из околних села нападали те градове с намјером да их ‚‚ослободе". Ако ми нађеш супротне доказе овој мојој тврдњи, ја ћу се извинити. А само су сарајевски Срби окарактерисани као мрзитељи свог града. А не заборави, Ханко, да је и Грбавица Сарајево, да су Милица и Наташа убијене снајпером припадника армије којој си ти пјевала, не заборави да је и Илиџа дио града Сарајева. Сјети се, Ханко, да си с Игмана имала прилуку да гледаш српске цивиле на Илиџи и у Хаџићима. Кад говориш о четницима с брда, сјети се да си и ти за вријеме рата имала прилику погледати с тих надморских висина на невини српски народ.
Кад си већ тако мислила, кад су моји родитељи већ знали за рат и на вријеме се повукли из Сарајева, што им то не рече, забога, Ханко, онда кад си их упознала?! Што им не рече: ‚‚Људи, што одосте из Сарајева? Знали сте за рат?" Ниси ти то, Ханко, могла рећи, јер си на Цетињу планирала ‚‚Осман-пашу Нурија". Добила си овације. Пјевајући о заклетом непријатељу краља Николе, добила си аплаузе. Тихо је то прошло. Тако је то данас у нашој пријестоници. Него, друга је то прича. Богами, Ханко, да сам ја дошао у неку сарајевску кафану, у свој родни град, и отпјевао ‚‚Видовдан", пјесму која не би требало никога да вријеђа, на ортопедији бих завршио. Волио бих да ово поређење некад поменеш у ‚‚мулти-култи" Сарајеву, па да спознаш разлику између нашег Цетиња, за које свијет не зна, и Сарајева које се и у Тунгузији дичи ‚‚демократијом и мултикултурализмом", системима у којима рођени Сарајлија мора да се доказује муслиманској већини.
Такође, понизила си мој рад, тиме што си ми рекла да сам млад и да ја о томе ништа не знам. Замисли да сам ја теби деведесете рекао да си млада и да ти појма о свом послу немаш. Замисли да сам рекао да си млада да би извела ‚‚Кани, сузо издајице"!
Ханко, можда ја теби дјелујем као нека далабу, али иза мене стоји не стотине, него хиљаде прочитаних научних дјела, стотине саговорника, као и мој рад на терену.
И за крај, ја никад нећу пљунути по својим осјећајима и увјерењима, и док сам жив промовисаћу, можда не твој лик, али дјело свакако. .

субота, 10. фебруар 2018.

У Нишу основан савет за припрему тужбе против НАТО алијансе

У Нишу је вечерас основан савет за припрему тужбе против земаља чланица НАТО које су бомбардовале Србију 1999. године. На челу овог тела које ће поднети тужбу, биће нишки адвокат Срђан Алексић.

Он каже да би био срећан када би се у рад овог савета укључили и људи из Републике Српске, те да је чак и планирао да посети Бањалуку, Пале и друга места у Српској које је НАТО бомбардовао како би разговарали о доказима и остварили сарадњу.
Детаљније на порталу Грађанин.рс

петак, 30. јануар 2015.

ЈЕДНА СЕОСКА ПРИЧА

Уз сагласност Аутор Mиће Којића ,објављујемо овај текст,који је уствари оно што је он чуо у разговору у сеоској продавници,а верујемо да наводе Машиновође може потврдити сваки Заставник ЈНА или милиционар који је радио у гарнизонима или местима уз пругу на подручију СФРЈ.
Прича је много поучна да схватимо чији су данас ови који овако раде како раде.

Некада је варошка берберница имала, поред професионалне и културну димензију као мјесто сусрета и размјене интересантних информација....данас су то по селима продавнице....ево јутрошњег дијалога два сочаничка пензоса; један бивши високи политичар; други бивши машиновођа. Тема српска: Политика некад и сад.
Према Политичару некада је све било „како ваља и требује“ а данас наопако а за илустрацију поред осталих аномалија наводи актуелну раскош и бахату пратњу једног Додиковог Министра....

Бивши Машиновођа не опонира али евоцира своје успомене и повлачи паралеле. Штета би било да остане незабиљежено то што је рекао, нарочито ради младих којима се више него често потурају бајке о YU.
Машиновођа је радио у Загребу. Двадесетак пута возио је Станета Доланца, високог YU функционера и најближег сарадника друга Тите. „Догурао“ је и до резервног састава екипе када се возио и сам Маршал. Према његовој причи овако је то изгледало:
Локомотиву која је возила Доланца прегледали би инжењери у присуству најмање двојице Удбаша. Потом би се на локомотиву попео један Удбаш, сјео покрај машиновође и током читаве маршруте пратио његове покрете и команде. На свим жељезничким станицама, од Љубљане до Београда, сваком путном прелазу, мосту, подвожњаку су се налазили полицајци све док не прође воз... а Првoм удбашу YU је стајао на располагању комплетан салон-вагон...

Али право весеље је било тек када је Маршал путовао. Троструког хероја су возиле ТРИ ЧИТАВЕ КОМПОЗИЦИЈЕ!!! Вукле су их специјалне, у Америци направљене локомтиве („Сутјеска“, „Динара“ и „Неретва) са посебним персоналом ....читав тај невјероватни раскош је постојао само ради путовања друга Тите, иначе је све стајало мјесецима у депоима и дежурало ...
А, цјелокупна пружна траса којом се кретала Маршалова чудна композиција је била под присмотром војске и полиције: полицајци би се позиционирали на самој прузи неколико сати раније, без обзира на временске прилике, удаљени један од другога толико да се добро виде и препознају а војници су стајали у позадини, дискретно....вријеме наиласка је свима било непознато....на свакој већој жељезничкој станици дежурале су у резерви потпуно исправне преконтролисане и од Удбе надгледане локомотиве....
Данас слушајући ове фрапантне приче Млади се питају како је све ово било могуће? Зашто су им очеви и дједови „храбро и мудро“ ћутали посматрајући такве гротеске?
Нису сви ћутали. Било је часних и храбрих појединаца који су видјели куда плови Југо-брод. Ја сам упамтио једнога: потпуковника ЈНА Радомира Вељковића, партизанског борца и некада најбољег питомца своје класе у Академији. Вељковић је направио и кривичну пријаву против Јосипа Броза Тита!!!!. Чауши су га прогласили неурачунљивим и смјестили у психијатрију затвореног типа....ту је провео 14 година....

понедељак, 14. април 2014.

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ГЕНОЦИД" ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је вечерас у Источном Сарајеву да је неко у међународној заједници пројектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу - територијалном, економском, културном, политичком.
 

Представљајући свој роман "Геноцид", Влајки је истакао да се с том намјером напада и демонизује све најважније у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном.

"Постојао је план за крунски доказ о геноцидности Срба", наглашава Влајки, додајући да је највећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославије такозвана међународна заједница којој је циљ био да "растури" ту државу.

Он сматра да су САД и прије фаворизовале Бошњаке науштрб Срба и Хрвата, а да то чине и сада.

Према његовом мишљењу, оно што се десило у Сребреници свакако јесте злочин, али никако геноцид.

Појашњавајући појам геноцида, он је навео да то подразумијева прво истребљење жена и дјеце, што се у случају Сребренице није десило. Влајки сматра да су тврдње да је у Сребреници почињен геноцид увреда за јеврејске жртве страдале у вријеме нацизма.

"Све стране су у посљедњем рату чиниле злочине, као и у свим ратовима прије кроз цијелу људску историју", наглашава Влајки.

Влајки упозорава да је политички ислам најраспрострањенији на Балкану.
Према његовом мишљењу, Бошњаци су одуговлачили са провођењем пописа становништва у БиХ до тренутка када су сматрали да су бројнији од Срба и Хрвата заједно.

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија истакао је да је Влајкијев роман искрен и дубок и да има лични печат.

"Овај роман је дневник који човјека не може да остави равнодушним", сматра Мутабџија.

Директор Културног центра у Добоју Лидија Жарић истакла је да је порука Влајкијевог романа да смо геноцид претрпјели сви, да га трпимо и даље и да се он наставља.

уторак, 1. април 2014.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.
Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.
Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.
Праведно зар не?








Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 
које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.
Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.
Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ
постаје забрињавајуће.





Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 
(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).
Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.
Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 
Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.
На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.
Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.
Па ће бити на крају коме се шта заломи.
Правда је стора али свако добије како заслужи.    

петак, 28. март 2014.

ВЛАЈКИ: У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

СРЕБРЕНИЦА, 25. МАРТА /СРНА/ - У Сребреници је вечерас промовисан роман "Геноцид" у којем аутор Емил Влајки свједочи о злочинима Бошњака над несрпским становништвом током посљедњег рата у Сарајеву.

 

"Геноцид није само убијање људи. Геноцид има много шире значење и подразумијева уништавање свега што је вијековима стварано. У БиХ су сви жртве геноцида који је провела међународна заједница и дио домаћих шовиниста, преображених из бивших комуниста", сматра Влајки.

Он је оцијенио да у Сребреници не може бити говора о геноциду, јер геноцид прво подразумијева убијање жена и дјеце што овдје није био случај, јер су они евакуисани.

"Оно што се догодило у Сребреници можете звати како хоћете, али то не може бити геноцид", тврди Влајки.

Влајки, који је потпредсједник Републике Српске, током промоције у сребреничком Културном центру рекао је да је у роману описао шта се десило прије 20 година и да се "ту види како се тих година стварао геноцидни менталитет у Сарајеву које је било опсједнуто споља, али исто толико и изнутра".

Он је истакао да је и сам једва живу главу извукао из тог града, те додао да му се чини да се и сада стварају исти услови као и пред рат 1992. године.

"Постоје и сада одређене снаге којима није стало до мира и до зарастања рана него и даље настоје да стварају хаос. Надам се, не са истим посљедицама као онда", рекао је Влајки.

Према Влајкијевим ријечима, и садашња ситуација је бременита мржњом, неразумијевањем, нетолеранцијом и борбом за територију, што је посебно карактеристично за бошњачку страну из чијих редова већина све што је српско карактерише геноцидним.

"Како да неко живи са неким заједно коме сваког дана каже да је геноцидан?Плашим се да и данас нема толеранције на овим просторима, као што је то било деведесетих година прошлог вијека и да се ништа унутар онога што се назива `тамним вилајетом` није промијенило", рекао је Влајки.

Он је истакао да је сам преживио два геноцида, јер му је у другом свјетском рату настрадала породица са мајчине стране због јеврејског поријекла, а да је једва преживио у посљедњем рату.

Новинар Лидија Жарић рекла је да Влајкијев роман "Геноцид" има у себи и белетристике, али је у суштини аутобиографска књига која свједочи о ратним страхотама у Сарајеву, али је и анатомија садашњег стања у БиХ.

Она је навела да књига, коју је објавила београдска Издавачка кућа "Филип Вишњић", говори о кризи савременог човјечанства, новом свјетском поретку, геноциду над Србима и терету који се ставља српском народу.

О роману је говорио и директор Издавачке куће "Филип Вишњић" из Београда Дејан Мастиловић.

Организатор и домаћин ове промоције било је Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из овог мјеста чији је предсједник Милан Јовановић рекао да промоција ове књиге у Сребреници представља признање за "Просвјету".

недеља, 23. фебруар 2014.

УПОЗНАТИ СВИЈЕТ СА ГЕНОЦИДОМ НДХ НАД СРБИМА

БЕОГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Србија треба да напусти сваку идеју о нагодби са Хрватском и треба да искористи "свјетску позорницу" Међународног суда правде да међународну заједницу упозна са геноцидом који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ извршила над Србима, сматра бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

 

Јовановић је подсјетио да се за тај страшни геноцид над Србима, али и Јеврејима и Ромима, Хрватска провукла уз помоћ политике братства и јединства и није одговарала ни пред једним међународним или националним судом, нити је попут Њемачке била денацификована.

Он је указао да ће, без обзира на то што геноцид НДХ над Србима није предмет расправе на Међународном суду правде, докази које ће Србија изнијети ући у анале тог суда, а тиме и у историју Другог свјетског рата на тлу Краљевине Југославије.

"То ће суштински помоћи да данашња међународна заједница стекне праву представу о масовној трагедији Срба у НДХ и да се објективније и непристрасније виде процеси у испровоцираном и наметнутом растурању СФРЈ", оцијенио је Јовановић у ауторском тексту објављеном у београдској "Политици".

Он је нагласио да Србију пред заказану расправу пред Међународним судом правде не смију да спутају обзири према Хрватској, која је доспјела у психолошки повољнији положај због мањка борбености Београда.

Иза Хрватске су интереси Запада да Србију, и помоћу ове тужбе, задржи у дефанзивном положају док не буду остварени сви његови стратегијски циљеви, од Косова надаље, каже Јовановић.

"Није случајно што је у писању тужбе Хрватске учествовао и истакнути амерички правник /као што је и у припреми `Олује` учестовала група пензионисаних америчких генерала/. Нити је случајно што је хрватска тужба подигнута у години када су САД и НАТО морали да накнадно оправдавају бомбардовање Србије, које није одобрио Савет безбедности УН", рекао је Јовановић.

Он истиче да хрватска тужба не би била поднесена "без мига САД", а да приједлози Србије за нагодбу не би били систематски игнорисани.

недеља, 9. фебруар 2014.

Јединствен став о очувању безбједности у граду

 08 фебруар 2014 Срна

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Предсједавајући Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац рекао је у Источном Сарајеву да су грађани и представници локалне власти у овом граду охрабрени информацијама о активностима које Министарство унутрашњих послова Републике Српске предузима да заштити грађане од дешавања у Сарајеву и осталим дијеловима Федерације БиХ /ФБиХ/.


Он је рекао новинарима, након састанка министра унутрашњих послова Републике Српске радислава Јовичића са градоначелником Источног Сарајева Ненадом Самарџијом, начелницима градских општина, руководиоцима Центра јавне безбједности и српским представницима у институцијама БиХ, да је комплетна безбједносна ситуација под контролом, а степен безбједности веома висок.

"Имамо јединствен став свих политичких структура и странака да се ради на очувању стабилности у Источном Сарајеву. Манифестована је потпуна заједничка подршка активностима МУП-а Српске. Није било политички дисонантних тонова", истакао је Кошарац.

Он је захвалио грађанима Источног Сарајева који су ових дана показали смиреност иако су неки од њих били позивани да се прикључе протестима.

Према његовим ријечима, биће учињено све да се ситуација из ФБиХ не пренесе у Републику Српску, у чему је кључни фактор МУП Српске.

Он је поновио да сви у Српској изражавају жаљење што је дошло до немира у Федерацији БиХ и да се нико томе не радује, али је осудио запаљиву реторику бошњачких политичара.

"Није добро да се у овако тешким тренуцима покушава запаљивом политичком реториком пренијети атмосфера негативних односа са једног дијела БиХ у други. Препознали смо политичке вапаје одређених бошњачких политичара, али имамо довољно снаге и аргумената да не поџавамо запаљиву политичку реторику. Српска нема амбиције да било које политичке факторе у ФБиХ означава кривцима осим када су угрожени интереси Српске", поручио је Кошарац.

На питање да ли ће догађаји у Сарајеву и Федерацији утицати на рад српских представника у институцијама БиХ, он је навео да постоје различити облици притисака на српске представнике, али да ће они имати заједнички став и адекватан одговор на све тенденције које долазе из Сарајева.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија изразио је задовољство оним што је саопштио министар Јовичић када је ријеч о стању безбједности и ономе што предузима МУП Српске с циљем спречавања евентуалних нежељених догађаја који су се десили јуче у Сарајеву и ФБиХ.

"Сви смо исказали пуно јединство да заједнички дјелујемо у интересу грађана. Учинићемо све да заједно са МУП-ом Српске одржимо безбједност", поручио је Самарџија и позвао грађане да не насједају на било какве манипулације које долазе са стране.



уторак, 4. фебруар 2014.

НИЈЕ У РЕДУ ДА НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци /што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија....А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче министар иностраних послова Србије Иван Мркић

 
Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Министар спољних послова Србије Иван Мркић сматра да није у реду што нико никада није приведен правди због хиљада убијених српских цивила у српским селима уз Дрину и истиче да га тишти и узнемирава застој у истрази поводом убијених Срба на депонији у Сарајеву.

"Не можете у неким периодима и тренуцима да волите пуну истину, а у неким другим да волите пола истине, па онда две трећине истине. Или има истине или нема", наглашава Мркић у интервјуу Срни, коментаришући реаговање бошњачких званичника на истрагу српског тужилаштва о Насеру Орићу и његовим сарадницима.

Наводећи да се Србија суочила са оним што се дешавало у Сребреници са Бошњацима, он је оцијенио да никада није дошло до правог суочавања са оним што се догађало у српским селима уз Дрину.

Министар спољних послова Владе Србије, која је у техничком мандату, упозорава да се поставља сасвим основано питање – зашто и како је могуће да нема никога одговорног за хиљаде убијених цивила, стараца, старица, дјеце и оцјењује да је једино праведно да сваки злочин буде до краја истражен и кажњен.

"Нису ваљда ти људи извршили масовна самоубиства?! Знам да се сада најчешће помиње Насер Орић, који је ослобођен у Хагу. Да ли је у пуној мери сагледано све или није, ја не могу да кажем, нисам правник. Али, ако је основана сумња, онда је треба истражити и свако ко је чинио злочин мора бити кажњен без обзира одакле потиче и које је националности. Злочин је злочин", наводи Мркић.

Он је замолио пријатеље из Сарајева да се посвете питању истраге и проналаска остатака српских жртава на депонији у Сарајеву, указујући да то никако не смије остати неистражено до краја и да не могу постојати разлике у прилазу - када је ријеч о овом питању.

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци
/што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија. Неки кажу да је било неколико хиљада убијених. А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче Мркић.

Када је ријеч о приједлогу Србије према БиХ и другим земљама бивше Југославије о заједничким амбасадама, Мркић наговјештава могућност да се ове године дође до заједничког приједлога Србије и БиХ и наводи да је са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом разговарао више пута.

"Могуће је да ћемо нешто у току ове године и да склопимо као заједнички предлог, који ће, наравно, проверавати надлежни органи једне и друге државе", напомиње Мркић, подсјећајући и на заинтересованост и Црне Горе и Македоније.

Он истиче да то не значи поновно "склапање и васпостављање Југославије и југословенске спољне политике", називајући такве примједбе потпуним бесмислицама и напомињући да се у разговорима са колегама из земаља бивше Југославије дошло до идеје да се, због рационализације, примијени "скандинавски модел", односно да више земаља користи исту зграду.

Што се тиче односа Србије и Републике Српске, Мркић је рекао да је Србија спремна да иде у развијање тих односа колико год је могуће по Дејтонском споразуму, а то значи практично безгранично, што се тиче сарадње.

Подсјетивши да је Србија апсолутно за очување територијалног интегритета БиХ и поштовање Дејтона, гдје је Република Српска потпуно јасно уцртана, Мркић је рекао да Србија са Српском има природно посебне односе.

"Ми смо исти народ. Нас је судбина тако поделила, али, Боже мој, можда ћемо једног дана да све то релативизујемо. Битно је да ми распознајемо шта је то што треба да буде окосница наше сарадње и да је ширимо у свим областима и ова влада је и душом и срцем за такву једну политику", додао је Мркић.

Мркић наводи да одгађање сједнице Србије и Савјета министара БиХ, до које је дошло на молбу бх стране, није никакав проблем, нити велика политичка порука, те да ће састанак свакако бити одржан, али да се тражи најзгоднији датум "у свјетлу чињеница које су се десиле у међувремену".

"Сигуран сам да ћемо у наредним недељама имати неки предложени датум, па ћемо се договорити", закључује Мркић за Срну.

Што се тиче тзв. Титовог трезора, чији садржај интересује БиХ, Мркић напомиње да је то питање суда и да треба прво да се направи и сачини прецизна и поуздана евиденција онога шта је остало и да ли има предмета који припадају неком другом, али да тренутно не постоји евиденција која би се могла назвати кредибилном.