Приказивање постова са ознаком КУЛТУРА. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком КУЛТУРА. Прикажи све постове

петак, 11. мај 2018.

ПЕТАР МАТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „БРАНКО МИЉКОВИЋ“

У четвртак навече, 10. маја 2018. године, је у просторијама Градске куће, у Нишу уреучена награда "Бранко Миљковић" песнику из Пожеге Петру Матовићу, за збирку песама " Из срећне републике" у издању Културног центра Новог Сада.
Жири у саставу порф.др Горан Максимовић пррдседник, Маријан чакаревић и Никола Живановић, чланови, донесли су једногласну одлуку.
Фотографија са ФБ профила Горана Максимовића
Награду је уручила чланица Градског већа, задужена за културу, Јелена Митровски. 
Она је овом приликом честитала лауреату уз речи да је велика част  и привилегија уписати се у историју лауреата који су добили песничко признање названо према барду који ће заувек остати упамћен по тешким и одсудним изразима као што су „Уби ме прејака реч“ или „Поезију ће сви писати“.
Иначе, награда „Бранко Миљковић“ додељује се по 47.пут и чине је плакета и новчани део.

На “Лут фест-у” 11 позоришта из шест држава


Према писању Портала И сарајево, на овогодишњем  “Лут фест” очекује се чаролија дјечијег луткарског театра, професионалних луткарских позоришта за дјецу на Међународни фестива, у периоду од 13. до 18. маја у Источном Сарајеву, угостит ће 11 позоришта из Србије, БиХ, Хрватске, Бугарске, Шпаније и Ирана, речено је данас на сједници Организационог одбора Фестивала.

Мото овогодишњег фестивала је “Поетика луткарског израза” те даје акценат различитим жанровима луткарског израза, али и истраживачком процесу у домену режије, анимације, технике израде лутке, представљајући при томе врхунска свјетска луткарска достигнућа.

Kако наводи селектор фестивала Витомир Митрић селектоване представе су различитих поетика, те кроз симболе, назнаке и сва изражајна средства омогућавају гледаоцима да асоцијацијом и инстинктом схвате њихову метафору и на свом степену разумијевања и личне емоције доживе их и дограде.

Предсједник Организационог одбора 19. “Лут феста 2018” Ненад Вуковић, уједно и градоначелник Источног Сарајева, рекао је да су град Источно Сарајево и његова управа од раније препознали велику енергију, креативност и храброст организатора овог фестивала “Форум театра” из Источног Сарајева и њихове програме намијењене ђеци са овог подручја те да ће се трудити да буду што бољи домаћини свим гостима, а у томе ће имати велику помоћ Туристичке организације града Источно Сарајево.

На овогодишњем “Лут фесту” из Србије ће учествовати: Дечије позориште Суботица, са представом “Авантуре с Kарлсоном”, у режији Веселина Бојдева, Позориште лутака Ниш, са представом “Паткица Жуткица”, у режији Дејана Гоцића.
Луткари из Ниша су редовни учесници Лут феста у Источном Сарајеву.
Такође су почетком маја месеца учествовали и на Фестивалу у Федеративном Сарајеву.
Позориште лутака “Пинокио”, са представом “Барони ди Макарони”, у режији Оље Ђорђевић и Народно позориште “Тоша Јовановић” Зрењанин, које ће се ове године представити са најновијим луткарским остварењем “Трапави змај”, у режији Ирене Тот.

Из Бих ће се представити Босанско народно позориште Зеница, Ђечија, омладинска и луткарска сцена, са представом “Продани смијех”, у режији Дарка Kовачовског и Позориште лутака Мостар, са представом “Пуним једрима”, чију режију потписује Елица Петрова.

Луткарско позориште “Давид Зуазола” из Шпаније ће се публици представити јединственим, авангардним луткарским спектаклом “Игра времена”, чију режију потписују врхунски умјетници из седам земаља – Пољске, Португала, Тајвана, Грчке, Шпаније, Kолумбије и Индије.

Из Бугарске долази Државно луткарско позориште Сливен, са представом “О принцези”, у режији Доре Рушкове и “Соулмејед театар цомпени”, Пловдив са представом “Марионетски кабаре”, у режији Георгија Гадалева.

“Први пут ће се нашој публици представити Луткарско позориште `Димак` из Ирана, са представом `Kофер и пас`, редитеља Алберта Бигјонија, док ће Луткарско казалиште Вировитица, у копродукцији са Луткарским казалиштем Задар, извести представу `Kаштанка`, редитељке Вјере Видов”, најављује Митрић.

Фестивалске представе у такмичарском програму оцјењиваће жири којем предсједава проф. Боњо Лунгов, редитељ из Бугарске, а чланови су Живомир Јоковић, редитељ из Србије и Младен Јанковић, музички педагог из Републике Српске.

Ове године у оквиру фестивала планиран је богат пратећи програм, који ће ове године бити у знаку истраживачког приступа на свим пољима луткарске умјетности, уз едукативну и васпитну димензију.

“У складу са тим, планирано је одржавање петодневне радионице гранд гињол лутке од рециклираног материјала, коју ће водити Зорана Милошаковић, луткарка и мајстор лутака у Позоришту лутака Пинокио, Београд, тродневна радионица анимације `Платно као лутка`, водитеља Јована Царана, луткара и редитеља, дугогодишњег сарадника Народног позоришта `Тоша Јовановић`, Зрењанин и радионица израде гињол лутке `Живахне рукавице`, чији су водитељи Татјана Паскаш, драмски педагог и Тибор Фараго, мајстор лутака, Народног позоришта `Тоша Јовановић, Зрењанин`”, прецизира Митрић.

Извршни продуцент Фестивала Александра Митрић Штифанић додаје да ће, осим радионице, у оквиру едукативног сегмента фестивала бити одржан мастерклас Kонстантина Kаракостова, доцента на Академији за позориште и филм Софија, на коме ће се представити различити облици луткарског израза и истраживачки процеси у његовом развоју.

“Посебно је значајно представљање литературе и писаних издања, која поткрепљују истраживачке процесе у оквиру луткарске умјетности. У складу са тим, биће одржана промоција интернет часописа “Папетринг”, који је основао Тони Римбо, луткар и истраживач из Шпаније. У пратећем програму фестивала биће одржан Програм посвећен Војиславу Вујановићу, недавно преминулом позоришном и ликовном критичару и пријатељу и дугогодишњем сараднику фестивала”, открива Штифанићева.

Ове године, истиче она, фестивал ће угостити и уличне умјетнике, који ће оживјети и анимирати улице и тргове Источног Сарајева, а међу њима је и Софија Буланова, глумица Театра “Туулевски” из Естоније, која ће извести кловновски перформанс “Луткарска фигура кловна”.

Осим луткарских радионица, најмлађи ће заједно са родитељима уживати у “Ал Парковој” радионици “Бајковита чаролија укуса”.

У оквиру церемоније фестивала биће отворена изложба “Текстил, као ликовни медиј”- креације за театар, ауторке Јасмине Дугић.

Генерални покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а суфинансијери су град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.

Пријатељ фестивала је Ненад Нешић, а спонзори су Туристичка организација града Источно Сарајево, Ресторан “Ал Парко”, Вртић “Машин свијет”, Едукатини центар “Малац генијалац”, “Бум балон”.

Генерални медијски покровитељи фестивала су РТРС и Новинска агенција Републике Српске Срна, а медијски пријатељи Фена, Елта ТВ, БНТВ, БХРТ и портали Сарајево-РС, Kатера инфо, Принцип њуз.


Свечано отварање фестивала је 13. маја у 18 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево.

петак, 13. април 2018.

ВАСКРШЊИ ПРИЈЕМ ЗА СВЕШТЕНСТВО И МОНАШТВО СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Поводом празника Христовог Васкрсења, а уз бласгослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић организоваће Васкршњи пријем за свештенство и монаштво СПЦ са подручја Источног Сарајева и сарајевско-романијске регије. Пријему ће присуствовати Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

Васкршњи пријем биће одржан у понедјељак, 16.4.2018. године у галеријском простору Цековића куће на Палама од 19 часова.
Васкршња свечаност биће обогаћена пригодним програмом у којем ће учествовати чланови Српског пјевачког друштва „Слога” из Сарајева, које ове године слави 130 година постојања и музички састав Катера из Источног Сарајева.
У галеријском простору Цековића куће биће отворена изложба икона „Трагом баштине Митрополије дабробосанске“  Православног центра за младе „Свети Петар Сарајевски“. Грађани Пала и Источног Сарајева изложбу икона моћи ће да посјете од уторка, 17.4. до недјеље 22.4.2018.

Отворене спомен собе посвећене Стевану Сремцу и Бранку Миљковићу

Књижевно – меморијална поставка Стеван Сремац-Бранко Миљковић, свечано је отворена у Нишу.  Реч је о објекту у улици Александра Ненадовића број 2, у непосредној близини изложбене сале у улици Николе Пашића 59.

Спомен собу отворили су министар културе  Владан Вукосављевић и градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

Град Ниш отварањем ове поставке од националног значаја одаје дужно поштовање великанима писане речи – Стевану Сремцу и Бранку Миљковићу, чије је дело културна баштина града Ниша и Србије. Заоставштина два нишка писца 2014. проглашене су за културно добро од великог значаја.

Овај пројекат је посвећен великанима писане речи који су на различите начине везани за наш град и својим књижевним делом су Ниш увели у књижевну историју. У поставци је изложено око 200 оригиналних експоната, а многи се по први пут ексклузивно представљају јавности.
Књижевно меморијална поставка се састоји из две собе и предњег дела, који ће бити амфитеатарског типа. Према речима директора Народног музеја Ненада Спасића велики је значај ових спомен соба, јер ће оне сигурно обогатити туристичку понуду Ниша.
Спомен  соба Стевана Сремца ће имати и етно карактер, у којој ће се наћи предмети из тог периода, штап и бисаге, радни сто, комода.
Аутор сталне поставке је Јован Младеновић каже да ће ове спомен собе значити свим генерацијама, али и оним које тек долаза јер ће захваљујући поставкама схватити шта значе ова два великана за српску књижевност.

Извор Град Ниш

уторак, 03. април 2018.

ТРНОВО- У недјељу Васкршњи концерт

Центру за културу Трново, у недељу, 8. априла 2018. године, Српско културно-умјетничко друштво „Војковићи“ одржаће Васкршњи концерт.

Осим СКУД „Војковићи“ на Васкршњем концерту учествоваће и Фолклорна секција Трново, етно група ”Трново”, МИГ ”Српски соколови”, ЖИГ ”Војковићанке”, МИГ ”Јабучани”, народни гуслари, здравичари и рецитатори.
Концерт почиње у 18:00 часова. Улаз је слободан за све посјетиоце!

субота, 10. фебруар 2018.

Нови изглед трга Милана Обреновића у Нишу

Урбаниста Ниша: Kиосци се уклањају са трга, о новим споменицима још није одлучено

Kомисија која је разматрала предлоге грађана за уређење Трга краља Милана у Нишу, одлучила је да би трафике требало да буду склоњене са простора испред Тврђавског моста, како би Споменик обешеним свештеницима био “ослобођен”. Прихваћено је и да се граде још неки споменици, али под условом да се ураде анализе о тачној локацији где би могли да буду постављени.


Оно што је извесно је да ће киосци бити померени са Трга.

 Грађевинско-архитектонског факултета и Завода за урбанизам су се изјаснили по свакој примедби. Они остају при свом решењу да на том простору око Споменика обешеним свештеницима не треба да буду монтажни објекти, нити билборди, киосци ни сандуци. Тај простор треба бити чист.

Опширније на Јужним вестима

уторак, 23. јануар 2018.

14. Светосавски сајам књига у Нишу

Нишлије ће имати прилику да од 1. до 8. фебруара, у Официрском дому, посете 14. Светосавски сајам књига и том приликом набаве неке од најзанимљивијих нових издања књига бројних издавачких кућа, као и да присуствују књижевним вечерима истакнутих домаћих писаца.
Foto: Milorad Dimić / wikipedia

Свечано отварање је 01. фебруара у 18 сати, сајам ће отворити добитник Нинове и награде Милош Црњански за 2013. годину - Горан Гоцић.

Kако најављују из издавачке куће Медивест, која је организатор Светосавског сајма књига, ове године ће на сајму издавачке куће бити награђиване у следећим категоријама: за највреднију укупну издавачку продукцију, најбољу књигу као изузетан ауторски и издавачки подухват и остварење, недовање и афирмацију књижевне традиције Ниша, најбоље графички обликовану књигу и колекцију, најбољу штампану и опремљену књигу или колекцију, а биће додељена и Награда Стари Ниш за неговање и афирмацију традиције и баштине Ниша.

Сајам ће бити отворен сваког дана у периоду од 10 до 20 сати. Улаз на сајам ће коштати 50 динара, а сваки посетилац ће моћи своју улазницу да убаци у кутију, која ће бити постављена на улазу у Официрски дом, чиме ће добити прилику да освоји књигу.

недеља, 21. јануар 2018.

Најстарије разгледнице Ниша

Разгледнице су, показало се, несумнјиво драгоцен документ о развоју и времену градова, тако да захвалјујући њима и ми у Нишу сада имамо представу о трговима, улицама, мостовима, вредним здањима и другим објектима којих више нема.

Пред вама су најстарије разгледнице на којима је приказан Ниш. Потичу са краја деветнестог века, тачније из 1899. године, а штампане су у Немачкој.

Иначе прве разгледнице градова у Србији појавиле су се 1896, године, а издавач је био београдеки књижар Велимир Валожић.
Детаљније на Нишким вестима

Немања Мајдов гост на “Kустендорфу” на позив Kустурице

Шампион свијета у џудоу Немања Мајдов био је гост 11. Међународног филмског и музичког фестивала “Kустендорф”, који се одржава у Дрвенграду на Мокрој Гори, на позив оснивача овог фестивала, прослављеног српског редитеља Емира Kустурице.

Мајдов је као репрезентативац Србије у џудоу постао првак свијета у конкуренцији до 90 килограма на шампионату у Будимпешти и послије 37 година донио прву свјетску златну медаљу за Србију.

“Српски народ има много талентованих младих људи којима треба дати подршку на путу до успјеха. И овај фестивал, као и музички љетни фестивал ‘Бољшој’ који се одржава на Мећавнику показују моју жељу да помогнем младим људима и да их подржим на путу остварења њихових снова”, истакао је Kустурица.

Деаљније читајте на Требевић.нет

Филм „Kо то тамо пева“ проглашен за културно добро Србије

На врху листе је, као и приликом више ранијих гласања, Kо то тамо пева. Следе Скупљачи перја, Три, Kад будем мртав и бео, WР – Мистерије организма, Буђење пацова, Маратонци трче почасни круг, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, Марш на Дрину, Подземље, Јутро, Заседа…


Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, прогласила сто српских филмова за културно добро од великог значаја.

Опширније на Србија вести

уторак, 16. јануар 2018.

Романтична представа “Хотел 88” средином фебруара гостује у Нишу

Kомад у режији Сташе Kопривице, који описује страствене промене у животама четворо људи, биће одигран 17. фебруара од 20 сати у Дому Војске. У представи играју Тамара Kрцуновић, Андрија Kузмановић, Анђела Јовановић и Владимир Алексић.

Представа урађена по мотивима комада "Привани животи" Н. Kауарда; Фото: промо
Виктор и Ана долазе у луксузни хотел на мору како би ту провели савршен медени месец. Сандра и Марко долазе у тај исти хотел, са потпуно истим циљем. Све би то било врло љупко и романтично да Викторова Ана и Сандрин Марко нису претходно били у врло бурном браку. Током једне једине ноћи у Хотелу 88, животи ово четворо људи доживеће страсне, али и урнебесне промене - наводи се у опису на Фејсбук страници представе.

Читајте на Јужним вестима детаљније

СТЕВАН АНЂЕЛKОВИЋ и попусти привукли 20,000 људи у ФОРУМ шопинг центар

Током манифестације „Лате схоппинг нигхт“ кроз нишки Форум прошло је око 20,000 љубитеља шопинга, за шта је поред атрактивних попуста до 70% био заслужан победник последње сезоне емисије ТВОЈЕ ЛИЦЕ ЗВУЧИ ПОЗНАТО, Стеван Анђелковић.

У двоипочасовној увертири за дочек нове године по Јулијанском календару уживали су најмлађе и најстарије Нишлије и њихови гости.

Читајте на Србија Вести

понедељак, 15. јануар 2018.

Ускоро промоција књиге „Четири слике траже писца“

Студио за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“ из Источног Новог Сарајева припрема збирку прича под насловом „Четири слике траже писца“ која би ускоро требало да буде објављена, потврдио је за Срну оснивач студија Зоран Тодоровић.

„На основу успјешних радова полазника студија, приређена је збирка прича под насловом `Четири слике траже писца`. Највећи број бодова у категорији нових издања је потврда квалитета овог пројекта“, истиче Тодоровић.

Опширније прочитајте ОВДЈЕ.

Дејану Атанацковићу припала је НИН-ова награда за књигу "Лузитанија''


„Дејан Атанацковић по свему је специфичан аутор.

 Познат је као визуелни уметник, који последњих година живи и ради у Фиренци. Познат је и по радионицама заснованим на дијалогу студената и психијатријских пацијената. Управо се радња и његовог првог романа дешава у установи умно оболелих. Они имају задатак да одговоре на питање – шта је Лузитанија? Роман истоименог наслова, у издању Бесне кобиле, пласирао се међу финалисте за НИН-ову награду. 
Какав прозни свет чека читаоца иза наслова Лузитанија?
У Лузитанији је, вероватно на свакој страни, присутна понека слика људског тела, чак и када се о телу не говори директно. Вођен сам био идејом о роману као некој врсти атласа разноврсних телесности. У роману многи путници прелазе врло далека растојања. Понекад су то кретања кроз пејзаже сасвим налик људској утроби, било да је реч о подземним тунелима или ходницима фирентинског природњачког музеја. Понекад је тело пролаз или капија. Тело нестаје или се преобличава, а појављују се и многе личности који у себи носе необичну сличност са појединим животињама. А наравно да је тело у основи политичка тема, која се тиче другости, неприлагођености, па и начина на које се неприлагођеност вековима издваја и кажњава. Зато у роману, сред највећег ратног насиља, управо најрањивији, напуштени, некорисни чланови друштва, пацијенти психијатријске болнице, препуштени на милост и немилост туђих ратних амбиција, стварају утопијско друштво, један, рекао бих, врло успешан државни пројекат. 
Како вам се отворила ова прича?
Лузитанија је репертоар годинама таложених слика. Рад на роману био је поступак сасвим налик мом уобичајеном раду у области визуелних уметности: уобличавање слика и њихов распоред, често у поступку врло сличан видео-монтажи. Прича се заправо „отварала“ годинама, мада су наравно постајали и директни поводи. Најпре позив за учешће на једној изложби посвећеној Првом светском рату, када сам, истражујући причу о Докторовој кули заправо дошао до првобитне идеје романа. Други повод јесте свакако сарадња са фирентинским музејима природних наука, у склопу мојих предавачких активности, односно рада на предмету који се тиче историје представљања људског тела. А наравно да је и сама дидактичка активност један наративни рад, причање прича. Такође, значајан утицај на рад на роману имале су и неке чињенице мог живота, константно кретање између Фиренце и Београда, па и многа друга путовања.
Како видите позицију НИН-ове награде у контексту српске културе?
Свакако је реч о награди која има велики утицај на разумевање шта је то, уопште, српска култура, а надам се да се та култура, шта год били њени оквири, може и мора схватити као нешто у континуираном настајању и променама, а не нешто статично и заокружено. Заправо, мислим да је питање шта је то српска култура, заиста још увек суштински непостављено, премда се поводи за постављање тог питања свакодневно намећу. Данас је потребно одупрети се много чему, понудити другачије, понекад управо супротне идеје, и важно је да постоје „места“ у друштву где појединац може да осети да је то могуће. Посебно у друштву у коме се, мање-више одувек, као културни и политички модел намеће неопходност припадања некој интересној групи или макар друштву „истомишљеника“. Чињеница да први роман практично непознатог аутора, мале издавачке куће, може да стекне пажњу какву је стекла Лузитанија наравно да говори у прилог тој награди.“Објављено у НИН-у.

субота, 13. јануар 2018.

Дочек Православне Нове годиниме уз “Тропико бенд"

Уз ватромет, поп звуке Тропико бенда и точено пиво из комбија, више хиљада грађана дочекало је православну Нову годину у Парку Светог Саве.
Tропико бенд свира за Нишлије; фото: Вања Kесер

Опширније на Јужном вестима

Источно Ново Сарајево: Дочек Православне Нове године уз “Гарави сокак”

У општини Источно Ново Сарајево вечерас ће бити организован дочек Православне Нове године на отвореном током којег ће наступити новосадска група “Гарави сокак”.
Детаљније читајте на порталу Требевић.

петак, 29. децембар 2017.

Неопроштено Свештеник Духови дуж Дрине Ангелина Петровић у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу своја три посљедња романа представила Ангелина  Петровић књижевница из Београда, рођена у околини Сарајева, у једном прелепом амбијенту у подножију Требевића.

Њено детињство, младост и образовање били су везани за жељезницу, па је тако и завршила своје школовање и радила као професор физике испуњавајући жељу свог оца, али је њена мајка у исто време усадила у њи жељу према читању, што је у неком зрелом добу афирмисало као писца.
До сада је написала седам романа са тематиком психотрилера и збирку новела.
Не пише да би се додворавала публици, већ да њене књиге нађу пут до читаоца.
Сагледавајући целокупно књижевно стваралаштво ауторке Ангелине Петровић, а са освртима и на њено властито поимање света, свим присутним љубитељима писане речи покушано је  да, бар једним делом, расветлие и приближе  њене идеје, ставове и литерарне принципе, образложила је Ивана Станковић из Библотеке "Стеван Сремац".
 У ту сврху  представили су три психотрилера ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ово књижевно вече је, својим музичким наступом, оплеменила Наталија Здравковић.
О утисцима књижевне вечери у Нишу, Ангелина Петровић је написала „Библиотека "Стеван Сремац "Ниш - кућа где књига ведри и облачи примила је у наручје моја ткања. Срећна и поносна на Ивану која је читавој вечери дала онај смисао који и сама дајем јунацима својих прича. Хвала мојим драгим колегама из Ниша јер су дошли и подржали моје вече, посебно хвала Браци, јер је дошао из Беле Паланке и тиме показао колико је духовно велики човек. Захваљујем се младој Наталији на тренуцима подарене лепоте. Хвала публици.
 "Читајте наше књиге " слоган Издавачко продуцентске куће Цепелин.
Братислав Браца Петровић, књижевник  из Беле Паланке своје утиске види овако „Једно предивно вече. О Ангелини нема шта да причам, књиге, њена духовна чеда, говоре све. Само им се придружујем. Но, овом приликом бих хтео да истакнем, што ме посебно одушевило, професионалност библиотекара ове библиотеке Иване Станковић. Свака част! Иначе, хвала Анегелина, но, за праве људе сам прелазио друмове и друмове и тек ћу да прелазим. Нека смо живи и здрави!


субота, 23. децембар 2017.

„Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“. Ангелина Петровић

У среду 27. децембра 2017. у 19.00 сати Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш угостиће књижевницу Ангелину Петровић.

Овом приликом биће представљена три последња романа ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ангелина Петровић је рођена у Довлићима, у селу надомак Пала, у Источном Сарајеву, од оца Момира Нешковића и мајке Бранке, рођене Андан.
До своје треће године живела је у Устипрачи, малом месту на обали реке Миљацке.
Први сукоб са животом доживљава у четвртој години, када је спасена из набујале реке Миљацке.
Са родитељима и братом сели се у Београд 1970. године, јер отац проналази нови посао у Србији. Насељавају се у малом месту надомак Београда, у Реснику.

Ангелина Петровић члан је Удружења књижевника Србије и добитник Златне значке (2014), националног признања за допринос у области културе и стваралаштва. Свој први роман, под насловом "Психа" објавила је 2011. године. Награђен је књижевном наградом "Пегаз - печат времена". Инспирацију и надахнуће годинама проналази у делима Достојевског, Толстоја, Ремарка, Гетеа, док су јој узори из српске књижевности Иво Андрић, Десанка Максимовић и Милош Црњански.

среда, 20. децембар 2017.

Руски кутак у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ уз присуство званица и гостију отворен је Руски кутак, према раније  потписаном Меморандум о сарадњи између Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану и Народне библиотеке „Стеван Сремац“ којим је постављен правни основ за изградњу „Кутка руске литературе“ при Народној библиотеци „Стеван Сремац“.
То несумљиво за значај има поновни повратак неоправдано запостављене руске књижевности у Ниш.


У уметничком делу програма наступили су Снежана Спасић  и Александар Васов чланови групе NASSA.

Како је планирано, након опремања, „Руски кутак“ при Народној библиотеци у Нишу би требало да има један од највећих књижних фондова на руском језику на Балкану, са преко 3.000 наслова класичне и савремене литературе.

Истинске вредности увек нађу пут до своје публике.

АНО «Руска Хуманитарна Мисија» (РХМ) — је непрофитна организација, основана ради остваривања хуманитарне, правозаштитне и филатропске делатности са циљем пружања помоћи страдалима у социјалним, националним, религиозним и војним конфликтима, жртвама репресије, избеглицама, привремено расељеним лицима, а такође са циљем учвршћивања мира, пријатељства и слоге међу народима, предупређивању социјалних, националних и религиозних конфликата.



петак, 08. децембар 2017.

Рестауиране иконе цркве Светих Архистратига у Нишу

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, заједно са протојерејем-ставрофором Бранисловом Цинцаревићем, старешином Саборног храма, примио је у Малој Саборној цркви г. Драгана Сучевића, рестауратора Завода за заштиту споменика културе из Београда, проф. Франца Цурка, рестауратора и музејског саветника, и др Мишу Ракоцију, историчара уметности и стручног саветника Завода за заштиту споменика културе из Ниша, који су предали 27 конзерваторски обрађених икона из иконостаса храма Светих Архистратига (Малог саборног храма).

У сусрет обележавању 200 година најстарије куће у Нишу, према речима оца Бранислава Цинаревића, Епархијски управни одбор је донео одлуку о рестаурацији и конзервацији иконостаса и икона у Малом храму, и уз подршку Града Ниша, тај посао поверио Републичком заводу за заштиту споменика културе и професору Францу Цурку, рестауратору и музејском саветнику из Ниша.
Извор Епархија Нишка