Приказивање постова са ознаком КОСОВО ЈЕ СРБСКО. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком КОСОВО ЈЕ СРБСКО. Прикажи све постове

уторак, 16. јануар 2018.

(ФОТО/ВИДЕО) ДЕТАЉИ СВИРЕПОГ УБИСТВА: Више пута пуцали у Оливера, па му пришли да га „овере“!

Непознати нападачи брутално су убили лидера ГИ СДП Оливера Ивановића


Полиција је у Звечану пронашла запаљен аутомобил за који се сумња да су нападачи искористили да побегну са места злочина.


Лидер ГИ СДП Оливер Ивановић брутално је убијен испред своје канцеларије у Косовској Митровици. На њега су непознати нападачи испалили више хитаца док је улазио у просторије странке.

Како сазнајемо из извора блиског истрази, у Ивановића је испаљено више метака из даљине, а неколико хитаца Ивановић је примио у стомак. Потом је нападач пришао и још један метак испалио у Ивановића из непосредне близине.

Опширније на Говори Србија

понедељак, 15. јануар 2018.

Апел показао да се кључни део духовне и интелектуалне елите определио за правду

„Има нас у овом тренутку 10.330, нас, потписника апела за одбрану Косова и Метохије. Међу нама је дванаест архијереја наше Цркве, осам академика преко стотину професора универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву и у Бањој Луци, око стотину педесет доктора наука. Затражили смо само то – да се конфликт замрзне и да се не предамо, да не напуштамо Косово – српски Јерусалим“, рекао је проф. др Милош Ковић на представљању четворокњижја митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Ново косовско распеће“
Проф. др Милош Ковић казао је да се Београд ових дана сјетио косовског завјета.

„Између подвига и страха, ми се опредјељујемо за подвиг, између незнања и знања, на страни смо знања, између вере и невере, погађате – вера. Рекао бих, настојимо да будемо на путу Косовског завета“, поручио је професор Ковић.
ОПШИРНИЈЕ читајте на Стању Ствари

субота, 25. новембар 2017.

ИЗМЈЕНА УСТАВА НЕ, РЕФЕРЕНДУМ О ОСЛОБАЂАЊУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ДА

Еу мајчину и с ову скраћеницу, ако се зарад чланства у тој заједници морамо се одрећи Косова и Метохије.
Унутрашњи дијалог, да само с циљем повратка и очувања Косова и Метохије, а никако одрицања.
Све што се дешава, већ је много раније испланирано и обзнањено само многима није било доступно.
Билборди код нас посташе популарни у посљедњој деценији.
У горе поменутој заједници већ одавно.
Негдје 80-тих прошлог вијека на једном таквом билборду у Женеви била је приказана карта Европе, на њој није било БиХ, а граница између Србије и Хрватске пружала се долинама ријека Босне и Неретве.
Простор Косова и Метохије био је чудно ишрафиран, као да му статус није био дефинитивно одређен.
Ти аналитичари сматрали су да ће се до коначног ријешења тешко доћи.
Они су у праву, а надамо се да ови наши неће поклекнути.
Правно обавезујући документ везан за Косово и Метохију мора бити тренутни Устав Републике Србије за све што се ради у интересу Срба.
Све је у милости Божијој и биће како смо заслужили.
Морамо примјетити ипак једно велико незадовољство конкретно Нишлија према привремено расељеним Србима са простора Косова и Метохије.
Разлог, чисто економски.
Убијеђени су да су им они преузели радна мијеста.
Чули смо недавно телефонски разговор једног Нишлије који се жали пријатењу како је стан са ранг листе  добио неки Косовац.
Замислите да постоји још фирми, јавних предузећа и установа које дијеле станове преко станбене листе.
По којом условима није нам познато.
Такав став народа, уколико би дошло до расписивања референдума могао би довести до непромишљене и исхитрене одлуке да се Срби одрекну Косова и Метохије.
То би довело до путпуног оправдања тренутне, на први поглед удворничке и издајничке политике коју води руководство Србије.
Ипак увјерени смо да под оправданим утицајем свих који се ни по коју цијену не желе одрећи Косова и Метохије, па ни кроз правно обавезујући документ којим се неће спријечавати чланство тзв. државе Косово у УН, Предсједник Србије ће одустати од намјере да га потпише и такође, од промјене Устава Србије.

уторак, 27. јун 2017.

Видовданска академија

У порти  нишке Саборне цркве већ традиционално у организацији СПЦ, Града Ниша и Градских општина, организује се Видовданска академија, у знак сећања на овај неизбрисиви дан наше историје.

Други повод који нема мањи значај је и додела Видовдснских повеља најбољим матурантима основних и средњих школа са подручија Школске управе Ниша.

Поред градоначелника Булатовића, присуствовали су и Председници појединих градских Општина, Комадант Копнене војске генерал подпуковник  Милосав Симовић и више официра и подофицира Гарнизона Ниш. Заинтересоване Нишлије.

У уметничком делу наступили су Војни оркестар Ниш, Црквени хор "Бранко" Дечији црквени хор "Бранко" Црквено играчки ансамбл "Бранко".



Овогодишњи беседник био је редовни професор Универзитета у Нишу доктор Драгиша Бојовић, који је својом надахнутом беседом упозорио награђене ученике да не смију заборавити Косово и Метохију, да морају знати где је Жича, војнике да њихов циљ мора бити повратак на границу са Албанијом, а не одлазак у Либан или друга подручија у оквиру мировних мисија.

Професор Бојовић је подсетио да не смемо заборавити ни дешавања од 99-те године и посебно је на то скренуо пажњу овогодишњим матурантима Средњих школа, који у овој години постају пунолетни и стичу право да бирају и буду бирани.

Окупљеним се обратио и градоначелник Булатовић изражавајући свој понос што има част да буде поред најбољих нишких ученика.

Позвао их је да своје школовање и остваривање професионалних снова остваре у Нишу.

понедељак, 29. август 2016.

ВЕЛИКОГОСПОИНСКИ САБОР ГРАЧАНИЦА-ЛЕПОСАВИЋ

По 21. пут у организацији КУД-а Копаоник из Лепосавића, Културног центра Грачаница и Културног центра Лепосавић одржан је од 27-29.августа Великогоспоински фолклорни фесривал из учешће више КУД-ова са простора Космета, уже Србије и ЕУ(Бугарске).



Ове године част да наступе у Порти Манастира Грачаница,добили су и чланови Црквено играчког ансамбла Бранко из Ниша, са две кореографије у извођењу играчког ансамбла и рекреативаца.


Чланови ансамбла "Бранко" заиграће у порти манастира Грачаница заједно са професионалним ансамблом народних песама и игара "Венац из Грачанице, КУД "Копаоник"из Лепосавића, КУД "Опленац" из Тополе и фолклорним ансамблом из Бугарске



Свој боравак на Космету искористили су да обиђу и Газиместан,где су се млађи чланови упознали са историским значајем тог места.


уторак, 31. мај 2016.

СРПСKИ ФИЛМ ПОБЕДИО НА KРИМУ Златни витез за Затворску молитву!

Према писњу "Курира", кратки документарни српски филм   "Затворска молитва", у продукцији Адрија медија групе, редитеља Миљана Гогића, добитник је Златног витеза на  25. међународном фестивалу на Kриму.

На фестивалу су приказани филмови из 20. земаља. 

Остале награде добили су, како саопштава Филм и тон из Београда, који је суорганизатор фестивала: 

Дугометражи документарни филм: Златни витез за филм Дениса Бојића "Ђеца" (Република Српска), 

Сњежана Брезо је добила награду "Александар Сидељников", за најбољу режију за филм "Дах живота". (Република Српска).

Бронзани витез добио је филм Горана Радовановица "Енклава", у категорији играних филмова.  

Небојша Глоговац је добио награду за најбољу мушку улогу другог плана у филму "Енклава".

Диплому "Златни витез", добио је анимирани филм "Једном у Подунављу" Мирослава Јелића.

НЕ ПРОПУСТИТЕ...

ЗАТВОРСKА МОЛИТВА: Адрија медија група поносно представља први документарац у својој продукцији




Затворска молитва је несвакидашња прича из затвора у Нишу. Прича о осуђеницима који су пуних седам година предано радили на обнови затворске цркве, коју је још 1934. године подигао краљ Александар И Kарађорђевић.

Ово је прича о људима, вери и покајању.

После Другог светског рата црква у нишком затворском комплексу деценијама је служила за све, осим за оно за шта је предодређена. Чак је једно време у њој била смештена и кухиња.

Пре седам година почиње невероватна акција: осуђеници, стрип-цртачи, тату мајстори обновили су цркву и осликали фреске на њеним зидовима, уз "своје молитве и тиху борбу", како воле да кажу.

Нови живот цркви дале су руке више од 400 осуђеника, од којих многи нису били православне вероисповести.

Лица људи сурових животних прича и покајање које осећају кад српски патријарх Иринеј освештава њихову скоро завршену богомољу говори више од речи.

Наш први краткометражни документарни филм траје 19 минута, а потписују га: редитељ, сценариста и продуцент Миљан Гогић; сниматељи Антоније Вуловић и Владимир Жујко; организатор и уредник Анђела Поповић. Монтажу филма урадио је Бранко Максимовић, а постпродукцију слике Иван Танасковић. Музиком су филм обогатили Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић. Постпродукцију звука урадио је Бранко Топаловић


ПРОИЗВОДЊА: Адриа Медиа Гроуп (2016)

Сценарио и режија: Миљан Гогић 
Сниматељи: Антоније Вуловић и Владимир Жујко
Организатор и уредник: Анђела Поповић
Монтажа: Бранко Максимовић
Постпродукција слике: Иван Танасковић
Музика: Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић
Постпродукција звука: Бранко Топаловић

Ивор:kurir.rs

понедељак, 23. март 2015.

20 СУСРЕТИ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

понедељак, 23 март 2015
Извор: Сарајево.рс
На Јахорини ће од 26. до 29. марта бити одржани јулибарни 20. Зимски сусрети српских земаља, на којима ће се окупити око 300 учесника из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Вуковара, најавили су у Београду чланови Организационог одбора ове манифестације.

Неформално удружење пријатељства-завичајно "Сарајлије-Нишлије",са сједиштем у Нишу подржава овакву врсту сарадње и окупљања и труди се да и овим путем промовише Ниш и Српско Сарајево,односно Републику Српску и БиХ. 

Искрено се надамо да ће бити и заинтересованих институција и појединаца из Ниша за учешће на овогодишњим сусретима.

Манифестација је први пут одржана 1995. године, а ове године окупиће спортисте, културне и јавне раднике, и одвијаће се под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика. 

Млађен Цицовић, директор Представништва Српске у Београду, које подржава ову манифестацију, рекао је на конференцији за новинаре да ова манифестација доприноси подстицању и унапређењу сарадње Српске и Србије, због њене вишедимензионалности. 

"Ови сусрети се у културолошком, туристичком, спортском, едукативном смислу шире и промовишу и афирмишу вриједности и подстичу љубав, дружење и спортски дух и доприносе унапређењу сарадње Српске и Србије", рекао је Цицовић. 

Предсједник Организационог одбора Дарко Младић напоменуо је да је ова манифестација настала из људских мотива и солидарности, када је група од 40 патриота из Србије донијела хуманитарну помоћ у Српску, у веома тешкој ситуацији фебруара 1995. године. 

Он је подсјетио да ова манифестација, осим спортске и културне, има и хуманитарну димензију, пошто је у оквиру ње, између осталог, прикупљана помоћ за обнову Хиландара, те давана крв. 

"Значајно је да везе Српске и Србије не буду само политичке и економске, него и људске везе кроз спорт и културу, с циљем јачања односа", рекао је Младић. 

Директор Зимских сусрета Петар Стакић навео је да ова манифестација по много чему надилази специјалне паралелне везе Српске и Србије, јер је ријеч о везама људи из градова Српске и Србије и контактима између њих који остају. 

Говорећи о програму манифестације, Стакић је рекао да је предвиђено такмичење у зимским спортовима, предавање о ћирилици, променада учесника кроз Пале уз трубаче и заставе, пјешачке туре, избор за мис сусрета, као и посјета Андрићграду и сусрет са Емиром Кустурицом, као и додјела признања уваженим личностима, институцијама и појединцима заслужним за ову манифестацију. 

"Сигурно је да ће љубав Српске и Србије добијати све веће димензије", рекао је Стакић. 

Предсједник Удружења "Ћирилица" из Београда Љубинко Стојановић истакао је да српски народ у цијелом свијету обједињује ћирилица, те додао да ће у оквиру ове манифестације испред цркве на Палама бити одржано предавање о ћирилици и додијељене награде дјеци која су написала састав о теми "Зашто волим ћирилицу". 

Организатори су позвали све заинтересоване да се јаве Организационом одобру на број 011/2659-534 или Хотелу "Бистрица" на Јахорини. 

Сусрети датирају од фебруара 1995. године у тешким ратним данима у БиХ када је група српских родољуба у организацији Асоцијације "Спорт за све" из Београда организовала конвој са хуманитарном помоћи за напаћени народ Српске. 

У протеклом периоду било је 3.000 учесника, а број градова и мјеста из којих учесници долазе стално се шири. 

среда, 23. април 2014.

ВАСКРШЊИ БОРАВАК ДЈЕЦЕ СА КОСМЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У протеклих шест дана 53 дјеце са прстора Космета боравило је у Бањалуци и Приједору у организацији Српско Руског друшта пријатељства "Огњиште" и Друштва "Ђакон Авакум" из Бањалуке.

Фотографија са ФБ профила Ђакон Авакум
Боравак дјеце са подеручија Космета уприличен је у ове празничне дане да би им се колико толико поправила њихова суморна стварност и живот у тешким условима гдје су стално окружени реалном опасношћу за свој живот,те да би се бар на кратко одвоили од свакодневнице.Међу том дјецом боравио је и Ненад Стоиљковић из села Сушице,а Стоиљковићи су најбројнија породица на Космету имају 12 дјеце.Већ је на овом Блогу писано о тој породици када смо кроз  текст ТРАКТОР ЗА НАЈБРОЈНИЈУ СРПСКУ ПОРОДИЦУ НА КОСМЕТУ иницирали читаоце и неке институције да им се обезбједи неки трактор.
Од стране надлежних институција породица није запостављена,па им је министар Вулин уручио кључеве нове куће о чему можете читати у текстуПОРОДИЦА СТАНОЈКОВИЋ ИЗ СЕЛА СУШИЦА НА КОСМЕТУ УСЕЛИЛИ СЕ У НОВУ КУЋУ.

Што се тиче боравка Ненада и његових вршњака на подручију Републике Српске,како нас је Ненад обавјестио сви су одушевљени и дивно су се провели.Ненад је то рекао у једној реченици"Уживамо у сваком тренутку".Пошто се ради о дјеци узраста до 15 година,њихов боравак и активности организатори су прилагодили њиховом узасту и потребама.
Ненад жељно очекује иако наглашава да му је било предивно,да види браћу и сестре,као и родитеље и своје родно село,јер за њега нема љепшег мијеста на планети,како истиче.
Овај повод искористили смо да разговарамо и сањегови братом Јовицом,од кога смо сазнали да им је министар Вулин уричио кључеве од нове куће,али да с езбог неких техничких разлога још увијек нису уселили.
Јовица на је поново нагласио да му је жеља да добије трактор са којим би могао скупљати дрва у шуми и превозити их за продају те на тај начин издржавати породицу,пошто је он сада остао као једини радно способан у породици уз мајку која се мора старати о браћи и сестрама,јер је отац од када се повриједио у шуми више радно неспособан.
 
ТРАКТОР ЗА ЈОВИЦУ да вратимо осјећај достојанства Станојковићима.

ЗБУЊЕНИ,ЛУДИ ИЛИ

Косово и Метохија или Космет  у зависности ко стоји од припадника нашег народа иза тих изговорених ријечи има сасвим супротна значења.
За некога је то простор који насељавају само шиптари и сви су тамо шиптари,простор на који се од 70-и неке морало ићи на војне вјежбе и гдје су људи често због "несретног случаја" гинули.
За друге којима многи Богу хвала припадају то је битисање Српског бића,без обзира да ли су за запад или Исток.


Читајући текст објављен у СРНИ ЖИВОТ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ новинара "Наших новина" из Београда,Недељка Зејака који живи у Приштини,постављају се многа питања.
Прво и основно да ли ће и један званични медиј у Србији објавити један овакав или сличан текст?
Међутим, то је мање више споредно питање јер се одговор зна.
Битније је да ли су ПРЕВАРЕНИ И ИЗДАТИ сви који вјерују да је Космет алфа и омега српског постојања,нешто чега се ни по ком основу нема нико права одрећи нити за било шта друго мијењати?
Ко се то и са којим правом поиграва нашим осјећањима и по чијем допуштењу?
Рече можда прије годину дана једна агентица за продају некретнина,којој је случајно муж предузимач у изградњи истих како је много државних пара уложено у изградњу зграда у Србији и да то неко мора купити,а то су Срби са Космета,који су осали доле и који ће се врло брзо иселити.
Да ли је њен муж или она знали нешто онда што ми сада читамо  у тексти Зејака или знају само они за које је Косово простор гдје живе само шиптари,а остали  заслијепљени имају неку други поглед и виђење.
Реаговати или не реаговати,бунити се или ћутати и пустити нека све иде своји током?
Сама помисао да је чланак објавила СРНА,а да ће бити врло тешко наћи га у неком од медија у оквиру Србије,част изузецима,довољно говори докле смо дошли.
Неки су се продали,они који су се одазвали позиву Државе и бранили Свету Српску земљу сада су Луди,а сви који сматрају Космет алфом и омегом Српског битисања су збуњени.
Све у свему доведени у стање гдје се може несметано манипулисати и остваривати оно што велики играчи хоће да направе користећи се марионетама који представљају Србију.
Тражили сте гледајте.

недеља, 20. април 2014.

Упокоила се Роксанда Тимотијевић



“Петнаестог дана априла месеца 2014. године, после краће болести, упокојила се Роксанда Тимотијевић.

Опело је, у цркви Часнога крста на нишком Новом гробљу, на Велики четвртак, 17. априла,  служио Свјатјејши Патријарх Иринеј, уз саслужење мноштва свештенослужитеља. Патријарх Иринеј је покојну Роксанду познавао још из времена када је био професор и ректор Богословије у Призрену. Он се у име окупљених дирљивом беседом опростио од покојнице веома пластично описавши њен лик као узорите хришћанске супруге, мајке, баке, упућујући ожалошћеној породици речи јеванђелске утехе.”

 Пут поврактка у окриље Исаковао и Аврамово је нешто што нико од нас не може заобићи.
Растанци су увијек тешки,а такви су ваљда исконски најтежи.
На Велику сриједу  на тај пут је отишла једна дивна жена,тиха,скрушена и смирена,суприга,мајка,бака,прабака,Роксанда.

Они који је у Нишу гдје је живјела од 1999.године познају,највише је памте по тихом доласку у Цркву Вазнесења Христовог на Хиландарском метоху,недељом на Свету литургију,а потом по завршетку по тихом гласу док молитвено појући прати Свештеника на Парастосу за упокојене.
Она је онај примјер старица које има свака Црква,ситне,тихе,просто невидљиве,али које свако примјети као диван примјер свједока вјере и Бога живога.
Свештеник Дејан Крстић наставник Призренске Богословије у Нишу дивним својим чланком на сајту СПЦ,који можете прочитати OВДЈЕ упознао нас је са животом Роксанде Тимотијевић и открио нам многе детаље везане за њен живот у Призрену,за које многи нису ни слутили да крије та смирена и тиха Старица.
Свима који су је познавали или имали прилику да буду у њеном присуству,осјетили су њено неприсуство на Светим Литургијама,а тек сада ће многи схватити колико нам је значила.
Нека јој је вјечан спомен, достојна блаженства поштованој сестри Роксанди!

понедељак, 14. април 2014.

ЖИВОТ У РЕЗЕРВАТУ

У општини Ораховац од 5.000 Срба остало 800... Отимање имовине и напади без санкција...За три године склопљено 16 бракова...  

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

 
ОРАХОВАЦ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - У некадашњем упоришту Срба у метохијској котлини у општини Ораховац живот српског становништва своди се на површину од неких 150 са 150 метара?!
"Ван те замишљене српске територије живот за нас не постоји" - каже Срни предсједник Привременог органа српске општине Ораховац Голуб Кујунџић.

Он наводи да је од неких 5.000 Срба, колико их је овдје живјело прије доласка "мировњака", остало 800, а и они су изложени нападима и отимању имовине.

Број Срба у овом мјесту, познатом по манастиру Светих Козме и Дамјана и 12 цркви у оближној Великој Хочи, из дана у дан опада.

У Горњој Махали Срби су окружени албанским становништвом и продају имања по багателним цијенама, свјесни да ће ионако морати да оду, пошто узурпатори њихове имовине и нападачи не одговарају пред законом.

Голуб Кујунџић напомиње да, уз лошу безбједност, највећи проблем представљају: незапосленост, немогућност кретања и бесперспективност младих људи.

У ораховачкој Горњој Махали, од 350 становника српске националности - 160 чине млади и дјеца.

Ораховачке Србе посебно забрињава учесталост инцидената који се понављају сваког прољећа.

Недавно су албанске комшије исписале графите на којима је стајало: "Смрт Србима!" и "Мртав Србин - најбољи Србин!".

"Tо је јасна порука колико је Албанцима заиста стало до суживота", каже Кујунџић.

У посљедње три године склопљено је свега 16 бракова, а од тог броја десет бракова склопили су Срби са Албанкама, доведеним из Албаније.

Кујунџић процјењује да ће у наредним годинама Ораховац остати без православаца и Срба.

Славиша Колашинац појашњава да ситуацију највише дестабилизује непоштивање закона о заштити локалитета Велика Хоча.

"Законом је забрањена градња објеката већих од сто метара квадратних. Пре почетка такве градње потребно је прибавити сагласност - дозволу коју даје Саветодавно тело, које чине представници општине и Српске православне цркве.

Али, то за сада нико не поштује па дивља градња узима маха управо на потезу дугом око пет километара од Горње Махале до Велике Хоче", каже Колашинац.

На том подручју је од неких 80 хектара засада винове лозе у власништву Срба остало је свега 20 хектара.

У власништву домаћинстава која живе у Горњој Махали од 20 хектара остало је још осам.

"Људи не виде излаз. Нису спремни да после 15 година живота у потпуној неизвесности и даље трпе и страхују за голи живот", наводи Колашинац за Срну.

У Горњој Махали раде двије школе - основна и средња, те предшколска установа. Tу је и Дом здравља, чији се рад финансира из оба буџета - косовског и српског.

Колашинац се нада да ће ситуација бити побољшана након формирања Заједнице српских општина, /о чему се прича већ дуго, али без резултата/.

понедељак, 24. март 2014.

24.март 1999.године-ЗАР ЈЕ МОРАЛО ТАКО?






Гладајући из угла довољно необавјештеног учесника у догађајима на Космету девесетих година,често себи многи могу поставити потање из наслова.

Зашто?

Па из простог разлога, наоружавање албанског становништва на Космету почело је интензивно од 1996.године и то из Албаније на један специфичан начин.
Магарци се науче гдје има воде на простору Космета,тј.гдје им је поило,а онда се преко границе одведу или отјерају у Албанију,тамо им се да со и они се враћају истим путем да би дошли до поила и то без водића. 


Транспорт оружија обезбјеђен.

За то се знало,али нико ништа адекватно није предузимао.

Опет питање зашто?

Одговор знају одговорни.
Долази 1997.година и прве конкретне акције терориста на припаднике МУП-а.Републике Србије.
Одговори надлежних су као у периоду 1945-1989.године,без конкретних акција.

Марта 1998.године јединице тадашњег Приштинског корпуса излазе у простор ради „извођења тактичке обуке и практичних вјежби“.
У саставу тих јединица била је активна војска.
У циљу неометаног извођења „обуке“ у простору на подручју Космета,да не би дошло до терористичких напада на припаднике Војске,од тадашњих локалних банди,ангажоване су јединице МУП-а РС у циљу откривања и неутралисовања таквих група и јединице Војске професионалног састава у циљу контроле државне границе према Албанији,како би се спријечио упад терористичких група из Албаније,на простор Космета,тј.Србије.
Читава 1998.година протекла је у међусобним сукобима између припадника МУП-а РС и локалних банди,али није постојала државна вољда да се те банде неутралишу,него се стицао утисак као да неко намјерно наређује да се оставља простор да се те групе извлаче из окружења и блокада и пребацују на неке друге просторе на којима су изнова изводили терористичке нападе. 


Трајало је то све до позне јесени 1998.године,а чињеница да те банде нису неутрализоване,довала је до ситуације,да су прерасле у јединице тзв.ОВК које су ушле у отворен сукоб са јединицама Војске и МУП-а 1999.године и биле јдно од оправдања НАТО-о бонбардовања.

Зашто проблем није ријешен 1998.године?

Можда одговор могу да дају активни учесници тадашњих догађаја,који су у данашњој власти.

недеља, 16. март 2014.

СУТРА ЈЕ 17.МАРТ



 Тужна годишњица прогома косовских Срба,који су вјерујући међународној заједници,која је донијела демократију, остали на својим огњиштима на Косову и Метохији, када се Држава Србија повукла са дијела своје територије 1999.године.
Црква Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице,мјесто ми духовног обновљења
 

Тужно подсјећање можете видјети овдје и још један почетак „бољег сутра“ од 17.марта 2014.године.

Како посијемо тако ћемо и жњети.

Све је у народним рукама,а народ се уствари ништа и не пита,нити о било чему одлучује,осим што одабраној скупини даје легитимитет да одлучују у наше име,о нашим судбинама,како њима одговара.

Уствари група тих Одабраних интересује само сама себе и интереси њихових господара, а просата народна маса је само МАСА.

Ипак има шансе да маси буде боље.

Исток се буди.

Демократија која је довела до тога да 17.март обиљежавамо као тужну годишњицу,дошла је и до Истока, а исток није оно што је био 1992. и 1999. године.
Исток се опоравио и демократије више неће,бар се треба надати, да ради оно што је радила.

Да ли ће тај Исток помоћи и нама зависи од тога кога ћемо изабрати да нас представља и опет ће бити одговорна Маса која ни о чему не одлучује.

Неопходно је да се подсјетимо.

Точак се окреће,Исток је и шездесетих година прошлог вијека био јак и рјешавао је нека своја питања и интересе,а у Београду су биле како причају најжешће демонстрације управо против тог Истока,а он прашта али не заборавља.

Данас је иста ситуација, а како ће  се понашати маса оних којима ће манипулисати,они који ће добити легитимитет да одлучују о судбини и будућности Масе,на основу тренутне ситуације на истоку,зависи да ли ће нас Исток пустити да нас однесе прљава матица мрачне демократије или ће нас поново заштитити да будемо своји на своме.

Све је у рукама Масе.

На крају подсјећање из неформалних извора како смо се понашали варљивог љета 1968. године
"Украјина, Руси и Срби...

На друштвеним мрежама Украјина је доминантна тема а запазио сам да се Срби просто утркују савјетујући Русију шта и како треба да ради. Као да је то нека необавијештена афричка недођија ...Износим једно лично искуство о нашим односима са Русима: Њемачка ТВ (ZDF) је једном годишње директно преносила из позоришта у Ашафенбургу разговор еминентних протагониста свјетске политике о актуелним темама. Једном приликом тема је била СФРЈ а у публици, у маси Нијемаца и Хрвата било је и нас неколико Срба.
 После емисије, замијеник министра иностраних послова СССР-а је пристао да се у сепареу нађе и попије кафу са Србима. Одмах смо почели, како ми то већ знамо исказивати нашу љубав према браћи Русима. Када је дошао до ријечи Саговорник нам је рекао, препричавам по сјећању, да он дуго памти, између осталог и догађај из 1968. за вријеме њихове интервенције у ЧССР-у . Највећи протести против Руса стигли су из Београда и то не само од ЈБТ него са улице... нигдје њихова амбасада није тако каменована...Нашу причу о братству упоредио је са два брата од којих је један узоран студент, радишан и савјестан а други је деран (управо је употријебио ову ријеч) слабо учи, бјежи са часова, разбија сусједима прозоре...па његово мишљење и савјети нису баш поуздани...Наравоученије препуштам свакоме понаособ..."

среда, 12. март 2014.

СЕЛО ЦРКОЛЕЗ НИЈЕ НА ПРОДАЈУ!!

У селу нема продаје кућа, нема исељавања. Млади, иако нису ожењени, не напуштају домове. Остају ту на своме, трпе и живе у увјерењу да ће вријеме силе и бројчане премоћи - исцурити...

 
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ИСТОК, 11. МАРТА /СРНА/ - Село Црколез, у општини Исток, на крајњем западу Косова, изоловано је од свијета, на сталној је мети криминалаца, али је познато по чињеници да до сада нико од Срба није продао ни метар свог имања.

У Црколезу живи педесетак Срба, а међу њима је двадесетак момака старих од 25 до 42 године.

У атару Црколеза, површине 1.707 хектара, у власништву Срба је нешто више од 1.000 хектара.

Основно занимање мјештана постала је пољопривреда, пошто је сточарство уништено, јер су лопови и криминалци протеклих 14 година несметано и некажњено из дана у дан пустошили српска домаћинства.

Црколез, као и све остале српске средине, плаћају цијену изолованости и чињеници да су га сви - заборавили.

До Црколеза се може доћи само из Истока, удаљеног 20 километара, на међи са злогласном Дреницом - упориштем бивше ОВК.

У писаним изворима село се први пут помиње 1395. године, у повељи српске кнегиње Милице којом се црква светог Јована у Црколезу прилаже светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

У турском попису из 1485. године уписано је 47 српских кућа, међу којима је и кућа сеоског попа.

Године 1943. албански фашисти спалили су цијело село, а српско и црногорско становништво, укључујући жене и дјецу, отјерали су у логор.

У цркви Светог Јована је до 1955. године чувана збирка једанаест изузетно вриједних и старих српских рукописних књига од 13. до 14. вијека, писаних на пергаменту и папиру.

Јеванђеље које је писано на пергаменту из 13. вијека украшено са једанаест иницијала колорисаног цртежа, који приказују "звјериње” - орнаментике архаичног тератолошког стила. Ови иницијали стоје на самом почетку српске историје умјетности.

Од изузетне вриједности је и 41 лист четврте инкунабуле, штампане 1495. године у Црнојевића штампарији на Цетињу.

У порти цркве очувано је звоно које се чује у пречнику од 15 километара, а гробље /како се вјерује - једно од најстаријих очуваних на просторима Космета/ свједочи о трајању православних породица пристиглих у Црколез из Црне Горе и некадашње српске државе Рашке.

У порти цркве неколико вијекова стоји времешни дуд. Према предању, дуд је калемљен када је црква зидана и то са гранчицом шам-дуда из Пећке патријаршије.

Исто предање каже да је шам-дуд донио Свети Сава из Јерусалима и сам га засадио у порти Пећке патријаршије.

Радојко Савић вели да је Црколез одраз српско-црногорске тврдоглавости и упорности.

У селу нема продаје кућа, нема исељавања. Млади, иако нису ожењени, не напуштају домове. Остају ту на своме, трпе и живе у увјерењу да ће вријеме
силе и бројчане премоћи - исцурити.

"Остајемо ту. Нема нама живота ван Црколеза. Ово је село опстајало толико векова, те сада би свако од нас навукао проклетство Светог Јована ако угаси ватру у свом дому", каже Савић, наводећи да у Црколезу живе Tијанићи, Вулићи, Савићи...

Оно чега се плаше јесте - одумирање. Школа је пред гашењем. Остала су два ђака...

Надају се да ће дјевојке препознати врлине Црколежана и помоћи им да очувају ово мало село, али и једино на Космету у коме до данас ни један метар српске земље није продат.

петак, 07. фебруар 2014.

Трактор за најбројнију Српску породицу са Космета



 Показати веру своју и речима кад је време и кад је прилика,али је показати и својим делима,а за то је увек време и прилика.

Патријарх Павле



Четрнесточланој породици Станојковић из села Сушице на Космету,као и многим другим Српским породицама и даље је неопходна помоћ да би преживјели и опстали на своји огњиштима и очували Српско постојање на Космету.

Дужност и обавеза свих нас је да им помогнемо у оквиру својих могућности.



Помозимо,да Станојковић добију трактор!




Како почети једну обичну причу,проузрокаовану контактом преко ФБ-а?

Морам признати да стварно новинарима и писцима није лако.

Ајде да кренем лагано.

Прво моје бављење Блогом, ФБ Страницим и Гугл профилом „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“ првенствено има за циљ промовисање рада Удружења пријатељства завичајног „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“.

Из простог разлога што је мисија Удружења промовисање,повезивање   и обавјештавање свих који су на било који начин жељни сарадње или су везани, за Ниш и Српско Сарајево,односно Сарајево,РС и БиХ,на свим нивоима и у свим областима и хуманитарни рад.

Хуманитарни рад изузев неколико незначајних акција прикупљања лијекова за браћу на Космету је изостао,вјероватмо из простог разлога јер су други по мишљењу Управног одбора Удружења били и позванији и организованији да се баве том проблематиком.

Међутим синоћни контакт са Ненадом Станојковић дјечаком из села Сушице,општина Штрпце,дао ми је подстицај да напишем овај чланак.

Дјечака сам прихватио на ФБ профилу као и све друге које прихватам не улазећи у било какво размишљање зашто ми је послао захтјев за пријатељство,ваљда свако има своје разлоге.

Контакт дјечак почиње са

„Помаже Бог!“



 Село се прерма подацима добијеним од Ненада налази на око 46 км од Урошевца и на 14км од Брезовице,на обронцима Језерске планине.У зимским условима није могуће до куће доћи аутомобилом због лошег пута.Ради се о пасивном крају и селу у коме живи 120 Срба,а испод њих су села насељена Шиштарима.

Према Ненадовим ријечима до сада он ни његаова породица никада нису били угрожени од стране Шиштара,нити се осјећају угрожено.

Одушевљава одлучност тог дјечака да и поред све невоље која је задесила њега и његову породицу остане да живу у свом родном селу не помишљајући да оде негдје другдје.

Одлучност која се очитује код истинских Косоваца и којим сам увијек био опчињен.

Да се мало подсјетимо породица Станојковић из села Сушце тренутно броји 14 чланова,оца који је радно неспособан јер је 2009 године повријеђен у шуми,мајку и ДВАНЕСТЕРО дјеце.

Најстарији Јовица има 18.године,а најмлаљи Јован 6 мјесеци.

Било их је 14-сторо дјеце,али је нажалост двоје умрло. Имају и двије кћерке које су удате у оближња села.

На питање да ли његовој породици помажу на било који начин институције тзв Р.Косово, или комшије Срби и шиптари,Ненад одговара кратко да им до сада нису помагали.

Пошто је на друштвеним мрежама познат њихов проблем и пошто су се многе хуманитарне организације укључиле у пружање помоћи овој вишечланој породици,постављено је питање Ненаду и о улози Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда.

Његов одговор је био да су им помогли 2009.године са једним фрижидером и да су једном били њихови гости у Београду.

Такав одговор навео ме да контактирам Организацију „Срби за Србе“ и од њих сам добио следеће обавјештење везано за породицу Стоиљковић из села Сушице и њихов одговор преносим у потпуности

Поштовање, ми смо породици Станојковић у неколико наврата помагали на различите начине. Видимо да су у последњих годину дана добили значајну помоћ са разних страна и од разних организација и појединаца јер су били у неким читаним медијима и то је доста људи ширило по интернету.

Они траже људе који ће им константно помагати, а наша организација то не ради ни са једном породицом. Њихово је апсолутно право да траже помоћ то је просто њихова слобода.”

Ненад је ипак само дјете чија су очекивања много већа и можда је због тога његова огорченост на људе који су им обећавали и пружали помоћ таква каква јесте.

У даљем разговору са Ненадом дошао смо до података да живе од социјалне помоћи и дјечијег додатака који укупно износте 15000 динара,али није прецизирао ко им то исплаћује,мада је навео да ни то у задња три мјесеца нису добијали.

Ненад очекује да ће и он и његова браћа и сестре некада имати своју собу у којој ће моћи да живе као што то желе и сва остала дјеца,ма гдје живјела.

Јовица,Ненадов старији брат,има већ као радно способан и неко ко се брине о браћи и сестрама конкретну идеју.
Он моли све добронамјерне људе да им помогну да купе један трактор фергусон или имт којим би у тим планинским условима могли да сакупљају дрва и продају их те на тај начин стичу себи средства за живот.


Помозимо,да Станојковићи добију трактор!

Док не добију трактор,можете им помагати и новчано:

Динарски рачун: 205-9001005976099-13 
КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА
СТАНОЈКОВИЋ РАДОВАН,
Девизни рачун: SWIFT-BIC KOBBRSBG IBAN: RS35205903100399679032 
RADOVAN STANOJKOVIC, SUSICE, KOMERCIJALNA BANKA
 Ово је њихов број телефона: +37745648627



петак, 10. јануар 2014.

БИВШИ БОРЦИ ПОЧЕЛИ ШТРАЈК ГЛАЂУ

ВАЉЕВО, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Представници Извршног одбора Савеза удружења бораца Србије 1990-1999 почели су данас штрајк глађу због неисплаћених ратних дневница.

 

Они траже доношење закона који ће регулисати заштиту бораца и њихових породица и најављују да ће штрајк у просторијама Удружења у Ваљеву наставити до испуњења захтјева.

Штрајкачи су оптужили предсједника Србије Томислава Николића да није испунио обећање да ће се лично залагати за рјешавање проблема бораца и њихових породица.

"Борцима у Србији се дугује 300 милиона динара /око 2,6 милиона евра/ на име неисплаћених ратних дневница, што није превише за државу", рекао је генерални секретар Савеза удружења бораца 1990-1999 Љубомир Брадић на конференцији за новинаре.

У штрајк глађу ступили су предсједник Републичког удружења бораца Душан Николић, предсједник Скупштине републичког удружења бораца Велимир Милошевић, као и предсједници удружења бораца из Власотинца, Ивањице, Крушевца, Краљева, Чачка, Ниша, Лесковца, Врњачке Бање и Ваљева.

понедељак, 22. април 2013.

УЛАЗАК СРБИЈЕ У ЕУ - ИЛУЗИЈА

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Посланик СНС-а у Скупштини Србије Бојан Јаковљевић сматра да је улазак Србије у ЕУ илузија, те да ће бити још услова које држава неће моћи да испуни на путу ка Унији.

 
"Вјероватно ћемо добити условни датум за чланство у ЕУ, као што га и Турска има много годинама уназад, али сматрам да ће испуњења тих услова за Србију бити јако болна и да ће бити просто немогуће да их држава испуни за улазак у ЕУ", рекао је Јаковљевић Срни.

Напомињући да је пар пута био у делегацији Београда у преговорима са Приштином у Бриселу, Јаковљевић је истакао да су притисци огромни.

"Мислим да је улазак у ЕУ говото немогућ за Србију, зато што они увек у Србији виде малу Русију... Ако падне север Косова, бојим се да ће Србија доћи на те гране да ће ући у ЕУ, али са оним што неко зове `београдски пашалук`", упозорио је Јаковљевић.

Коментаришући најаву, према сазнањима српских медија, да у петак, 26. априла, у Београд долази европски комесар ЕУ за проширење Штефан Филе, Јаковљевић је рекао да му то није познато, али да вјерује да не долази са нечим добрим.

"Долази да поново врши притисак. Сваки пут када отуда неко дође у Србију, долази са новим захтевима и условима. Сигуран сам да ће бити још пуно тих услова, с обзиром да и споразум носи назив први споразум, дакле биће их још. Шта носи то још, остаје да видимо, али ће то још, према мом мишљењу, сигурно бити такво да ће Србија једноставно нестати", додао је Јаковљевић.

Говорећи о данашњем скупу Срба у Косовској Митровици, на којем је одбачен бриселски споразум и прихваћена декларација Сабора српског народа о успостављању Скупштине АП Косова и Метохије, Јаковљевић је рекао да од 1999. године до данас није био већи митинг, на којем се окупило око 20.000 људи.

Јаковљевић који се, такође, изјаснио против бриселског споразума, напоменуо је да предсједник његове странке Александар Вучић има пуно разумијевање за борбу Срба са Косова и Метохије, а да Срби из покрајине имају разумијевања за притиске на државу.

"Међутим, то не значи да ми морамо да прихватимо то што је Влада данас верификовала, јер потпуно смо сигурни да тај споразум води у гашење наших кућа, у наш нестанак", истакао је Јаковљевић.

Он је навео да су Срби из покрајине одлучили да формирају Скупштину АП Косова и Метохије, што је у складу са Уставом Србије, те да ће са државним врхом на састанку у Београду у сриједу у 12.00 часова "потражити разумевање за такав потез".

"Нама избор није остављен. Избор је један - хоћемо ли да часно нестанемо или да нечасно останемо. Изабрали смо ово прво. Ако је неко решио да нестанемо, а очигледно јесте, онда ћемо барем то да урадимо часно, а не предајом", рекао је Јаковљевић, додајући да ће српски народ наставити да се бори као и до сада.

Јаковљевић је истакао да је српски народ на Косову увијек имао најбоље разумијевање од народа у Републици Српској, којем је захвалио на подршци. 


СКАНДАЛОЗАН СПОРАЗУМ

  Споразум Београда и Приштине, који је ратификовао премијер Србије Ивица Дачић, је скандалозан у сваком погледу и представља напад на темеље поретка и уставности Републике Србије, изјавио је Срни виши научни сарадник Института за европске студије Миша Ђурковић.
 
Ђурковић је оцијенио да је скандалозно то што Европска комисија поздравља и награђује такав чин, иако је један од критеријума за прикључење ЕУ владавина права.

Он је нагласио да ЕУ воде искључиво геополитички разлози даљег слабљења Србије и српског народа.

Напоменувши да од Србије још не траже и да формално прихвати независност државе Косово, Ђурковић је оцијенио "да ће и оно доћи кад они процене да је сврсисходно".

Ђурковић сматра да је овај споразум најближи по духу такозваном Ердутском споразуму којим је, како је навео, источни дио републике Српске Крајине под притиском Београда 1996. године натјеран да се мирно реинтегрише у уставно-правни оквир Хрватске.

"Тако се сада четири општине са севера Космета терају да се мирно интегришу у уставно-правни оквир државе Косово", рекао је Ђурковић.

Он је оцијенио да је Влада Србије тако одустала и од идеје о подјели Космета и "предала је читаву своју јужну покрајину ни за шта".

"Најгоре је што је овај споразум знак да је отворен простор за даље черупање територије Србије. Ако сами предате један део, доћи ће и други по остале па се већ спремају операције за Рашку област, Војводину...", упозорио је Ђурковић.

Он је подсјетио и на примјер Турске која је почела преговоре са ЕУ прије десет година, "а сви знају да никада неће постати чланица ЕУ".

Ђурковић је констатовао да се логично поставља питање да ли ће један од следећих услова за Београд бити "да исто овако врше притисак на Бањалуку да мирно прихвати централизацију БиХ".