Приказивање постова са ознаком КАРАЏИЋ МЛАДИЋ РАТ И ПОСЛИЈЕДИЦЕ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком КАРАЏИЋ МЛАДИЋ РАТ И ПОСЛИЈЕДИЦЕ. Прикажи све постове

уторак, 7. децембар 2021.

И СНИЈЕГ НИЈЕ ОДЛОЖИО ПРОТЕСТ У САРАЈЕВУ

 Паде снијег  у Нишу.

За очекивати је да су надлежни за одржавање путних комуникација на територији града спремно дочекали снијег.

То ће се најбоље видјети у редовном одвијању приградског саобраћаја на свим линијама, без скраћивања и промијене траса.

На подручију Српског Сарајева, снијежне падавине су озбиљније.



Услијед недавних оштећења појединих комуникација изазваних јаким падавинама и буицама снијежни покривач је добро дошао јер исте нису адекватно саниране.

Утабани снијег омогућава коришћење пута према Јахорини.



Љубитељи скијања могу да уживају.

Добри су услови и за вјештачко оснијежавање стаза.

Само што се без адекватне зимске опреме не препоручује  кретање на пут према Српском Сарајеву, јер надлежне за одржавање путних комуникација зими снијег редовно изненди.


Изненађујуће је и организовање протеста удружења из Републике Српске пред Судом у Федеративном Сарајеву.

Сигнал да се међународне околности мијењају и да Срби добијају поред улоге негативаца и улогу жртве.

Ипак је на територији БиХ три године бјеснио међу етнички и вјерски рат, као најкрволочнији оружани сукоб.

Упоран притисак на судске институције БиХ од стране становника Републике Српске требало би бити настављен.

То би била одлична подршка да органи Републике Српске траже од судских органа БиХ истовјетан однос према осумњученим, оптуженим и жртвама и из РС и ФБиХ.

Мада нас опструкција протеста и притиска на институције БиХ добијена истим од стране појединаца из РС неће изненадити.

петак, 12. новембар 2021.

Знаменити Нишлија, Светислав Тиса Милосављевић на грбу Бањалуке

 У Банском двору у Бањалуци је у среду 10. новембра промовисана монографија "Светислав Тиса Милосављевић, од Ниша до Бањалуке, од војника до државника", аутора Милутина Милтојевића, а у издању Студентског културног центра Ниш.

Фото В.Трипић


Монографија о Светиславу Тиси Милосављевићу представљена је у оквиру обележавања Дана Банског двора, а на промоцији су поред аутора говорили и рецензенти др Небојша Ранђеловић, мр Зоран Пејашиновић и Надежда Лазаревић Kовачевић. Промоцији је присуствовала и делагација Студенског културног центра Ниш.


”Основна идеја књиге је била да се његов живот расветли од рођења и порекла његове породице преко школовања, војне каријере, периода када је био министар и на крају врбаски бан”, навео је историчар Милутин Милтојевић, аутор монографије.


Овом промоцијом је настављена срадња  између Банског двора и Студентског културног центра Ниш, која је званично започета септембра, потписивањем меморандума о сарадњи у Нишу, а потом и промоцијом монографије и заједничким концертом гудачког оркестра “Светислав Тиса Милосављевић” из Бањалуке и Академског хора СKЦ-а Ниш у дворишту Универзитета.


Подсетимо, Светислав Милосављевић Тиса рођен је у Нишу 7. септембра 1882. године. Био је бригадни генерал и први бан Врбаске бановине са седиштем у Бањалуци,а у два наврата и министар у Влади Kраљевине Југославије.


Бан Светислав Тиса Милосављевић је својим прегалаштвом и добром вољом, унапредио Бањалуку и поставио темеље новог, модерног града.


Улица на тргу Српских владара у Бањалуци данас носи име знаменитог Нишлије. У центру града му је подигнут и споменик, а на новом грбу Бањалуке налази се бан Милосављевић заједно са Петром Kочићем.

Извор Цити Смарт

петак, 3. септембар 2021.

МАЛИ ЗЕЈТИНЛИК У ОКО МАГАЗИНУ

 Коначно, емисија која је на један адекватан начин представила значај Малог зејтинлика.


Требало је дуго времена, да се дозволи снимање и емитовање емисије са оваквим садржајем.

Можда послије Лалићевог документарца Егзодус опет, прва емисија која на адекватан начин говори о стварној жртви сарајевских Срба у Одбрамбено отаџбинском рату.

Све похвале аутору Далибору Жарићу.

субота, 16. јануар 2021.

ЗАШТО И ДОКЛЕ

Писали смо о обиљежавању Дана Републике Српске, на војничком гробљу "Мали зејтинлик".


То је иницијатива која се већ годинама настоји реализовати од стране појединаца, Срба из Сарајева, који су преживјели у одбрани српских подручија Сарајева и њихових огњишта.

Њихова жеља је да се сваке године на Дан Републике ода достојанствено почаст њиховим саборцима који су положили своје животе за одбрану својих огњишта у Сарајеву и Републике Српске.

Нажалост и ове године масовнији одзив је изостао. Докле?

Како је објавио Жељко Пржуљ, на својој ФБ страници, ове године у порти Манастира Соколица испред Цркве Светог Георгија, скупило се само двадесет и неколико, поштовалаца и поконика 

Његов пост и фотографију преносимо у цјелости.

МНОГО ЈЕ ГОСПОДЕ

Начелници Источне Илиџе и Сокоца, предсједници Општинских борачких организација Источне Илиџе и Сокоца и још њих 21 (двадесет једно) на Дан Републике Српске на Војничком гробљу Мали Зејтинлик, а 50 000 прегледа објаве на фејсбуку и преко 3000 лајкова, дијељења и коментара. И сви се згражавају. И ја.



уторак, 31. март 2020.

ЈЕРЕМИЈА И АЛЕКСАНДАР СТАРОВЛАХ НЕВИНЕ ЖРТВЕ НАТО-СфОР ОКУПАТОРА

Тужан дан за Србе на подручије Сарајевско романиске регије, а није везан за корона вирус.


Навршава се 16. година од бесомучног пребијања свештеника Јеремије Старовлаха и његовог сина Александра на Палама од стране припадника СФОР-а.

Данас је између осталих и портал ИСР пренио текст СРНЕ о посљедицама овог гусног догађа.
Поштованог оца Јеремију упознали смо новембра 2010. године на Војно медицинској академији.

Знајући кроз каква је искушења прошао и шта трпи због посљедица пребијања по своје здравље, а поготово због посљедца које има његов син, дивили смо се његовом смирењу.

У разговору са њим на основу добијених поука о животу, а поготово о духовном здрављу, утврдили смо се у убјеђењу његове духовне величине, љубави и поуздања у Бога, без обзира на све што је преживио.

Дај Боже да међу Србима има више оваквих људи, који ће крст свој носити без роптања и уз благодарност знајући да све долази по милости Божијој.

Нека га Бог и у ово вријеме тренутне пандемије укријепи и подари му мирну старост.





Помолимо се и за покој душе преосвештеног Владике Милутина, епископа ваљевског, да га Господ прими у Царству Своме.


петак, 13. март 2020.

МАРТ МЈЕСЕЦ СЈЕЋАЊА ЗА САРАЈЕВСКЕ СРБЕ

Март за становнике Српског Сарајева има посебну вриједност. 
То је мјесец сјећања.

Због уведених мјера ради заштите становништва ради епидемије у дворишту Основне школе "Свети Сава" у Српском Новом Сарајеву вијенце на Споменик положили су представници Града и Општина, а планирани програм није одржан.
Битно је очувати култ сјећања и инсистирања да се починиоци свих злочина над невиним дјецом пронађу и адекватно казне.


Због корона вируса отказане су и планиране активности поводом Егзодуса сарајевских Срба
Навршава се 24-та година од када је велика већина сарајевских Срба послије потписивања мировног споразума у Дејтону одлучила да напусти своја огњишта у Сарајеву која су остала под контролом Хрвата и тадашњих муслимана.

Ове године на гробљу "Мали Зејтинлик" на Сокоцу, 16. марта, представници Града Српског Сарајева, представници општина из састава Града, као и прдставници Борачке организације, положиће вијенце на Споменик борцима Сарајевско-романиске регије.

Сви који више не живимо у завичају имамо обавезу и дужност да се сјећамо ова два датума и да их на било који начин  у оквиру својих могућност обиљежавамо.



ЕГЗОДУС ПОНОВО документарни филм

"Ово је сјећање на 1996. годину када су Срби, након потписивања Дејтонског споразума, напустили Сарајево. Отишли су из Хаџића, Илијаша, Илиџе, Вогошће и Новог Сарајева, општина које су одбранили у рату."
Сњежан Лаловић

среда, 7. август 2019.

ВРИЈЕМЕ ГОДИШЊИЦА И РЕКОНСТРУКЦИЈА

Ниш и Источно Сарајево увелико се реконструишу, бар што се тиче градских улица, паркова и игралишта.


Нормално, планирају се и привредни објекти, али то је у надлежности Република.
Било је и прослава Светог Илије, у Нишкој Бањи, Сокоцу, Палама(Мокром) Трнову, традиционално уз кишу и грмљавину.
Ипак је некако најзначајнија медиски била годишњима прогома Срба из Книнске краине, од стране усташа, уз помоћ Њемачке и САД, а уз прећитну (не)својевољну сагласност тадашњег Предсједника Србије.
Политичка одлука је била да се не пошаље адекватно појачање и муниција из Србије, а опструисана је и намјера уједињења ВРС и ВСК.
Толико прогнаних ни због чега је епилог те политичке одлуке, бар што се тиче српских интереса.
Ипак неки будући требало би да уче како обезбједити адекватну масу на јавном скупу.
Увијек на овим годишњицама и иначе изостају адекватни државнички захтјеви о обештећењу прогнаних и проналажењу и идентификацији побијених, о одговорности наредбодаваца и извршилаца тих злочина да не говоримо.
У Источном Сарајеву обиљежена је и годишњица убиства Срђана Кнежевића. још једно нерасвјетљено, вјероватно са политичко-криминалном позадином.


четвртак, 20. јун 2019.

ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ "ПОСЊЕДИЦЕ БОМБАРДОВАЊА СР ЈУГОСЛАВИЈЕ ОСИРОМАШЕНИМ УРАНИЈУМОМ 1999. ГОДИНЕ

У Нишу је од 17. до 19. јуна одржан други научни симпозијум о посљедицама бомбардовања уранијумом СР Југославије 1999. године

Један од учеснка била је и академик Јелена Гускова, члан Сената Републике Српске.
О њеном излагању можете прочитати овдје.
Амбасадор САД, г. Карл Скот био је присутан дан раније на отвањању шестог Музичког едикта.
Иницијатор и овог научног скупа нагласио је да "Без помоћи државе неће моћи ништа да учине", односно да без закључака државне комисије неће моћи поднијети тужбу против чланица нато.

Надамо се да ће ова комисија пошто је састављена од представника, а и њихови страмачки насљедници, разних парламентарних странака своје закључке донисити објективно, пошто свој рад треба да заврше до 2021.године.
Међутим, треба узети са великом дозом резерве и закључке те комосије с обзиром да се нико од званичних државних представника није појавио у Нишу.
Према изјави организатора на овогодишњем симпозијуму пријављено је 35 радова из 10 земаља о посљедицама бомбардовања осиромашеним уранојумом.
Нажалост ни званичних представника из Републике Српске чија је територија гађана овом врстом муниције и Федерације БиХ којој је дио те територије припао Дејтонским споразумом није било.
Ипак своје учешће узели су научни радници из Републике Српске.
Остаје нам као и увијек само нада да ће државни представници Србије коначо бити у служби Срба и Србије.

Такође, очекујемо активније учешће представника Сарајевско романиске регије гдје су бомбардоване локације муницијом са осиромашеним уранијумом, као и са подручија Семберије и Бирача гдје сада живи становништво које има највише посљедица од тог бомбардовања.
Информације о организаторима и учесницима можете погледати овдје
Морамо изнијети искрено жаљење што утисци једног присутног посматрача изнијети на његовом ФБ профилу, иако као извор није релевантан потврђују наше ставове.

уторак, 12. март 2019.

12.МАРТ, РОЂЕНДАНА, УПОКОЈЕЊА И ПРОЦЕС

На данашњи дан родио се Ратко Младић, тренутно сужањ у хашком казамату, коме не дозвољавају да посјети гробове мајке, брата и кћерке.
Прославља рођендан и једна трећина Колективног предсједништва Републике БиХ.
Првом можемо пожелити да његова жртве не буду узалуду, а другом да исправи све грешке које је раније према Републици Српској, свјесно или несвјесно починио, јер сад је у могућности.
Чудна је та повезаност међу њима.

Нажалост, на даншњи дан обиљежавамо годишњицу смрти Драгана Гагија Николића, ненадмашног београдског шмекера.
Он је међу малобројним заслужио мјесто у Алеји великана.
Данас је и годишњица смрти супруга можда тренутно најбогатије удовице у Србији, власнице "Викторија групе", која ведри и облачи на пољупривредном небу Србије и сељаке доводи до пропасту.
Занимњиво да је њен покојни радо био виђен гост код Канцелара, као и сада Актуелни.
Чудна је та повезаност.
Причало су о залагању покојног за Србију, као што се прича и о садашњем.
Има ОВА ИЗЈАВА, његова из 1996. године у Бања Луци, која много говори, о његовом ставу према ономе који је на јучерашњи дан 2006. године умро у Хагу.
Као што је покојни имао жену, о којој се сад прича, тако и актуелни има брата о коме ће се причати.
Сарадња међу њима је могућа.
Битно је да је Србији Бог подарио непресушно богатство да се свака политичка династија може намирити.
За Србе они свакако не маре.
Данас је одржано и рочиште Момчилу Перишићу због шпијунаже у корист ЦИЈ-е.
Апсурда, судити некоме за нешто што сада остављамо доступним тим за које је наводно радио.

Можемо се само запитати да ли је Србија стала из њега када је самостално доносио одлуке о заштити војника и породица у Задру извлачења блокираних из Чапљине, заштите угрожених у Херцеговини, предузимањем активних борбених дејстава.
Као и давања сваке врсте подршке Куму који данас прославља рођендан који се трудио да сачува Србе западно од Дрине од новог геноцида, јер су један већ преживјели у Другом свјетском рату.
Успио је у томе и зато га чека осуда, од оних које је побиједио.
Перишић је једини за кога можемо рећи да уз Милошевића, али не политичара, можда има командну одговорност за употребу силе, која је изазвана због дејства супротне стране или не залагања тада актуелних политичара.

Наше је било да се присјетимо свега значајног што поменути учинише за Србе с обје стране Дрине.
Да подсјетимо оне који заборавише, да је један период свог живота Перишић послије Билеће провео у Нишу и да је ожењен Сарајком.
Ето по томе је значајан овај дан за промоцију.

четвртак, 21. фебруар 2019.

БЕОГРАЂАНКА ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ФЕДЕРАТИВНОГ САРАЈЕВА

Скупштина Федеративног Сарајева на приједлог глумац Емир Хаџихафизбеговић, ширем аудитријуму у Србији, познатији као Самир из серије "Луд, збуњен, нормалан", прогласила је Мирјану Карановић, почасном грађанком Федеративног Сарајева.
Уврстила се у круг са Кандићком, Бисерко и сличним београђанкама.


То је директан нож у срце свим становницима исламске вјероисповијести Федеративног Сарајева, јер је Београђанка.

Такво, још једно поигравање са осјећањима грађана Федеративног Сарајева од стране њихове власти није било за очекивати.
Послије овакве одлуке, сарајевски Срби, немају основа да се надају неком бољем односу према њима.
Да Карановић је то заслужила својим залагањем и изношењем ставова да је Србија крива што је бомбардована од стране нато злочинаца.
Србија је крива што Мирјана Карановић и послије таквих иступа и даље прима плату из буџета Републике Србије.
Нема ништа ново у Источном Сарајеву и Нушу, њих занимају локалне проблеми, мигранти, инфраструктура, рупе и...
Сарајевским Србима остаје сијећање на фебруар и март 1996. године, као рана непреболна.

недеља, 23. децембар 2018.

ТОНИ БЛЕР САВЈЕТНИК ПРЕДСЈЕДНИКА СРБИЈЕ БЛИЗАК САРАДНИК ПЕДИЈА ЕШДАУНА

Сигурно знате ко је био Педи Ешдаун.

Интересантно је што је у неком пеиоду везаном за догађања на Косову и Метохији био близак сарадник садашњег савјетнка Пресједника Србије, Тонија Блера.

Педи Ешдаун је 1998. године као дипломата и међународни представник и лични изасланик Тонија Блера, боравио на Косову и Метохији и давао подршку припадницима ОВК, директно се мјешајући у унутрашња питања једне суверене државе.

Аванзово је послије мисије на Косову и Метохији и 2004. године постављен је на функцију Високог претставника, међународне заједнице, за имплементацију мира у Босни и Херцеговини.

Остао је упамћен као особа која је највише користила овлашћења функције високог представника.
Његове одлуке у многоме су биле штетне наручито по Србе и Република Српска, односно њени становници трше данас штету због тих одлука.

Србија, бар онај њен здрав дио, коме је у онтересу очување Србије и њене будућности, требало би што хитније да Србију заштити од погубних потеза који се предузимају по савјетима Тонија Блера, управо због посљедица које је претрпила Република Српска, док је о њеној будућности одлучивао његов близaк сараднк Педи Ешдаун.

субота, 1. децембар 2018.

ЈЕДНАКОСТ ИЗМЕЂУ НАСЕРА ОРИЋА И ГОРАНА САРИЋА НЕ ПОСТОЈИ

Да још једна фарса правосудних органа БиХ, ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, као што је била фарса и оптужба која се заснивала на убиству три заробљеника.

Насер Орић је био комадант и самим тим по хашком праву и одговоран по командној одговорност, као што су били одговорни и осуђени Срби, који директно нису чинили злочине, али су били предпостављени онима који су их чинили.
Насер Орић је и наређивао и лично чинио.
То је и доказано, а ипак је ослобођен.
Правоснажно.

С друге стране Горан Сарић, школовани официр, са завршеном Војном академијом, прошао је голготу Суда БиХ да би доказао да није командно одговоран за оно што се дешавало на подручију Сарајева, Братунца, Зворника, а поготово Сребренице.
Доказао је да нема командну или било какву другу одговорност за извршена недјела над наоружаним и у борби ликвидираним или заробљеним припадноцима тадашње тзв Армије БиХ.
Недопустиво је да је доказивао своју невиност и за злочине које је над својим суграђанома и сународницима извршио или наредио лично Насер Орић.
Зато и не постоји знак једнакости између Горана Сарића и Насера Орића.
Политичко је мотивисано и вријеме изрицања ослобађајуће пресуде Горану Сарићу, да би се само дан касније изрекла ослобађајућа пресуда и Насеру Орлићу.
У правду правосидних органа БиХ више нема корости да се надамо.
Остаје само нада да Горан Сарић неће себи наметнути осјећај кривице што је његова ослобађајућа пресуда изједначена са пресудом Насеру Орићу и што је изједначен са неким ко је наређовао и вршио злочине над становницима Сребренице и Братунца без обзира на националну и вјерску припадност.
Нека је на част свиједоцима који су лажно свиједочили у Орићеву корист, памтиће их потомци жртава по томе.

уторак, 23. октобар 2018.

УЛОГА СРЈ У СТВАРАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРЕДАВАЧ МОМИР БУЛАТОВИЋ

Савез студената, Правног факултета у Нишу, 22. 10. 2018. године, организовао је предавање др. Момира Булатовића, на тему "Улога СРЈ у стварању Републике Српске".

Према ријечима Момира Булатовића, директног учесника у дејтонским преговорима, сукоб на простору бивше СФРЈ исцениран је из разлога намјере чланица ЕУ крајем осамдесетих година, прошлог вијека, да изађу из безбједоносних структура НАТО-а и формирања европских безбједоносних снага.

Словенија и Хрватска биле су за осамостаљење, Србија и Црна Гора за останак у заједничкој држави, а БЈР Македонија и БиХ, због сложене националне структуре становништва неопредјељене.

Осамостаљењем Хрватске и искњучивањем Срба, као конститутивног народа из устава независне Републике Хрвстске, уз терор над тамошњим српским становништвом и подсјећањем на усташке злочине из Другог свијетског рата, кроз сценографију припадника ЗНГ, као војног крила ХДЗ-а били су повод за самоорганизовање Срба у Хрвстској ради самозаштите, што је прерасло касније и у оружане сукобе који су се пренијели и на територију БиХ.

Рат на простору СФРЈ тадашња ЈНА, према Булатовићу није могла да спријечи, јер није имала адекватне кадровске капацитете за ријешавање сукоба између народа у оквиру СФРЈ.

На почетку сукоба  у Хрватској, ЈНА је била у функцији тампон зоне, а послије отпочињања сукоба у БиХ, стали су на страну Срба, пошто су већ припадници других националности напустили тадашње јединице ЈНА.

Сукоб у БиХ се распламсавао, али је вршен сталан притисак на СРЈ, кроз економске санкције које су појачаване како би они вршили притисак на руководство Републике Српске, да се успостави мир.

СРЈ је према Булатовићу била спремна да прихвати и процентуално много мањи дио тадашње БиХ, на ком била формирана данашња Република Српска, само да се успостави мир, али руководство Републике Српске на то није могло да пристане због жртава које је до тад поднио српски народ у БиХ, ради одбране својих огњушта.

Ту је према Булатовићу дошло и до идеолошког мимоилажења у ставовима међу члановима преговарачкеи делегације Срба, са међународним представницима током трајања сукоба.
Оно што је било прихватљиво за чланове делегације из СРЈ, није било за оне из Републике Српске.

На састанку у Добановцима уз посредовање Патријарха Павла, постигнут је договор да у српској делегацији на преговорима у Дејтону Милошевићев глас буде одлучујући.

Било је у току тог сукоба на територији БиХ, више покушаја проналаска мирног ријешења, али према Булатовићу, док   Американци нису одлучили да се конфликт ријеши, мир се није могао успоставити.

Споразум у Дејтону, како је навео Булатовић, није био никакав договор сукобљених, већ диктат организатора преговора, са понудом "узми или остави".

Сукобљени су могли да преговарају о размијени процената територије.

Момир Булатовић истакао је чињеницу, да је Алија Изетбеговић инсистирао да сарајевски муслимани, сада Бошњаци, добију врх Требевића и територије око Сарајева или ће се повући из преговора.

Српска делегација предвођена Слободаном Милшевићем пристала је на тај услов, јер би прекид преговора значио активно укључење нато снага у даљи сукоб и да би крај био врло неповољан за Србе.

Тако су сарајевски Срби, који су поднијели највеће жртве у одбрани својих огњишта, тим споразумом морали да напусте та огњипта која су одбранили.

Анфитеатар, Правног факултета у Нишу, био је испуњен заинтересованим срудентима и других факултета, наручито Филозофског, одсјека за Историју и неколико заинтересованих грађана.

На овом предавању није био представка локалних медија, нити Града, па макар и у приватној режији, као што су ишли у Косовску Митровицу, када је говорио Предсједник Србије.

На крају предавања стекао се утисак да питање БиХ као државне заједнице два ентитета и три народа, са врло сложеним државним уређењем још није ријешено.




четвртак, 13. септембар 2018.

ПРЕДСЈЕДНИК ПРИСУСТВОВАО ОТКРИВАЊУ СПОМЕН ОБИЉЕЖИЈЕ СТРАДАЛОЈ ДЈЕЦИ СРПСКОГ САРАЈЕВА И ПУЊЕЊУ ВЈЕШТАЧКОГ ЈЕЗЕРА

Јуче  је у присуству Предсједника Републике Српске, који је покровитељ изградње,  у дворишту Основне школе "Свети Сава" у Источном Новом Сарајеву, према писању портала Катера откривено  Спомен обиљежије Настрадалој дјеци Српског Сарајева ,
Према идеји иницијатор аподизања Спомен обиљежија Удружења "Илиџански борац", родитеља настрада дијеце и Директора Основне школе "Свети Сава" убудуће ће 11. март бити обиљежаван као дан сијећања на сву невино дијецу настрадалу у Српском Сарајеву у пероду од 1992-1995. године.

„Синоним страдања дјеце овог града су Наташа Учур и Милица Лаловић које су 11. марта 1995. године убијене снајперским хицем док су играле ластиш испред своје зграде. Нама просвјетнима радницима је задатак и обавеза да кроз историјске часове причамо својим нараштајима о страдању ове дјеце“, изјавила је Мрда.


Такође, Предсједник је  присуствовао и почетку пуњења водом вјештачког језера на врху Јахорине, које ће служити за снадбијевање водом топова за прављење вијештачког снијега.


Опширније о том догађају на порталу Пале ливе прочитајте овдје

Овом инвестицијом ОЦ Јахорина оногућиће сигурну покривеност вијешатачким снијегом стаза на Јахорини од 100 дана у току зимске сезоне.


Олимпијски центар Јахорина за предстојећу зимску сезону планира Отварање система за осњежавање уз концерт Цеце Ражнатовић, 1.12.2018. године и отварање сезоне Ретро Ски опенинг уз концерт Црвене Јабуке и занимљива дешавања 13. до 16.12.2018. године. Ова зимска сезона ће бити посебна за све, јер је у фебруару Олимпијада за младе ЕYОФ од 09. до 16.02.2019. године, којом ће буквално бити враћен стари Олимпијски сјај Јахорини.


Остаје нам само да вјерујемо да ови два догађаја нису искориштена у предизборној кампањи из простог разлога што страдала дјеца нису знала за политику, као што и туристички потенцијали Јахорине и Источног Сарајева не смију да зависе од политичке подобности.

уторак, 7. август 2018.

ДАН СЈЕЋАЊА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ, ПРЕБИЛОВЦИМА И МОЛЕБАН ЗА РАСПЕТО КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Дан сјећања на прогом Срба из Републике Српске Краине одржан је 04.08.2018. године.

Ове године било је у Бачкој Паланци у заједничкој организацији Влада Србије и Републике Српске, уз симбилично учешће Младена Иванића, српског члана предсједништва БиХ, мада вуше личи на организацију СНСД и СНС-а. 
Присуство господина Иванића вјероватно више значи да би Вучић ћурак за подршку до октобра могао октенути према Савезу за побједу.
Све је то политички маркетинг.
Они који прате дешавања на плитичкој сцени занају да је некада СНСД кога преставља Милорад Додик био близак ДС и тадашњем председнику Србије Тадићу, а сада већ четврти пут на Дану сјећања соји уз Вучића. 
Занимљива промјена.
Наложена вероватно из неке од заинтересованих амбасада.
Занимљиво каква је то љубав у јавности.

Велики број становника Србије окупио се на обиљежавању Прогома ове године у Бачкој Паланци, исто као прошле године у Алексинцу.

Из Ниша отишла су два аутобуса и неколико комбија.
Колико се трудили, нисмо могли доћи до информације да су неко удружење или прогнани из РСК који живе у Нишу, били укључени у организацију превоза или да су сами путовали до Бачке Паланке.
Нажалост све се свело на активисте појединих странки и њихове породице.

Можда су у питању дневнице и сендвићи или налог централе да општински одбори морају послати одређен број чланова и синпаизера.

Вјероватно да је слична организација била и из Републике Српске. 

Све за предсједнике странака. 

Служи народ њима умијесто они народу. 

Пред Богом ће и једни и други одговарати.

Два дана касније у Републици Српској Савез за повједу обиљежава , без синболичног учепћа власти Републике Српске, годишњицу страдања Срба у Пребиловцима.

Политичко или идеолошко разједињење Срба у Републици Српској процјените сами и видите коме је на корист.
Све се ради у интересу октобарских избора.

У току је и  ријешава се и питање старуса Косова и Метохије.
Косоварима је сада битно да ријеше водоснадбијевање и зато им је неипходна контрола над Браном "Газиводе", а то је нажалост једини адут који је Србима остао у руци за преговоре.

Уствари води се битка између Велике Британије и Њемачке, али ми смо ситни да схватимо те њихове ратове. Па и Албанија је створена не као држава народа већ  као вијештачка творевина, као сада тзв. Косово.


Остаје нам само да у свему подржимо став Епархије Рашко Призренске и свештенства и надамо се што се тиче Косова и метохије у милост божију.

Читати натписе у окупираним медијима како отпорашки ђак Ђурић, сада републички функционер напада Архимандруита Манастира Дечани Саву Јањића, више је него жалосно.

Стрепимо да се не остваре процијене Емила Влајкија да у Босни и Херцеговини добијемо територије Републике Српске и Републике Српске Босне и Херцеговине, а то би онда довело до ријешења да Неретва и Босна буду границе између Србије и Хрватске.
То би значило још много крви међу сва три народа.


петак, 3. август 2018.

ОГЊИШТЕ СЕ НЕ ПРОДАЈЕ

Мигранти из арапских земаља, али и других подручија, чија је миграција подстакнута сорошким акцијама, постају проблем и Федеративног Сарајева, али и Источног Сарајева.
Мигрантски центар формиран је у селу Делијаш, општина Трново.
Међутим, има и оних миграната који себи могу приуштити и изнајмљивање станова у граду.
Тако су према писању неки "изнајмил" од познатих чувара стан Радована Караџића у ул Сутјеска бр 2. У истом улазу стан има и сестра од Караџићеве супруге.
У тој згради и стану Радован Караџић засново је своју породицу и ту је његово огњиште.
Сарајевски Срби старосједиоци и они којима је било лакше сићи до града него отићи до Пала, требало је да се угледају на Караџића и не продавају своју имовину.
Да Караџићи су у позицији и сигурно ће моћи да надокнаде нелегалну узурпацију личне имовине у Сарајеву.
Жалосно је што су српски Политичари начинили такву ситуацију да је већини Срба продаја имовине изгеледала као једино могуће ријешење.
Радован Караџић је доказ да није.
"Дневни аваз", назива Караџића ратним злочинцем, али не оспорава нигдје да стан није његов.
Срби који су продали своју некретнину поготово у рубним дијеловима града начинили су неопростиву грешку и одрекли се велике вриједности, зарад ситне материјалне користи.
Огњиште се никад не продаје.

понедељак, 30. јул 2018.

ЗАСЛУЖНИМА НАГРАДА, НЕБИТНИМА МЈЕСТО НА ЂУБРИШТУ ИСТОРИЈЕ

Били смо у петак код пријатеља у Београду. 
Заморан пут, ваљда то долази са годинама, а некад се могло отићи ујутру из Ниша до Неготина, а преспавати у Ужицу и вратити сутрадан у Ниш, без осјећаја оволиког умора.
Свану ће дан у  Скупштини када ће и оваи услови бити испуњени

Чудо је како нерви могу малтретирати властити организам.
Него да се не жалимо проћи ће.

Приајтељ је добро, мало изнервиран и разочаран због свеукупне ситуације.

Неким од нас ово наметнуто законско ријешење, о донаторству органа није прихватљиво, па смо помало узнемирени, јер може доћи до злоупотребе, то потврди и пријатељ, а он је дебело упућен у ту проблематику.
Ови који су по том питању очекивали помоћ од њега не дочекаше.

Ми који не очекујемо више ништа задовољни смо.

Вољели би када би могли помоћи пријатељу, али за све је крив систем.

Пријатељ ради са људима који су много тога преживјели кроз оружане сукобе у деведесетим.
Сусреће се са разноразним људима и њиховим судбинама.
Много је оних који никада не затраже помоћ, јер се изборе сами, доста и оних који су се изборили уз његову помоћ и превазишли све оно што их је окупирало.
Међутим има и оних којима је помоћ још увијек неопходна, али не зависи само од њега или неког другог појединца већ од државног система.

Управо на тај систем је приајтељ огорчен.

Небитни ликови тог система донијели су уредбу да нека стања могу законски бити регулисана до неке године, тј за птсп до 2007. године и послије тога не.
Медицинска наука је доказала да је у случајевима птсп-а небитна временска разлика већ да је довољан иницијатор који ће сасвим "излијечену" и опорављену особу поново вратити у стање можда и теже од првобитног трауматског доживљаја, које може одвести и до трајне промијене личности и немогућа даљег професионалног функционисања и привређивања.

Управо због таквих неопходно је да се обезбједи инвалидска пензија или накнада у вријеме незапослености.

Што се тиче професионалних припадника Војске и Полиције, са таквим емоционалним проблемима, а код којих се утврди да нису више способни за службу са оружијем систем је дужан да утврди процедуру часног отпуста, које нажалост пошто Србија није била у рату још дуго неће бити.

Мада боље је закључити да је Србија била у рату против НАТО-о свеза, али да сада државним системом руководе дезертери који неће да омогуће пристојан живот онима који нису избјегавали војну обавезу и нису се скривали по разним буџацима, већ су бранили отаџбину.

Пријатељ ће пребродити и ову кризу, они који су бранили отаџбину добиће привилегије и оно што заслужују, а небитни ликови који сада одлучују у име државног система отићи ће као и многи слични њима и прије њих на  ђубриште историје.

понедељак, 16. април 2018.

ЕГЗОДУС САРАЈЕВСКИХ СРБА УВРШТЕН У КАЛЕНДАР ОБИЉЕЖАВАЊА ДОГАЂАЈА КОЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ ВЛАДА РС

На основу захтијева Града Источног Сарајева, одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова и Одбор Народне скупштине РС за борачку и инвалидску заштиту једногласно су усвојили иницијативу градоначелника и Градске управе Источно Сарајево да датум обиљежавања егзодуса српског становништва из Сарајева, 16. март, буде увршетен у календар обиљежавања догађаја које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Представници Града Источно Сарајево обавијештени су да је на сједници Одбора Народне скупштине РС за борачку и инвалидску заштиту одржаној 22.марта једногласно усвојена ова иницијатива, те да је Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова јуче, такође, једногласно усвојио овај захтјев.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић истиче да је оваква одлука очекивана.
„Град Источно Сарајево и градске општине имају способност да органиују обиљежавање егзодуса сарајевских Срба, што смо на локалном новоу и чинили, али карактер и размјере овог догађаја несумњиво указују на потребу да се обиљежавање организује на највишем нивоу. Не знам зашто овај догађај није раније увршен у календар важних догађаја на новоу Републике Српске и зашто је то до сада пролазило незапажено“, рекао је Вуковић.
Вуковић истиче да је неопходно подсјећати на истину о одбрамбено-ослободилачком рату и његовати тековине Републике Српске.
„Овај догађај има веома важно мјесто у новијој српској историји и у том смислу изражавам захвалност министру борачко-инвалидске заштите РС Миленку Савановићу и свим члановима Одбора који су прихватили нашу иницијативу. Посебно сам захвалан предсједнику Борачке организације РС, генералу Миломиру Савчићу, који је показао велико разумијевање за ову иницијативу и подржао наше захтјеве“, закључио је Вуковић.

Извор:Град Источно Сарајево

уторак, 3. април 2018.

Срби мора да знају ко су извршиоци, налагодавци и одговорни


Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили.


Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа „Дневни аваз“, објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем стоји да је Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

То су потврдили више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке и Војно медицинске академије .

И Истражна комисија о догађајима на Палама, чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени „дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела“.


И 14 година након ове акције припадника међународних снага није познато из чијих земаља су војници у њој учествовали и ко је налогодавац.

Одговрност је колико на власти Републике БиХ, што је ова  терористичка акција уопште изведена и на безбједоносним структурама и власти Републике Српске, што нису предузете адекватне мјере да се заштите грађани Републике Српске, јер то од  Владе Републике БиХ, Срби не могу очекивати.

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Саровласи живе у Београду, а задње мијесто парохијског службовања свештеника Јеремије Старовлаха била је црква Светог Георгија на Бежаниској Коси.


уторак, 13. фебруар 2018.

Српска застава на Равној Романији поново се виори

Застава Републике Српске на планини Романији поново је подигнута данас на Равној романији, а сутра у сриједу, 14. фебруара, испод заставе представници Удружења која су учествовала у постављању заставе издаће заједничко саопштење и послати поруку и вандалима који су  сруђили јарбол на кме је застава стоји.


Оштро осуђујемо вандалски чин рушења заставе на Романији, коју су поставили ветерани елитних јединица Војске Републике Српске и Полиције Републике Српске„, наводи се у саопштењу овог удружења "Гарда Пантери" из Бијељине.
Сутра, поред заставе, бивши припадници специјалних јединица ВРС, на челу са командантом Легендом, даће званично саопштење и послати заједничку поруку у вези многих безбједносних ризика по Републику Српску у последње вријеме. Јасна порука биће упућена и онима који су срушили јарбол са заставом.
Постављање заставе Републике Српске на Романији организовала удружења ветерана „Гарда Пантери“, „Вукови са Дрине“, „Бели вукови“, „Специјална полиција Илиџа“, „Гарда Шековићи“, „Вукови са Вучијака“, „Мандини лавови“, „Пеша“ и Удружење „Част отаџбине“ из Београда.

FacebookViberTelegramWhatsAppTwitte