Приказивање постова са ознаком ИСТОРИЈА1. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ИСТОРИЈА1. Прикажи све постове

недеља, 26. јун 2022.

И МИ НА ЗЕЈТИНЛИКУ

 Да.

 Богу хвала на указаној могућности. 

 Искоришћена.

Изузетно уређен простор, као и сва гробља у Грчкој.

Ипак, ово је нешто посебно, због чувара, чика Ђорђа који је све то одржавао и оставио свом насљеднику да настави.

Такође, због свих оних који тамо оставише своје животе зарад наше слободе и могућности да независно одлучујемо о својој судбини.

Спомен костурница просто изазива јузу у теби и помосао како исправно поступати у животу, како због оних чије су кости ту, тако и због потомака.



петак, 12. новембар 2021.

Знаменити Нишлија, Светислав Тиса Милосављевић на грбу Бањалуке

 У Банском двору у Бањалуци је у среду 10. новембра промовисана монографија "Светислав Тиса Милосављевић, од Ниша до Бањалуке, од војника до државника", аутора Милутина Милтојевића, а у издању Студентског културног центра Ниш.

Фото В.Трипић


Монографија о Светиславу Тиси Милосављевићу представљена је у оквиру обележавања Дана Банског двора, а на промоцији су поред аутора говорили и рецензенти др Небојша Ранђеловић, мр Зоран Пејашиновић и Надежда Лазаревић Kовачевић. Промоцији је присуствовала и делагација Студенског културног центра Ниш.


”Основна идеја књиге је била да се његов живот расветли од рођења и порекла његове породице преко школовања, војне каријере, периода када је био министар и на крају врбаски бан”, навео је историчар Милутин Милтојевић, аутор монографије.


Овом промоцијом је настављена срадња  између Банског двора и Студентског културног центра Ниш, која је званично започета септембра, потписивањем меморандума о сарадњи у Нишу, а потом и промоцијом монографије и заједничким концертом гудачког оркестра “Светислав Тиса Милосављевић” из Бањалуке и Академског хора СKЦ-а Ниш у дворишту Универзитета.


Подсетимо, Светислав Милосављевић Тиса рођен је у Нишу 7. септембра 1882. године. Био је бригадни генерал и први бан Врбаске бановине са седиштем у Бањалуци,а у два наврата и министар у Влади Kраљевине Југославије.


Бан Светислав Тиса Милосављевић је својим прегалаштвом и добром вољом, унапредио Бањалуку и поставио темеље новог, модерног града.


Улица на тргу Српских владара у Бањалуци данас носи име знаменитог Нишлије. У центру града му је подигнут и споменик, а на новом грбу Бањалуке налази се бан Милосављевић заједно са Петром Kочићем.

Извор Цити Смарт

петак, 3. септембар 2021.

МАЛИ ЗЕЈТИНЛИК У ОКО МАГАЗИНУ

 Коначно, емисија која је на један адекватан начин представила значај Малог зејтинлика.


Требало је дуго времена, да се дозволи снимање и емитовање емисије са оваквим садржајем.

Можда послије Лалићевог документарца Егзодус опет, прва емисија која на адекватан начин говори о стварној жртви сарајевских Срба у Одбрамбено отаџбинском рату.

Све похвале аутору Далибору Жарићу.

субота, 8. август 2020.

СЛАВА ВОЈНОГ МАНАСТИРА У НИШКОЈ БАЊИ

 У односу на прошлу годину, када је порта Манастира Свете Петке Иверске у Острвици била испуњена униформисаним припадницима Копнене војске, Гарнизона Ниш, ове године би само верни народ.


Страх од кризног штаба или ковида.

Манастир Св. Петке Иверске је војни манастир

Настојатељица манастира мати Анастасија организовала је прославу манастирске славе у датим околностима.

У самој Цркви истовремено је дозвољен боравак за 10 људи, што оставља несметан приступ женама.

Та могућност није кориштена. 

Довољно смо свесни да није потребно да нам се нешто намеће.

Литије и резање славског колача обављени су у част Свете Петке Римљанке и Славу Бога.

За послужење услед наложених мера колачари су организовали "шведски сто".


Привукла нам је пажњу ове године камена плоча са десне стране од улаза у Цркву.

На којој је исписано поводом чега је Црква обновљена, коме у захвалност и у чију част, као и ко је обновитељ.

Стоји исписано 

"У славу  сретног спасења врховног комаданта краљевске војске, његовог величанства краља Србије Александра I на дан 19.08.1895.године, овај Храм из темеља обновише из благодарности према СВЕВИШЊЕМ, што је очувао живот УЗВИШЕНОГ ГОСПОДАРА СРБИЈЕ, а у знак својих топлих осјећања према ЊЕГОВОЈ УЗВИШЕНОЈ ЛИЧНОСТИ октобра 1898 године официри и војници инжињериских трупа"

Значајан историски податак, али начин писања умногоме подсећа на околности садашње, јер точак историје се окреће, само се генерације мењају.

Верујемо да неће негде на неком објекту осванути оваква плоча, да је за два-три века читају наши потомци и размишљају какви смо били.

Нека се наши потомци не постиде наших дела.




четвртак, 13. фебруар 2020.

ФОЛКЛОРНО НАСЛЕЂЕ СРБА ИЗ БРАДИНЕ И ЖИВОТ И ТРАДИЦИЈА СРБА СА ВЛАШИЋА

У оквиру манифестације РОДУ У ПОХОДЕ у Градској кући у Нишу, одржана је промоција књига "Фолклорно наслеђе Срба из Брадине" и " Живот и традиција Срба са Влашића".

Аутор књига Горан Ковачевић рођен је у Илијашу гдје је провео дјетињство до фебруара 1996. године, када је приморан да се одсели у Требиње гдје завршава школовање.
Тренутно живи на подручију Српске Илиџе.
Од дјетињства био је члан фолклорних друштава.

По доласку у Српско Сарајево од стране руководства СКУД "Бошко Вујадин" понуђено му је мјести кореографа.
Од тада се почиње интересовати и за фолклорно наслеђе Срба на подручију РБиХ.

Према његовој изјави, на то га је у прво вријеме постакла чињеница да су многа локална културно умјетничка друштва изводила кореографије  са различитих подручија, а врло ријетко локалних Срба.

У Земаљском музеју налази нотне записе игара са подручија села Брадина, општина Коњиц.

То га инспирише да прикупи историуску, етнографску и фолклорну грађу и сачува богато наслеђе Срба тог подручија од заборава из простог разлога јер од маја 1992. године Срби који су преживјели масакар тамо више не живе.

Управо разлог што је морао напустити своје родно огњиште, вјероватно га додатно инспирише да прикупи грађу за књигу.

Стицајем околности, сарадника налази у Нишлији рођеном у Брадини господину Рајку Ђорђићу, одличном познаваоцу поријкла Срба из Брадине, историји саме Брадине и фолклорном и етнографском наслијеђу Срба из Брадине.

Према ријечија Ковачевића потрудили су се да обраде како годишњи обичајно-фолклорни  циклус тако и комплетан животни циклус од рођења до уснућа Срба из Брадине.

Књига је првенствено намјењена етнографима, кореографима из свима који су заинтересовани за традицију и обичаје Срба на подручију БиХ.

Такође и друга књига престављена на промоцији са случном је тематиком, а врло је значајна што од 1995. године на подручију Влашића Срби више не живе или су присутни појединачно.


У оквиру промоције књига представљене су и народне ношње Срба Сарајевског поља, Брадине, Влашића, Купреса, Хрецеговине, а Ковачевић је са поносом истакао остварени пројекат, реконструкцију народне ношње Срба са подручија Саса-Сребренице.




понедељак, 4. новембар 2019.

ПРОМОЦИЈА У БИЈЕЉИНИ

У сриједу 06.11.2019. године од 19.00 часова, у оквиру Вишњићевих дана, биће промовисан зборник "Јужни српски крајеви у 19 и 20 веку, друштвено-економски и политички аспект".
Промоцја ће бити одржана у Галерији центра за културу " Семберија" у Бијељини.
Зборник је настао на основу радова на научном синпозијуму одржаном у Врању децембра 2017. године, поводом 140 година од ослобођења Врања од турске окупације.
Зборник су уредили др Иван Бецић – научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу, доц. др Дејан Антић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Поред уредника зборника на промоцији ће говорити и проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.


                      Видео прилог са промоције у Врању, Врањска+ТВ.

понедељак, 27. мај 2019.

ЕСАД ПАША

У времену када је опстанак Косова и Метохије доведен у питање више него икад и то захваљујући разједињености појединих  Срба, који су лични интрес ставили испред националног, кроз политичку ангажованост, неопходно је да се подсетимо на једног часног Албанца, који је много више од њих урадио за Србе.
Есад паша Топтани

Есад паша Топтани, био је премијер Албаније у време Првог светског рата, када се српска војска повлачила преко албанских врлети према обали јер је мислила да је ту чека спас. Разбијена нападом са три фронта, изнурен а борбама на Церу и Kолубари, лоше опремљена, болесна и гладна, изабрала је пут преко албанских планина радије него да потпише капитулацију или буде уништена. Писала сам јуче о улози цара Николаја ИИ Романова, који је уценио савезнике да би се покренули и послали лађе по живе лешеве који су месец дана, по зими, без заклона, очајавали у Драчу.
Да би уопште стигли до обале, имамо да захвалимо само Есад паши Топтанију који је издао проглас да српска војска може пролазити преко албанске територије и да се динар има сматрати као законско средство плаћања. Осим тога, сво следовање хране које је имао за своју војску дао је да се подели српској. 
Најгоре је тек уследило. Једини пролаз до мора је у уском кланцу и са само једним мостом на Белом Дриму, врло видљивим немачким авионима који би збрисали сваког ко би покушао да га пређе. Везиров мост је могао бити мост великог страдања да је Есад паша попустио под притиском Немачке и дозволио прелет авионима и бомбардовање српске војске. Обећавали су му, претили, притискали свим средствима али се паша није поколебао. 
Овај чин је сматран као чин издаје и убрзо после рата су га сменили а неколико година касније и убили у Паризу. У Албанији је синоним за издају.
Сахрањен је на српском војничком гробљу у Паризу. У мору крстова има и један полумесец и ту почива Есад паша. Ђаци не уче о њему, нигде се не спомиње. Не знају Срби да их не би било, да се њихови дедови не би вратили из Албаније да није било паше. 
У Београду постоји толико споменика мање заслужним људима а Есад паша нема споменик. Цар Николај га је добио тек пре неки дан.
Али је масон Мештровић, уз помоћ Велике масонске ложе Француске, добио простор и средства да подигне Споменик захвалности Француској, за оно што је урадила тек кад је била приморана. И све наплатила касније. 
Есад паша је своју "издају" платио животом.
Требало би мало више да знамо о људима који су заслужни за наш физички опстанак.

среда, 5. децембар 2018.

КУСТУРИЦА НАКНАДНО И ЖДРАЛЕ 4. ДЕЦЕМБРА У НИШУ

Због здравствених проблема аутора отказана је промоција књиге "Шта ми ово треба", Емира Кустурице, која је у организацији СКЦ Ниш, требало јуче да буде одржана у Нишу.
О накнадном термину организатор ће јавност обавестити накнадно.

У промоцији учествова ће и Манојло Мане Вукотић, власник издавчке куће "Вукотић медија".
Дан ветерана 4. децембар, у знак сећања на потписано примирје у Првом балканском рату обележен је у Војној болници у Нишу.

Председник општине Палилула, Александар Ждрале, положио је венац, на споменик учесницима Балканских ратова.
Више о 4. децембру, као Дану ветерана прочитајте ОВДЕ.

уторак, 27. новембар 2018.

САРАДЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И НАРОДНОГ МУЗЕЈА ИЗ НИША

Потписан Протокол са Народним музејом у Нишу

Поводом потписивања Протокола о сарадњи, делегација Музеја Републике Српске је 23. новембра 2018. године посјетила Народни музеј у Нишу.

Протокол су потписали директор Музеја Републике Српске Миладин Савић и директор Народног музеја у Нишу, Ненад Спасић, а потписивању су присуствовали музејски савјетник Милка Ђукић, археолог Музеја РС, те помоћник директора Народног музеја, Весна Црноглавац, виши кустос археолог.

Овај Протокол о сарадњи Народног музеја у Нишу и Музеја Републике Српске дефинише међусобне односе са циљем иницирања, јачања и унапређења заједничких пројеката и програма у области музејских дјелатости. Поред тога, Протокол обухвата организовање, размјене и одржавање тематских музејских изложби, размјену професионалних искустава из области музеологије, размјену особља како би се спровели заједнички пројекти као и размјену информација од заједничког интереса.
Потписивање овог Протокола представља нови, значајни корак за Музеј Републике Српске. Већ потписани споразуми са Енографским музејом у Београду и Музејом Војводине у Новом Саду, уродили су до сада бројним изложбама те реализованим пројектима и музејским програмима, који јачају музејску дјелатност у цијелом региону.

уторак, 20. новембар 2018.

ПРОФ.ДР.МИЛОШ КОВИЋ У НИШУ

На Филозофском факултету у Нишу у организацији Департмана за историју, пред препуним анфитеатром, данас је одржао предавање ванредног професор Фикозофског факултета из Бегорада, професор доктор Милош Ковић, на тему "Сто година од ослобађања и уједињења (1918-2018): Наслеђе, искуства, поруке".
Предавање је организованао у част 140. година постојања нишке Гимназије "Стеван Сремац".



Данас је и амарички амбасадор Кајл Скот посјетио Филозофски факултет у Нишу.

Број присутних најбоље говори о заинтересованости студената о ономе што он има да им каже.

Међутим боде у очи приступ уредника званичног факултетског сајта који ова два данашња гостовања обрађују на различите начине. што се најбоље може видјети на овом и овом линку.
Истицање Скотове улоге и Амбасаде САД, а не навођење бар основних теза из излагања проф.др Ковића говори о некој врсти подчињености Филозофског факултета у Нишу, што може бити врло опасно за развој нашег друштва.
Извор:filfak.ni.ac.rs

среда, 7. новембар 2018.

ОБНОВА КРОВА КАПЕЛЕ У КОЈОЈ СУ САХРАЊЕНИ ПРИПАДНИЦИ МЛАДЕ БОСНЕ У ФЕДЕРАТИВНОМ САРАЈЕВУ

Обнова крова Капеле (костурнице) припадника Покрета "Млада Босна" који су учествовали у организовању ослобађања народа ондашње БиХ од колонизатора оличених у Францу Фернинанду.

Капела је подигнута на градском гробљу "Баре" 1939. године.

Фотографије су са твитер налога Драгана Моћевића захваљујући чијем залагању су многи сазнали за ово.




петак, 2. новембар 2018.

НАШИ ПРЕЦИ НЕ ПОТКЛЕКОШЕ ПРЕД ХАЗБУРШКИМ УЛТИМАТУМОМ, АЛИ ИМ СЕ ДАНАШЊЕ РУКОВОДСТВО СРБИЈЕ ДОСТОЈНО НЕ ОДУЖУЈЕ

Од прослављања, заинтересованих Удружења од почетка операције пробоја "Солунског фронта", преко скромног обиљежавња 1. новенбра дана ослобољења Београда у Првом светдком рату, свечаном академијом у Сава центру, где је већа важност дата Председнику него нашим славним прецима, ваљда  под притиском насљедница Хазбуршке монархије, најављени су вишедневни војни маневри на неколико локација у Србији, вероватно са циљем подизања морала код наших грађана.
Наталијина ромонда синбол примирија у 1 светском рату


Искрено смо очекивали да ПРОСЛАВА у Сава центру буде достојна свих оних јунака са Мачковог Камена, Кајмајчалана и других славних места где су извојевали бриљантне побједе српски сељаци предвођени нашим славним војводама на челу са краљом Петром.

Испоставило се нажалост да нема код оних који одлучују о томе  достојанства каквог је било код Мишића, Бојовића, краља Петра, па њихове славне побједе не прослављају када то раде све земње победнице, већ како насљеднице Хазбуршке монархије условљавају.

Сами маневри за оне који су упућени у стање наше Војске и система одбране, свјесни су да је то својеврстан маркетинг, а не показивање стварне борбене готовости јединице.

Једино је термин одржавања маневра тенпиран у време када све земље победнице прослављају победу у Прваом светском рату, па се надамо да ће мо и ми прославити победу, а не Дан примирија.

Најбоњи показатељ стања у Војсци је одустајање од најављене параде и организовање маневра.

Остаје нам само нада да се неће остварити она предпоставка Шаиванчанина, да нас очекује рат са Косоварима и Хрватима.

субота, 14. јул 2018.

ОКО СОКОЛОВО-ДРАГУТИН МИТИЋ МУЗЕЈ УСКОРО

Коначно реконструкција куће Драгутина Матића: Део објекта власници поклонили општини Гаџин Хан

У уторак 10. јула 2018. године закључен је уговор са наследницима о поклону Општини Гаџин Хан објекта – куће покојног Драгутина Матића.

Уговор о поклону са општином Гаџин Хан потписали су наследници Зоран МатићСлободанка МатићБобан МатићДраган Матић и Живорад Матић из Нишке Бање као и Љиљана Митић из Ниша.


Овим уговором Општина Гаџин Хан је постала власник над објектом чиме су испуњени предуслови да се крене са израдом пројектне документације обнове Спомен куће најпознатијег Заплањца из Првог светског рата познатог као „ОКО СОКОЛОВО“.
Остали оставински поступци покојног Драгутина Матића су у току и надамо се да ће и они бити благовремено завршени.
Радови на реконструкцији почињу крајем лета.
Драгутин Матић, познат као Око соколово, најпознатији је српски војни извиђач. Он је рођен 10. јануара 1888. године у Калетинцу на обронцима Суве Планине. Учествовао је у свим борбама српске војске од 1910. године до краја I светског рата. Познат је по својој фотографији која је обишла свет.
Умро је 1. јануара 1970. године у родном селу.

Извор Општина Гаџин Хан и Портал Јужна Србија

четвртак, 21. јун 2018.

ШЕТЊА КРОЗ АНТИЧКИ НИШ

Поједини чланови нaше неформалне групе имали су привилегију да обиђу подручије Античког насеље "Медијана" уз стручну консултацију архолога, Весне Црноглавац, вишег кустоса Народног музеја у Нишу, као и Нишку тврђаву у пратњи Тонија Чешкова, дипломираног археолога-конзерватора из Заводу за заштиту споменика културе Ниш.


Било је око трудесетак заинтересованих.

Премало за оволики град и за све оно што ниш крије од наших очију везано за своју античку историју.

Античко насеље "Медијана"


Од госпође Црноглавац, присутни су као основне информације сазнали да се ове године очекује наставак радова на завршетку покривне конструкције изнад локалитета Археолошког парка Медијана. Такође, да је Парк, ренутно грађевинска зона и да е само из тих разлога повремено отвара.

Што се тиче, античког периода због ког је и организована ова шетња, стручно је присутнима дочаран изглед и функција античког љетниковца који се налазио на том простору, са конплетним системом функционисања.

Сазнали су присутни и о систему санадбјевања, водиом тог љетниковца из водоторња (саграђеног у античко доба), на падини Влашког брда, у кругу некадашње ЕИ Ниш, а који је порушен 80-тих година прошлог вијека.

Какав је то губитак за историско наслијеђе и туристичку понуди Ниша.

Посјетиоци су могли да уђу и погледају и просторију, како је објаснола васна Црноглавац, за разоноду и уживање са фонтаном, у којој су се опуштали тадашњи владари и њихови гости.  


Наставак обиласка био је у Нишкој тврђави, одабрани су могли да се превезу такисима од "Медијане", остали у својој режији, као што је било и предвиђено условима организатора, али је вриједило.

Антички Ниш, који се према неким подацима простирао на десној обали Нишаве, доста је добро очуван на простору Нишке твђаве, дубоко под земљом.
Оно што видимо, зидине су из турског периода.

Антика је испод, али њу није затрпала ерозија, нити природа већ кметови по заповјести турских господара.
Пошто су антички остаци негде послије седам метара испод површине земље, само се може предпоставити колка се земње морало довући да би се све то покрило и довело у данашњи изглед.

Археолошка истраживања која је између осталих, вршио наш стручни водич Тони Чешков, вршена су на појединим локалитетима Тврђаве.

На овом локалитету испод некадашње љетње баште кафане "Авала" предпоставља се да се налазио Антички храм посвећен богу сунца "Зевсу". 


Подземне просторије чији се улаз може видјети на фотографији у турско вријеме служио је за чување барута, до 1949. године  пошто је тврђава била војни објекат вјероватно за сладиштење муниције, а у вријеме "Авале" да се у њему хлади пиће.
Сада је простор под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ниш, али би о њему требало да се брине што се тиче сређивања и изгледа (чишћењ, кошење, погкресивање) ЈКП
"Медијана", али то не чине па простор изгледа више него запуштен. 
Ружна слика за многе туристе који долазе у Ниш, коју могу понијети, о нашој небризи о историском и туристичком богатству које имамо.

Тони је неисцрпан извор података везаних за антички Ниш, поготово о ономе што је уништено изградњом подземног пролаза или некад "Јагодин мале", када је на простору некадашњег винограда почело да се гради насеље.
Било је приче и о некрополама у кругу и околини, данашње фабрике "Бенетон", због којих нису никад проширени капацитети те фабрике, како је наводно уговором о ивестицији било планирано.

Обилазак Нишке тврђаве, завршен је на њеној сјеверној страни, на локалитету који је откопаван 90-тих прошлог вијека, а за који се предпоставља да је дио велике царске палате која се налазила на том простору. 
Према техничким факултетима, на основу геолошких мјерењима која су вршена, предпоставља се да се налазио антички хиподром. 
Сличан распоред пронађен је и на археолошком налазишту код Сремске Митровице.

Тони, који је поријеклом Далматинац, рођењем Јагодинац и душом Нишлија, открио нам је податак да су на локалитетима у Тврђави, као и некрополама на подручију Јагодин Мале пронађени врло вриједни остаци античких мозаика, накита и одјевних детаља из античког периода, који се могу погледати у сталној поставци Археолошке сале Ниш.

Послије ове шетње, Ниш се мора посматрати другачијим очима, због сазнања колико је и зашто антички период толико дубоко сакривен под земљом.
Такође, звог сазнања зашто је тешко пронаћи нешто из периода историје старих Словена и колико су историје уништили Турци, да би саградили изглед данашње Нишке тврђаве, али и комунисти послије ослобођења, док тај простор није стављен под заштиту државе.

Нажалос, политичари још увијек не могу да схвате историски и туристички значај Тврђаве и неодговорно се односе према том историском благу сматра Тони.


субота, 28. април 2018.

Промоције нових издања Центра за византијско-словенске студије и Ценра за црквене студије Универзитета у Нишу

У великој сали Универзитета у Нишу, одржана је промоција издања Центара за Византиско-Словенске студије и Црквене студије, који функционишу у оквиру овог Универзитета.


На  промоцији било је речи о самосталним издањеима ова два Центра.
Византијско-словенска чтенија I

Црквене студије бр. 15

Божидар Вуковић и српска књига у Венецији

О раду Центара говорио је проф.др Зоран Николић кординатор свих Центара који функционишу на Нишком универзитету.


O "Византијско-словенским чтенијима I" говорио је проф.др. Бранко Георгијев, редовни професор Филозофског факултета у Нишу и Заменик управника Центра за Византиско словенске студије.
Чтенија I су зборник радова везаних за период византије настао на прошлогодишњем скупу Византолога у Нишу.
Састоји се од 35 радова разврстаних у неколико целина и кроз њих се обрађују теме теологије, књижевности, уместности, архитектуре византиског периода.
Можда мало незанимљиво у односу на велики број ријалити програма.


О  15 броју научног часописа "Црквене студије" и књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" говорио је проф.др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу.

Говорећи о књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији", проф Бојовић нагласио је да је књига рађена поводом обиљежавња 500 година од оснивања српске штампарије у Венецији, коју је основао Божидар Вуковић подгоричанин 1519. године.
Поред издавачког рада вуковић је у то време испољавао и поитичка интересовања и залагао се за ослобођење Скадра уз помоћ Хазбуршке монархије, али како нагласи проф. Бојовић, ни њему тада нису хтели помоћи, па ни ми данас са те стране не треба да очекујемо било какву помоћ, ако није у њиховом интересу, а на нашу штету.

Јубилеј "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" Центар за црквене студије обиљежава ове године, зато што се 2019. године обележава осам векова од аутокефалности СПЦ, нагласио је проф.Бојовић.

Професор Бојвић истакао је и  да у оквиру Међународне мреже PAX BYZANTINO-SLAVA функционише и електронска библиотека чија издања можете пигледати на овом линку.

недеља, 21. јануар 2018.

Најстарије разгледнице Ниша

Разгледнице су, показало се, несумнјиво драгоцен документ о развоју и времену градова, тако да захвалјујући њима и ми у Нишу сада имамо представу о трговима, улицама, мостовима, вредним здањима и другим објектима којих више нема.

Пред вама су најстарије разгледнице на којима је приказан Ниш. Потичу са краја деветнестог века, тачније из 1899. године, а штампане су у Немачкој.

Иначе прве разгледнице градова у Србији појавиле су се 1896, године, а издавач је био београдеки књижар Велимир Валожић.
Детаљније на Нишким вестима

четвртак, 11. јануар 2018.

Обележено 140 година слободног Ниша (фото)

У Официрском дому данас је одржана свечана седница Скупштине града Ниша. Добитницима је додељено највише градско признање, награда „11. јануар“. Овај дан се слави јер се навршава 140 година ослобођења од Турака односно дан када је српска војска ушла у слободни Ниш.
Опширније на порталу Грађанин

недеља, 12. новембар 2017.

Дан побједе не дан примирја

Јуче је у Србији био државни празник. 11. новембра прославља се Дан побједе савезника над Њемачком, Аустроугарском и њиховим савезницима у Првом свијетском рату.

Да зарад некадашњег братства и јединства на балканском нивоу, сада упакованог у еу логику и  зарад мира у њиховом тору то зову Дан примирја.

Оних милионтриста и нешто десетина хиљада Срба заслужује да њихови потомци не прослављају Дан повједе.

Политика, у Србији нажалост сада обиљежава Дан примирија.

Тим поводом је делегација Удружење за очување традиција из балканских и првог великог рата са сједиштем у Нису боравила у Бугарској, као гости Амбасадора Србије.

Бугари су у том рату били наши непријатељу.

Тренутно расположење према Српском јединству можда се најбоље очитава кроз иницијативу Филозофског факултета из Ниша, чије се руководство залаже за сарадњу на регионалном нивоу.
Иницијатива је упућена и Филозофском факултету у Српском Сарајеву, са овогодишње свечане академије поводом дана факултета.
Свечаној академији присуствовао је и Декан филозофског факултета из Приштине.
Тужно, ко се позива на сарадњу.
Представа "Аудиција" у Сава центру, односно онај детаљ о Сребреници, довољно говори, шта се може очекивати од такве сарадње.
Највише би вољели да се варамо.

четвртак, 26. мај 2016.

Прича о изградњи цркве Св.Георгија у Трнову

За вријеме владавине Аустро-угарске монархије овим просторима,Трново је имало важан стратешки положај јер се налазило на путној комуникацији Сарајево-Трново-Калиновик-Улог-Невесиње,која је имала велики значај за превоз роба и путника.И Трново и Калиновик у то вријеме били су сједишта важних аустро-угарских војних касарни.
Црква Светог Георгија у Трнову

Пред крај 1883.године, кроз Трново је на пропутовању за Калиновик пролазио један од водећих аустро-угарских војних старјешина,генерал Чулин.
На прелазу Рогој,упао је у засједу неког хајдучког одреда који се затекао у овим крајевима и ту је убијен,заједно са својом пратњом.
И данас се та окука на Рогоју зове Чулиновића окука.
Аустро-угарске власти су посумњале у Србе трновског краја и након кратке и неосноване истраге,да би показали свој лажни велики успјех у истрази, привели су тројицу Срба, Николу и Ђура Пржуља из Доброг Поља и Данила Ђорема из села Шивоље.
Завезане и под пратњом су их довели на десну обалу ријеке Жељезнице и без претходног суђења из чисте одмазде сву тројицу објесили.
Како је остало упамћено,тог истог дана,након њиховог погубљења из Беча је у касарну стигла депеша да су праве убице генерала Чулина пронађене и ухваћене у Црној Гори,те да се осумњичени ослободе.

Велика брука и срамота аустро-угарске жандармерије у Трнову прочула се Сарајевом и цијелом Босном,па чак и до Беча.

Посрамљени аустријски локални званичници тражили су начин да се искупе за своје свиперо дјело и да одобровоље српски народ.Како би их умирили,понудили су да им изграде цркву у центру Трнова,будући да је и поред парохије која је постојала,Срби нису имали (средњевијековна православна црква је срушена доласком Турске на ове просторе,око 1400.године).
Локацију за градњу цркве аустро-угарске власти су пронашле у центру Трнова и све до насеља Оламина, неких 12 дунума земље коју су откупили од удовице неког Халиловића,иако се она бунила и чак у затвору завршила због тога.Осим земље, власти су дале и одређену своту новца,а остатак су прикупили богатији парохијани,њих 18 који су за изградњу цркве дали по једног вола свако.
Остатак народа је давао онолико колико је могао и црква је изграђена у периоду 1884-1886.

Први свештеник који је обављао службу у новоизграђеној трновској цркви повећеној Светом великомученику Георгију,био је Ристо Максимовић.Сама изградња цркве и посвећења великомученику има симболику у жртви коју су невини Срби поднијели за вријеме аустроугарске окупације и својим животима платили њену цијену.

До дана данашњег гробови тројице невино убијених људи,два Пржуља и једног Ђорема,налазе се на локацији гдје су и покопани и нажалост њихови гробови су скоро неозначени.

Тужна прича.

Извор ФБ профил Данијел Грујић

петак, 1. април 2016.

РОГАТИЦА АНТИЧКИ УРБАНИ ЦЕНТАР

(Уз вијест да је ископан још један антички споменик у Рогатици)

Да се прво подсјетима Лапидаријума у Нишкој тврђави.


Мало је градова на  подручју Сарајевско-романиске регије који посједују тако давне камене документе о свом муниципалном и комуналном уређењу као Рогатица. 
Са ФБ Туристичке организације Рогатице

Један број ових споменика је почетком 1962. године сакупљен и смјештен у парк који припада рогатичкој болници. Ова збирка античких камених споменика, тзв. лапидариј, је нешто по чему се Рогатица разликује од многих других градова, а састоји се углавном од жртвеника и надгробних споменика, који потичу из периода од II до IV вијека. Већина ових споменика садржи богате рељефне декорације или натписе на латинском језику. Фонд античких споменика у Рогатици са натписом, тзв. епиграфскх споменика, ових дана обогаћен је за још један драгоцјен примјерак, који је ископан прије неколико дана у Рогатичком пољу, током радова на регулацији корита ријеке Ракитнице. 

Непосредно по проналаску споменика, ангажован је др. Глигор Самарџић, доцент на катедри за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву, чија је ужа специјалност историја старог вијека, како би се утврдила његова намјена. Према ријечима доктора Самарџића, ради се о жртвенику посвећеном богу Либеру који потјече из периода од I до III вијека нове ере. Жртвеник је обичног облика, какви се неријетко сусрећу на простору некадашње римске провинције Далмације. У горњем дијелу споменика истакнута је на три стране стреха, са уклесаним акротеријама и рељефном розетом у средини. Задња страна није обрађена, док је горња површина храпава, што указује да се олтар није користио за жртве, него за полагање завјетних дарова. Споменик је једним дијелом оштећен, одбијен је дио десне бочне стране, услијед чега је мало оштећен и натпис. Наредних дана се очекује детаљнија научна обрада, након које ће се знати више чињеница о овом споменику, који је тренутно смјештен у кругу Територијалне ватрогасне јединице Рогатица.

Професор Самарџић је посјетио и Туристичку организацију општине Рогатица, како би прегледао и дао свој суд о каменим римским споменицима пронађеним 2014. године у Сјеверску, односно Пљешевици, а који се тренутно налазе у просторијама Туристичке организације.