ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА НАМАСИЈА КОД ПАРАЋИНА

Вечерас је у Дому Војске у Нишу, одржан хуманитарни концерт у циљу прикупљања средстава за обнову Манастира Намасија код Параћина.

Организатори концерта били су:

Нишки културни центар

КУД "Абрашевић" Ниш

Друштво пријатеља српских манастира "Студенички круг" Београд 

Друштво за неговање Традиције Kултуру и Уметност ПЕТРУС Забрега

  Дечја група KУД "Абрашевић" на концерту "Играјмо за Намасију" у Дому војске у Нишу.
   Фото:Велибор Петковић 

Наступили су:

КУД "Абрашевић" Ниш

КУД "Никола Тесла" Нишка Бања

Вокално инструментална група "Нишко Зоне" Ниш

Црквено фолклорни ансамбл "Бранко" Ниш

Друштво "Петрус" Забрега.

Цена улазнице за концерт била је 200 динара.

Заинтересованост нишке публике била је више него задовољавајућа, а љубитељи фолклора имали су и шта да виде.

Први фестивал црквено играчких анасмбала-Васкршњи концерт у Нишу

Синоћ је у Светосавском дому у Ниши, као што смо најавили, по благослову његовог переосвештенства Епископа Теодосија, одржан Васкршњи фолклорни концерт, Црквено играчких ансамбала.

Према ријечима Миљка Петровића, уметничког руководиоца Црквено ирачког ансамбла " Бранко" из Ниша, циљ је да ово постане Фестивал Црквено играчких ансамбала СПЦ из Србије, Републике Српске и дијаспоре.

Уверен је да ће следеће године на Васкршњем концерту у Нишу бити већи број Црквено играчких ансамбла.

На Првом фестивалу црквено играчких ансамбала наступили су:

Србско културно уметничко друштво "Свети деспот Стефан Лазаревић"-Сребреница Република Српска

Српско добротворно културно уметничко друштво "Свети Василије Велики" Братунац Република Српска

Црквено играчко ансамбл "Бранко" Ниш

Одржавање Првог фестивала Црквено играчких ансамбала у Нишу помогли су Епархија Нишка
Саборна црква у Нишу
Црква Светих цара Константина и царице Јелене из Ниша

Улаз на  концерт био је слободан.

ЦВИЈЕЋЕ БАЧЕНО ПА ВРАЋЕНО

Данас је у Сарајеву обиљежено 24 године од злочина у Добровољачкој улици. 
Том приликом је нападнута колона ЈНА од стране паравојних формација и ТО БиХ која се кретали уз гаранције УН-а.

Сваке године 3.маја народ Србског Сарајева и породице настрадалих на мијесту напада организују помен.

Помен се организује из јаке снаге обезбеђења, што довољно говори о постојању лоших намјера према породицама жртава које долазе на мијесто злочина да одају помен страдалима.

Према информацијама добијеним са лица мијеста сваке године радници градске чистоће из Сарајева, свијеће и цвијеће које се остави на мијесту напада на недужне војнике склоне послије неколико дана.

Ове године десио се несвакидашњи преседан, цвијеће и сви је ће завршили су у контејнеру чим су породице настрадалих отишле из Сарајева.

фото Клик.ба

O томе су одмах извијестили многи портали. 

Захваљујући благовременом извјештавању тај поступак осудили су руководиоци Федеративног Сарајева, а непозната особа је вратила цвијеће на мијесто са ког је уклоњено.

НА ПЕЧАЛБА ДА СИ ИДЕМ

Четвртак вече 25.02.2016.године је у Светосавском дому, при Саборном храму у Нишу, Црквено-играчки ансамбл "Бранко" резањем славског колача, доделом плакета и захвалница, те краћим концертом свих секција ансамбла, прославио Крсну славу ансамбла, Светог Симеона Мироточивог.

Славски колач пресекли су Свештеници Саборног храма по благослову

Владике.

Сви смо понекад доживели онај чудан осећај неког неописивог задовољатва, радосне језе и среће ради присуствовања неком премијерном извођењу, а поготово када сте непосредни сведоци бар кроз одрицање и умор после проба једног од учесника премијере, колико је требало да се то постигне.

То премијерно извођење биле су игре из околне Црне Траве под називом "На печалба да си идем", коју можете погледати ОВДЕ.

Омладински ансамбл је уложио много труда и одрицања да увежба ову кореогеафију и одрадили су то маестрално, а најбољи доказ је громогласан аплауз на крају и захтеб за бис.

Уметнички директор ансамбла Миљко Петровић подсетио је присутне на све оно што су чланови ансамбла радили од предходне Славе и захвалио се свима на преданом раду и испољеној љубави према фолклору и народној традицији,јер на тај начин они бране и чувају Отаџбину.

Традиционално су додељене, плакете и захвалнице спонзорима, Општинама Медијана и Пантелеј, те предузећима и појединцима који су помагали Ансамблу у 2015.години да реализује своје наступе ван Ниша.

Наступали су у Источном Сарајеву, Бечу, Грацу, Бугарској, Турској и широм Србије.

У овој години најављено је учешће на Фестивалу фолклора у Сарајеву и гостовање у Сан Петезбургу и Бугарској, као и Грчког и Турској, а очекују да ће то  реализовати уз помоћ Града, Општина, Предузећа и појединаца као и до сада.

Као и до сада, ансамбл "Бранко" учествује и у хуманитарни акцијама, па су овога пута прикупљали пласичне чепове за акцију "чепенинг", који су синоћ уручени Војкану Живковићу.

На концерту изведеном за госте, међу којима су било и предаставници КУД "Божо Короман Манга" Источно Сарајево, чланонови Анасамнла извели су и две нове кореографије, од којих су већ горе поменуте игаре из околине Црне Траве "На печалба да си идем", а друга је "Водарке" игре из БЈР Македоније.

ТЕО и МАТЕА ДОБИЛИ НОВИ ДОМ

Данас је у Трнову, општина у Источном Сарајеву реализована једна дивна хуманитарна акција започета половином јануара мјесеца од старане Омаладинског покрета Фоча , да се обезбједи смјештај за Теу и Матеа Оливу из села Добро Поље, општина Калиновик, који су са својим дједом Славком живјели у неподношљивим условима.

Какви су ти услови били може се погледати овдје:

И поред ужасних услова за живот тјешили су се пјесмом.

Предсједник Омаладинског покрета Фоча Младен Мандић сазнао је за проблем ових малишана од запослених у Основној школи у Трнову, коју ови малишани похађају и одлучили су да им помогну на тај начин што ће прикупити средства за куповину куће.

Омалдински покрет Фоча, основан је 31.12.2012. године у реализовао је више акција хуманитарног карактера, јер ако истиче Младен, омладина је много агилнија у реализацији разних пројеката на лаокалном нивоу и моного брже долазе до конкретних ријешења и резултата.

То се може видјети и на овом примјеру гдје су за непуни мјесец дана пронашли донаторе и људе добе воље, па чак органиозовали и хуманитарно вече у Фочи, а све у циљу прикупљања средстав за куповину куће овој довној дјеци.

Брат и сестра Олива напуштени су од стране својих родитеља и о њима се стара дјед Славко, који има врло скромна примања тако да није био у стању да им обазбједи адекватне услове за школовање и живот.

Било је бирократских проблема или боље речено неодлучности административних радника да предузму одређене кораке како би се обезбједило да се купљена кућа упише на име ово двоје дјеце у катастарским књигама, али је захваљујући одлучности чланиова Омладинског покрета Фоча у позитивној реакцији Начелника општинеТрново и тај проблем превазиђен.

Многи су и досада помагали овој довној дјеци, али због врло лоших смјештајних услова сва помоћ је брзо пропадала, Омладински покрет Фоча, реализациом ове акције и омогућавањем да се ови малишани данас уселе у своју кућу урадио је велику ствар.

Много су учинили  из  општини Трново, чија ће Социјална служба,као привремени старатељи ове дивне дјеце, заједно са Основном школом у Трнову и Центром за културу сада много активније моћи да помаже дједу Славку да се брине о својим унуцима и да им сви заједно омогуће да сипуне жељу коју је данас при усељавању пожелио дјед Славко дарујућ својим унуцима торте  у облику пирамида  истакао да су пирамиде симбол знања и умијећа, чему се нада да ће Тео и Матеа тежити читавог живота.

Свечаном усељењу дјеце и њиховог дједа присуствовали су другари из школе, комшије, представници Центра за социјални рад, те начелник општине Трново Ненад Мишовић, који је обећао да ће општина наставити да помаже овој породици.

БЛАГОСЛОВЕН ТИ РОЂЕНДАН И КРСНА СЛАВА РЕПУБЛИКО СРПСКА

Прослависмо и ове године с радошћу у миру Бадњи дан у Нишу,као што урадише Срби широм свијета.

Дочекасмо поново и симболично рађање Богомладенца да би добили прилику да се кроз Вјеру,Љубав и Наду у Цркви обожимо и постанемо усиновљеници Божији,по милости,а онда да добијену Благодат  делимо свима око нас који себе називају православним Србима,а из ових или оних разлога немају времена да дођу на Литургију.

Свако ради по својим могућностима,али због једног праведника свет опстаје.

Буди ти тај праведник,због ког ће Милост Божија,сачувати свет у ком живимо и учинити га бољим.

Божић је дочекан у Републицу Србској,достојанствено и свечано као и у Србији и широм васељене где живе Срби.

Божић у Републици Србској има и увек је имао неку посебну драж,неку своју ноту,народну,а од 1992.године и Државотворну  што се овјековјечије Краном славом Републике Србске.

Искушења су многа и стална,а сачувати је морамо због свих оних који уградише свој живот у њене темеље,због њихових потомака и свих који остадоше инвалиди и изађоше са ранама из праведне борбе за одбрану Републике Србске.

Република Србска се због свих њих,као и осталих њених становника мора сачувати и институционално ојачати ради сигурне будућности.

Нико нема право у име било какве политике или интереса,без обзира колике притиске трпио или понуде добијао,да се коцка са опстанком Републике Србске.

Нисмо у могућности да учинимо појединчно много,сложни обезбјеђујемо сигурну будућност наше Републике Србске.

Памтимо то!

Срећан ти Рођендан и Крсна слава Републико Србаска!

САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕ

ПРОМОЦИЈА НА НИШКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

На Нишкој богословији Светих Кирила и Методија,синоћ је одржана промоција другог тома Сабраних дела Светог Јована Златоустог у издању Епархије Нишке.

На промоцији порeд његовог преосвештвенства Епископа нишког г-г.Јована др Пурића као идејног творца овога проjекта који се састоји од 25 томова,а до сада су објављена 3 говорили су и Дејан Лучић преводилац и приређивач издања,отац Милутин Тимотијевић,ректор Нишке богословије и др.Ивица Живковић професор на Нишкој богословији.
На почетку промоције преводилац и приређивач упознао је присутне о начину настанка списа са беседама Светог Јована Златоустог истичући да су његове беседе записивала по два три брзописућа записивача,а потом те списе преписивали уз неке измене које је одређивао сам Свети Јован Златоусти или у изворном облику и похрањивали их у Библиотеку Консатантинопољске патријаршије,одакле су поново преписивана за потребе појединаца,манастира или цркава.
Оригинални списи су изгорели у пожару,али су захваљујући труду појединих људи који су истраживали ту област од 10 до 18 века поново урађена сабрана дела Светог Јована Златоустог захваљујући кориштеним изворима из приватних библиотека,манастира и цркава један ода таквих извора из 18 века послужио је као  основ за ова издања Сабраних дела Светог Јована Златоустог,у организацији Епархије Нишке,а само издање намењено је обичним грађанима да се подучавају и крепе.

Други том који је синоћ представљен присутнима,састоји се од 7 целина,прва је Поука Свештенству,о којој је говорио Отац Милутин Тимотијевић,објашњавајући на основу онога што је Свети Јован Златоусти говорио какви свештеници треба да буду.
Верујемо да се многи од њих и држе тих поука,јер се морају старати и о себи и повереном народу.
Затим је о целини дела који носи наслов Богатство и сиромаштво,говорио др Ивица Живковић тумачећи схватање Светог Јована Златоустог,ко је уствари богат,а ко сиромашан и разјашњавајући нам како треба да се понашају богаташи према свом богатству и како да га користе и сиромаси у свом сиромаштву.
На крају је о делу говорио Епископ нишки г.г.Јован др Пурић као писац предговора, још једном наглашавајући да је дело намењено обичним људима и да није писано у циљу научног изучавања као релевантна стручна литература.
Треба нагласити да се Владика не слаже са ставом римокатоличке цркве која у циљу наводног екуменистичког помирења са јеврејима у Америци из својих црквених превода избацује поједине делове који се односе на одговорност Јевреја за неправедно погубљење Господа Исуса Христа.
Треба нагласити да је издање овог тома Сабраних дела подржала Влада Републике Србије иако се једна партија понудила да самостално финансира издање овог тома,али је Владика мудро одлучио да је боље да та партија укључи Владу Републике Србије у читав пројекат,да не би не дај Боже дошло до каквих нежењених последица у друштву.
Други том Сабраних дела Светог Јована златоустог по цени од 1000 динара може се набавити у Црквеним продавницама Епархије Нишке у ТЦ "Амбасадор" и Душановој улици у Нишу. 

Нишка Богословија прославила своју крсну славу

Свечана академија поводом Крсне славе.

Свете Кирила и Методија просветитеље Словенске,професори и ученици Богословије у Нишу прослављају као своју Крсну славу.

Након Свете литургије у саслужење више Свештеника Епархије нишке пресјечен је славски колач.

Потом је у свечаној сали Богословије одржана приредба коју су припремили ученици Богословије заједно са професорима проводећи присутне кроз богату Српску традицију.

Важно је напоменути да Нишка богословија наставља да баштини традицију Призренске богословије.

Присутнима се обратио ректор отац Милутин Тимотијевић подсјећајући нас на живот и дјело Кирила и Методија који су нас кроз писменос увели у просвешћење и културу уводећи наш народ у колијевку писмених народа.И на тај начин омогућили нам да будемо уписани као народ у Књигу вјечности.

Хор нас је увео у Академију са тропарима Васкршњим и Св.Кирилу и Методију.Потом нас је професор Ненад Љубеновић посјетио на мисију ових Светитеља и Кујунџић Лазар и Стана пјесма из Меохије.Паслам хвалите име господње.Пјесма Заборави да заборавиш,о свему што доживише а ипак опстају.Посјетише нас на Ћеле Кулу и проповјед Св.Владије Николаја у цркви Петра и Павла у Лондону.Простота и добродушност балканских људи и жена подсјећајући присутне на квалитет зивота проткан Христом у однносу на ово данашње дешавање када се Србија угледала на Европу која је била иста и данас и онда када је у сваком нашем претку било име Божије као путовођ.

Највјероватније до краја маја нова отпуштања у Меркатор центру Ниш?

Сутра је 12.мај,СПЦ прославља Светог Василија Острошког чудотворца,обичног Херцеговца који се удостојио благодати Божије и вјечне Славе.

 Светитеља на чијим нетрулежним моштима исцијељење од многих болести налазе многи који му приступе са Вјером и Надом у срцу.

И Ниш много дугује том дивном Светитељу који је 12.маја 1999.године сачуво становнике Ниша од НАТО бомби,зато су многи становници Ниша почели да овог Светитеља славе као Крсну Славу.

Било је и великих најава о изградњи Цркве посвећене Св.Василију Острошком у Нишком насељу Дуваниште,у непосредној близини мјеста гдје су падале касетне бомбе тог маја 1999.године,али због тренутне социјалне ситуације и много сиромашних становника Ниша реализација те идеје чека ће неко боље вријеме.

Зашто боље,па ево због једног оваквог сазнања?

Меркатор центар у Нишу,до 25.маја мијења своју организациону структуру и то на тај начин да се Хипер маркет и Центар технике обједињују у једну организациону јединицу и улазе у састав Роде.

Шта о значи у пракси?

Па врло једноставно сви они који нису успијели да дођу до Ријешења о сталном запослењу имају велике шансе да своје радно ангажовање наставе у оквиру Националне службе за запошљавање Ниш.

Мада нема потребе да се узбуђујемо,када је Јавни сервис преносио све вечери избора за Пјесму евровизије,а то право се не добија на лијепе очи него се купује.

Коме је било у интересу да то право откупи или оне који нас представљају као легитимно изабрана власт ови из Брисела ништа не питају већ им само испоставе рачун и уступе програм намјењен за затупљивање широких народних маса остаје непознаница.

Читав дан прича о "брадатој жени" која је очарала ЕУ,а на то што смо дошли до дна никога и не интересује.

Зар је могуће да мушкарца са периком у хаљини неко моге назвати "женоа на брадом" и да то толико заокупи пажњу обичних људи,док се праве вриједности и грчевита борба за самосталност Донбаске области на југоистоку Украине,врло мало примјећује као успутна вијест и подсјећање да је и код нас било тако.

Па изгледа да је код нас све могуће.

Ето тако неколико ријечи узгредно написах о неминовним отпуштањима у Меркатор центру у Нишу због смањење куповне моћи становника Ниша,али није то битно.

Напредно је све нема шта или нас је захватила колективна блесоманија?

Докле више?

 

ЧУВАЛИ МИР ТУКУЋИ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕШТЕНИКЕ

И 10 година након акције "мировних снага" на Палама свештеник Јеремија и његов син Александар имају посљедице бестијалног пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ...

 
Припремио: Невенко ЕРИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 31. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 10 година како су припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, које су УН, ЕУ и други свјетски моћници изабрали да чувају мир у БиХ, у ноћи између 31. марта и 1. априла на Палама, своју "миротворну" мисију исказали тако што су бестијално претукли православне свештенике и чланове њихових породица.

У тој ноћи, нељуди у униформама НАТО-а и СФОР-а, смртно су угрозили животе тадашњем пароху паљанском протојереју-ставрофору Јеремији Старовлаху и његовом сину вјероучитељу Александру у њиховом дому, а срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице.

О починиоцима овог злодјела и њиховим налогодавцима све говори чињеница да су православни свештеници и чланови њихових породица нападнути и претучени у вријеме васкршњег поста.

Али, Старовласи су преживјели и остали да свједоче да је разузданост и разулареност овоземаљских љубитеља силе и смрти пролазна и ништавна спрам воље Божије.

Отац Јеремија и сам је то истакао рекавши да је живот дар Божији, и то онај најдрагоцјенији и додао: "Благодарни смо Богу што нас је, по Свом промислу, оставио у животу".

БРУТАЛНИ НАПАД

Припадници међународних снага у БиХ - НАТО-а и тадашњег СФОР-а - извели су војну акцију под изговором да траже ратне злочинце и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома цивилима је било забрање свако кретање. Многи од њих добили су и ударце кундаком од "мировњака".

Војници су око један час иза поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом који се налази поред храма Успенија Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Јеремије Старовлаха и Миомира Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Миомира Зекића који се налази поред стана свештеника Јеремије. Оца Миомира је пробудила супруга која је видјела како војници СФОР-а прилазе кући.

Свештеник Миомир је кроз прозора угледао војнике СФОР-а. Један од њих је пуцао из пушке према њему. Прозорско стакло се расуло, а свештеник и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже на поду лицем окренутим ка поду. Око њих су стајали војници са упереним пушкама. Свештеник Миомир је више пута губио свјест.

Током акције војници СФОР-а су ушли и у другу кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.

Ђакон Младен је том приликом доживио стрес, јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела."

У извештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

НАПАД ПАЖЉИВО ПРИПРЕМЉЕН

Припадници мултинационалних снага су неколико мјесеци раније, у јануару, извели сличну акцију на православни храм Успенија Пресвете Богородице и њено свештенство у Палама. Они су и тада дошли иза поноћи, али том приликом нису користили силу.

Свештеник Старовлах љубазно им је отворио врата и примио их у своју кућу. Омогућено им је да виде и уђу у све просторе и добију све податке које су тражили. На располагању су им били Парохијски дом, свештенички станови, па и сам храм.

Чак им је свештеник Старовлах помагао како и на који начин да дођу до одређеног простора као што је поткровље, црквени звоник и слично. Било им је омогућено чак и да, не улазећи, погледају олтарски простор цркве у који могу да уђу само свештена лица.

Војници су том приликом камерама снимили све просторије и њихов распоред. Узели су све податке - ко гдје живи, ко у којем кревету спава. Забиљежили су и најмање ситнице о просторима које су обилазили, од распореда намјештаја до димензија свих простора.

На крају ове "ноћне експедиције" свештеник Старовлах им је љубазно саопштио да ће им увијек бити на располагању када желе да обиђу просторе православне цркве и друге објекте, јер Црква нема шта да крије.

ОПРАВДАЊЕ ЗА АКЦИЈУ

Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа "Дневни аваз", објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем се наводи да је свештеник Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

"Дневни аваз" прије објављивања чланка, у којем су били пренесени наводи из једног црногорског листа, није контактирао свештеника Старовлаха како би провјерио тачност његових изјава.

О каквом је човјеку и свештенику ријеч говори и података да је на почетку рата у БиХ свештеник Старовлах био на служби у Илијашу све до 1997. године. Тадашње власти оптужиле су имама Исламске заједнице у Старом Илијашу Омера Штуловића за посједовање веће количине наоружања које је дијељено муслиманском становништву.

Свештениик Старовлах учинио је све да имама Штуловића и његову породицу изведе на, за њих, безбједну територију. Одвео их је својој кући гдје га је, као добар домаћин, угостио и дао му своје одијело, а потом је успио да имама са породицом изведе на, за њих, безједну територију.

БАТИНАШИ НЕ ПРИЗНАЈУ КРИВИЦУ

И 10 година након "храбре" акције припадника међународних снага нико није добио "награду" коју је заслужио за овакво дјело, а имена починиоца су позната, вјероватно, само њиховим налогодавцима.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.

Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу. Од жртава су тражили да им доставе имена маскираних злотвора, јер вјероватно нису знали ко су припадници њихових једница?!

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му се обезбиједи неопходна рехабилитација.

Oдлуком благопочившег патријарха српског Павла свештеник Старовлах службује у храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду, гдје и живи са породицом.

КОНЦЕРТ МЈЕШОВИТОГ ХОРА ИЗ ГРЧКЕ

Вечерас од 20.00.часова у организацији Призренске богословије у Нишу,а уз благослов Валадике нишког г.г.Јована,одржан је концерт мјешовитог хора Музичке школе из Општине Волви-Ставрос.

У име домаћина присутним се обратио Ректор призренске богосчловије у Нишу Отац Милутин Тимотијевић,потсјетивши на вијековно пријетељство Грчког и Српског народа и заједничке историјске тренутке кроу које су пролазили да би дошли до своје слободе.

Нарочито се осврно на крај 20 вијека када је Србија претрпила инвазију НАТО-а упоређујући је са Христом на крсту,а Грчки народ са Апостолом Јованом,јер је остао уз Српски народ у тим тренуцима.

Предсједнкк општине Волви, захвало се на гостопримству наглашавајући да је задовољство налазити се међу братским народом.

У знак захвалности поклонили су домаћинима Икону Благовести,који је и национални празник у Грчкој,као и традиционалне природне дарове подручија Општине Волви и Ставроса уље,мед и оригано.

Онда је почело оно што су присутни са нестрпљењем очекивали,исипање све оне љубави што су ти дивни људи донијело са собом.

Концерт је кренуо полако,као да су испитивали заинтересованост публике,а онда су се препустили пјевању и то из срца што је публика осјетила и награђивала громогласним аплаузима.

На концерту је по програму било планирано да се изведе тринаест композиција,а изведено је око двадесет.То је само један мали показатељ како је публика прихватила пријатеље из Грчке.

Мрља на читав догађај може бити што се нико од представника Града Ниша или Општина Медијана на чијем подручију је одржан концерт или Општине Палилула на чијем подручију је сједиште организатора концерта нису удостојили да пошаљу представнике и на тај начин покажу гостопримство.

Свако вријеме има своје бреме.

 

ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ НИКАОНОР СВЕТОГОРАЦ

Често се питамо,који је прави пут и само нам се каже.

На духовном окупљању на Хиландарском метоху у Нишу,често се могу сазнати многе занимљивости везане за духовни живот и много значајног у вези многих Срба који су ишли путем Светог Саве,трудећи се да им сам Господ буде јединио мјерило савршенства.

Пре неко вече слушасмо дивно  КРАТКО ПОДСЈЕЋАЊЕ О ЖИВОТ СВЕТОГ СТАРЦА НИКАНОРА СВЕТОГОРЦА,који је негдје тамо осамдесетих од градских власти Ниша добио садашњи простор како би се обновио Хиландарски метох,који је некада био у непосредној близини Саборне цркве у Нишу.

Метох је за Светога старца био од изузетног значаја јер га је одередио за своје вјечно пребивалиште уколико би се представио на територији Србије.

У "Кратком подсјећању на живот светог старца Никаонора Светогорца"може се прочитати срж његовог дјелања као посљедњег Проигумана Манастира Хиландара  ЧУО САМ ОД СВОГ ДУХОВНОГ ОЦА

Преподобни Старац Никанор Светигорац у Епископије Новозеландској и Аустралиској већ се прославља као Светитељ,због многих чудеса која се дешавају на том простору захваљујући његовим молитвама пред Богом.

У недељу Сиропусну служена је Архијерејска Литургија у Илијану,о чему можете прочитати ОВДЈЕ

Према добијеним подацима Епископ Новозеландски и аустралиски г.г.Иринеј,поднио је захтев СПЦ да се Свети старац Никанор канонизује јер се на његовом гробу дешавају многа чудеса и сви који му приступају са искреном вјером и молбом,добијају помоћ од моштију светог старца Никанора.

Многа су свеједочења да се око његовог гроба шири чудан миомирис и да често његов гроб у ноћи свијетли.

Бог је још једном удостоио Сбрбе великог достојанства да једа велики Србин на тлу Аустралије буде са Светитељским моштима које исцјељују и благодат дају том далеком континенту ширећи у вејечности истиниту Љубав Христову.

Искрено се надамо да ће ускоро Преподобни старац Никанор Хиландарац бити канонизован.

ЗАНЕМАРЉИВ ПОВРАТАК ПРАВОСЛАВНИХ У ФЕДЕРАЦИЈУ БиХ

Православни вјерници у Федерацији БиХ претежно продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије... И даље евидентна опструкција враћања имовине СПЦ, посебно зграде Богословије у Сарајеву...

 

Приредио: Невенко ЕРИЋ

САРАЈЕВО, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Повратак православних вјерника на пријератна огњишта у парохијама Епархије дабробосанске на подручју Федерације БиХ скоро је занемарљив и чини један одсто од броја предратног православног становништа које је живјело на том простору, наводи се у Извјештају о раду и финансијском пословању Епархије дабробосанске у 2013. години.

Православни живаљ, који сада живи на простору Епархије дабробосанске у Федерацији, претежно чини старачка популација, што потврђује забрињавајућа чињеница да је у том дијелу Епархије мали број крштења, вјенчања готово да и нема, а број умрлих и опојаних је несразјмерно велики у односу на број вјерника.

Из Информативне службе Епархије дабробосанске Срни је саопштено да је на простору Епархије прошле године обављено 1.205 крштења, 403 вјенчања и 1.818 опијела, одобрена су 22 помена самоубицама и дозвољено девет вјенчања у вријеме поста и у вријеме које Црква забрањује.

Сви ови подаци, посебно који се тичу крштења и вјенчања, углавном се односе на дио Епархије дабробосанске у Републици Српској.

У Извјештају, који ће бити достављен Управном одбору Патријаршије Српске православне цркве /СПЦ/, наводи се да је у скоро свих 18 црквених општина на подручју Федерације БиХ остало мало православног српског народа, углавном старијег старосног доба, без неких редовних материјалних примања због чега није у стању издржавати свештеника.

Зато су им обезбијеђени свештеници који их посјећују и врше вјерске потребе, а за те свештенике су обезбијеђена и средства за плате, јер је то једини начин да би могли опстати на тим просторима.

Православни вјерници који и сада живе у Федерацији претежно продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије. У Извјештају се констатује да се на простору Федерације често знају десити провале у храмове, а да се православна гробља и надгробни споменици скрнаве.

Епархија наглашава да је и даље евидентна опструкција враћања имовине СПЦ, посебно зграде Богословије у Сарајеву.

"У сталној смо преписци и разговорима са свим релевантним форумима и појединцима из власти БиХ, Федерације БиХ и међународним преставницима о враћању зграде Богословије у Сарајеву и остале имовине, али осим обећања ништа нисмо у могућности да реализујемо", истиче се у саопштењу.

Епархија наводи да се рад у црквеним општинама и манастирима одвија сваким даном све боље мада има великих проблема, и то нарочито финансијске природе.
Финансијско пословање црквених општина у овој години било је тешко и осјетило се слабије материјално стање вјерника у овој кризи.

У Митрополији постоје четири намјесништва - сарајевско, горашко-вишеградско, србињско и травничко-зеничко, са 21 црквеном општином на подручју Републике Српске и 18 у Федерацији БиХ и са око 25.000 активних домова.

На подручју Српске налази се пет манастира /три мушка и два женска/, од којих су манастири у Добрунској Ријеци и Озерковићима метоси манастира Добруна.

На простору Федерације БиХ је манастир у Возућици који се обнавља, а у плану је обнова манастира Удрим, код Завидовића, који, након што су га порушили Турци, више никада није обнављан.

На територији Републике Српске у служби је 46 активних свештеника, пет ђакона, седам свештеномонаха, један јерођакон и три монахиње, а на територији Федерације БиХ 13 свештеника и два ђакона.

У Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ службују два свештеника. Пензионисаних свештеника је осам.

Часове вјеронауке у основним школама редовно одржава 27 вјероучитеља за око 8.000 ученика. Прије десет година вјеронауку је на подручју Епархије дабробосанске похађало око 11.000 ученика.

Укупна средња оцјена на крају школске 2012/13. и првог полугодишта 2013/14. била је 4,60.

Светосавска академије у Нишу

Синоћ је у Дому војске у Нишу,са благословом Епископа Нишког г.г.Јована др Пурића,у организацији Епархије Нишке,Града Ниша и Војска Србије,одржана Светосвака академија.

Градоначелник Ниша,др.Зоран Перишић,подсјетио је присутне да је најбитније улагање у образовање и обећао подршку града младима који постижу запажене резултате на том подручију,а уједно је обећао и изградњу и уређење школских и образовних простора у Нишу.

Декан Богословског факултета у Београду протојереј-стратофор,Предраг др Пузовић,као изасланик Његове светости Патријарха Српског г.г. Иринеја посјетио је присутне на дјело Светог Саве,наглашавајући три компоненте,Јеванђеље,Српска Православна Црква и Српски народ,као најбитније ствари које су просветитеља водиле кроз овоземаљски живот у којем је још за живота досегао Светост,у свијести Српског народа тог доба,по ријечима др.Пузовића.

У самом програму посвећеном Српском Просветитељу наступили су Војни Оркестар Гарнизона Ниш,глумци Луткарског позоришта из Ниша,чланови Црквено пјевачке дружине "Бранко", чланови Црквено играчког ансамбла "Бранко"и Хор ученика Нишке богословије.

Организатор приредбе културно умјетнички дио програма осмислио је на такав начин да је обиљежавање Савин дана повезао са обиљежавањем 100 годишњице од смрти Стевана Стојановића Мокрањца,који је једно вријеме свог наставичког рада провео и у Нишу.

Чланови Позоришта лутака из Ниша извели су занимљив перформанс у коме су приказали Светог Саву и Светог Симеона,на Хиландару у моменту доношења одлуке о изградњи Хиландара и Стевана Стојановића Мокрањца када скупља податке и материјал за своје Руковети.

У том дијелу програма немјељив допринос дали су и чланови Дјечијег хора, Црквено пјевачке дружине "Бранко" и Црквено играчког ансамбла "Бранко" из Ниша.

 Посебно мјесто у цјеловечерњем програму припало је првом ансамблу Црквено пјевачке дружине "Бранко",који су још једном нишкој публици приказали своју виртуалност и црквеном појењу и извођењу Мокрањчевих руковети.

Програм је завршен наступом свих учесника и Химном Светом Сави.  

СЛИЈЕДИТИ ПУТ БОГОЉУБЉА И ЧОВЈЕКОЉУБЉА

БИЈЕЉИНА, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом синоћ је на Светосавској академији у Бијељини позвао народ да слиједи пут богољубља и човјекољубља који води у живот вјечни.

 

"Живот нас потомака Светога Саве мора бити пун позитивних плодова, јер и Бог и људи ће нас препознати по дјелима", поручио је владика Хризостом.

Отварајући Светосавску академију, владика је подсјетио да је дух човјека слика Божија у човјеку и пожелио да се празник светитеља и просветитеља прослави достојно и молитвено.

У бесједи о Светом Сави, свештеник Јефрем Савин је рекао да је овај визионар и миротворац био омиљен међу свим балканским народима, да храмови њему посвећени постоје на пет континената, а да је лик Светог Саве насликан чак и у једној католичкој цркви у Риму.

Према његовим ријечима, Свети Сава је учио да су молитве и добра људска дјела према ближњима и водио је и води народ тим путем кроз вијекове.

"Спасава вјера која кроз љубав дјела", цитирао је бесједник Светога Саву.

Светосавску академију организовала је Светосавска омладинска заједница у Бијељини, а у богатом програму наступили су црквени хор "Свети Ђорђе", ученици Основне школе "Кнез Иво од Семберије" и бесједници Правног факултета.

Подаци о становништву и крсним славама парохије Пале објављени 1883. године

 20 децембар 2012 palelive

Једна од најстаријих фотографија Пала. Направљена вјероватно на самом почетку 20. вијека.

Подаци до којих смо дошли користећи Шематизам православне митрополије Дабро-босанске значајно се косе са подацима са којима су до данас располагали писци монографија о Палама. Званични податак са којим смо до данас располагали је био аустроугарски попис становништва 1895. године гдје су Пале, са околним селима, имале укупно 483 становника. Од тога броја, 440 становника живјело је од пољопривреде и сјече шуме, а 27 од службе. Подаци у Шематизму су много прецизнији, наведена су имена села, број кућа, душа и крсне славе које становништво слави. Ту су још неки занимљиви подаци, као нпр имена пароха у паљанској и мокрањској парохији.

Послије Берлинског конгреса 1878. Аустро-Угарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Православно живље у Босни и Херцеговини је најзад могло да одахне. Завршио се дуги период тешког живота под окупацијом Турака. Срби су најзад могли да крену у социјални, културни и вјерски препород, због мало бољих права која су добили у Аустроугарској монархији. 1883. године је објављен Шематизам православне митрополије и архидијацезе Дабро-босанске, који је уредио Ђорђе Николајевић архимандрит. У то вријеме Његово Високопреосвештенство архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански је био Сава Косановић.

У Шематизму је била видљива велика слобода писања, па су се по први пут свештеници дали у прикупљање историје о првим српским владикама у Босни и Херцеговини. На почетку текста се наводи да је по Мавру-Орбину у Босни 1141. године био владика Владислав, 1150. владика Милован, 1171. владика Радигост, 1191. владика Данил. У Шематизму је наведено и неколико детаља који говоре да је Српска православна црква најзад почела да обнавља своје православне објекте.

По први пут у Шематизму је објављен списак и попис православног живља у парохијама и списак православних објеката у Босни које је саставило локално свештенство.

Интересантни подаци о становништву су објављени за парохије Пале и Мокро, као и славе које породице у парохијама славе:

Пале - Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 278. Душа 2554. Родило се 1883. мушких 65, женских 54. Умрло мушких 36, женских 24. Вјенчано 21. Има села 9.

Славе св Јована: Маринковић, Ћосић, Самарџић, Шелец, Петровић, Кусмук, Ефендић, Ракић, Вуковић, Гуталј, Тадић, Булановић, Саматовић, Ћосић, Скокић, Старчевић, Савић, Симанић, Гајовић, Ћосовић, Раић, Форцан, Бјелица, Станишић, Нинковић, Шкипина.

Славе св. Саву: Достанић.

Лазареву Суботу: Шибоња, Лонцић, Брчкаловић, Голоигра, Шаренац.

Цвијети: Каравдић.

Ђурђевдан: Ковачевић, Ђукић, Нежић, Кунтош, Облетић, Терзић, Чечар, Абула, Глуавић, Газивода, Станаревић, Клачар, Курцуп, Тробок, Обрадовић, Аврамовић, Веселиновић, Јевтић, Вуковић, Гајовић, Бојанић, Пурковић, Церовић, Лелекур, Мачар, Дроца, Пелемиш, Церовина, Куроман, Чаџић, Бојат, Чајовић, Лелек, Батинић, Шуковић, Куреповић, Барвановић, Владичић, Гујић, Нешић, Лепировић, Ђукић.

Славе св. Димитрију: Милосавлјевић, Зликовац, Арнауче, Ћелперовић.

Св. Арх. Михаила: Каравнић, Фуртула, Шарац, Радовић, Пејовић, Кабларевић, Дилберовић, Павловић, Ерић, Мићановић, Бисаговић, Паприца, Станковић, Шарчевић, Нинковић, Јовичић, Симовић, Симанић, Брезовић, Печеница, Срдановић.

Славе св. Луку: Рудић, Веселиновић, Букера, Лучић, Петровић, Мирковић, Радојковић, Велјовић, Бачовић, Чворић, Чолопек, Вукотић, Данојлић, Милијановић, Матовић, Работић, Курцуп, Лазић, Јанковић.

Славе св. Симеуна Богопримца: Арелић, Лазаревић.

Св. Николу: Симић, Јасика, Ћирић, Краишник, Петровић, Југовић, Ерић, Цицовић, Живковић, Лазић, Ђокић, Благојевић, Гачанин, Симић, Ковачевић, Грчић, Бабић, Чоровић, Драшковић, Вуковић, Бојађић, Аћимовић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Павичевић, Лазеревић, Полјаковић, Тошић, Нешић, Балтић, Антовић, Симатовић, Нинковић, Јаковлјевић, Ршумовић, Филиповић, Пупић.

Славе прор. Јеремију: Вујадиновић, Илић.

Аћима и Ану: Вукадиновић, Тешановић.

Св. Игнјатију: Витомировић.

Ђурђић: Јанковић.

Св. Петра и Павла: Тијанић, Херлета.

Еванг. Матеју: Драгинић-

Кралја Дечанског: Антонић, Бојанић.

Св. Пантелију: Сантрач, Торбосер.

Муч. Агатонина: Суботић.

Срђев-дан: Симић.

Св. Илију: Телетина.

Врачеве: Богдановић

	кућа	душе
Пале	30	223
Горовићи	20	162
Љубогошта	30	263
Хођиђед	20	139
Врхпрача	36	394
Боговићи	8	95
Прибањ	32	293
Отоћина	23	174
Шаиновићи	79	811
свега	278	2554

Парох протоп. Ристо Новаковић

Мокро - Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 269, душа 2451. Родило се 1883. мушких 63, женских 53. Умрло мушких 38, женских 21. Вјенчало се 22.

Свећари: славе св Јована: Скокић, Ћеремиџић, Ракић, Гутић, Василјевић, Бунијевац, Гавриловић, Петровић, Удовичић, Никочић, Опанчић, Баричанин, Јошиловић, Гацић, Крсмановић, Дериконја, Сандић, Вучевац, Ерић, Голић, Дрињак.

Славе св. Саву: Кузмановић.

Св. Трифуна: Анић, Дивчић.

Ћириловдан: Радић.

Лазареву суботу: Милинковић, Брчкало, Лонцић, Бабић.лаве Ђурђевдан: Вучићевић, Башовић, Лиздек, Кремановић, Краишник, Јанковић, Владичић, Грбић, Бојанић, Божић, Цинцар, Каришик, Ковачевић, Ђукић, Кусмук, Газивода, Клачар, Вуковић, Ждраловић, Церовина, Аврамовић, Лазић, Веселиновић, Тешановић, Вулиновић, Перишић, Анџић, Лакић, Вуковић, Границ, Јеремић, Ждралић, Букаловић, Голић.

Славе св. прор. Јеремију: Јокић, Ђурић.

Св.Пантелију: Петровић.

Св. Матију: Плакаловић.

Срђевдан: Мухаремовић.

Славе Лучин дан: Граић, Луцић, Прангалјевић, Раденковић, Шешлија, Јеринић, Пекић, Антонић, Сретеновић, Радовановић, Боровчанин.

Славе Митровдан: Чаваркапа, Трифковић, Батковић.

Св. Враче: Клисара, Богдановић.

Св. Ђурђица: Цинцар, Терзић, Марјановић, Шиповац.

Аранђеловдан: Симеуновић, Андрић, Ковачевић, Продановић, Крлјаш, Гавриловић, Даничић, Пантић, Шлјивић, Јовичић, Решић, Чодић, Танић, Лацкан, Фуртула.

Славе Мратин дан ( кралја Дечанског): Антонић, Старовлах.

Св Николу: Војновић, Стевић, Тривковић, Гаговић Кубура, Лопатић, Мајуш, Пандуревић, Јокић, Параџина, Југовић, Калајџић, Минић, Васић, Ерић, Петричевић, Матовић, Милинковић, Тадић, Вишњић, Милетић, Лововић, Гашанови., Бабић, Зироје, Орлић, Космајац, Петронић, Петровић, Ждерић, Томић, Велјић, Драгаш, Гранзов, Ћирић, Кубура, Лучић, Провић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Пуркови. Мићић, Племић, Мичић, Симатовић, Варашчић, Сипић, Радоњић, Полуга,

Славе св. Петковицу: Пауновић, Малетић.

Св. Алимпију: Пастирић.

Св. Јована Златоуста: Продрибаба.

Св. Илију: Пастирић.

	кућа	душа
Мокро	45	422
Јеловци	40	387
Бјелогорци	41	398
Реша	43	436
Биоско	39	112
Козаревићи	6	72
Петровићи	22	268
Довлићи	23	220
Мочиоци	10	136
свега	269	2451

Парох: Коста Новаковић