недеља, 19. новембар 2017.

МУЗЕЈ СТАРЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ

Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву настао је из ризнице те цркве. За отварање Музеја посебно је заслужан црквени тутор Јефтан Деспић. На идеју да се ризница претвори у Музеј Деспић је дошао 1889. године после отварања Земаљског музеја у Сарајеву.

Да би се ова идеја реализовала преуређен је горњи спрат магазе у црквеној порти, с десне стране од југоисточног улаза у авлију према улици.

Просторију у коју су смештени музејски експонати осветио је у недељу 13. маја 1890. године митрополит Ђорђе Николајевић. Тим поводом је прочитана објава Црквене општине у којој се између осталога каже: „Музеји су од врло велике важности и за изучавање и проучавање прошлости и историје народне. Већ ми у овом нашем музеју у старој цркви имамо лијепих ствари, које нам казују прошлост сарајевску. Но да би музеј баш потпуно одговорио своме имену, нужно је, да и народ притекне у помоћ, јер кад сваки по крајцару дарује за часак се набере форинта, – тако исто ће бити и овдје.

Ако свако по нешто приложи, ми ћемо имати красан музеј, који ће нашем српском народу у Сарајеву на дику и понос служити, а страни свијет увидјеће, да смо имали лијепу прошлост, а ми сви ћемо се онда трудити, да створимо још љепшу будућност. Но овај наш музеј има још једну страну, што други музеји немају, а то је: ово је црквени музеј, и когод што приложи, не дарује само музеју, него прилаже нашој цркви, а тиме чини добра дјела и милостињу нашој светој цркви.”
У првобитној просторији Музеј ће остати до 1939. године. Тада је једна црквена магаза у комплексу црквених зграда око Старог храма преуређена за потребе Музеја. У нову просторију пренети су дотадашњи музејски предмети и придодати нови из цркава и од приватних приложника. Предмете су стручно обрадили, уредили и изложили Владимир Скарић, директор Земаљског музеја у Сарајеву уз сарадњу са проф. Ђоком Мазалићем и Даринком Деспић. Попис експоната извршио је Владимир Скарић.
За време Другог светског рата Стара црква и Музеј нису страдали нити опљачкани, захваљујући бризи др Јоза Петровића, ондашњег директора Земаљског музеја.
Пошто просторија у којој је смештен Музеј није задовољавала почело се размишљати 1954. године да се за потребе Музеја адаптира бивша српска основна школа, са улазом из црквене порте. Међутим, од овог плана се одустало па је извршено проширење музејских просторија у приземљу. Радови су завршени крајем 1958. године када је Музеј поново отворен са другом музеолошком поставом, коју су приредили Петар Момировић, тадашњи кустос музеја и проф. Светозар Душанић, управник Музеја СПЦ.
Ново проширење Музеја извршено је 1975. године. Те године је денационализована зграда тзв. „Даире” а потом је адаптирана за потребе Музеја. Поставку Музеја извршио је протојереј-ставрофор Слободан Радовић, парох сарајевски и историчар уметности. Музеј је посвећен Св. великомученици Текли.
Предмети који се чувају у црквеном Музеју могу се поделити на: старе уметничке сликарске радове, старе рукописне и штампане књиге, црквене тканине и вез, металне предмете, богослужбене утвари, стари новац, етнографске реквизите вотивног карактера, старинско оружје, рукотворине дуборезачке вештине и збирку обрађеног камена.
Најбројнији предмети у Музеју су сликарски радови домаћих и страних сликара. Поменућемо неке: иконе Св. Ђорђа и Св. Димитрија, радови српског сликара Лонгина из 1578. године, десно крило царских двери манастира Бање код Прибоја са ликом Св. Богородице из XVI века, Св. Киријак Отшелник ремек-дело из XVII века, оштећена икона Св. Јована Претече од Максима Тујковића, Св. Стефан Дечански, рад барокног мајстора Јована Хаџи-Петровића из 1797. године. Иконе италокритске школе: Деисис – Мољење, читав низ икона Св. Богородице, радови непознатих италокритских мајстора, Поклоњење мудраца, рад непознатог мајстора венецијанског или далматинског сликарства итд.
У музеју се чува већи број рукописних и штампаних црквених књига велике историјске и уметничке вредности. Ту је пре свега Сарајевска Крмчија на пергаменту из прве половине XIV века, затим Силоаново Јеванђеље крај XIV века, Живот Св. Саве од Теодосија, преписао га дијак Владислав 1508. године у Милешеви. Од штампаних књига сачувана су два Цетињска октоиха Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године као и Псалтир из манастира Милешеве. Од текстилних ствари има доста везова, одежди од златног броката, црквених драперија, везених и тканих појасева са пафтама. Метални предмети: оковани крстови из XVII и XVIII века, ручне кадионице, панагијари, петохљебнице, домаћа и млетачка кандила. Што се тиче новца у Музеју се чува приличан број ситног дубровачког, турског, млетачког и новијег аустријског и српског новца. Предмети од дрвета и обрађеног камена су малобројни.
Прве писане податке о Ризници у Сарајеву изнео је Гиљфердинг а прву монографију посвећену Ризници Старе цркве написао је 1936. године др Лазар Мирковић, професор Богословског факултета.
Иконе као и значајне штампане и рукописне књиге из Ризнице излагане су у Београду и у другим местима у земљи и иностранству.

ИзворМирополија Дабробосанска

Више фотографија можете погледати ОВДЈЕ