По пресељену породице Самарџић из рударске Јелашнице у Нишку Бању 1946. године, , Љубиша је био стални становник овог туристичког места до 1956. Онда је отишао на студије права у Београд, а одмах следеће године уписао глуму.
У овом десетогодишњем периоду (1946-56.) Љубиша је, по причи његовог друга из тог времена Ратимира Бранковића, био као и остали његови бањски "компањони". Није се ничим посебно издвајао, а поготово ништа није указивало на то да ће се једног дана заинтересовати за глуму.
Љубиша је као дечак тренирао фудбал у "Јединству" из Нишке Бање. Kако га је физички кињио вршњак Бора Јапанац, Љубиша је као ученик гимназије "Стеван Сремац" једно време тренирао бокс у нишком "Радничком", не би ли се на тај начин одупро тортури. Своју боксерску вештину није имао прилике да покаже, јер су са годинама и одрастањем престала злостављања Боре Јапанца.
У летњим месецима Бањци су радо одлазилио на купалиште Женева на Нишави. На Женеву је одлазио и Љубиша са својим друговима (Жарко Американац, његов брат Драган Фрицко, Ђока Ћурчић, Милован Гаша, Миле Жмигавац, данас познати психијатар Јездимир Здравковић, Ратимир Бранковић.... били су Љубишина "клапа"). И ова фотографија је са Женеве. Љубиша је у првом реду (клечи), други са леве стане.
Пре одласка на студије у Београд, најпре права а одмах затим глуме, и првог играног филма "Игра на скелама" (1961.), Љубиша Самарџић је живећи у Нишкој Бањи једно време био и посластичар. Наиме, после смрти Љубишиног оца, његова мајка Радмила је морала да се довија како би прехранила породицу (поред Љубише имала је и сина Жарка и ћерку Видосаву).
На слици десно од Љубише његова мајка Радмила и сестра Видосава.
Тако је педесетих година прошлог века у једном локалу хотела "Партизан" у току туристичке сезоне држала приватну посластичару. Љубиша јој је помагао у послу, о чему сведочи и ова фотографија. Тада није било фрижидера и замрзивача у широкој употреби, па је Љубиша одлазио по лед код нишке пиваре. Леденице је у џаковима од јуте доносио трамвајем до Бање.
Извор ФБ профил Јоце Васића
Нема коментара:
Постави коментар