среда, 15. новембар 2017.

Бакир Изетбеговић би ал' не може

Послије неколико дана, од наводне изјаве муслиманског члана предсједништва БиХ, Бакира Изетбеговића, поријеклом србијанца, да се нада да ће БиХ, признати независност Косова и Метохије, изравамо згражавање.

Косово и Метохија су неотуђиви дио Србије и недопустиво је да Изетбеговић ради својих предака из Србије и у мислима се залаже признавање независности Косова и Метохије од стране БиХ.
На томе може радити Вук Јеремић, Борис Тадић, Вук Драшковић, Александар Вучић, Александра Вулина, Зорана Михајловић, Ненад Поповић, али никако Бакир Изетбеговић.
Он је само изразио своју личну наду да би волио да до тога дође, али за такву одлуку је потребан концензус сва три члана Предсједништва БиХ.
Сходно томе то је уколико не буде неког скривеног интереса свим људима здравог разума незамисливо, па и да се по неким проекцијама БиХ подијели између Хрватске и Србије.
БиХ по питању Косова и Метохије треба да остане неутрална.
Погрешно, свијесно пренесена изјава Бакира Изетбеговића непотребно је узнемирила јавност и омогућила додатно дизање тензија и одвараћање пажње од стварних проблема.
Економских и безбједоносних.
Погрешно пренесена изјава омогућила је Предсједнику РС још једну успијешну промоцију на РТС-у у политичком програму Упитник.
Увјерени смо да је исти преношен и на територији РС.
Концезис око битних економских питања за Српску био би много кориснији од млаћења празне сламе око нечега што није изјављано како је пренесено.

недеља, 12. новембар 2017.

Нишкобањски период живота Љубише Самарџића

По пресељену породице Самарџић из рударске Јелашнице у Нишку Бању 1946. године, , Љубиша је био стални становник овог туристичког места до 1956. Онда је отишао на студије права у Београд, а одмах следеће године уписао глуму.

У овом десетогодишњем периоду (1946-56.) Љубиша је, по причи његовог друга из тог времена Ратимира Бранковића, био као и остали његови бањски "компањони". Није се ничим посебно издвајао, а поготово ништа није указивало на то да ће се једног дана заинтересовати за глуму.
Љубиша је као дечак тренирао фудбал у "Јединству" из Нишке Бање. Kако га је физички кињио вршњак Бора Јапанац, Љубиша је као ученик гимназије "Стеван Сремац" једно време тренирао бокс у нишком "Радничком", не би ли се на тај начин одупро тортури. Своју боксерску вештину није имао прилике да покаже, јер су са годинама и одрастањем престала злостављања Боре Јапанца.
У летњим месецима Бањци су радо одлазилио на купалиште Женева на Нишави. На Женеву је одлазио и Љубиша са својим друговима (Жарко Американац, његов брат Драган Фрицко, Ђока Ћурчић, Милован Гаша, Миле Жмигавац, данас познати психијатар Јездимир Здравковић, Ратимир Бранковић.... били су Љубишина "клапа"). И ова фотографија је са Женеве. Љубиша је у првом реду (клечи), други са леве стане.

Пре одласка на студије у Београд, најпре права а одмах затим глуме, и првог играног филма "Игра на скелама" (1961.), Љубиша Самарџић је живећи у Нишкој Бањи једно време био и посластичар. Наиме, после смрти Љубишиног оца, његова мајка Радмила је морала да се довија како би прехранила породицу (поред Љубише имала је и сина Жарка и ћерку Видосаву). 
      На слици десно од Љубише његова мајка Радмила и сестра Видосава.
Тако је педесетих година прошлог века у једном локалу хотела "Партизан" у току туристичке сезоне држала приватну посластичару. Љубиша јој је помагао у послу, о чему сведочи и ова фотографија. Тада није било фрижидера и замрзивача у широкој употреби, па је Љубиша одлазио по лед код нишке пиваре. Леденице је у џаковима од јуте доносио трамвајем до Бање.  
Извор ФБ профил Јоце Васића

Дан побједе не дан примирја

Јуче је у Србији био државни празник. 11. новембра прославља се Дан побједе савезника над Њемачком, Аустроугарском и њиховим савезницима у Првом свијетском рату.

Да зарад некадашњег братства и јединства на балканском нивоу, сада упакованог у еу логику и  зарад мира у њиховом тору то зову Дан примирја.

Оних милионтриста и нешто десетина хиљада Срба заслужује да њихови потомци не прослављају Дан повједе.

Политика, у Србији нажалост сада обиљежава Дан примирија.

Тим поводом је делегација Удружење за очување традиција из балканских и првог великог рата са сједиштем у Нису боравила у Бугарској, као гости Амбасадора Србије.

Бугари су у том рату били наши непријатељу.

Тренутно расположење према Српском јединству можда се најбоље очитава кроз иницијативу Филозофског факултета из Ниша, чије се руководство залаже за сарадњу на регионалном нивоу.
Иницијатива је упућена и Филозофском факултету у Српском Сарајеву, са овогодишње свечане академије поводом дана факултета.
Свечаној академији присуствовао је и Декан филозофског факултета из Приштине.
Тужно, ко се позива на сарадњу.
Представа "Аудиција" у Сава центру, односно онај детаљ о Сребреници, довољно говори, шта се може очекивати од такве сарадње.
Највише би вољели да се варамо.

четвртак, 02. новембар 2017.

Раселише им локале

Палилулци у Нишу, остају без пекаре, продавнице роштиља и рибарнице, на мјесту гдје су биле раније.

Ове три радње, налазиле су се код Палилулске рампе у Епископској улици.
Локали из којих су наведене продавнице исељене били су киосци и локал.
Рибарница је пресељена у новоадаптирани локал преко пута старе локације.
Разлог уклањања старих локала није познат, али пошто исти посао врши организована фирма која поштује мијере заштите на раду за своје раднике, наручилац је Град или Општина.
Искрено се надамо да ће ослобођени простор бити адекватно искоришћен на опште добро.
Открили смо разлоге уклањања
-објекти су били нелегални (толике године ту, а нико одговоран)

-налазе се на траси новог јужног колектора који је у изградњи
Више о разлозима уклањања овдје.