недеља, 26. новембар 2017.

"Пресад мудрости", "Отисак" и "Иницијали"

На нишком Сајму књига додељене су три престижне награде “Пресад мудрости” за комплетну продукцију, издавачкој кући “Пчелица” из Чачка, а додељене сујош и награде “Отисак” и “Иницијал”.
Фото "Јужна Србија"

Књига Бојана Јовановића “Тајни интерес” у издању Завода за уџбенике, добила је награду “Иницијал” за ауторски допринос уметности или науци. 
Награду за дело које афирмише књигу у ужем или ширем смислу, добила је Александра Новаков за дело “Стубови српске просвете”.
“Иницијал” за дело које спаја садашњост и будућност доделили су књизи „Лечење духовних болести“, аутора Жан Клода Ларшеа.
Чак три књиге добиле награду “Отисак”
Признање “Отисак” за естетски третман књиге добио је Центар за црквене студије из Ниша, кажу, као издавач који негује “сведен и естетски прочишћен израз”.
Издавачка кућа “Прометеј” из Београда добила је “Отисак” за технолошки третман књиге, кажу у НКЦ-у, за дело “Србија у 19. веку аутора Свејн Менесланда.

"Отисак" за интермедијални третман књиге, припао је књижевном делу “Океанологија” у издању “Инглиш бук” из Београда.
Извор "Јужна Србија"

субота, 25. новембар 2017.

ИЗМЈЕНА УСТАВА НЕ, РЕФЕРЕНДУМ О ОСЛОБАЂАЊУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ДА

Еу мајчину и с ову скраћеницу, ако се зарад чланства у тој заједници морамо се одрећи Косова и Метохије.
Унутрашњи дијалог, да само с циљем повратка и очувања Косова и Метохије, а никако одрицања.
Све што се дешава, већ је много раније испланирано и обзнањено само многима није било доступно.
Билборди код нас посташе популарни у посљедњој деценији.
У горе поменутој заједници већ одавно.
Негдје 80-тих прошлог вијека на једном таквом билборду у Женеви била је приказана карта Европе, на њој није било БиХ, а граница између Србије и Хрватске пружала се долинама ријека Босне и Неретве.
Простор Косова и Метохије био је чудно ишрафиран, као да му статус није био дефинитивно одређен.
Ти аналитичари сматрали су да ће се до коначног ријешења тешко доћи.
Они су у праву, а надамо се да ови наши неће поклекнути.
Правно обавезујући документ везан за Косово и Метохију мора бити тренутни Устав Републике Србије за све што се ради у интересу Срба.
Све је у милости Божијој и биће како смо заслужили.
Морамо примјетити ипак једно велико незадовољство конкретно Нишлија према привремено расељеним Србима са простора Косова и Метохије.
Разлог, чисто економски.
Убијеђени су да су им они преузели радна мијеста.
Чули смо недавно телефонски разговор једног Нишлије који се жали пријатењу како је стан са ранг листе  добио неки Косовац.
Замислите да постоји још фирми, јавних предузећа и установа које дијеле станове преко станбене листе.
По којом условима није нам познато.
Такав став народа, уколико би дошло до расписивања референдума могао би довести до непромишљене и исхитрене одлуке да се Срби одрекну Косова и Метохије.
То би довело до путпуног оправдања тренутне, на први поглед удворничке и издајничке политике коју води руководство Србије.
Ипак увјерени смо да под оправданим утицајем свих који се ни по коју цијену не желе одрећи Косова и Метохије, па ни кроз правно обавезујући документ којим се неће спријечавати чланство тзв. државе Косово у УН, Предсједник Србије ће одустати од намјере да га потпише и такође, од промјене Устава Србије.

уторак, 21. новембар 2017.

54. НИШКИ САЈАМ КЊИГА И ГРАФИКE


22 – 29. новембар 2017. године

Хала ЧАИР
Радно време 10 – 20 часова
Организатор: НКЦ





Мото сајма: ПОХВАЛА КЊИЗИ



Овогодишњи сајам је 54. по реду традиционални НИШКИ САЈАМ КЊИГА и са крилатицом ПОХВАЛА КЊИЗИ. 



Свечано отварање Сајма књига ће бити у среду, 22. новембра 2017. године у 18 часова.

Организатор сајма, Нишки културни центар, потрудио се да доведе наше највеће и најзначајније издавачке и књижарске куће, са издањима из области лепе књижевности, уметности, свих научних и техничких области... И ове године биће присутни штандови са речницима и уџбеницима страних језика, издањима за децу и антикварним књигама, научно-популарним и енциклопедијским издањима...

За куповину књига сви издавачи су омогућили значајне сајамске попусте.

Сајам књига ће пратити и бројне промоције, књижевни сусрети и разговори, потписивање књига од стране наших угледних писаца и други пратећи програми.

Посебни гости појединачних дана сајма ће бити наши најугледнији и најчитанији писци: Милосав Тешић, Дејан Стојиљковић, Зоран Живковић, Предраг Марковић, Марко Шелић Марчело, Жељко Пахек, Владимир Крстић Лаци, Дејан Алексић и Виолета Јовић, као и многи други књижевници и уметници...

Посебан „сајам у сајму“ ове године је Сајам стрипа, такође у оквиру Хале „Чаир“, који ће бити бесплатан за излагаче и посетиоце.

И ове године ће бити додељене вредне награде у књигама за посетиоце. Напишите своје име и број телефона на полеђини улазнице и убаците је у кутију на излазу. Извлачење награда ће бити на Нишкој телевизији, у поподневној емисији, дан по затварању сајма.

Очекујући Вас на 54. Нишком сајму књига, срдачно вас поздрављамо!

Цена улазнице је 120, а за групне посете ученика и студената 50 динара.

Ове године уводимо и посебне, библиофилске карте, чији ће комплет за све дане сајма коштати 400 динара. 

Информације: Нишки културни центар, 018 595 740


Жири награда „Пресад Мудрости“ и „Иницијал“: Верољуб Вукашиновић, књижевник и директор Народне библиотеке у Трстенику, Миљана Николић, професор књижевности и новинар из Ниша и Марија Николић Шапић, професор књижевности из Ниша.

Жири за награду „Отисак“: Радмила Костић, кустос ГСЛУ, Мирослав Живковић, професор Факултета уметности и Владимир Црномарковић, сликар, сви из Ниша.


Отвара сајам:

Милосав Тешић (Љештанско код Бајине Баште, 1947) песник, есејист, лексикограф. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Ради у Институту за српски језик као уредник Речника српског књижевног и народног језика. Живи у Београду. Члан је САНУ.

Јавио се релативно касно с првом песничком књигом, али као већ формиран песник. У врло кратком року заузео је место једног од најзначајнијих савремених српских песника. У својој првој књизи ("Купиново") Тешић поетски активира стварна и симболичка значења српских топонима, у другој ("Благо божије") силази у лично и колективно искуство да би поетски дочарао свет свог детињства и скрајнуте елементе српске културе, а у "Прелести севера…", својеврсном роману у стиховима, опевао је Велику сеобу и прелом у култури српског национа на прелазу 17. и 18. века, док у је "Седмици" опевао стварање света.

Тешић у српску поезију враћа и ревитализира старе поетске облике српско-византијског певања - канонске песме, кондак, стихиру, светилан, те рондо, рондел и глосу из уметничке лирике. Као врхунски версификатор, обновитељ је јампске стопе у српској поезији и доносилац великог и разноврсног лексичког блага.

Добитник је бројних награда: Змајеве, Дисове, Жичке хрисовуље, Печата вароши сремскокарловачке, Награде критичара "Борбе" за књигу године, награде "Милош Црњански"… 

Добитник је и нишких књижевних награда „Бранко Миљковић“ (1991) и „Ramonda serbica“ (2014). 


ГОСТИ ДАНА НА 54. НИШКОМ САЈМУ КЊИГА 2017.

Предвиђени програми за госте дана: књижевне вечери на Сајму, сусрети са читаоцима, потписивање књига на штандовима издавача, наступи у медијима.

Среда, 22. новембар, од 18,00, Хала „Чаир“
Свечано отварање 54. Нишког сајма књига.
Сајам отвара академик Милосав Тешић.

Четвртак, 23. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – Дејан Стојиљковић, књижевник и романописац из Ниша. Представљање романа Олујни бедем („Лагуна“, Београд, 2017). Говори Дејан Милутиновић.

Петак, 24. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – др Зоран Живковић, књижевник, романописац и професор из Београда. Представљање нових издања дела Зорана Живковића Трилогија папирус и Скривена камера у оквиру „Сабраних дела“ („Завод за уџбенике“, Београд, 2017). Говори др Милан Ћирковић.

Субота, 25. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – Предраг Марковић, књижевник и романописац из Београда. Представљање романа Заводник ништавила („Соларис“, Нови Сад, 2017). Говори Горан Станковић.

Недеља, 27. новембар, током дана, штандови стрип-издавача
Гости дана – Жељко Пахек, стрип-аутор из Београда и Владимир Крстић Лаци, стрип-цртач из Ниша

Понедељак, 27. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – Марко Шелић Марчело, књижевник и музичар из Београда. Представљање романа Хигијена несећања („Лагуна“, Београд, 2017). Говори Дејан Стојиљковић.

Уторак, 28. новембар, током дана – „Дечији дан“
Гости дана и нишких ученика - Дејан Алексић, песник и дечији писац из Краљева, и Виолета Јовић, књижевница и дечији писац из Ниша.

САЈАМСКИ ПРОГРАМИ
(Напомена: током трајања сајма може да дође до промена, о чему ће организавот обавестити медије и јавност.)

Четвртак, 23. новембар, Промотивни простор сајма

16,00 Представљање књиге за децу Како сам постао псето Виолете Јовић („Пчелица“, Чачак).
17,00 Скривена историја Срба – представљање четири књиге: Настанак и ширење цивилизације, Древна царства, Ратничке државе, Доба хришћанства, аутори Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић („Ганеша клуб“, Београд).

Петак, 24. новембар, Промотивни простор сајма

12,00 Уручење сајамских награда, простор Инфо-пулта.
16,00 Представљање пројекта „Трећег трга“ из Београда: Грчка књижевност са Кипра на српском језику (ФЛЕМ). Говоре: Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и Александра Милановић, преводилац.
17,00 Представљање романа аутора издавачке куће „Отворена књига“, Београд: серијал Петрушки змај (прва два дела) Милене Стојановић; роман Светионичар – Весници олује Младена Ђорђевића; роман Реквијем за ратника Бобана Вучковића; серијал Северна капија (прва два дела) Данијела Јовановића. Модератор: Милош Петковић, писац.

Субота, 25. новембар, Промотивни простор сајма

15,00 Представљање књиге поезије Рамонда Весне Пауновић Ђукић („Вране“, Ниш). Говоре: Мирјана Бојанић Ћирковић и ауторка.
16,00 Представљање збирке песама Психослајдови Горана Живковића („Трећи трг“, Београд). Говоре: Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и аутор.
17,00 Представљање романа Ивана Драјзла Знамење богова и Тајна Кургана, из серијала Винча, и романа Вештица из Страшилова – Memento mori аутора Милоша Петковића и Антона Ивановича Лескова („Portalibris“, Београд). Модератор: Дарко Станковић, новинар и критичар.

Недеља, 26. новембар, Промотивни простор сајма

13,00 Представљање књиге Горана Токића („Вране“, Ниш). Говоре Бранислав Јанковић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Вране“ и аутор.
14,00 Представљање издања Књига живота – упутство за употребу Стева Селака („Библионер“, Београд).
15,00 Представљање књиге Његова дуга борба новинара Аце М. Станојевића (Удружење за заштиту права бораца Ниш и „СВЕН“, Ниш). Говоре: проф. др Благоје Нешић (рецензент), адвокат Срђан Алексић, Родољуб Вуковић и аутор.
16,00 Нови песнички гласови: представљање Библиотеке 12/19 издавачке куће „Трећи трг“, Београд. Говоре: уредници Дејан Матић и Срђан Гагић, Јелена Младеновић, књижевни критичар, и песници Стеван Таталовић, Огњен Аксентијевић и Горан Живковић.
17,00 Представљање књиге поезије Уступање места Стевана Таталовића („Трећи трг“, Београд), овогодишњег добитника „Бранкове награде“ Друштва књижевника Војводине. Говоре: Јелена Младеновић, књижевни критичар, Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и аутор.
19,00 Представљање збирке прича Без „драги моји“ Лидије Јелисавчић Ћирић („Соларис“, Нови Сад). Говоре: Сандра Станковић, новинар и ТВ водитељ, и ауторка. Модератор: песникиња Биљана Станојевић.

Понедељак, 27. новембар, Промотивни простор сајма

17,00 Представљање књиге песама Час новије историје Каје Панчић Миленковић (Нишки културни центар). Говоре: Зоран Ћирић, уредник, Александар Костадиновић, књижевни критичар, и ауторка.

Уторак, 28. новембар, Промотивни простор сајма

17,00 Разговор са педагогом Маријом Ранђеловић: Безбедност деце на интернету. Представљање издања издавачке куће „Пчелица“ из Чачка.
18,30 Представљање књиге Оливера Ињца („Штампар Макарије“, Београд).
Извор НКЦ

недеља, 19. новембар 2017.

МУЗЕЈ СТАРЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ

Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву настао је из ризнице те цркве. За отварање Музеја посебно је заслужан црквени тутор Јефтан Деспић. На идеју да се ризница претвори у Музеј Деспић је дошао 1889. године после отварања Земаљског музеја у Сарајеву.

Да би се ова идеја реализовала преуређен је горњи спрат магазе у црквеној порти, с десне стране од југоисточног улаза у авлију према улици.

Просторију у коју су смештени музејски експонати осветио је у недељу 13. маја 1890. године митрополит Ђорђе Николајевић. Тим поводом је прочитана објава Црквене општине у којој се између осталога каже: „Музеји су од врло велике важности и за изучавање и проучавање прошлости и историје народне. Већ ми у овом нашем музеју у старој цркви имамо лијепих ствари, које нам казују прошлост сарајевску. Но да би музеј баш потпуно одговорио своме имену, нужно је, да и народ притекне у помоћ, јер кад сваки по крајцару дарује за часак се набере форинта, – тако исто ће бити и овдје.

Ако свако по нешто приложи, ми ћемо имати красан музеј, који ће нашем српском народу у Сарајеву на дику и понос служити, а страни свијет увидјеће, да смо имали лијепу прошлост, а ми сви ћемо се онда трудити, да створимо још љепшу будућност. Но овај наш музеј има још једну страну, што други музеји немају, а то је: ово је црквени музеј, и когод што приложи, не дарује само музеју, него прилаже нашој цркви, а тиме чини добра дјела и милостињу нашој светој цркви.”
У првобитној просторији Музеј ће остати до 1939. године. Тада је једна црквена магаза у комплексу црквених зграда око Старог храма преуређена за потребе Музеја. У нову просторију пренети су дотадашњи музејски предмети и придодати нови из цркава и од приватних приложника. Предмете су стручно обрадили, уредили и изложили Владимир Скарић, директор Земаљског музеја у Сарајеву уз сарадњу са проф. Ђоком Мазалићем и Даринком Деспић. Попис експоната извршио је Владимир Скарић.
За време Другог светског рата Стара црква и Музеј нису страдали нити опљачкани, захваљујући бризи др Јоза Петровића, ондашњег директора Земаљског музеја.
Пошто просторија у којој је смештен Музеј није задовољавала почело се размишљати 1954. године да се за потребе Музеја адаптира бивша српска основна школа, са улазом из црквене порте. Међутим, од овог плана се одустало па је извршено проширење музејских просторија у приземљу. Радови су завршени крајем 1958. године када је Музеј поново отворен са другом музеолошком поставом, коју су приредили Петар Момировић, тадашњи кустос музеја и проф. Светозар Душанић, управник Музеја СПЦ.
Ново проширење Музеја извршено је 1975. године. Те године је денационализована зграда тзв. „Даире” а потом је адаптирана за потребе Музеја. Поставку Музеја извршио је протојереј-ставрофор Слободан Радовић, парох сарајевски и историчар уметности. Музеј је посвећен Св. великомученици Текли.
Предмети који се чувају у црквеном Музеју могу се поделити на: старе уметничке сликарске радове, старе рукописне и штампане књиге, црквене тканине и вез, металне предмете, богослужбене утвари, стари новац, етнографске реквизите вотивног карактера, старинско оружје, рукотворине дуборезачке вештине и збирку обрађеног камена.
Најбројнији предмети у Музеју су сликарски радови домаћих и страних сликара. Поменућемо неке: иконе Св. Ђорђа и Св. Димитрија, радови српског сликара Лонгина из 1578. године, десно крило царских двери манастира Бање код Прибоја са ликом Св. Богородице из XVI века, Св. Киријак Отшелник ремек-дело из XVII века, оштећена икона Св. Јована Претече од Максима Тујковића, Св. Стефан Дечански, рад барокног мајстора Јована Хаџи-Петровића из 1797. године. Иконе италокритске школе: Деисис – Мољење, читав низ икона Св. Богородице, радови непознатих италокритских мајстора, Поклоњење мудраца, рад непознатог мајстора венецијанског или далматинског сликарства итд.
У музеју се чува већи број рукописних и штампаних црквених књига велике историјске и уметничке вредности. Ту је пре свега Сарајевска Крмчија на пергаменту из прве половине XIV века, затим Силоаново Јеванђеље крај XIV века, Живот Св. Саве од Теодосија, преписао га дијак Владислав 1508. године у Милешеви. Од штампаних књига сачувана су два Цетињска октоиха Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године као и Псалтир из манастира Милешеве. Од текстилних ствари има доста везова, одежди од златног броката, црквених драперија, везених и тканих појасева са пафтама. Метални предмети: оковани крстови из XVII и XVIII века, ручне кадионице, панагијари, петохљебнице, домаћа и млетачка кандила. Што се тиче новца у Музеју се чува приличан број ситног дубровачког, турског, млетачког и новијег аустријског и српског новца. Предмети од дрвета и обрађеног камена су малобројни.
Прве писане податке о Ризници у Сарајеву изнео је Гиљфердинг а прву монографију посвећену Ризници Старе цркве написао је 1936. године др Лазар Мирковић, професор Богословског факултета.
Иконе као и значајне штампане и рукописне књиге из Ризнице излагане су у Београду и у другим местима у земљи и иностранству.

ИзворМирополија Дабробосанска

Више фотографија можете погледати ОВДЈЕ

среда, 15. новембар 2017.

Бакир Изетбеговић би ал' не може

Послије неколико дана, од наводне изјаве муслиманског члана предсједништва БиХ, Бакира Изетбеговића, поријеклом србијанца, да се нада да ће БиХ, признати независност Косова и Метохије, изравамо згражавање.

Косово и Метохија су неотуђиви дио Србије и недопустиво је да Изетбеговић ради својих предака из Србије и у мислима се залаже признавање независности Косова и Метохије од стране БиХ.
На томе може радити Вук Јеремић, Борис Тадић, Вук Драшковић, Александар Вучић, Александра Вулина, Зорана Михајловић, Ненад Поповић, али никако Бакир Изетбеговић.
Он је само изразио своју личну наду да би волио да до тога дође, али за такву одлуку је потребан концензус сва три члана Предсједништва БиХ.
Сходно томе то је уколико не буде неког скривеног интереса свим људима здравог разума незамисливо, па и да се по неким проекцијама БиХ подијели између Хрватске и Србије.
БиХ по питању Косова и Метохије треба да остане неутрална.
Погрешно, свијесно пренесена изјава Бакира Изетбеговића непотребно је узнемирила јавност и омогућила додатно дизање тензија и одвараћање пажње од стварних проблема.
Економских и безбједоносних.
Погрешно пренесена изјава омогућила је Предсједнику РС још једну успијешну промоцију на РТС-у у политичком програму Упитник.
Увјерени смо да је исти преношен и на територији РС.
Концезис око битних економских питања за Српску био би много кориснији од млаћења празне сламе око нечега што није изјављано како је пренесено.

недеља, 12. новембар 2017.

Нишкобањски период живота Љубише Самарџића

По пресељену породице Самарџић из рударске Јелашнице у Нишку Бању 1946. године, , Љубиша је био стални становник овог туристичког места до 1956. Онда је отишао на студије права у Београд, а одмах следеће године уписао глуму.

У овом десетогодишњем периоду (1946-56.) Љубиша је, по причи његовог друга из тог времена Ратимира Бранковића, био као и остали његови бањски "компањони". Није се ничим посебно издвајао, а поготово ништа није указивало на то да ће се једног дана заинтересовати за глуму.
Љубиша је као дечак тренирао фудбал у "Јединству" из Нишке Бање. Kако га је физички кињио вршњак Бора Јапанац, Љубиша је као ученик гимназије "Стеван Сремац" једно време тренирао бокс у нишком "Радничком", не би ли се на тај начин одупро тортури. Своју боксерску вештину није имао прилике да покаже, јер су са годинама и одрастањем престала злостављања Боре Јапанца.
У летњим месецима Бањци су радо одлазилио на купалиште Женева на Нишави. На Женеву је одлазио и Љубиша са својим друговима (Жарко Американац, његов брат Драган Фрицко, Ђока Ћурчић, Милован Гаша, Миле Жмигавац, данас познати психијатар Јездимир Здравковић, Ратимир Бранковић.... били су Љубишина "клапа"). И ова фотографија је са Женеве. Љубиша је у првом реду (клечи), други са леве стане.

Пре одласка на студије у Београд, најпре права а одмах затим глуме, и првог играног филма "Игра на скелама" (1961.), Љубиша Самарџић је живећи у Нишкој Бањи једно време био и посластичар. Наиме, после смрти Љубишиног оца, његова мајка Радмила је морала да се довија како би прехранила породицу (поред Љубише имала је и сина Жарка и ћерку Видосаву). 
      На слици десно од Љубише његова мајка Радмила и сестра Видосава.
Тако је педесетих година прошлог века у једном локалу хотела "Партизан" у току туристичке сезоне држала приватну посластичару. Љубиша јој је помагао у послу, о чему сведочи и ова фотографија. Тада није било фрижидера и замрзивача у широкој употреби, па је Љубиша одлазио по лед код нишке пиваре. Леденице је у џаковима од јуте доносио трамвајем до Бање.  
Извор ФБ профил Јоце Васића

Дан побједе не дан примирја

Јуче је у Србији био државни празник. 11. новембра прославља се Дан побједе савезника над Њемачком, Аустроугарском и њиховим савезницима у Првом свијетском рату.

Да зарад некадашњег братства и јединства на балканском нивоу, сада упакованог у еу логику и  зарад мира у њиховом тору то зову Дан примирја.

Оних милионтриста и нешто десетина хиљада Срба заслужује да њихови потомци не прослављају Дан повједе.

Политика, у Србији нажалост сада обиљежава Дан примирија.

Тим поводом је делегација Удружење за очување традиција из балканских и првог великог рата са сједиштем у Нису боравила у Бугарској, као гости Амбасадора Србије.

Бугари су у том рату били наши непријатељу.

Тренутно расположење према Српском јединству можда се најбоље очитава кроз иницијативу Филозофског факултета из Ниша, чије се руководство залаже за сарадњу на регионалном нивоу.
Иницијатива је упућена и Филозофском факултету у Српском Сарајеву, са овогодишње свечане академије поводом дана факултета.
Свечаној академији присуствовао је и Декан филозофског факултета из Приштине.
Тужно, ко се позива на сарадњу.
Представа "Аудиција" у Сава центру, односно онај детаљ о Сребреници, довољно говори, шта се може очекивати од такве сарадње.
Највише би вољели да се варамо.

четвртак, 02. новембар 2017.

Раселише им локале

Палилулци у Нишу, остају без пекаре, продавнице роштиља и рибарнице, на мјесту гдје су биле раније.

Ове три радње, налазиле су се код Палилулске рампе у Епископској улици.
Локали из којих су наведене продавнице исељене били су киосци и локал.
Рибарница је пресељена у новоадаптирани локал преко пута старе локације.
Разлог уклањања старих локала није познат, али пошто исти посао врши организована фирма која поштује мијере заштите на раду за своје раднике, наручилац је Град или Општина.
Искрено се надамо да ће ослобођени простор бити адекватно искоришћен на опште добро.
Открили смо разлоге уклањања
-објекти су били нелегални (толике године ту, а нико одговоран)

-налазе се на траси новог јужног колектора који је у изградњи
Више о разлозима уклањања овдје.