уторак, 16. фебруар 2016.

Прогон сарајевских Срба и даље траје

Поводом 20 година од егзодуса 120.000 Срба са подручја Сарајева, у Бијељини је 12. марта одржана манифестација под покровитељством града Бијељине и предсједника Републике Српске, а на иницијативу Удружења "Пријатељи Илијаша".


Сарајевски егзодус је догађај који говори о посљедицама једног рата и симбол саможртвовања сарајевских Срба зарад мира и остварења сна - стварања Републике Српске.
Минуло је 20 година од подсдејтонског егзодуса сарајевских Срба. Српски борци одбили су 35 офанзива, одбранили своје домове, у чијој одбрани је страдало више од 7.000 војника и цивила. А онда су у тронеђељним преговорима у Дејтону - Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Рајловац и Грбавица припојени Федерацији.

То је био крај рата за све осим за сарајевске Србе. Они су "прецртани" из те карте и 120.000 сарајевских Срба у фебруарском и мартовском невремену 1996. године, кренуло је у неизвјесност из отетог им града.
У бескрајно дугој колони, кроз сњежне сметове пробијали су се шлепери, коњске запреге и пјешаци са тешким пртљагом на плећима. На путу суза и ковчези са посмртним остацима срспких хероја.
Академија о егзодусу показала је прије свега, достојанство српског народа, а наступили хор, оркестар и балет, уз учешће истакнутих драмских умјетника и књижевника.
Српска православна црква је увијек била уз свој народ уз благослов епископа зворничко-тузланског господина Хризостома узеће учешће у помену српским страдалницима из Сарајева.
Према попису становништва из 1991. године 30 одсто укупног сатновништва Сарајева чинили су Срби. Данас у Сарајеву скоро да нема Срба, шачица стараца која се грчевито још држи за свој стан или гробове својих најмилијих - биолошки нестају.
Након потписивања Дејтонског споразума на хиљаде српских кућа је срушено, а земља отета. Међунаордна заједница неће да зна да су сарајевски Срби већински власници земље на којој лежи Сарајево.

Извор:БН ТВ