среда, 17. јун 2015.

СЛАТКЕ ДИГИТАЛНЕ МУКЕ

И би дигитализација!

 Стварно је изведена по плану, чак и пре заказаних термина на свим предајницима на територији Србије, а квалитет слике је неупоредиво бољи неко код пријема чисто аналогног сигнала.

Него, не би сада о техничко технолошким карактеристикама, већ о корисницима који су у дубокој трећој доби, а живе сами.

Похвално је што је држава омогућила онима са ниским примањима добијање ваучера за куповину "сет то бокс" уређаја.

Него како оне у позној старости којима се руке тресу, не виде и не чују објаснити како да користе даљински управљач?

Већина њих су понеки и раније док су примали аналогни сигнал користила, али то је већ уиграна варијанта заснована на упамћени покретима, нешто као мало дете које барата појединим операцијама на рачунару, а не зна да чита и пише.

И тако стара особа добија нови даљински управљач у руке и почиње пут по мукама, жеља да се гледају различити канали и притискање дугмића отприлике по редоследу и распореду запамћеном на основу старог даљинског.

Резултат, нема слике ни тона и наступа паника, зове се и пријављује како је телевизија у квару, очај.

Онда наступа период покушаја да њих научите да изнова користе тај нови даљински.

Схватите убрзо да су попут мале деце која хоће чоколаду, али су незаинтересована да науче како да јој скину омот.

Не престаје ништа друго већ инпровизација.

Тањи картон и залепити непотребне делове даљинског, оставити доступан само курсор са стрелицама за канале и тон, као и дугме за паљење и резултат је већ после два дана видљив.

Телевизија нормално ради, канали се мењају и стари су презадовољни напредном технологијом.