петак, 30. јануар 2015.

ЈЕДНА СЕОСКА ПРИЧА

Уз сагласност Аутор Mиће Којића ,објављујемо овај текст,који је уствари оно што је он чуо у разговору у сеоској продавници,а верујемо да наводе Машиновође може потврдити сваки Заставник ЈНА или милиционар који је радио у гарнизонима или местима уз пругу на подручију СФРЈ.
Прича је много поучна да схватимо чији су данас ови који овако раде како раде.

Некада је варошка берберница имала, поред професионалне и културну димензију као мјесто сусрета и размјене интересантних информација....данас су то по селима продавнице....ево јутрошњег дијалога два сочаничка пензоса; један бивши високи политичар; други бивши машиновођа. Тема српска: Политика некад и сад.
Према Политичару некада је све било „како ваља и требује“ а данас наопако а за илустрацију поред осталих аномалија наводи актуелну раскош и бахату пратњу једног Додиковог Министра....

Бивши Машиновођа не опонира али евоцира своје успомене и повлачи паралеле. Штета би било да остане незабиљежено то што је рекао, нарочито ради младих којима се више него често потурају бајке о YU.
Машиновођа је радио у Загребу. Двадесетак пута возио је Станета Доланца, високог YU функционера и најближег сарадника друга Тите. „Догурао“ је и до резервног састава екипе када се возио и сам Маршал. Према његовој причи овако је то изгледало:
Локомотиву која је возила Доланца прегледали би инжењери у присуству најмање двојице Удбаша. Потом би се на локомотиву попео један Удбаш, сјео покрај машиновође и током читаве маршруте пратио његове покрете и команде. На свим жељезничким станицама, од Љубљане до Београда, сваком путном прелазу, мосту, подвожњаку су се налазили полицајци све док не прође воз... а Првoм удбашу YU је стајао на располагању комплетан салон-вагон...

Али право весеље је било тек када је Маршал путовао. Троструког хероја су возиле ТРИ ЧИТАВЕ КОМПОЗИЦИЈЕ!!! Вукле су их специјалне, у Америци направљене локомтиве („Сутјеска“, „Динара“ и „Неретва) са посебним персоналом ....читав тај невјероватни раскош је постојао само ради путовања друга Тите, иначе је све стајало мјесецима у депоима и дежурало ...
А, цјелокупна пружна траса којом се кретала Маршалова чудна композиција је била под присмотром војске и полиције: полицајци би се позиционирали на самој прузи неколико сати раније, без обзира на временске прилике, удаљени један од другога толико да се добро виде и препознају а војници су стајали у позадини, дискретно....вријеме наиласка је свима било непознато....на свакој већој жељезничкој станици дежурале су у резерви потпуно исправне преконтролисане и од Удбе надгледане локомотиве....
Данас слушајући ове фрапантне приче Млади се питају како је све ово било могуће? Зашто су им очеви и дједови „храбро и мудро“ ћутали посматрајући такве гротеске?
Нису сви ћутали. Било је часних и храбрих појединаца који су видјели куда плови Југо-брод. Ја сам упамтио једнога: потпуковника ЈНА Радомира Вељковића, партизанског борца и некада најбољег питомца своје класе у Академији. Вељковић је направио и кривичну пријаву против Јосипа Броза Тита!!!!. Чауши су га прогласили неурачунљивим и смјестили у психијатрију затвореног типа....ту је провео 14 година....