петак, 28. март 2014.

ЗНАЛИ СУ А ДО САД НИСУ РЕАГОВАЛИ,ЗАШТО?

Динкић и УРС искориштени и пуштени низ воду од својих ментора или... ?

Након завршених парламентарних избора у Србији,
или је у питању истинска рјешеност да се нешто учини са за народ или поновно бацање прашине у очи?
Много питања и недвоумица.
Међутим најбитније када ће Судство,Тужилаштво и Полиција,постати независни и моћи да раде свој посао,тј.да буду савјест онима који су се по вољи народа домогли власти?
Невјероватно да Полиција,само неколико дана послије објављених резултата парламентарних избора,почиње са хапшењима,по налогу Тужилаштва, да Суд приведеним функционерима одређује притвор од мјесец дана због могућег утицаја на свједоке.
Просто знало се шта ко ради и шта ће и убудуће ко радити међу локалним политичарима и оним на вишем нивоу,али када ће се дозволити званичним државним институцијама да могу одрадити свој дио посала за шта их издржавају порески обвезници тј.да дјелују превентивно и да реагују репресивно кад је то неопходно.
Вјероватно оног тренутка када се постигне свеобухватна реформа наведених државних Институција.
До тада притвараће се они који су "врцали мед" и олизали прсте,а другима нису хтјели да дају или други нису били у позицији да могу да траже.
На крају се постављају питања,да ли су осумњичени стварно одговорни,да ли ће бити осуђени и њихова имовина конфискована или ће све задржати,нормално дјелећи са оним политичким пријатељима кои ће стати у њихову заштити и још на крају наплатити дебелу оштету од пореских обвезника јер су неосновано притварани,осумњичени и окаљани.
Некада ће мо добити одговоре на сва ова питања.

ВЛАЈКИ: У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

СРЕБРЕНИЦА, 25. МАРТА /СРНА/ - У Сребреници је вечерас промовисан роман "Геноцид" у којем аутор Емил Влајки свједочи о злочинима Бошњака над несрпским становништвом током посљедњег рата у Сарајеву.

 

"Геноцид није само убијање људи. Геноцид има много шире значење и подразумијева уништавање свега што је вијековима стварано. У БиХ су сви жртве геноцида који је провела међународна заједница и дио домаћих шовиниста, преображених из бивших комуниста", сматра Влајки.

Он је оцијенио да у Сребреници не може бити говора о геноциду, јер геноцид прво подразумијева убијање жена и дјеце што овдје није био случај, јер су они евакуисани.

"Оно што се догодило у Сребреници можете звати како хоћете, али то не може бити геноцид", тврди Влајки.

Влајки, који је потпредсједник Републике Српске, током промоције у сребреничком Културном центру рекао је да је у роману описао шта се десило прије 20 година и да се "ту види како се тих година стварао геноцидни менталитет у Сарајеву које је било опсједнуто споља, али исто толико и изнутра".

Он је истакао да је и сам једва живу главу извукао из тог града, те додао да му се чини да се и сада стварају исти услови као и пред рат 1992. године.

"Постоје и сада одређене снаге којима није стало до мира и до зарастања рана него и даље настоје да стварају хаос. Надам се, не са истим посљедицама као онда", рекао је Влајки.

Према Влајкијевим ријечима, и садашња ситуација је бременита мржњом, неразумијевањем, нетолеранцијом и борбом за територију, што је посебно карактеристично за бошњачку страну из чијих редова већина све што је српско карактерише геноцидним.

"Како да неко живи са неким заједно коме сваког дана каже да је геноцидан?Плашим се да и данас нема толеранције на овим просторима, као што је то било деведесетих година прошлог вијека и да се ништа унутар онога што се назива `тамним вилајетом` није промијенило", рекао је Влајки.

Он је истакао да је сам преживио два геноцида, јер му је у другом свјетском рату настрадала породица са мајчине стране због јеврејског поријекла, а да је једва преживио у посљедњем рату.

Новинар Лидија Жарић рекла је да Влајкијев роман "Геноцид" има у себи и белетристике, али је у суштини аутобиографска књига која свједочи о ратним страхотама у Сарајеву, али је и анатомија садашњег стања у БиХ.

Она је навела да књига, коју је објавила београдска Издавачка кућа "Филип Вишњић", говори о кризи савременог човјечанства, новом свјетском поретку, геноциду над Србима и терету који се ставља српском народу.

О роману је говорио и директор Издавачке куће "Филип Вишњић" из Београда Дејан Мастиловић.

Организатор и домаћин ове промоције било је Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из овог мјеста чији је предсједник Милан Јовановић рекао да промоција ове књиге у Сребреници представља признање за "Просвјету".

ЛАУРЕАТ АЛЕКСАНДАР ПАЈКАНОВИЋ

Награђен рад студента Електротехничког факултета у Бањалуци који истражује "Контролу инвалидских колица покретима главе“...

 

Приредио: Слободан КОВАЧЕВИЋ

НОВИ САД, 27. МАРТА (СРНА) – Александар Пајкановић, студент Електротехничког факултета у Бањалуци, овогодишњи је лауреат "Пупинове награде Матице српске за мастер рад“ - награду је добио за "Контролу инвалидских колица покретима главе“.
Престижна награда Пајкановићу је уручена у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду.

"Инвалидска колица лично сам испробао и успио сам да их наводим по лабораторији искључиво покретима главом. Колица су намјењена параплегичарима и квадриплегичарима, дакле инвалидима у изузетно комплексном здравственом стању" - истиче Пајкановић за Срну.

Он напомиње да су инвалидска колица којим параплегичари управљају главом - истраживање, које је у самом повоју.

"У питању је експеримент и никако се не може говорити да су таква инвалидска колица готова ствар. Да би се она нашла у практичној примјени, био би потребан дуготрајан заједнички рад великог броја истраживача и то из различитих научних сфера.

Ипак, мој рад је на столу, и, коме се учини занимљивим и остваривим, стојим му увијек на располагању“ - прецизира Пајкановић.

Идеју за свој рад добио је у разговору са параплегичарима и квадрипелгичарима у Бањалуци.

"У разговорима у бањалучком Заводу` Мирослав Зотовић`,стекао сам слику о сложености њихове здравствене ситуације. Практично, једино што им је остало су ти покрети главом, што ме навело да покушам мојим мастер радом да направим причу о колицима које би могли сами покретати“ - појашњава Пајкановић.

Добитник "Пупинове награде“ тренутно ради на новосадском Факултету техничких наука (ФТН), гдје је и на докторским студијама.

Награђени мастер рад Александра Пајкановић дио је пројекта који је финансирало Министарство науке и технологије Републике Српске.

Уз повељу, Пајкановићу је припао и новчани износ од 50.000 динара (око 430 евра).

Осим Пајкановићу, равноправно су додјељене двије друге и три треће "Пупинове награде“.

Другу награду равноправно су добили Бранислав Станковић са Факултета за физичку хемију из Београда и Вељко Димовић са крагујевачког Факултета инжињеријских наука.

Равноправни добитници треће награде су Едвин Пакоци, Роберт Мак и Александар Антић, сва тројица са навосадског ФТН-а.

"Пупинова награда“ установљена је у помен на Михајла Пупина,великог српског и свјестког научника, својевремено стипендисте и добротвора Матице српске.

Награда се додјељује се за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио Пупин.

Према пропозицијама, награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда "Михајло Пупин“ и средстава Матице српске, а новчану подршку овогодишњој додјели те награде пружила је Нафтна индустрија Србије (НИС).

"Пупиновом наградом Матице српске“ обиљежава се 160 година од рођења Михајла Пупина.

ПИСАЦ, ПЈЕСНИК, БОРАЦ, СЛОБОДАН ЧОВЈЕК...

Тридесет година од смрти писца "Глувог барута", "Осме офанзиве", "Доживљаја Николетине Бурсаћа", "Јертичке приче", "Магарећих година"...

 

Приредила: Јована НИКОЛИЋ

БЕОГРАД, 25. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 30 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најпопуларнијих српских писаца у некадашњој Југославији, који је преминуо 26. марта 1984. године извршивши самоубиство скоком са Бранковог моста у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо“.

Од 1968.године био је члан Српске академије наука и умјетности.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима код Босанске Крупе, који су данас у Федерацији БиХ.

Основну школу завршава у родном селу, након чега упусује нижу реалну гимназију у Бихаћу. Књига "Магареће године" настала је по сјећању на вријеме проведено у интернату у Бихаћу, такозваном конвикту.

Учитељску школу у Бањалуци Бранко Ћопић није завршио. Избачен је из школе у четвртом разреду због читања напредне литературе, а затим и из Учитељске школе у Сарајеву.

Школу је успио да заврши тек у Карловцу, гдје је прабачен уз помоћ неких професора.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, гдје је током студија с времена на вријеме објављивао приче у "Политици".

Други свјетски рат затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору у бившој војсци Краљевине Југославије, а већ на самом почетку повезао се сa покретом отпора и био припадних партизанских јединица.

Цијело вријеме рата био је ратни дописник заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође познатим књижевником Скендером Куленовићем.

Други свјетски рат подстиче га да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповјетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збике пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће".

Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" /познати су као "Пионирска трилогија" и "Магареће године", збирке прича "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаје мачка Тоше", збирке пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Тришин млин" и "Несташни дјечаци".

Једно од најпознатијих дјела је бајка у пјесми "Јежева кућица".

Дјела су му превођена на руски, енглески, француски, њемачки, украјински, пољски, чешки, бугарски и мађарски језик.

Једно од најпознатијих дјела била је "Јеретичка прича", због које је Бранко Ћопић касније трпио велике ударе тадашње комунистичке партије па и од самих колега.

Претпоставља се да су ти прогони главни разлог самоубиства који је Бранко Ћопић извршио скочивши с моста преко ријеке Саве у Београду.

Привредна комора РС изабрала најуспјешније привреднике

ПРИВРЕДА | 27/03/2014 |  СРНА 
Привредна комора Републике Српске изабрала је 12 привредних друштава чији су производи обиљежили прошлу годину по препознатљивости квалитета.


R. BR.
NAZIV PRIVREDNOG DRUŠTVA
PROIZVOD /LINIJA PROIZVODA
1.     
TANASIĆ d.o.o. Dvorovi    
Uprženi ajvar od svježeg povrća
2.     
EXCLUSIVE LINGERIE d.o.o. Banja Luka
Linija proizvoda sa primjenom laserske tehnologije
3.     
WISCHT d.o.o. Doboj
Linija proizvoda:
Vakuumske prese
Vakuumska presa sa jednim stolom;
Vakuumska presa sa dva stola;
Vakuumska presa sa četiri stola;
Vakuumska presa za oblaganje sa PVC-om;
Automatska vakuumska presa za termoformiranje.
4.     
KIKO d.o.o. Bijeljina
AromaDEZ – prirodno sredstvo za dezinfekciju
5.     
TRIANGLEd.o.o. Banja Luka
Interaktivni info pult TOTEM S12
6.     
MEGA DRVO d.o.o. Bijeljina
Linija proizvoda masivnog namještaja (stolovi, klupe, komode, kreveti, noćni ormari i sl.)
7.     
SANA LINEA a.d. Kostajnica
Modna kolekcija proljeće/ljeto 2014
8.     
VIZIONd.o.o. Rogatica
Suva svinjska pečenica
9.     
ZTUR KRZNARIJA PRISTAŠ
Banja Luka
Bunde od plemenitog krzna
10. 
PODRUMI VUKOJE 1982 d.o.o.Trebinje
Linija vina Vukoje od autohtonih sorti vinove loze vranca i žilavke
11. 
EKO-Bel d.o.o. Laktaši
Suvo voće (šljiva, jabuka, kruška) 
12. 
DI BOR d.o.o.Gradiška
Barska stolica "ATINA"

У оквиру манифестације "Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2013. годину", у категорији за препознатљив квалитет и развој домаћег производа најбољим су проглашена предузећа "Танасић" из Бијељине, "Ексклузив линжери" Бањалука, "Вишт" Добој, "Кико" Бијељина, "Триангл" Бањалука, "Мега дрво" Бијељина, као и "Сана линеа" Костајница. Међу најбољим су и предузећа "Визион" Рогатица, "Крзнарија Присташ" Бањалука, "Подруми Вукоје" Требиње, "Еко-Бел" Бањалука и "Ди бор" Градишка.
Директорка Привредне коморе Драгица Ристић истакла ја да су награђена предузећа која су на тржиште пласирала производе препознатљивог квалитета и која заслужују да носе епитет производа из Српске који задовољава све европске стандарде.
"Награђена привредна друштва могу квалитетом производа конкурисати на тржишту ЕУ", рекла је Ристићева новинарима у Бањалуци и додала да је привредницима у Српској највећи проблем што наступ на страним тржиштима захтијева извјесна улагања и велике количине.
Она је напоменула да институције у Српској треба да заједничким снагама подрже домаће привредне субјекте да би могли више производити, те бити конкурентнији и по количинама и по цијенама.
Ристићева је подсјетила да се манифестација "Избор најбољих у привреди Српске за 2013. годину" организује 11. годину за редом.
"На централној манифестацији, која ће бити одржана сутра, наградићемо привредна друштва у категорији малих, средњих и великих привредних друштава. Ове године ћемо по први пут наградити и микро привредна друштва која запошљавају до 10 радника", нагласила је Ристићева.
Признања ће бити додијељена и привредницима који су у прошлој години остварили највећи извоз и који су запослили највише радника, а биће проглашене и најбоље жене предузетници.
Директор "Подрума Вукоје" Радован Вукоје истакао је да је ова винарија прошле године проглашена за најбољу у источној Европи, најбољим националним произвођачем на свјетском оцјењивању у Бечу, као и да су њихова два вина проглашена најбољим регионалним винима.
"Све то, заједно са признањем Привредне коморе, сматрамо успјехом не само за нашу винарију, него и за цијелу Републику Српску, наше винарство и нашу привреду", поручио је Вукоје.
Према његовим ријечима, подршка Привредне коморе Српске је привредницима јако значајна, јер заједнички праве корпус домаћих произвођача, који ће сигурно дати посебну тежину привреди Републике Српске.