петак, 10. јануар 2014.

ОТВОРЕНЕ ПРОСТОРИЈЕ СТАНИЦЕ ЈАВНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Министар унутрашњих послова Републике Српске Радислав Јовичић и директор Полиције Српске Гојко Васић свечано су данас отворили Станицу јавне безбједности Источно Ново Сарајево.
 

Јовичић је рекао да је Влада Републике Српске издвојила више од 500.000 КМ за за овај и пројекат измјештања радионице за потребе Цивилне заштите Српске из Федерације БиХ у мјесто Тилава, општина Источно Ново Сарајево.

"Ово показује опредијељеност Владе Репблике Српске да помаже тамо гдје треба и да се улаже у оне пројекте који су од виталног интереса за Републику Српску", истакао је Јовичић.

Он је нагласио да је ово добар примјер сарадње МУП-а Републике Српске и локалне заједнице, гдје је бивши начелник општине Источно Ново Сарајево Гојко Драшковић дао сагласност за кориштење и обнављање овог простора за потребе полиције, а садашњи начелник Љубиша Ћосић наставио те активности.

"МУП Републике Српске је у складу са својим расположивим буџетским средствима опремио Станицу јавне безбједности Источно Ново Сарајево", рекао је Јовичић.

Он је подсјетио да је МУП Републике Српске новом систематизацијом радних мјеста крајем 2013. године предвидио формирање Станице јавне безбједности Источно Ново Сарајево, уважавајући проблематику на овом простору.

Јовичић је нагласио да су уважене све примједбе и сугестије начелника општина са овог подручја о сложености безбједносне ситуације, те да је формирана ова станица јавне безбједности која предвиђа већи број радних мјеста и извршилаца.

"На овај начин желимо да допринесемо повећању безбједности", рекао је Јовичић и додао да МУП Српске ове године планира изградњу још једне полицијске станице у Рудом.

Када је ријеч о Центру јавне безбједности /ЦЈБ/ Источно Сарајево, Јовичић је рекао да је у плану и наставак активности са начелницима општина и градоначелником Источног Сарајева о рјешавању смјештаја овог центра.

Јовичић је подсјетио да је сједиште Центра на Палама у просторијама које не задовољавају услове за рад.

Начелник ЦЈБ Источно Сарајево Раденко Васиљевић рекао је да су сада обезбијеђени адекватни услови за рад Станице јавне безбједности Источно Ново Сарајево, док је на подручју општине Пале планирано да се, уз помоћ локалне заједнице, прошире просторије за издавање личних докумената.

"Јачање капацитета ЦЈБ Источно Сарајево биће настављено", рекао је Васиљевић и додао да је смјештај овог центра једно од значајнијих питања којим ће се бавити МУП Републике Српске.

Он је нагласио да МУП неће донијети ни једну одлуку која би довела до смањења броја радника и полицијских службеника у било којој општини на подручју ЦЈБ Источно Сарајево.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић захвалио је МУП-у, Влади Републике Српске и ЦЈБ Источно Сарајево на отварању Станице јавне безбједности у овој општини.

"Задовољство је имати још једну институцију Републике Српске у општини и сигурно да ће то допринијети побољшању квалитета живота и безбједности грађана", рекао је Ћосић.

Он је додао да је наставио посао свог претходника на функцији начелника општине, који је додијелио МУП-у Српске просторије у згради која је била власништво општине.

Бивши начелник општине Источно Ново Сарајево Гојко Драшковић рекао да је ова одлука донесена ради стварања бољих услова за рад припадника МУП-а Српске.

"Драго ми је да је оно што смо започели у претходном периоду садашње руководство општине наставило и што смо овај посао привели крају", рекао је Драшковић.

Јовичић, Васић, представници града, општина и борачких организација положили су данас цвијеће на спомен-обиљежје првом начелнику Центра јавне безбједности Источно Сарајево Зорану Цвијетићу, који је убијен 1994. године.

ДУКИЋ: У СЕПТЕМБРУ ИЗГРАДЊА СПОМЕН - КРСТА НА ЗЛАТИШТУ

БАЊАЛУКА, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Изградња спомен-крста на Златишту, посвећеног убијеним Србима у Сарајеву током протеклог рата, требало би да почне у септембру или октобру, изјавио је Срни предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић.

 

"Савез логораша Републике Српске има спремну техничку документацију за овај пројекат. Упутили смо приједлог Влади Републике Српске, начелницима седам општина Сарајевско-романијске регије у вези са финансирањем пројекта, као и појединцима који желе да помогну изградњу спомен-крста", рекао је Дукић.

Он је навео да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе.

Предсједништво Савеза логораша Републике Српске донијело је крајем децембра прошле године у Рогатици одлуку о постављању спомен-крста на Златишту, посвећеног убијеним Србима у Сарајеву током протеклог рата.

На спомен крсту, високом 26 метара, требало би да буду уклесана имена више од 6.600 погинулих Срба у и око Сарајева.

БИВШИ БОРЦИ ПОЧЕЛИ ШТРАЈК ГЛАЂУ

ВАЉЕВО, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Представници Извршног одбора Савеза удружења бораца Србије 1990-1999 почели су данас штрајк глађу због неисплаћених ратних дневница.

 

Они траже доношење закона који ће регулисати заштиту бораца и њихових породица и најављују да ће штрајк у просторијама Удружења у Ваљеву наставити до испуњења захтјева.

Штрајкачи су оптужили предсједника Србије Томислава Николића да није испунио обећање да ће се лично залагати за рјешавање проблема бораца и њихових породица.

"Борцима у Србији се дугује 300 милиона динара /око 2,6 милиона евра/ на име неисплаћених ратних дневница, што није превише за државу", рекао је генерални секретар Савеза удружења бораца 1990-1999 Љубомир Брадић на конференцији за новинаре.

У штрајк глађу ступили су предсједник Републичког удружења бораца Душан Николић, предсједник Скупштине републичког удружења бораца Велимир Милошевић, као и предсједници удружења бораца из Власотинца, Ивањице, Крушевца, Краљева, Чачка, Ниша, Лесковца, Врњачке Бање и Ваљева.

"ПОДРИЊЕ" САДРЖИ ВИШЕ ОД 100 ПРОЈЕКАТА

САРАЈЕВО, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да пројекат "Подриње" садржи више од 100 различито рангираних пројеката, а њих циљ је да повежу становништво Српске и Србије.

 

Цвијановићева је објаснила да пројект "Подриње" укључује и мостоградњу, пројекте туристичког карактера, као и оне који се односе на културу и здравство.

"Ресурс који пружа Дрина је огроман и желимо да се он стави на располагање грађанима и да сви од тога имају благодет. Овај пројекат је отворен и за Федерацију БиХ и за Црну Гору", рекла је Цвијановићева за БХ радио један.

Цвијановићева је подсјетила да је на недавној заједничкој сједници влада Србије и Републике Српске разговарано о пројекту "Подриње" и гасоводу "Јужни ток".

"Ти пројекти су одавно на нашем дневном реду, пратимо докле је дошла реализација и дајемо сугестије ресорним министарствима и различитим управама, институцијама и агенцијама како треба побољшати рад да би се убрзала реализација пројеката", навела је Цвијановићева.

Напоменувши да се пројекат "Јужни ток" увелико реализује на подручју Србије, Цвијановићева је рекла да је формирана заједничка радна група која ради на припреми документације и законских ријешења како би се пројекат реализовао на простору Републике Српске.

Премијер Српске је навела да је пројекат "Јужни ток" понуђен и отворен за Федерацију БиХ са којом су и предвиђене одређене заједничке активности.

Она сматра да ови пројекти могу промијенити привредну слику Републике Српске, јер ће приликом њихове реализације бити мобилисана домаћа радна снага и компаније.

"Морамо почети да се на озбиљан и пристојан начин понашамо према могућностима које нам се отварају и ставити им се на располагање", рекла је Цвијановићева и додала да гасовод "Јужни ток" предвиђа успостављање двије гасне централе на простору Републике Српске.

Говорећи о дионици аутопута "Добој - Прњавор" која треба да буде завршена до 2015. године, Цвијановићева је подсјетила да је ријеч о великом инфраструктурном пројекту који ће мобилисати велики број домаће радне снаге и домаћих компанија.

"Аутопут има развојну компоненту и треба да допринесе привредним активностима у Републици Српској", каже Цвијановићева.

Коментаришући оптужбе опозиције на рачун градње аутопута у Републици Српској, Цвијановићева је нагласила да је аутопут потребан Српској, те подсјетила да страни инвеститори дају замјерке на лошу комуникацијску структуру, коју је потребно унаприједити.