недеља, 27. април 2014.

ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

"... Не треба дирати у војника. Тај занат је сам по себи довољна несрећа. Војник је сам по себи мученик и није човек као други људи ..." написао Милош Црњански,али примјењљиво и данас.

Осјећамо то ми када останемо сами са собом,у неком стању које траје,а најлакше га објаснити оном простом мишљу Жарковом "Година прође,дан никако".

Неби  било потребе писати овако нешто да АЛЕКСАНДАР БЕРЧИЋ НА КОЛУМНИСТИ не објави текст РАДЕ КАРАНАЦ Савјетника за школско планирање у школској управи Чачка,ВРАЋАЈТЕ ВОЈСКУ,АКО ЗА СРБИЈУ ЗНАТЕ, која је редовни сарадник Александров.
 
Е, захваљујући доступним информацијама,које нисам провјеравао,видјех да је Рада службеник Министарства просвјете,односно Школске управе Чачак,а то су они који су одговорни да у Војску пошаљу или су слали свршене средњошколце односно матуранте.
Би тамо до деведесетих част и понос сваке породице да мушку главу испрати на одслужење војног рока и долазише сваке године по четири генерације регрута у Касарне,гдје их дочекива на Пријавници "Добро дошли млади војници" ,а са друге стране невидљиво "сјебалисте се".
Знали су ти матуранти до неке 2003.године када дођу и да намјесте кревет,само је требало да науче форму и сложе кошуљу,пеглати у Војсци никад нису учили, осим ако су били курири,а своје униформе  пеглали су држећи их испод коцки кревете и многе друге ствари за које сматра Рада да је регруте учила Војска, они су донијели са собом из Школа,односно из кућа.
Војска не формира човјека,десетари,подофицири,официри нежег ранга само својим примјером,радом,свјетима и неизмерном љубављу према човјеку и послу избрусе и украсе оно што је неко регрута научио у Школи или што је видио од оца и мајке у кући.
Није Војска могла направити у посљедњој деценији 20 вијека ни од кога нешта спектакуларно,могла је тако од 45-80-те када су у Војску одлазили неписмени,они који нису знали да користе купатила,прибор за јело итд.Када би се такви вратили са одслужења војног рока били би стварно други људи,али то је било некад.
Проклетих деведесетих,горе поменути десетари,подофицири и нижи официри са сваким регрутом добијали су и потенцијални "камен око врата" свог будућег битисања,ако би истог вратили кући у "лименом сандуку".
Рада то неће никад схватити,јер она институцију Војске гледа са супротне стране ограде и у њој тражи оправдање за све пропусте које је направила њена Управа и у праву је Рада нека буду други криви,што да будем ја.Лакше је њеној савјести и сигурно мирно спава,ми Војна грла и не морамо да спавамо,свакао смо губитници немамо чиме да се поносимо јер неко је сјебао све оно што смо урадили.
Само док будемо тражили оправдања за своје пропусте,показујући на другог нигдје нећемо отићи са овог слијепог колосијека у који смо нагурани.
Сарајлија у Нишу,корисник војне инвалидске пензије или ти ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

среда, 23. април 2014.

ВАСКРШЊИ БОРАВАК ДЈЕЦЕ СА КОСМЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У протеклих шест дана 53 дјеце са прстора Космета боравило је у Бањалуци и Приједору у организацији Српско Руског друшта пријатељства "Огњиште" и Друштва "Ђакон Авакум" из Бањалуке.

Фотографија са ФБ профила Ђакон Авакум
Боравак дјеце са подеручија Космета уприличен је у ове празничне дане да би им се колико толико поправила њихова суморна стварност и живот у тешким условима гдје су стално окружени реалном опасношћу за свој живот,те да би се бар на кратко одвоили од свакодневнице.Међу том дјецом боравио је и Ненад Стоиљковић из села Сушице,а Стоиљковићи су најбројнија породица на Космету имају 12 дјеце.Већ је на овом Блогу писано о тој породици када смо кроз  текст ТРАКТОР ЗА НАЈБРОЈНИЈУ СРПСКУ ПОРОДИЦУ НА КОСМЕТУ иницирали читаоце и неке институције да им се обезбједи неки трактор.
Од стране надлежних институција породица није запостављена,па им је министар Вулин уручио кључеве нове куће о чему можете читати у текстуПОРОДИЦА СТАНОЈКОВИЋ ИЗ СЕЛА СУШИЦА НА КОСМЕТУ УСЕЛИЛИ СЕ У НОВУ КУЋУ.

Што се тиче боравка Ненада и његових вршњака на подручију Републике Српске,како нас је Ненад обавјестио сви су одушевљени и дивно су се провели.Ненад је то рекао у једној реченици"Уживамо у сваком тренутку".Пошто се ради о дјеци узраста до 15 година,њихов боравак и активности организатори су прилагодили њиховом узасту и потребама.
Ненад жељно очекује иако наглашава да му је било предивно,да види браћу и сестре,као и родитеље и своје родно село,јер за њега нема љепшег мијеста на планети,како истиче.
Овај повод искористили смо да разговарамо и сањегови братом Јовицом,од кога смо сазнали да им је министар Вулин уричио кључеве од нове куће,али да с езбог неких техничких разлога још увијек нису уселили.
Јовица на је поново нагласио да му је жеља да добије трактор са којим би могао скупљати дрва у шуми и превозити их за продају те на тај начин издржавати породицу,пошто је он сада остао као једини радно способан у породици уз мајку која се мора старати о браћи и сестрама,јер је отац од када се повриједио у шуми више радно неспособан.
 
ТРАКТОР ЗА ЈОВИЦУ да вратимо осјећај достојанства Станојковићима.

ЗБУЊЕНИ,ЛУДИ ИЛИ

Косово и Метохија или Космет  у зависности ко стоји од припадника нашег народа иза тих изговорених ријечи има сасвим супротна значења.
За некога је то простор који насељавају само шиптари и сви су тамо шиптари,простор на који се од 70-и неке морало ићи на војне вјежбе и гдје су људи често због "несретног случаја" гинули.
За друге којима многи Богу хвала припадају то је битисање Српског бића,без обзира да ли су за запад или Исток.


Читајући текст објављен у СРНИ ЖИВОТ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ новинара "Наших новина" из Београда,Недељка Зејака који живи у Приштини,постављају се многа питања.
Прво и основно да ли ће и један званични медиј у Србији објавити један овакав или сличан текст?
Међутим, то је мање више споредно питање јер се одговор зна.
Битније је да ли су ПРЕВАРЕНИ И ИЗДАТИ сви који вјерују да је Космет алфа и омега српског постојања,нешто чега се ни по ком основу нема нико права одрећи нити за било шта друго мијењати?
Ко се то и са којим правом поиграва нашим осјећањима и по чијем допуштењу?
Рече можда прије годину дана једна агентица за продају некретнина,којој је случајно муж предузимач у изградњи истих како је много државних пара уложено у изградњу зграда у Србији и да то неко мора купити,а то су Срби са Космета,који су осали доле и који ће се врло брзо иселити.
Да ли је њен муж или она знали нешто онда што ми сада читамо  у тексти Зејака или знају само они за које је Косово простор гдје живе само шиптари,а остали  заслијепљени имају неку други поглед и виђење.
Реаговати или не реаговати,бунити се или ћутати и пустити нека све иде своји током?
Сама помисао да је чланак објавила СРНА,а да ће бити врло тешко наћи га у неком од медија у оквиру Србије,част изузецима,довољно говори докле смо дошли.
Неки су се продали,они који су се одазвали позиву Државе и бранили Свету Српску земљу сада су Луди,а сви који сматрају Космет алфом и омегом Српског битисања су збуњени.
Све у свему доведени у стање гдје се може несметано манипулисати и остваривати оно што велики играчи хоће да направе користећи се марионетама који представљају Србију.
Тражили сте гледајте.

понедељак, 21. април 2014.

КОНЦЕРТ ПОВОДОМ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА КУД-А „НИКОЛА ТЕСЛА“ ИЗ НИШКЕ БАЊЕ




11.aприла 2014.године у Библиотеци у Гаџином Хану, одржан је Концерт КУД-а „Никола Тесла“ из Нишке Бање,поводом деценије постојања.

 
У разговору са председницом друштава госпођом Драганом Николић,сазнали  смо да КУД ради подјељен у три играчке групе и оркестар.

Наступају са неким од десет костимираних кореографија које изводе у свом програму у зависности од ситације и повода.

До сада су имали и више међународних наступа на разним смотрама фолклора.


Према ријечима госпође Николић финансирају се од чланарине која је минимална и несебичне помоћи локалне заједнице.

На концерту поводом Деценије постојања у Гаџином Хану наступили су са 11 кореографија,први ансанбал је извео 9 костимираних кореографија и припремани ансамбл 2 кореографије.




Као гости на наведеном концерту наступили су и чланови КУД-а „Братство“ из Источне Илиџе Источно Сарајево и КУД-а „Бранко Миљковић“ са по 2 кореографије.






Сала Библиотеке у Гаџином Хану била је испуњена до посљедњг мијеста према ријечима госпође Николић,а међу званицама појавило се и руководство општине Нишка Бања на челу са предсједником Општине Зораном Видановићем и остале званице.





Што се тиче њиховог боравка у Сарајеву гдје су били гости на првом годишњем концерту КУД-а „Братство“ из Источне Илиџе,доносе изузетно позитивне утиске.

Госпођа Николић наглашава да је до сарадње између КУД-ова из Источне Илиџе и Нишке Бање дошло захваљујући господину Милошу Вићентијевићу човјеку који је рођен везан за Сарајево,љубављу за фолклор и очување традиције и који је организатор фолклорних фестивала.






Ово је један диван примјер успостављања сарадње између представника општина Нишка Бања и Источна Илиџа,што ће сигурно дати и  подстрек представницима Удружења приајтељства-завичајног „Сарајлије Нишлије“и за настављање реализације идеје о успостављању контакта и сарадње између наведених општина,а за шта су већ добили подршку начелника општине Источна Илиџа господина Предрага Ковача.



недеља, 20. април 2014.

Упокоила се Роксанда Тимотијевић



“Петнаестог дана априла месеца 2014. године, после краће болести, упокојила се Роксанда Тимотијевић.

Опело је, у цркви Часнога крста на нишком Новом гробљу, на Велики четвртак, 17. априла,  служио Свјатјејши Патријарх Иринеј, уз саслужење мноштва свештенослужитеља. Патријарх Иринеј је покојну Роксанду познавао још из времена када је био професор и ректор Богословије у Призрену. Он се у име окупљених дирљивом беседом опростио од покојнице веома пластично описавши њен лик као узорите хришћанске супруге, мајке, баке, упућујући ожалошћеној породици речи јеванђелске утехе.”

 Пут поврактка у окриље Исаковао и Аврамово је нешто што нико од нас не може заобићи.
Растанци су увијек тешки,а такви су ваљда исконски најтежи.
На Велику сриједу  на тај пут је отишла једна дивна жена,тиха,скрушена и смирена,суприга,мајка,бака,прабака,Роксанда.

Они који је у Нишу гдје је живјела од 1999.године познају,највише је памте по тихом доласку у Цркву Вазнесења Христовог на Хиландарском метоху,недељом на Свету литургију,а потом по завршетку по тихом гласу док молитвено појући прати Свештеника на Парастосу за упокојене.
Она је онај примјер старица које има свака Црква,ситне,тихе,просто невидљиве,али које свако примјети као диван примјер свједока вјере и Бога живога.
Свештеник Дејан Крстић наставник Призренске Богословије у Нишу дивним својим чланком на сајту СПЦ,који можете прочитати OВДЈЕ упознао нас је са животом Роксанде Тимотијевић и открио нам многе детаље везане за њен живот у Призрену,за које многи нису ни слутили да крије та смирена и тиха Старица.
Свима који су је познавали или имали прилику да буду у њеном присуству,осјетили су њено неприсуство на Светим Литургијама,а тек сада ће многи схватити колико нам је значила.
Нека јој је вјечан спомен, достојна блаженства поштованој сестри Роксанди!

среда, 16. април 2014.

Гладује петочлана породица

Петочлана породица Зувић, Рада и њено четворо деце, Јована (8), Драгослав (10), Радослав (12) и Милосава (13) живе у селу Рача, на око 12 километара од Куршумлије. Једини приход је дечији додатак који примају.

- Када платим све дажбине и деци ужину у школи, остане 6 – 7 хиљада динара. Најважније је да се најпре купи брашно јер свакога дана умесим три хлеба за нас петоро. Џак брашна издржи двадесетак дана, а за преостале дане… овде застаје наша саговорница…

Иначе, Рада Зувић је најпре избегла из Хрватске на Косово где си удала, па са Косова у централну Србију.

Сада је самохрана мајка која издржава четворо деце након што их је пре неколико година супруг напустио.
zuvici-1Током наше посете, помоћ у гардероби је донео Мића Гвозденовић који је одећу прикупио у Куршумлији за најмлађе чланове ове породице.
Петочлана породица Жувић иначе живи у уступљеном делу куће у Рачи. И ту су само привремено.

У страху за кров над главом, а у још већем од глади.

- Ја разумем када останемо без хране да морам да трпим. Млађој браћи и сестри је то тешко да објаснимо ја и мајка. Помажу нас комшије. Кад имају. Понекад останемо гладни целог дана. Некако смо навикли, објашњава тринаестогодишња Милосава, најстарија од четворо Зувића.

Тренутно им је остало мало кромпира. Пасуљ је одавно потрошен. Месо кажу да нису видели одавно. Рада нам објашњава да не могу да приуште јер је месо најскупље.

Недавно су посејали башту. Кромпир, лук… Надају се да ће бити добра година и да ће имати довољно намирница да презиме зиму и да им нешто остане и за наредно пролеће.

И док остала деца сањају о новом компјутеру, телефону, патикама и гардероби, најмлађа Јована каже да јој је највећа жеља да никада више не гладују.

Породицу Зувић можете диретно контактирати за помоћ на телефон: 062 81 666 40

Или им можете помоћи тако што ћете уплати скроман прилог на жиро – рачун:

200-67810309-17, Рада Зувић, Поштанска Штедионица

Општина Пантелеј представила јавности планове везане Церјанску пећину

 16.04.2014. НТВ
 На 14 км од Ниша, налази се Церјанска пећина стара 2 милиона година.
(ВИДЕО СНИМАК КОНФЕРЕНЦИЈЕ)

Церјанска пећина већ годинама заокупља пажњу како истраживача тако и свих оних који су заинтересовани за природна богатсва Ниша и Србије. Општина Пантелеј, на чијој територији се ова пећина налази приказала је презентацију свих радова и истраживања која се тичу Церјанске пећине а која су рађена протеклих година
Општина Пантелеј је, поводом дана заштите природе, решила да све радове и истраживања о овом природном богатству које Ниш има представи јавности а и да уједно представи планове везане за њу.
Из завода за заштиту природе Србије очекују да ће се у наредном периоду пећина уредити и да ће бити посебно занимљива заљубљеницима у екстремене спортове, на чему се тренутно интензивно ради.
Церјанска пећина је 1998. године проглашена за природно добро прве категорие.

понедељак, 14. април 2014.

ЗАШТО И ДО КАДА ДВОСТРУКИ АРШИНИ?

Увијек око нас и овдје и одакле смо дошли постоје  и ови и они,као и што се дешава кад неко оде тамо,па то исто примјети.
Да ли неког интересује то што ми односно они примјећујемо?
Почуча,Ивановић и Шкрбић насупрот Кандић
Човјек ваљда од малена научи шта је добро,а шта лоше,па онда схвати да му је све дозвољено,али да све није на корист.
У међувремену научи да расуђује и размишља,схвата и прихвата норме понашања уоквирене кроз Законе,Прописе,а донијете на основу Устава.
Да би на крају схватио, ако се тога држи може да добије У ПРИТВОР 30 ДАНА ЗБОГ КОРИШЋЕЊА УСТАВОМ ЗАГАРАНТОВАНОГ ПРАВА
Постављао, не постављао себи питање зашто је то тако,на основу,чињеница не може да себи, да задовољавајући одговор,а они који би требало адекватно да одговоре,дају такве одговоре који могу задовољити само оне који себе добровољно стављају у ментално робство,односно подаништво ради обећања тамо неких који су обећали куле и градове, када они дођу да ријешавају проблеме.
Од када је свијета и вијека О СЛОБОДИ СВИ ПРИЧАЈУ,А НИСМО СЛОБОДНИза то је доказ и случај Попуча и Ивановић,који су изнијели своја мишљења на друштвеним мрежама и завршили су тамо гдје су завршили у Београдском ЦЗ-у.
Оно чисто да видимо озбиљност и намјеру Апарата.
Порука је сигурно од многих схваћена или није вријеме ће показати своје?
Међутим овдје се поставља питање о једнакости и правима употребе Закона и прописа према свима.
Или Држава има Апарат само према једним,а према другима то не вриједи,односно можда би и вриједило,да дозволе они који доносе одлуке и диктирају Апарату шта да ради и како да ради?
Све то би више мање прошло као,"моралио смо то урадити због оних тамо",уз неки договор са "жртвеним јарцима",и обавјештења   ПОСЛИЈЕ НЕКОЛИКО ДАНА ИВАНОВИЋ И ПОПУЧА ПОЧИЊУ СВОЈУ ОДБРАНУ СА СЛОБОДЕ,да се није појавила информација о отказивању промоције књиге у Дому војске у Београду.
Управо та отказана промоција намеће питање КО КОМАНДУЈЕ СРПСКОМ ВОЈСКОМ ?
Ово посљедње питање намеће се просто због чињенице објављене у многим медијима да је НАТАША КАНДИЋ ЗАБРАНИЛА ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ СРЕБРЕНИЦА .
Добро,свако има право да користи своје позиције и да утиче на одређене свере у свом дјеловању,али да ли вршиоци законодавне и извршне власти имају право да подлијежу том утицају појединца,без обзира колико он имао јаку подршку и од стране било кога?
Ово по највише из разлога што се врло често помиње да се са државом више нико неће моћи играти.
То је за сваку похвалу, ако се односи на све,а не само на појединце који износе своје лично мишљење,које не одговара појединим персонама које онда ангажују државни Апарат,да сломију кичму појединцу.
На карју долазимо до чињенице да су два човјека била у притвору због позива навијачима да престану са међусобним обрачунима,јер је српска омладина и превише крварила,односно због објављивања списка људи који отворено својим поступцима и ставовима дјелују против Државе у којој живе и раде.
И као шлаг на торту долази да је персона која је иницијатор притварања двојице људи, због изношења својих ставова и забране промоције једне књиге још 2008.године направила списак Срба које је окарактерисала као националисте и да се то не третира као говор мржње.
Зашто и до када двоструки аршини?


ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ГЕНОЦИД" ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је вечерас у Источном Сарајеву да је неко у међународној заједници пројектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу - територијалном, економском, културном, политичком.
 

Представљајући свој роман "Геноцид", Влајки је истакао да се с том намјером напада и демонизује све најважније у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном.

"Постојао је план за крунски доказ о геноцидности Срба", наглашава Влајки, додајући да је највећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославије такозвана међународна заједница којој је циљ био да "растури" ту државу.

Он сматра да су САД и прије фаворизовале Бошњаке науштрб Срба и Хрвата, а да то чине и сада.

Према његовом мишљењу, оно што се десило у Сребреници свакако јесте злочин, али никако геноцид.

Појашњавајући појам геноцида, он је навео да то подразумијева прво истребљење жена и дјеце, што се у случају Сребренице није десило. Влајки сматра да су тврдње да је у Сребреници почињен геноцид увреда за јеврејске жртве страдале у вријеме нацизма.

"Све стране су у посљедњем рату чиниле злочине, као и у свим ратовима прије кроз цијелу људску историју", наглашава Влајки.

Влајки упозорава да је политички ислам најраспрострањенији на Балкану.
Према његовом мишљењу, Бошњаци су одуговлачили са провођењем пописа становништва у БиХ до тренутка када су сматрали да су бројнији од Срба и Хрвата заједно.

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија истакао је да је Влајкијев роман искрен и дубок и да има лични печат.

"Овај роман је дневник који човјека не може да остави равнодушним", сматра Мутабџија.

Директор Културног центра у Добоју Лидија Жарић истакла је да је порука Влајкијевог романа да смо геноцид претрпјели сви, да га трпимо и даље и да се он наставља.

УДРУЖЕЊЕ "Демократска иницијатива сарајевских Срба"ДИСС СВЕ ТЕЖЕ ОПСТАЈЕ - СРБА СВЕ МАЊЕ

Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности...ДИСС опстаје захваљујући ентузијастима...

 
Приредила: Вера БУГАРИН

САРАЈЕВО, 11. АПРИЛА /СРНА/ - Удружење "Демократска иницијатива сарајевских Срба" / ДИСС/ опстаје захваљујући неколицини ентуизијаста, али наставља да пружа неопходну помоћ и подршку све малобројним Србима у Кантону Сарајево.
Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности, а правни савјетник и секретар ДИСС-а Драго Шешлија тврди да су ови показатељи данас - још гори.

"Увијек се манипулисало бројем српских повратника. Наши подаци су најтачнији, јер Удружење дјелује у одбора које имамо у реинтегрисаним општинама - Илијашу, Вогошћи, Хаџићима, Илиџи и дијеловима општина Стари Град и Нови Град. Увијек је приказиван много већи број од стварног", напомиње Шешлија за Срну.

Он наводи да је "парадоксално да ДИСС опстаје захваљујући општини Илиџа, која им сваке године из буџета додијели скромна, али неопходна средства, којима подмирују материјалне и режијске трошкове". Понекад помогне и општина Хаџићи, тако да ДИСС санира неке ванредне издатке.

Шешлија наводи да власти Републике Српске 18 година, од Дејтона, "упркос бројним обећаимња, нису помогли њихов рад иако је Удружење давало све потребне информације о стању људских права Срба на овом подручју".

Од фебруара 1996. године, када је у општини Илиџа конституисан ДИСС ради заштите права Срба који су остали у Федерацији БиХ, доста тога се промијенило.

"Једно од најјачих и најактивнијих удружења, које је одржало велики број трибина од Приједора до Требиња, посјетило све избјегличке кампове и центре и у непосредном контакту са људима проводило своју мисију - данас једва опстаје, и то само захваљујући волонтерском раду", наводи Шешлија.

Он подсјећа да је 1998. године посредством ДИСС-а имплементиран значајан број пројеката међународне заједнице, посебно ЕУ и појединих фондација, које су Удружењу пружале велику подршку.

"Тада је обновљено и реконструисано 19 објеката чији су власници остали на Илиџи, а константно смо пружали бесплатну правну помоћ. Било је на стотине приговора, захтјева и жалби које су се односиле на враћање имовине и станарских права, као и дискриминацију којој су повратници били изложени, посебно у погледу запошљавања", напомиње Шешлија.

ДИСС је некада располагао са два аутомобила којим су излазили на терен, имао је радио станицу преко које је емитовао значајне информације за повратнике, као и хуманитарну амбуланту, у којој су српски љекари ентузијасти пружали бесплатну медицинску помоћ.

"Бригу о избјеглим и расељеним лицима временом су преузела министарства на ентитетским и на нивоу БиХ, чиме је наша улога знатно умањена. Самим тим, остали смо без значајне финансијске помоћи, због чега смо обуставили рад радија и амбуланте", појашњава Шешлија.

Упркос свим тешкоћама са којима је Удружење суочено, људи му и даље вјерују и радо се обраћају за бесплатне правне савјете. Посљедњих година активности ДИСС-а сводиле су се углавном на анкетни рад којим су жаљели да утврде број и социјални статус повратничке популације.

Шешлија упозорава да су ријетки случајеви да се неко од прогнаника врати и истиче да не би требало напуштати идеју повратка.

"Ми, који овдје живимо, свједоци смо да је велики број српских села око Сарајева порушен. Ако би се пронашла одређена средства за обнову, вјероватно би се један број људи вратио", наводи Шешлија.

ДИСС ће наставити са радом, а уколико добије неки пројекат, размишља о одређеној трансформацији да би се прилагодио новим условима.

"Покушаћемо да укључимо млађе људе, актив жена... Желимо да наставимо своју мисију, јер сматрамо да за то има потребе", закључује Шешлија.

ЖИВОТ У РЕЗЕРВАТУ

У општини Ораховац од 5.000 Срба остало 800... Отимање имовине и напади без санкција...За три године склопљено 16 бракова...  

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

 
ОРАХОВАЦ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - У некадашњем упоришту Срба у метохијској котлини у општини Ораховац живот српског становништва своди се на површину од неких 150 са 150 метара?!
"Ван те замишљене српске територије живот за нас не постоји" - каже Срни предсједник Привременог органа српске општине Ораховац Голуб Кујунџић.

Он наводи да је од неких 5.000 Срба, колико их је овдје живјело прије доласка "мировњака", остало 800, а и они су изложени нападима и отимању имовине.

Број Срба у овом мјесту, познатом по манастиру Светих Козме и Дамјана и 12 цркви у оближној Великој Хочи, из дана у дан опада.

У Горњој Махали Срби су окружени албанским становништвом и продају имања по багателним цијенама, свјесни да ће ионако морати да оду, пошто узурпатори њихове имовине и нападачи не одговарају пред законом.

Голуб Кујунџић напомиње да, уз лошу безбједност, највећи проблем представљају: незапосленост, немогућност кретања и бесперспективност младих људи.

У ораховачкој Горњој Махали, од 350 становника српске националности - 160 чине млади и дјеца.

Ораховачке Србе посебно забрињава учесталост инцидената који се понављају сваког прољећа.

Недавно су албанске комшије исписале графите на којима је стајало: "Смрт Србима!" и "Мртав Србин - најбољи Србин!".

"Tо је јасна порука колико је Албанцима заиста стало до суживота", каже Кујунџић.

У посљедње три године склопљено је свега 16 бракова, а од тог броја десет бракова склопили су Срби са Албанкама, доведеним из Албаније.

Кујунџић процјењује да ће у наредним годинама Ораховац остати без православаца и Срба.

Славиша Колашинац појашњава да ситуацију највише дестабилизује непоштивање закона о заштити локалитета Велика Хоча.

"Законом је забрањена градња објеката већих од сто метара квадратних. Пре почетка такве градње потребно је прибавити сагласност - дозволу коју даје Саветодавно тело, које чине представници општине и Српске православне цркве.

Али, то за сада нико не поштује па дивља градња узима маха управо на потезу дугом око пет километара од Горње Махале до Велике Хоче", каже Колашинац.

На том подручју је од неких 80 хектара засада винове лозе у власништву Срба остало је свега 20 хектара.

У власништву домаћинстава која живе у Горњој Махали од 20 хектара остало је још осам.

"Људи не виде излаз. Нису спремни да после 15 година живота у потпуној неизвесности и даље трпе и страхују за голи живот", наводи Колашинац за Срну.

У Горњој Махали раде двије школе - основна и средња, те предшколска установа. Tу је и Дом здравља, чији се рад финансира из оба буџета - косовског и српског.

Колашинац се нада да ће ситуација бити побољшана након формирања Заједнице српских општина, /о чему се прича већ дуго, али без резултата/.

петак, 11. април 2014.

СКУД"Братство" Војковићи Источна Илиџа на гостовању у Нишкој Бањи



Задовољство нам је да вам представимо СКУД „Братство“ из Војковића у општини Источна Илиџа Источно Сарајево,који данас наступају на концерту поводом Деценије рада КУД-а Никола Тесла(Нишка Бања) из Нишке Бање у Дому културе Гаџин Хану.


Поводом наступа на вечерашњем концерту разговарали смо са предсјесницом КУД-а „Братство“ госпођом Биљаном Ристић.

Како  је дошло до сарадње са КУД-м Нишка Бања и када је та сарадња успостављена?
До сарадње између КУД-а "Братство"- Војковићи из Источне Илиџе и КУД-а "Никола Тесла" долази посредством господина Милоша Вићентијевића,организатора Фолклорних фестивала, који је организовао да КУД "Никола Тесла" дође на наш 1. годишњи концерт, и тако отворимо једну сарадњу и пријатељство између КУД-ова.
Сада смо у то име добили ми позив од КУД-а да гостујемо на њиховом концерту, и тако још боље учвртстимо сарадњу.
Са колико чланова долазите на сутрашњи концерт и сплетом којих игара ће те се представити нишкој публици?
У Нишку Бању долазимо са 21 чланом. Као што и доликује, мјесту одакле ми потичемо првенствено се представљамо са играма из Сарајевског поља, а онда затим и Сплетом игара из Србије.

Рекламирам Се

Како је вријеме дошло,почеше да ме хвале да сам урадио нешто корисно.
Можда и јесам, али искрено то не примјећујем.Није ни битно.
Битно је да се помјерило нешто са мртве тачке.
Примјећено је да постоји Зликовац,на друштвеним мрежама,који је умислио да може иницирати успостављање сарадње између Ниша и Српског Сарајева,Сарајава и осталих дијелова Републике Српске и БиХ.

Писао овим и оним,предлагао иницирао,али одговара били врло мало,до тренутка док се није успоставио контакт између Општине Пантелеј из Ниша и општине Пале из С.Сарајева.
сад се све покренуло са мртве тачке и нешто се дешава.
Радује ме то.
Усоставише сарадњу и СКУД"Братство" из Војковића-Источна Илиџа и КУД "Нишка Бања" из Нишке Бање.
Били чланови из Нишке Бање на концерту у С.Сарајеву,сада долази до узвратне посјете.
Надам се да ће доћи до успостављања контакта и сарадње између руководства општина Источна Илиџа и Нишка Бања. Ови из Источне Илиџе су расположени,чекам прилику да се изјасни руководство Нишке Бање.
Ја ћу и даље да пискарам,предлажем и иницирам.
У нади да ће доћи до успостављања сарадње између општина Трнова и Палилуле,Сокоца и Црвеног Крста и онда и градова Источног Сарајева и Ниша.
Свејстан сам да је све то само жеља једног умишљеног имгинарца и да о свему одлучују тамо неки,али остаје Нада и Вјера у оно што се ради.




среда, 9. април 2014.

Другог дана пословног форума организоване посјете привредним и туристичким субјектима


09 април 2014 pale.live Aktuelnosti Pale 
Како је Извјештач Срне описао дводневну посјету можете прочитату овдје  

  Другог дана пословног форума, општинска и привредна делегација нишке општине Пантелеј јуче је са својим домаћинима посјетила неколико одабраних привредних субјеката у општини Пале.



Циљ ове посјете је био да се успоставе контакти између привредника двије општине, што треба да омогући даљу привредну, али и све друге видове сарадње.

Делегација је посјетила фирме Мраз д.о.о. у Јахоринском потоку, Сантинг д.о.о. у Палама и Ламперију ентеријер д.о.о. у Сумбуловцу. Са представницима ових произвођача су успостављени одређени контакти, са циљем да се сарадња прошири.


Осим посјете привредницима, домаћини су гостима из Ниша представили и неколико туристичких локација и пројеката који се на њима реализују.







Посебну пажњу и интересовање је плијенио пројекат гондоле Јахорина Еxпресс, предузећа Мајнеx д.о.о. Након посјете градилишту гондоле, организована је посјета пећини Орловачи. За крај дводненовг пословног форума, делегације општина су посјетиле олимпијску планину Јахорину, гдје је организован пријем у неколико хотела.







Замјеник начелника општине Пале Ненад Вуковић је изразио задовољство узвратном посјетом општинске и привредне делегације Пантелеја.

"Не можемо очекивати да ће се преко ноћи десити нека значајнија улагања која ће запослити велики број људи, али чинимо све напоре како би наше потенцијале представили на што бољи начин. Већ сада је сигурно да успостављање сарадње наше двије општине прави одређену корист привредним субјекатима, како у Палама, тако и у Нишу. Посјета је наравно искоришћена како би се успоставила одређена сарадња и у области туризма", изјавио је Вуковић.


Сарадња између општина Пантелеј и Пале је почела посјетом начелника општине Пантелеј Срђана Савића 25. септембра прошле године. 17. новембра руководство и привредници општине Пале су посјетили општину Пантелеј, а након неколико мјесеци организована је узвратна посјета Палама.

понедељак, 7. април 2014.

Глас Српске уручио помоћ породици Терзић: Сестре сањају топли дом

07.04.2014  Бранка Митровић

Након објаве о храбрим дјевојчицама ХЕРОИМА КОЈЕ БРИНУ О БОЛЕСНИМ РОДИТЕЉИМА 

у једном селу код Хан Пијеска услиједила је конкретна помоћ,а надамо се да се на томе неће зауставите и да ће добронамјерни људи и даље помагати,као што помажу свима којима је потребно.ЗП 

Хан Пијесак - Пакети помоћи које је породици Терзић, која живи у трошној дрвеној кућици у мјесту Црна ријека код Хан Пијеска, уручио "Глас Српске" сестрама Драженки и Драгани дао је наду да за њих долазе љепши дани.
Глас Српске уручио помоћ породици Терзић: Сестре сањају топли дом
Храбре дјевојчице су бар на тренутак заборавиле да воде бригу о обољелим родитељима у кући која само што се није срушила. Све оно што је њиховим вршњацима надохват руке, Драженки и Драгани је недостижно. Посебно кад је у питању сигуран кров над главом умјесто оног који прокишњава на кући кроз коју шиба оштар вјетар.
Сестре Терзић и њихове болесне родитеље Миланка и Стану ујединила је једна жеља да коначно изађу из куће којој сваки јачи вјетар или већи снијег пријети рушењем. Земљиште може обезбиједити општина Хан Пијесак, али како до нове куће?!
Иако је и сам оболио, глава куће Миланко напорним радом и од 200 марака пензије успијева породици да обезбиједи довољно хране.
- Док је земље и крава и док год имам снаге никоме од нас неће фалити хране. Једина ми је жеља да моје кћерке имају кућу са купатилом и кровом који не прокишњава. Срце ми се стеже када их гледам како се умивају на чесми пред кућом, а вода само што није заледила - каже кроз сузе.
Са тешким условима живота дјевојчице се храбро носе. Кажу да и када би могле да бирају сву удобност овог свијета, опет би изабрале живот усред шуме, окружене дивљим животињама, јер морају бити при руци болесним родитељима. Додају да никада не би оставиле мајку и оца и поред чињенице да је млађој Драгани већ прилично нарушено здравље.
- Боли ме нога, често сам у болници или примам ињекције. Нико још није рекао од чега ми је то - каже Драгана.
Прве комшије су удаљене километрима и ријетко их виђају, али их зато редовно "посјећују" звијери из шуме. Да би стигле до школе дјевојчице морају да се наоружају храброшћу, јер треба да прођу пут од седам километара, пошто више иду пјешице него аутобусом. Док су ишле у школу недавно је пред њих искочио чопор од пет вукова.
Драгана и њена сестра, ипак, не губе наду да ће једном живјети у правој кући.
- Срећна сам што постоје људи добре воље који су пожељели да нам помогну да љепше живимо. Хвала им за ове поклоне које су нам послали. Нисам ни сањала да ће нас неко оволико обрадовати - рекла је Драженка.
Уредник у "Гласу Српске" Дарко Гавриловић каже да је редакција, као и много пута до сада, притекла у помоћ и покренула хуманитарну акцију за помоћ Терзићима.
- Прича о дјевојчицама, које су показале да су прави хероји, подстакла нас је да одмах учинимо нешто за њих. Драго ми је што смо им колико-толико олакшали тешке услове живота и пружили наду у љепше сутра. Овдје се, ипак, нећемо зауставити. Даћемо све од себе да породица Терзић добије кров над главом - рекао је Гавриловић и апеловао на све људе добре воље да се прикључе "Гласу Српске" у овој акцији.
Сиромашна општина
Општина Хан Пијесак је сиромашна, а број социјално угроженог становништва се из године у годину повећава. Начелник општине Љубивоје Шупић каже да ова локална заједница није у могућности да помаже угрожене колико би жељела.
- Неопходна нам је помоћ државе. Породица Терзић можда јесте у најтежој ситуацији, али не смијемо заборавити да породица које тешко живе у Хан Пијеску има забрињавајуће много. Поздрављамо акцију "Гласа Српске" и укључићемо се колико год буде у нашој могућности како бисмо помогли Терзићима - рекао је Шупић.
Жиро рачун
Сви људи добре воље који желе да помогну Драженки, Драгани и њиховим родитељима могу да уплате новац.
Девизни рачун број: БА395620128118758384 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко (Обрен) Терзић, Каралула бб, 71360 Хан Пијесак.
Рачун у КМ број 562-012-80750257-40 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко Терзић.

недеља, 6. април 2014.

Нишлије сутра међу Сарајлијама

Делегација општине Пантелеј из Ниша,ујутру одлази у узвратну посјету градској општини Источног Сарајева,Пале.
Разлог посјете је учешће на ДВОДНЕВНОМ ПОСЛОВНОМ ФОРУМУ  заједно са представницима општина Градишка и Пале.




У делегације поред предсједника општине Пантелај  Срђана Савића,биће и вјећник Миодраг Лазаревић  и Драгољуб Тодоровић, председник Комисије за привреду и развој са  једним својим помоћником.

Надамо се да ће доћи до конкретизације неких пројеката чије договарање је започето приликом посјете делегације општине Пале општини Пантелеј. 
Поред  тога изузетно нам је драго што ће општина Пантелеј своју сарадњу успоставити и са општином Градишка,те ће на тај начин Ниш,повезати и са западним подручијем Републике Српске.

четвртак, 3. април 2014.

Претње историчару Небојши Озимићу из Ниша, стигла из Федеративног Сарајева

 
1   
 
Претећа порука Озимићу је стигла у поруци на фејсбуку
Историчару и кустосу Народног музеја у Нишу Небојши Озимићу 2. априла је у поштанском сандучету остављена претећа порука.

У поруци коју је послао извесни „Менсуд Шехић“ пише ''ти чеш још сасвим мало трајати маму ти четничку. Ти више никад у Семизовац јер Семизовац долази теби поз од МЕ....ИЈА''.

Озимић ову претњу није пријавио полицији већ је објавио на Фејсбуку.

- Ја јесам објављивао неке појединости о четницима који су били у Логору на Црвеном крсту, али сматрам да то није разлог за овакву поруку и ономе ко је оставио овакву поруку не желим да дајем на важности. Склон сам и да верујем да се ради о некаквој грешци - каже Озимић за Јужне вести о овом случају.

У поруци се наводи место Семизовац са којим Озимић не може да повеже себе. То је, иначе, варош у Босни и Херцеговини, у општини Вогошћа која броји неколико стотина грађана.
 
Послије прочитане објаве неопходно је било реаговати на једну овакву пријетњу на господина Озимића,која ни у ком случају нема никаквог основа због његове оријентације, а доле изнешени став на ФБ профилу је чиста пародија на једну овакву пријетњу упућену од некога ко пријети да би пријетио.
Туга је да је то званични став власти у Ф.Сарајеву,али с тим се мора живити.
Хвала им што нам тако добро мисле.
 
Предраг Зликовац је поделио статус корисника Nebojsa Ozimic.
Знао сам да је господин Озимић потомак Комите из Старе Србије,а да се само вјешто прикрива међу некима.
Човјек је за Српско Сарајево само и то вјешто прикрива.
Увијек је био на страни Sarajevski Srbi Starosjedioci
Пуна подршка Небојши и од Сарајлије - Нишлије

среда, 2. април 2014.

Кроз Нишку тврђаву римског периода

Аматерска фото-шетња
Покушај да се мобилним телефоном представи поподневни доживљај у Нишкој тврђави и оно што један фоторепортер аматер запази,а што би по њму могло привуђи пажњу читалаца и  посјетилаца Ниша.


Често пута нисмо ни свијесни шта се све може наћи иза зидина Нишке тврђаве,историског брала и чувара времена Ниша,смјештеног у самом центру града,а по којој је Ниш препознатљив на далеко.
Тврађава краси многе нишке разгледнице,брошуре,публикације и још много тога.
Такође има и више етапа свог историског развоја.
Захваљујући овогодишњој прослави 17.вијекова Миланског едикта,у предходном периоду посветила се одређена пажња управо "Римском периоду" Нишке Тврђаве,па су неки остаци реконсртуисани и обновљени те припремљени за представљање како свакодневним посјетиоцима тако и туристима.Поред сваког објекта из тог периода постављена је двојезична табла са детаљним информацијама о сваком објекту,намјени,карактеристикама и сврси.
Фотографије са тим објашњењима налзе се послије фотографија сваког објекта.
Стручна јавност је и раније била упозната са тим периодом Нишке тврђава,али је сада коначно и свима осталима,а поготово туристима и гостима који посјећују Ниш,дата могућност да се детаљно упознају са историским и културним наслеђем Ниша из Римског периода,као родним градом Инператора Константина.
Вјеројем да ће овај албум привући нечију пажњу и изазвати интересовање да дођете и посјетите Ниш и обиђете Нишку тврђаву као и многе друге знаменитости Ниша и околине.
Уживајте у фотографијама и добро дошли.






















































































уторак, 1. април 2014.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.
Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.
Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.
Праведно зар не?








Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 
које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.
Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.
Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ
постаје забрињавајуће.





Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 
(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).
Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.
Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 
Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.
На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.
Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.
Па ће бити на крају коме се шта заломи.
Правда је стора али свако добије како заслужи.