ПИСАЦ, ПЈЕСНИК, БОРАЦ, СЛОБОДАН ЧОВЈЕК...

Тридесет година од смрти писца "Глувог барута", "Осме офанзиве", "Доживљаја Николетине Бурсаћа", "Јертичке приче", "Магарећих година"...

 

Приредила: Јована НИКОЛИЋ

БЕОГРАД, 25. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 30 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најпопуларнијих српских писаца у некадашњој Југославији, који је преминуо 26. марта 1984. године извршивши самоубиство скоком са Бранковог моста у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо“.

Од 1968.године био је члан Српске академије наука и умјетности.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима код Босанске Крупе, који су данас у Федерацији БиХ.

Основну школу завршава у родном селу, након чега упусује нижу реалну гимназију у Бихаћу. Књига "Магареће године" настала је по сјећању на вријеме проведено у интернату у Бихаћу, такозваном конвикту.

Учитељску школу у Бањалуци Бранко Ћопић није завршио. Избачен је из школе у четвртом разреду због читања напредне литературе, а затим и из Учитељске школе у Сарајеву.

Школу је успио да заврши тек у Карловцу, гдје је прабачен уз помоћ неких професора.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, гдје је током студија с времена на вријеме објављивао приче у "Политици".

Други свјетски рат затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору у бившој војсци Краљевине Југославије, а већ на самом почетку повезао се сa покретом отпора и био припадних партизанских јединица.

Цијело вријеме рата био је ратни дописник заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође познатим књижевником Скендером Куленовићем.

Други свјетски рат подстиче га да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповјетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збике пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће".

Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" /познати су као "Пионирска трилогија" и "Магареће године", збирке прича "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаје мачка Тоше", збирке пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Тришин млин" и "Несташни дјечаци".

Једно од најпознатијих дјела је бајка у пјесми "Јежева кућица".

Дјела су му превођена на руски, енглески, француски, њемачки, украјински, пољски, чешки, бугарски и мађарски језик.

Једно од најпознатијих дјела била је "Јеретичка прича", због које је Бранко Ћопић касније трпио велике ударе тадашње комунистичке партије па и од самих колега.

Претпоставља се да су ти прогони главни разлог самоубиства који је Бранко Ћопић извршио скочивши с моста преко ријеке Саве у Београду.