уторак, 04. фебруар 2014.

НИЈЕ У РЕДУ ДА НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци /што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија....А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче министар иностраних послова Србије Иван Мркић

 
Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Министар спољних послова Србије Иван Мркић сматра да није у реду што нико никада није приведен правди због хиљада убијених српских цивила у српским селима уз Дрину и истиче да га тишти и узнемирава застој у истрази поводом убијених Срба на депонији у Сарајеву.

"Не можете у неким периодима и тренуцима да волите пуну истину, а у неким другим да волите пола истине, па онда две трећине истине. Или има истине или нема", наглашава Мркић у интервјуу Срни, коментаришући реаговање бошњачких званичника на истрагу српског тужилаштва о Насеру Орићу и његовим сарадницима.

Наводећи да се Србија суочила са оним што се дешавало у Сребреници са Бошњацима, он је оцијенио да никада није дошло до правог суочавања са оним што се догађало у српским селима уз Дрину.

Министар спољних послова Владе Србије, која је у техничком мандату, упозорава да се поставља сасвим основано питање – зашто и како је могуће да нема никога одговорног за хиљаде убијених цивила, стараца, старица, дјеце и оцјењује да је једино праведно да сваки злочин буде до краја истражен и кажњен.

"Нису ваљда ти људи извршили масовна самоубиства?! Знам да се сада најчешће помиње Насер Орић, који је ослобођен у Хагу. Да ли је у пуној мери сагледано све или није, ја не могу да кажем, нисам правник. Али, ако је основана сумња, онда је треба истражити и свако ко је чинио злочин мора бити кажњен без обзира одакле потиче и које је националности. Злочин је злочин", наводи Мркић.

Он је замолио пријатеље из Сарајева да се посвете питању истраге и проналаска остатака српских жртава на депонији у Сарајеву, указујући да то никако не смије остати неистражено до краја и да не могу постојати разлике у прилазу - када је ријеч о овом питању.

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци
/што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија. Неки кажу да је било неколико хиљада убијених. А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче Мркић.

Када је ријеч о приједлогу Србије према БиХ и другим земљама бивше Југославије о заједничким амбасадама, Мркић наговјештава могућност да се ове године дође до заједничког приједлога Србије и БиХ и наводи да је са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом разговарао више пута.

"Могуће је да ћемо нешто у току ове године и да склопимо као заједнички предлог, који ће, наравно, проверавати надлежни органи једне и друге државе", напомиње Мркић, подсјећајући и на заинтересованост и Црне Горе и Македоније.

Он истиче да то не значи поновно "склапање и васпостављање Југославије и југословенске спољне политике", називајући такве примједбе потпуним бесмислицама и напомињући да се у разговорима са колегама из земаља бивше Југославије дошло до идеје да се, због рационализације, примијени "скандинавски модел", односно да више земаља користи исту зграду.

Што се тиче односа Србије и Републике Српске, Мркић је рекао да је Србија спремна да иде у развијање тих односа колико год је могуће по Дејтонском споразуму, а то значи практично безгранично, што се тиче сарадње.

Подсјетивши да је Србија апсолутно за очување територијалног интегритета БиХ и поштовање Дејтона, гдје је Република Српска потпуно јасно уцртана, Мркић је рекао да Србија са Српском има природно посебне односе.

"Ми смо исти народ. Нас је судбина тако поделила, али, Боже мој, можда ћемо једног дана да све то релативизујемо. Битно је да ми распознајемо шта је то што треба да буде окосница наше сарадње и да је ширимо у свим областима и ова влада је и душом и срцем за такву једну политику", додао је Мркић.

Мркић наводи да одгађање сједнице Србије и Савјета министара БиХ, до које је дошло на молбу бх стране, није никакав проблем, нити велика политичка порука, те да ће састанак свакако бити одржан, али да се тражи најзгоднији датум "у свјетлу чињеница које су се десиле у међувремену".

"Сигуран сам да ћемо у наредним недељама имати неки предложени датум, па ћемо се договорити", закључује Мркић за Срну.

Што се тиче тзв. Титовог трезора, чији садржај интересује БиХ, Мркић напомиње да је то питање суда и да треба прво да се направи и сачини прецизна и поуздана евиденција онога шта је остало и да ли има предмета који припадају неком другом, али да тренутно не постоји евиденција која би се могла назвати кредибилном.

Нема коментара:

Постави коментар