недеља, 23. фебруар 2014.

СВА СВЈЕТЛА ЋУПРИЈЕ НА ДРИНИ

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача...Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

ВИШЕГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Наредне грађевинске сезоне на мост Мехмед-паше Соколовића на Дрини вратиће се неимари, грађевинци турске фирме "ЕР БУ", да заврше потпуну реконструкцију "моста коме равна нема".

Пројектом је предвиђено да се Ћуприја, на свој 437 рођендан, освијетли као што је, својевремено учињено и са мостом на Неретви у Мостару.

Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем.

Општина је тада финансирала радове на освјетљењу старог моста, а причало се да је делегација грађана путовала у Београд да за мишљење пита и нобеловца Иву Андрића, који је, према тој причи, само поновио "да се све троши и осипа, а траје вјечно као на Дрини ћуприја".

Тада су у све лукове овог бисера на води уграђене специјалне армиране сијалице које су својом чудном жућкастом свјетлошћу, како су говорили Вишеграђани, издизали ћуприју изнад воде и земље и спајали је са небом и облацима.

"Посебан угођај је био у ведрим љетним вечерима када је вода била мирна и кад су се између обала `видјеле` двије Ћуприје, она у води и она над водом" - прича Душко Андрић, стари угоститељски радник.

Он каже да се возачима који су путовали новим путем из правца Устипраче према Вишеграду, иза кривине у Незуцима, одједном отварао нестваран призор и као из воде и таме изронио би освијетљен мост са једанаест лукова.

И ограда моста, њен унтурашњи дио, био је дискретно освијетљен сијалицама уграђеним у камене блокове како не би сметао возачима и пјешацима приликом преласка преко Ћуприје.

Вријеме и људски немар постепено су на "два млаза воде спојена у ваздуху" - учинили своје. Прегорјевала је једна по једна сијалица, а вода уништавала инсталације, и ћуприја се вратила свом праисконском миру – тами.

Тако је дочекала предратну реконструкцију, ратна збивања, налете воде од "поводња" 1992. године.

Да не би остала у потпуном мраку на обалама су невјешто постављена два рефлектора која су "бола очи“ само пјешацима, јер је саобраћај давно био забрањен ћупријом. А, онда се и рефлектори погасише.

Своју прву расвјету задужбина везира Соколовића /српског дјетета одведеног у "данку у крви" у Стамбол/, добила је након аустроугарске окупације.

О томе Иво Андрић у роману "На Дрини ћуприја" пише:

"Нова власт је увела и стално осветљење вароши. Већ прве године постављени су главним улицама и по раскрсницама фењери на зеленим дирецима у којима су горјеле петролејске лампе. Фењере је чистио, пунио и палио високи Фехрат...

Тако је осветљен мост на неколико места, па и на капији. Тај фењер на капији имао је да издржи дугу борбу са мераклијским навикама оних који воле у мраку да певају, пуше или разговарају на капији, као и са разорним нагонима младића у којима се мешају и сударају севдах, чамотиња и ракија...", написао је Андрић.

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача. На радост Вишеграђана и свих оних који се радују сусрету са лијепим старим градом Вишеградом.

Нема коментара:

Постави коментар