четвртак, 30. јануар 2014.

Жана Новаковић носи заставу Босне и Херцеговине у Сочију!

 30 јануар 2014палеливе

На састанку Олимпијског комитета БиХ (ОК БиХ) који је одржан јутрос у Сарајеву одлучено је да скијашица Жана Новаковић носи заставу Босне и Херцеговине на свечаном отварању Зимских олимпијских игара у Сочију, 7. фебруара ове године.

Јутрос је на ванредном састанку присуствовало и пет тренера такмичара ЗОИ-а у Русији, након што се Извршни комитет на сједници у уторак није успио усагласити о овом питању.

У ОК БиХ су данима били подијељени у вези с тим ко ће носити заставу. Копља су се ломила између наше Жане Новаковић и Игора Лајкерта из Зенице.

На крају је одлучено да Жана Новаковић носи заставу на отварању Олимпијаде, док ће на дефилеу затварања заставу носити такмичар који оствари најбољи резултат у Сочију.

БиХ ће на највећој смотри зимских спортова у свијету од 7. до 24. фебруара представљати пет спортиста, Паљани Жана Новаковић, Марко Рудић (слалом и велеслалом), Младен Плакаловић (скијашко трчање) и Тања Каришић (скијашко трчање и биатлон) и Зеничанин Игор Лајкерт (слалом, велеслалом, супервелеслалом и спуст). Са њима ће, уз вођу тима Саида Фазлагића, у Русију путовати и пет тренера. Спортска експедиција БиХ у Сочију укупно ће бројати 11 чланова.

Делегација путује у Сочи 4. фебруара авионском линијом Сарајево - Истанбул - Сочи.

 

Svečano promovisan olimpijski tim za Soči 2014.

Свечано промовисан олимпијски тим за Сочи 2014.

Данас је у просторијама Олимпијског комитета БиХ представљен је олимпијски тим за предстојеће Зимске олимпијске игре у руском Сочију и најављени "Олимпијски спортски викенд" - програм Олимпијског комитета посвећен популаризацији спорта, организација ЕYОФ-а и обиљежавању сјећања на ЗОИ '84. у Сарајеву.


Босну и Херцеговину ће ове године представљати четири такмичара из Пала из Републике Српске и један такмичар из Зенице, Федерација БиХ.

На 12. ЗОИ учествоваће Жана Новаковић, Марко Рудић, Тања Каришик и Младен Плакаловић док је пети учесник Зеничанин, "алпинац" Игор Лаикерт. На састанку Олимпијског комитета БиХ (ОК БиХ) који је одржан јутрос у Сарајеву одлучено је да скијашица Жана Новаковић носи заставу Босне и Херцеговине на свечаном отварању Зимских олимпијских игара у Сочију, 7. фебруара ове године.

На свечаној промоцији Жана Новаковић је изјавила да јој значи искуство које је стекла на прошлој Олимпијади у Ванкуверу.

"Од тада сам доста напредовала у физичком и техничком смислу и даћу све од себе да остварим што бољи резултат. Жеља ми је пласман међу првих 30 скијашица у велеслалому", изјавила је Жана.

Тања Каришик је такође учествовала у Ванкуверу. "Не могу обећати неке велике резултате у Сочију, с обзиром на услове у којима сам се спремала, али ћу дати свој максимум како бих остварила што бољи резултат", изјавила је Тања.

Марко Рудић је изјавио како је његова форма у успону те очекује добар резултат у слалому, који му је ближа дисциплина. Младен Плакаловић је као и увијек задовољан урађеним припремама, упркос томе што је било мало снијега у јануару.

"Олимпијски комитет је у инвестирао 291.000 КМ у спортисте, онолико колико смо могли, у складу са нашим могућностима, финансирамо и спортисте од којих очекујемо да нас представљају на Олимпијади у Рију 2016. године. Комитет даје све од себе, али то није довољно за врхунске спортисте иза којих би морала стати држава", изјавио је на конференцији потпредсједник Олимпијског комитета Изет Рађо.


Марко Рудић ће наступити у велеслалому 19. фебруара и у слалому 22. фебруара. Жана Новаковић у велеслалому 18. фебруара, а у слалому 22. фебруара. Игор Лаикерт, који ће скијати у свим дисциплинама, први пут у недјељу, 9. фебруара у спусту, у петак, 14. фебруара у суперкомбинацији, у недјељу, 16. фебруара у супер велеслалому, у сриједу, 19. фебруара у велеслалому те у суботу, 22. фебруара у слалому. Са њима ће путовати тренер Алем Хољан, те Паљанин Бранислав Лоловић и легендарни скијаш из Пала, данас тренер Ајдин Пашовић.

Младен Плакаловић ће наступити у трчању на скијама, у дисциплини спринт - слободно 11. фебруара, те у групном старту слободно 23. фебруара. Тања Каришик ће нас представљати у трчању на скијама у дисциплини спринт - слободно 11. фебруара, те у класичној дисциплини 13. фебруара. У биатлону Тања ће наступити у дисциплини спринт 11. фебруара, те у индивидуалној дисциплини 14. фебруара. Са њима ће путовати наши тренери тренери су Драган Јефтовић и Томислав Лопатић.


Олимпијски спортски викенд


ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ "ОЛИМПИЈСКИ СПОРТСКИ ВИКЕНД" У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА "ОЛИМПИЈСКА ПОРОДИЦА - СЛАВИМО ОЛИМПИЗАМ" 31.01 - 02.02 - Бјелашница, Јахорина, Зетра

Вријеме и мјесто манифестације: 31. јЈануар; 01. фебруар; 02. фебруар Бјелашница, Јахорина, Зетра

Распоред по данима:

31.01.2014. петак :

Бјелашница од 12,00 до 14,00 - ревијална трка ски клубова у Сноуборду и паралеле слалому којима промовирамо стазе дисциплине и дјецу која се могу такмичити током ЕYОФ-а 2017

Јахорина од 12,00 до 14,00 - ревијална трка ски клубова у слалому и велеслалому којима промовирамо стазе дисциплине и дјецу која се могу такмичити током ЕYОФ-а 2017

Зетра - од 08,00 до 22,00 "Сарајево ОПЕН 2014." - такмичење у званичном календару Међународне клизачке уније у умјетничком клизању. Такмичи се 170 клизачица и клизача из 12 земаља

01.02.2014. субота:

Јахорина од 11,00 до 15,00 - програм за дјецу; дружење с Вучком;дружење са члановима БХ олимпијског тима и руководством ОК БиХ; промоција ски слубова, зимских спортова; промоција ски школа; такмичење кухара; ревијална трка амбасадора, привредника и јавних личности; Испраћај БХ олимпијског тима; паљење симболичне бакље (Санда Дубравчић и Жана Новаковић) којом повезујемо ЗОИ'84 и ЕYОФ 2017; разговор и дружење са промоторима ЕYОФ-а (Владе Дивац, Санда Дубравчић, Бојан Крижај, Богдан Боша Тањевић)

Јахорина од 15,45 до 17,30 - Хотел Термаг - коктел; званична промоција ЕYОФ-а 2017 (Саид Фазлагић ОК БиХ); званична промоција пројекта "Олимпијска породица - Славимо олимпизам"; представљање изложбе "Олимпизам" чије ће отварање бити 07.02.2014. у Умјетничкој галерији БиХ; додјела признања и захвалница особама које су учествовале у добијању домаћинства ЕYОФ-а 2017-е

Јахорина од 18,30 до 21,00 - афтер партy за све госте и учеснике манифестације у Хотелу "Лавина"

Зетра - од 08,00 до 22,00 "Сарајево ОПЕН 2014." - такмичење у званичном календару Међународне клизачке уније у умјетничком клизању. Такмичи се 170 клизачица и клизача из 12 земаља

02.02.2014. недјеља

Зетра - од 08,00 до 16,00 "Сарајево ОПЕН 2014." - такмичење у званичном календару Међународне клизачке уније у умјетничком клизању. Такмичи се 170 клизачица и клизача из 12 земаља

07.02.2014. (петак)

Умјетничка галерија БиХ у 19,30 - Свечано отварање изложбе "Олимпизам "

08.02. 2014. (субота)

Бјелашница - Европа Куп у сноуборду

Зетра - Олимпијски комитет - представљање монографије о Сарајевској олимпијади Аутор Слободан Стајић; Драган Стефановић

Кутлеша о парцели на Златишту

30 јануар 2014 palelive.com / Srna

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Предсједавајући Комисије за државну имовину БиХ Звонимир Кутлеша рекао је да одлуку о изузећу парцеле на Златишту није потписао, јер је високи представник у БиХ Валентин Инцко затражио да је Комисија преиспита, уз сугестију да не буде донесена.


"Комисија је закључила да до даљњег остане статус кво, док се то на неки начин не ријеши и док високи представник не промијени став", рекао је Кутлеша, додајући да се не нада да ће Инцко промијенити мишљење.


Он је потврдио да је Комисија почетком прошле године, на приједлог неких чланова који су повукли свој глас за изузимање од забране располагања, расправљала о томе и да није донијела никакав закључак.


Тиме је, како је навео, "најблаже речено ситуација неријешена".

Кутлеша каже да је очекивао да ће Савјет министара БиХ ових дана ставити на дневни ред нацрт Закона о државној имовини и, евентуално, донијети закон након чега ће, "све забране располагања државном имовином престати да важе".

"Комисија је и то чекала, али тешко иде са Законом о државној имовини. У Савјету министара и Парламенту о томе нема сагласности јер су различите позиције на нивоу ентитета", рекао је Кутлеша.

Најаву Удружења логораша Републике Српске о изградњи спомен-крста на Златишту Кутлеша није могао да коментарише, али је рекао да све што се ради мора бити у складу са законом.

Комисија за државну имовину БиХ донијела је 19. новембра 2012. године одлуку да се парцела државног земљишта изузме и додијели локалним властима у Републици Српској, али одлука никада није спроведена.

Удружење логораша Републике Српске најавило је да ће најесен почети изградњу спомен-крста на Златишту, посвећеног убијеним Србима у Сарајеву.


СПОМЕН-КРСТ БИЋЕ ПОДИГНУТ У СЕПТЕМБРУ


Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић поручио је да ће спомен-крст на Златишту дефинитивно бити подигнут у септембру и да се неће одустати од намјере да се спомен-обиљежје подигне на земљи и територији Републике Српске.

"Нико нема право да нам забрани да на том простору, који не угрожава ама баш ништа, подигнемо спомен-обиљежје, па чак ни високи представник у БиХ који се сада јавља и сугерише да се ван снаге стави или не донесе одлука", рекао је Дукић, реагујући на чињеницу да предсједавајући Комисије за државну имовину БиХ Звонимир Кутлеша није потписао одлуку о изузећу парцеле на Златишту.

Он је нагласио да се високи представник у БиХ није огласио када је ријеч о Вишеграду, Мањачи, Томашици, Приједору и другим мјестима у којима Бошњаци стављају разне натписе по којима су Срби "геноцидни и фашисоидни", питајући истовремено зашто високи представник није реаговао на натпис "геноцид" на споменику у Вишеграду.

Дукић је подсјетио да се Савез логораша Републике Српске неколико пута обраћао високом представнику у БиХ тражећи састанак с њим, али да тога никада није дошо.

Дивљаштво и Бојанине воде


АуторZoran MarjanovicНовинар,Директор Ски-клуба “Ниш”
Zoran Marjanović
Тихо, онако како је некима одговарало, истекла је јубиларна 30. година претварања Бојаниних вода у туристичко-рекреативни комплекс намењен свим житељима Ниша (1983-2013).

Локалитет се налази у богатој буковој шуми на падинама Суве планине (1810м), 25 км удаљен од центра Ниша, где представља благо за каквим би многи градови чезнули.

Јубилеј ничим није оглашен, јер би подсетио на мучну околност – да Град Ниш данас, после 30 година, не зна шта хоће - да ли хоће и како хоће с Бојаниним водама.

А, кад Град не зна шта хоће и не говори шта неће, појављују се добронамерни иницијатори и свакојаки мешетари, нудећи своје идеје и дижући прашину. Једнима је прашина потребна да скрену пажњу на друштвени проблем и лакше га реше, другима да у њој нешто шћапе.
Одмазда
02-klinci
Основна теза, која се ових дана повлачи по интернету, у подтексту гласи: ако Ски-клуб “Ниш” не преда Граду оно што поседује и што је својим рукама направио на Бојаниним водама, Град ће казнити све грађане Ниша тако што ће их оставити без Бојаниних вода!

Дакле, одмазда!

Сто за једнога!

Грозно.

Све би се то лако могло сврстати у контекст интелектуалних продуката дугих сеоских зимских вечери, да се у причу, која стиже из анонимног Планинарско-туристичког друштва потпланинског села Горња Студена, не убацује и име градског већника за спорт, Милана Пешића (УРС), као тобожње потпоре таквој монструозној идеји.

Као актуелан политичар и функционер градске управе Пешић добро зна да у градској власти није разговарано о преузимању Бојаниних вода и да нико не зна да ли би Град прихватио Бојанине воде чак и кад би их добровољно, без уцена, добио на поклон. Нико није у стању да гарантује да би их Град одржавао и развијао, нико нема конкретан план приоритета улагања срестава, нико не зна ко данас може да обећава, јер нико не зна шта ће се у граду догађати пре и после избора, а поготово то не зна Пешићев УРС.
Ski klub
Зато је могуће веровати да је Пешић, у сусрету с представницима групе из Студене, лоше схваћен. Као озбиљан политичар, он такве гаранције није могао да спомене, а поготово није могао да се, као частан човек, залаже за отимачину, уцену и одмазду. Ваљда није...

Уосталом, Пешић зна да Ски-клуб, с којим о томе никад није разговарао, није градио Бојанине воде за себе него за децу, нечију децу и родитеље те деце. А као разборит човек, он зна и то да је бесмислено отимати оно што вам неко нуди на дар.
Поклон

Идеја о Бојаниним водама, као туристичко-рекреативном комплексу намењеном свој деци и грађанима Ниша, изворно је поникла у Скијашком клубу. Почела је да се спроводи 1983. године, по одлуци Скупштине Општине Ниш, која је затим усвојила и Просторни план подручја посебне намене за Бојанине воде.

Није се радило само градским парама, него и учешћем 60 правних субјеката из Ниша, који су потписали споразум о изградњи. Придружили су се војници, акцијаши, мештани суседних села, планинари и скијаши. Тако је, од самог почетка, уређење Бојаниних вода имало карактер добровољне акције, својеврсног поклона граду који је томе пружао снажну подршку.
04-staza
До краја осамдесетих година направљени су асфалтни пут од Горње Студене, спортска скијашка стаза за такмичења у свим скијашким дисциплинама (осим мушког спуста), ски-лифт дужине 860 метара и два мања објекта од чврстог материјала, а затим је купљен и табач снега.

Инвеститор је била Самоуправна интересна заједница за физичку културу, коју је наследио Центар за одмор и рекреацију радника “Радник”. По укидању "СИЗ-ова" и Центра “Радник”, имовина је 1991. године пренета Скијашком клубу “Ниш”.

Током сурових деведесетих година стаза на Бојаниним водама урасла је у лескову шуму. По смиривању друштвених бура, 2003. године, Ски-клуб је покренуо велику акцију на спасавању и уређењу Бојаниних вода, поново засновану на добровољности.

Потпуно је искрчена и прерађена велика спортска стаза, проширена је дечја “Пантина стаза” и дорађена дечја стаза “Студенац”. Обе дечје стазе снабдевене су рефлекторима, направљена је стаза за санкање, припремљен је простор за кошаркашко игралиште, реконструисан је стари објекат и претворен у дечје одмаралиште (Ски-кућа “Ниш”), направљена је каптажа и изграђена велика спомен чесма у знак захвалности свим добрим људима који су пружили допринос акцији.

06-Orlova-cesma
Рекорд

Грађани Ниша имали су о тој акцији потпуно јасан став.

У добротворну акцију Ски-клуба за обнову и очување Бојаниних вода, најмасовнију у историји Ниша (дугој 2000 година), укључило се више од 270 већих и мањих донатора. Ако сваки од њих има само 20 метара радног простора, то је шпалир доброчинитеља дугачак 5,5 километара!

Ти људи нису давали “друштвена” (ничија) средства, као што су то радили директори некадашњих социјалистичких предузећа. Поклањали су властиту имовину, уверени да су Бојанине воде истинска потреба деце и осталих житеља Ниша.

Био је то својеврстан плебисцит Нишлија о Бојаниним водама, у којем се није гласало подизањем два прста, него завлачењем руке у сопствени џеп. Град то мора да поштује.

Са покретањем акције, у Ски-клубу је изграђена коначна визија овог простора, која је наишла на опште прихватање. Идеја је да се, уз мање дораде на великој спортској стази, прошири дечја “Пантина стаза” и да се направи нова стаза “Бојанине воде” (изнад истоименог извора) за децу и рекреативце. Са те три стазе (деца, рекреација, спорт), топовима за снег и новим приступним путем према Плочи, као прикључком за Коридор 10, Бојанине воде би постале мали и јефтин скијашки центар Ниша, али и најдоступније скијалиште Београду и Софији. Из тих метропола би се лагодном вожњом, непосредно са ауто-пута, улазило у ски-стазу.

08-Staza-Dole
Главни проблем за остварење оваквих визија нису људи, већ небо. Климатске промене учиниле су да се, у минулих 30 година, природни амбијент за развој Бојаниних вода знатно промени. Последице тих промена морају бити објективно анализиране, за шта постоји основа на малим околним скијалиштима у Мајданпеку, Бору, Зајечару, Пироту и Врању, са или без топова за снег, на висинама између 175 и 1.100 метара.

Без обзира на резултат тих анализа, потпуно је јасно да се о Бојаниним водама мора говорити искључиво као о туристичко-рекреативном комплексу за коришћење током свих 12 месеци у години. Свеједно да ли ће имати мање или више снега, оне ће увек бити главно излетиште Ниша и као такве их треба развијати.

То неко мора да уради.
Партнерство

До сада је све послове везане за Бојанине воде преузуимао на себе Ски-клуб “Ниш”, који је, после 10 година интензивног ангажовања, завршио прву фазу уређења. Тиме су његове могућности исцрпљене и он надаље може да буде само коректан и поуздан сарадник граду, уколико град то жели. Ако град хоће да скијалиште ради, клуб ће помоћи. Ако неће, свака помоћ била би илузорна.
11-kosenje
Остајући доследна основној идеји да ради за народ, Скупштина Клуба је одлучила да не приватизује Клуб, а Статутом је предвидела да нико од стотинак чланова клуба не може постати власник било ког дела клупске имовине. Ски-клуб “Ниш” жели да сву имовину на Бојаниним водама, коју је добио или створио, стави у функцију деце и грађана Ниша. То је био и остао основни смисао тридесетогодишњих напора и десетогодишње добротворне акције, највеће у историји града.

Једини захтев Клуба је да му се, кроз партнерски однос с градом, омогући учешће у функционисању будућег органа управљања Бојаниним водама. Пошто је учешће у одлучивању непосредно везано за учешће у власништву, клуб се свог власништва не може одрицати. Гарантовањем права клубу да учествује у управљању треба отежати понављање праксе да се стратешке политике мењају са сваким наредним изборима и да о њима одлучују појединци у политичким кухињама.

Зато је Ски-клуб, септембра 2012. године, новој власти Ниша службено, са заводним печатом, предложио разговор о статусу Бојаниних вода, укључујући и варијанту приватно-јавног партнерства, о којем се даноноћно говорило током предизборне кампање.

Одговор се још чека.

Месец дана касније, клуб је доставио и тезе за разговор, с предлогом могућих решења.

И тај одговор се још чека. Годину и по.
Дивљаштво

Док Град ћути, проговарају други. Раде то организовано, из једног центра. Шире памфлете с потписима људи у чијим биографијама дружење са оловком не заузима значајније место. Они имају неки свој интерес, и мисле да ће га лакше остварити кроз отимачину и уцену. Шта желе?

Интерес неких је да добију накнаду за своје приватне парцеле на скијашкој стази, које заузимају око 15% површине свих стаза на Бојаниним водама. У праву су, треба им дати накнаду.
03-lift
Интерес других је да Бојанине воде добро раде, па да и они нешто зараде, било да продају сир или да издају собе за преноћиште. И они су у праву, тако треба!

Трећи би, можда, да шефују. Ко је градио - градио је, ко је саградио - саградио је, сада је прилика да му се то узме и да неко трећи постане шеф!

Ни шефовање није проблем. Ски-клуб се уопште није бавио прављењем фотеља за Бојанине воде, али се залаже за уређен систем. Подразумева се да у таквом систему неко мора и да шефује, па нека шефује! Бар у Нишу има довољно туризмолога, географа, правника, економиста, дифоваца и искусних скијаша! Ако тај буде шефовао у интересу деце и града, имаће и подршку Ски-клуба.

Шта је, онда, спорно? То што Ски-клуб подржава све њихове интересе? То што неко пуца топом у отворена врата, а неће да упре прстом у проблем?

Јасно је да Ски-клуб хоће оно што сви легитимно хоће.

Једино неће да, после тридесет година напорног и добронамерног рада на Бојаниним водама, буде дивљачки лишен свега.

Није Ниш спао на то. Ваљда није...

Одржана свечана академија поводом 80 година од рођења Бранка Миљковића


29.01.2014. НТВ


(ВИДЕОПрилог МАТИЈА БЕЋКОВИЋ на Академији Бранку Миљковичу))

У нишком Народном позоришту одржана је свечана акдемија поводом 80 година од рођења највећег српског песника са ових простора, Бранка Миљковића. Свечану беседу говорио је академик Матија Бећковић , који је и лично познавао великог песника, публици су се представили добитници традиционалне награде “Бранко Миљковић “,а међу званицама био је и братанац славног песника, Горан Миљковић.

А у сали пошоришта осим учесника на свечаној академији и многобројни поштоваоци дела Бранка Миљковића. Братанац славног песника, Горан Миљковић, имао је 6 месеци 12.фебруара 1961 године када је из Загреба стигла вест о погибији његовог стрица.
Свечану беседу поводом 80 година од рођења Бранка Миљковића одржао је академик Матија Бећковић. Био је савременик и пријатељ славног песника.
Свечаном академијом почела је година посвећена Бранку Миљковићу. На дан његове смрти, 12.фебруара, делагација из Ниша биће гост библитеке Браћа Миладиновци у Скопљу, а већ 14.фебруара поводом дана државности Србије у Београду ће бити отворена изложба “Завештања и поклони” на којој ће се наћи и легати нишког народног музеја, а чине их рукописи И лични предмети Бранка Миљковића и Стевана Сремца. Свечану академију у народном позоришту организовао је град Ниш, одбор за обележавање 80 година од рођења Бранка Миљковића И Нишки културни центар.

среда, 29. јануар 2014.

Руководство општине Пале организовало испраћај олимпијцима

 29 јануар 2014 palelive.com

Руководство општине Пале уприличио је данас пријем за наше суграђане који ће учествовати на Зимским олимпијским играма /ЗОИ/ у Сочију.

ВИДЕО ПРИЛОГ О ПРИЈЕМУ ОЛИМПИЈАЦА

На 22. ЗОИ учествоваће Жана Новаковић, Марко Рудић, Тања Каришик и Младен Плакаловић док је пети учесник из БиХ екипе зеничанин, "алпинац" Игор Лаикерт.

На пријему за спортисте начелник Ковачевић је рекао да велики понос за једну општину чини имати четири од укупно пет такмичара из државне екипе на Олимпијским играма што најбоље говори о томе да су Пале окренуте спорту и спортистима.

"Сматрам да у региону не постоји мање мјесто са више учесника ЗОИ", рекао је Ковачевић и додао да ови млади људи, који представљају Пале, Републику Српску и Босну и Херцеговину, у Сочију ће говорити и радити у име свих нас, а ми ћемо их својски подржавати.

Он је подсјетио да су на недавном избору спортисте општине Пале за 2013. годину промовисали ову олимпијску екипу, а данашњи пријем, на којем је спортистима уручена и финасијска подршка за пут у Сочи, мали је знак пажње и потврда да мислимо на њих, подржавамо их и наравно, дочекујемо 24. фебруара.




Алпска скијашица Жана Новаковић у Сочију ће се такмичити у двије дисциплине - слалому и велеслалому, а нада се да ће "возити" своју најбољу вожњу јер се успјела добро припремити током љета и напредовати у техничком смислу.

Марко Рудић такође наступа у двије такмичарске дисциплине - слалом и велеслалом и даће све од себе да направи добар резултат јер је велика ствар да су успјели остварити норме упркос тешким економским приликама.

Биатлонка Тања Каришик ће се на предстојећим Олимпијским играма такмичити у биатлону и скијашком трчању, а Младен Плакаловић у ски-трчању и маратону.

Олимпијски комитет Босне и Херцеговине ће сутра у Зетри у 12.00 часова одржати пресс конференцију на којој ће представити БХ олимпијски тим за предстојеће зимске олимпијске игре у Сочију - Русија, и најавити "Олимпијски спортски викенд", програм Олимпијског комитета посвећен популаризацији спорта, најави организације ЕYОФ-а.

"Светосавска награда" малом "Тесли" из Јелашнице

29.01.2014.Аутор С. Јаначковић Извор Јужне вести | Niš
Predrag-Jelasnica.jpg 
Предрагу Цветковићу награду је 27. јануара уручио министар просвете Томислав Јовановић

Ђак осмог разреда Основне школе "Ђура Јакшић" Предраг Цветковић из Јелашнице, кога су сви у школи већ прозвали "Тесла", једини је основац који је у Србији добио "светосавску награду" Министарства просвете.

Овај првак државе из физике, другопласирани на државном такмичењу основаца из хемије и трећепласирани на државном такмичењу из математике, значајно признање је добио на предлог његове школе.

- Жеља ми је да једног дана постанем инжењер електронике и да се бавим програмирањем за "microsoft" - каже Предраг.

За овог дечака, који је проглашен и најбољим основцем у целом Нишу, у школи кажу да је јако добар друг.

- Посвећен је природним наукама, али увек има времена за пријатеље, радо им објасни оно што им није јасно. Иако је наш "Тесла" најбољи ученик у историји ове школе, није посвећен само учењу. Увек је спреман за добру шалу и духовит коментар што је на часовима интересантно и наставницима и ученицима - кажу у школи "Ђура Јакшић".

Одличне резултате из природних наука Предраг постиже још од трећег разреда, а за такмичења се припрема сам док истражује на интернету и свакодневно вежба задатке.

- Уме логички да размишља, добро повезује појаве и све што зна у једну целину. Радознао је и поставља питања када га нешто интересује. Гледа научне емисије и доста зна о свемиру и шта се у њему дешава - каже Предрагова наставница физике Светлана Ђикић.

Директорка школе Слађана Миладиновић каже да је од свих досадашњих ђака Предраг најбоље презентовао школу.

- Сви смо поносни на њега и надамо се да ће постати познат у светским научним круговима и оправдати свој надимак. Наши наставници и учитељи примењују савремене методе и све то резултира великим бројем награда које ђаци освајају на општинским, окружним и републичким такмичењима - додаје директорка.

Талентовани ђак планира да упише Математичку гимназију у Београду или специјализовано одељење нишке Гимназије „Светозар Марковић“.

Расељени који живе у социјалним становима у насељу Паси Пољана целе зиме немају грејање.


29.01.2014. НТВ

(ВИДЕО  ПРИЛОГ НИШКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ О ПРОБЛЕМУ ГРИЈАЊА )

Расељени из Хрватске и Босне и Херцеговине који живе у социјалним становима у насељу Паси Пољана целе зиме немају грејање. Проблем је, кажу, што град није обезбедио новац за лож уље, па су се обратили центру за социјални рад.


 Градски већник задужен за социјална питања Бранислав Ранђеловић потврдио је да исплата касни, али је додао да ће се потрудити да проблем буде решен у наредних неколико дана.
У овим објектима живи 13 породица са 28 чланова. Како кажу станари, од почетка зиме су се сналазили тако што су трошили резерве од прошле године, али истичу да то није довољно. Они додају да су зграде на ветрометини са лошом изолацијом, па је константно хладно, а у многим становима појавила се влага. Отежавајућа је околност што ту борави велики број старих И болесних који су везани за собе. Због тога су се станари обратили Центру за социјални рад како би се проблем што пре решио.
У Центру за социјални рад кажу да је тендер за јавне набавке расписан И окончан у новембру И да је сада на граду да добављачу уплати новац. Градски већник задужен за социјална питања Бранислав Ранђеловић каже да ће се заложити да овај проблем буде што пре решен.
Ранђеловић додаје да се град обратио за помоћ и комесеријату за избеглице, па би, уколико стигне позитиван одговор, они могли да преузму обавезе за набавку лож уља како би се због кашњења исплата избегле овакве ситуације.

уторак, 28. јануар 2014.

Светосавска академије у Нишу

Синоћ је у Дому војске у Нишу,са благословом Епископа Нишког г.г.Јована др Пурића,у организацији Епархије Нишке,Града Ниша и Војска Србије,одржана Светосвака академија.
Градоначелник Ниша,др.Зоран Перишић,подсјетио је присутне да је најбитније улагање у образовање и обећао подршку града младима који постижу запажене резултате на том подручију,а уједно је обећао и изградњу и уређење школских и образовних простора у Нишу.
Декан Богословског факултета у Београду протојереј-стратофор,Предраг др Пузовић,као изасланик Његове светости Патријарха Српског г.г. Иринеја посјетио је присутне на дјело Светог Саве,наглашавајући три компоненте,Јеванђеље,Српска Православна Црква и Српски народ,као најбитније ствари које су просветитеља водиле кроз овоземаљски живот у којем је још за живота досегао Светост,у свијести Српског народа тог доба,по ријечима др.Пузовића.
У самом програму посвећеном Српском Просветитељу наступили су Војни Оркестар Гарнизона Ниш,глумци Луткарског позоришта из Ниша,чланови Црквено пјевачке дружине "Бранко", чланови Црквено играчког ансамбла "Бранко"и Хор ученика Нишке богословије.

Организатор приредбе културно умјетнички дио програма осмислио је на такав начин да је обиљежавање Савин дана повезао са обиљежавањем 100 годишњице од смрти Стевана Стојановића Мокрањца,који је једно вријеме свог наставичког рада провео и у Нишу.
Чланови Позоришта лутака из Ниша извели су занимљив перформанс у коме су приказали Светог Саву и Светог Симеона,на Хиландару у моменту доношења одлуке о изградњи Хиландара и Стевана Стојановића Мокрањца када скупља податке и материјал за своје Руковети.
У том дијелу програма немјељив допринос дали су и чланови Дјечијег хора, Црквено пјевачке дружине "Бранко" и Црквено играчког ансамбла "Бранко" из Ниша.

 Посебно мјесто у цјеловечерњем програму припало је првом ансамблу Црквено пјевачке дружине "Бранко",који су још једном нишкој публици приказали своју виртуалност и црквеном појењу и извођењу Мокрањчевих руковети.

Програм је завршен наступом свих учесника и Химном Светом Сави.  


понедељак, 27. јануар 2014.

„Бал на води“ у четвртак


27.01.2014. НТВ
Традиционални, 17. “Светосавски бал на води” биће одржан у четвртак, 30. јануара, на базену Спортског центра “Чаир”. Почетак је у 20 часова. У програму под називом ”Ниш кроз векове” учествоваће више од 50 чланица Клуба за синхроно и уметничко пливање Ниш, који је и организатор ове лепе манифестације. Кореограф свих тачака је Јелена Ристић. Улазнице ће се продавати непосредно пред одржавање бала на благајнама базена по цени од 250 динара.

недеља, 26. јануар 2014.

СЛИЈЕДИТИ ПУТ БОГОЉУБЉА И ЧОВЈЕКОЉУБЉА

БИЈЕЉИНА, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом синоћ је на Светосавској академији у Бијељини позвао народ да слиједи пут богољубља и човјекољубља који води у живот вјечни.

 

"Живот нас потомака Светога Саве мора бити пун позитивних плодова, јер и Бог и људи ће нас препознати по дјелима", поручио је владика Хризостом.

Отварајући Светосавску академију, владика је подсјетио да је дух човјека слика Божија у човјеку и пожелио да се празник светитеља и просветитеља прослави достојно и молитвено.

У бесједи о Светом Сави, свештеник Јефрем Савин је рекао да је овај визионар и миротворац био омиљен међу свим балканским народима, да храмови њему посвећени постоје на пет континената, а да је лик Светог Саве насликан чак и у једној католичкој цркви у Риму.

Према његовим ријечима, Свети Сава је учио да су молитве и добра људска дјела према ближњима и водио је и води народ тим путем кроз вијекове.

"Спасава вјера која кроз љубав дјела", цитирао је бесједник Светога Саву.

Светосавску академију организовала је Светосавска омладинска заједница у Бијељини, а у богатом програму наступили су црквени хор "Свети Ђорђе", ученици Основне школе "Кнез Иво од Семберије" и бесједници Правног факултета.

Други Светосавски бал – 1. фебруара

24.01.2014. НТВ

Под слоганом “Бољи смо заједно” у хотелу “Гранд” 1. фебруара одржава се други велики добротворни Светосавски бал. Овај бал је прилика да се на јединствен начин покажу доброчинство и светосавље и оживи традиција грађанског Ниша.
 
  Најмањи добротвони прилог је 2000 динара, а сва прикупљена средства биће намењена школи за основно и средње образовање деце са посебним потребама “14. октобар”.

Светосавски бал је прошле године покренуо и организовао архитекта Иван Реди, ове године организатор је Студентски културни центар и за то постоји више разлога.

За оживљавање грађанског Ниша и добру атмосферу у хотелу “Гранд” током целе вечери, биће задужени многобројни учесници које, ове године , окупља Студентски културни центар.

За Светосавски бал прописан је и начин одевања примерен овој свечаној прилици, за даме то су дуге вечерње хаљине, а за господу свечана тамна одела, беле кошуље, кравата или лептир машна и црне ципеле, а могуће је доћи и у староградској ношњи.

Учешће на балу остварује се минималном уплатом од 2.000 динара, а организатори кажу да се сваки већи износ прима са великом захвалношћу. Уплате се могу извршити на жиро рачун Раиффеисен банке : Иван Реди, 265-0200000052233-30, са назнаком “Добротворни прилог за други Светосавски бал”. Све информације за учешће на балу, донаторство и програм могу се добити и на телефоне: 018 523-120, 523-411.



Прикупљена средства биће ове године до последњег динара прослеђена школи за основно И средње образовање деце са посебним потребама “14.октобар”.Врата хотела “Гранд” биће отворена 1.фебруара већ од 18 , а бал званично почиње у 19 сати .

петак, 24. јануар 2014.

Светосавски концерт у организацији КУД "Романијска врела"

24 јануар 2014

У оквиру усвојених програмских циљева за 2014. годину, КУД "Романијска врела" из Мокрог, у недјељу 26. јануара 2014. године у 18:00 х у спортској дворани ОШ "Мокро", организује традиционални Светосавски концерт фолклорног ансамбла и Сабор Српске изворне пјесме на којем ће учествовати све категорије фолклорног ансамбла и најпознатије изворне групе Сарајевско-романијске регије.


Изворним пјесмама из свог краја представиће се гости из Фоче, Рудог, Чајнича, Копача, Рогатице, Пријепоља и свих општина Источног Сарајева, што је за друштво и грађане Мокрог изузетна част и обавеза. Поред мушких и женских изворниг група, свој наступ су потвдили и гуслари Коста Плакаловић, парох Миљан Рађеновић и Александар Ковачевић.

У оквиру ове манифестације ће бити организована и изложба слика, сувенира, рукотворина, старина и других обиљежја Романијског краја.


Милица Поповић спортиста општине Пале за 2013. годину

палеливе

Прексиноћ 23.01.2014.год, су у сали Културног центра Пале проглашени најбољи спортисти општине Пале у 2013. години.


За најбољег спортисту је изабрана Милица Поповић, каратисткиња Карате клуба Романија, актуелна шампионка свијета у слободним борбама појединачно у тешкој категорији, и шампионка свијета у катама екипно на Свјетском Фудокан карате шампионату који је одржан у Прагу прошле године.

Милица Поповић је истакла да јој је ово признање, поред бројних медаља које је освајала на свјетским, европским, балканским такмичењима, најзначајније јер је међу најбољима изабрана за најбољу.

Она је захвалила свима који су јој помогли у остваривању резултата, истакавши да ће новчани дио награде подијелити са Клубом и Удружењема за дјецу са посебним потребама "Сунце".

Друго мјесто је припало Милошу Голићу, актуелном аматерском шампиону свијета у К1 WКУ, а треће најбољој БХ скијашици Жани Новаковић.

Међу десет најбољих спортиста нашли су се: Стефан Јокић (Шаховски клуб Гамбит) јуниорски првак РС, Милан Станишић (КК Феникс), Јована Гарић (ОК Јахорина), Бојан Станишић (АК Пале), Тања Каришик (Ски клуб Романија), Младен Плакаловић (Ски клуб Источно Сарајево), Дражен Суботић (Џудо клуб Романија).

На свечаној церемонији додијељено је посебно признање за дјецу са посебним потребама Његошу Михајловићу (Удружење Сунце). Награда за најбољег спортског радника припала је Раденку Пекићу из Смучарско планинарског друштва Јахорина. За најбољег тренера у протеклој години је изабран Момир Поповић из КК Романија. Најуспјешнији клуб у 2013. години је Смучарски клуб Романија.

Награде за најперспективније спортисте су припале: Даници Благојевић (АК Пале), Милици Веселиновић (Плесни студио Орион), Немањи Вуксановићу (ФК Романија), Бошку Драшку (КБС Рајко Кушић), Марији Живковић (КБВ Зансхин), Војину Каришик (КК Романија), Сари Мумовић (Смучаски клуб Романија), Нини Петровић, Наташи Пејовић (Плесни студи Орион), Радомиру Ребићу (КК Три поена).

Начелник општине Пале Миодраг Ковачевић рекао је да општина помаже својим спортистима, али да то још није довољно и онолико колико њима треба. Ковачевић је нагласио да је општина, осим планираних средстава за спорт, из буџета помогла и све спортске манифестације на простору општине. Он је истакао да општина Пале има велике спортисте, а да томе у прилог говори и чињеница да на Олимпијске игре у Сочи одлазе четири спортиста са Пала.

На Зимским олимпијским играма у Сочију, Пале ће представљати Жана Новаковић, Марко Рудић у алпском скијању, "биатлонка" Тања Каришик чланица Скијашког клуба "Романија" и Младен Плакаловић у скијашком трчању, такмичар Ски клуба "Источно Сарајево".

СПОМЕНИК ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ У ИСТОЧНОМ НОВОМ САРАЈЕВУ

БАЊАЛУКА, 24. ЈАНУАРА /СРНА/ - На данашњој сједници Организационог одбора за припрему обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата одлучено је да споменик Гаврилу Принципу буде постављен у Источном Новом Сарајеву, изјавио је Срни начелник ове општине Љубиша Ћосић.

 

Ћосић је истакао да ће у Источном Новом Сарајеву бити постављен споменик идентичан оном који ће бити постављен на Калемегдану у Београду.

"Од градоначелника Источног Сарајева Ненада Самарџије и мене очекује се да обезбиједимо све услове и мјесто гдје ће споменик бити постављен", рекао је Ћосић, додајући да општина Источно Ново Сарајево већ има дефинисану локацију.

Према његовим ријечима, нема никаквих препрека да споменик буде постављен.

Он је додао да ће предложити да се организују још неке активности у Источном Сарајеву, јер је Сарајево веома битно за дешавања која су претходила Првом свјетском рату.

Ћосић је нагласио да је Одбором предсједавао предсједник Републике Српске Милорад Додик, а у раду су учествовали и предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, предсједник Народне скупштине Српске Игор Радојчић, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, министри Српске, академици, универзитетски професори...

Он је нагласио да је сједници Одбора из Источног Сарајева, осим њега, присуствовао и градоначелник Ненад Самарџија.

Према Ћосићевим ријечима, Организациони одбор има и свој Извршни секретаријат у чијем саставу су Самарџија и он.

"Организациони одбор и Извршни секретаријат имају обавезу да у наредних двадесетак дана припреме приједлог активности и програм рада који се односе на обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата", рекао је Ћосић.

четвртак, 23. јануар 2014.

Подаци о становништву и крсним славама парохије Пале објављени 1883. године

 20 децембар 2012 palelive

Једна од најстаријих фотографија Пала. Направљена вјероватно на самом почетку 20. вијека.


Подаци до којих смо дошли користећи Шематизам православне митрополије Дабро-босанске значајно се косе са подацима са којима су до данас располагали писци монографија о Палама. Званични податак са којим смо до данас располагали је био аустроугарски попис становништва 1895. године гдје су Пале, са околним селима, имале укупно 483 становника. Од тога броја, 440 становника живјело је од пољопривреде и сјече шуме, а 27 од службе. Подаци у Шематизму су много прецизнији, наведена су имена села, број кућа, душа и крсне славе које становништво слави. Ту су још неки занимљиви подаци, као нпр имена пароха у паљанској и мокрањској парохији.


Послије Берлинског конгреса 1878. Аустро-Угарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Православно живље у Босни и Херцеговини је најзад могло да одахне. Завршио се дуги период тешког живота под окупацијом Турака. Срби су најзад могли да крену у социјални, културни и вјерски препород, због мало бољих права која су добили у Аустроугарској монархији. 1883. године је објављен Шематизам православне митрополије и архидијацезе Дабро-босанске, који је уредио Ђорђе Николајевић архимандрит. У то вријеме Његово Високопреосвештенство архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански је био Сава Косановић.

У Шематизму је била видљива велика слобода писања, па су се по први пут свештеници дали у прикупљање историје о првим српским владикама у Босни и Херцеговини. На почетку текста се наводи да је по Мавру-Орбину у Босни 1141. године био владика Владислав, 1150. владика Милован, 1171. владика Радигост, 1191. владика Данил. У Шематизму је наведено и неколико детаља који говоре да је Српска православна црква најзад почела да обнавља своје православне објекте.


По први пут у Шематизму је објављен списак и попис православног живља у парохијама и списак православних објеката у Босни које је саставило локално свештенство.


Интересантни подаци о становништву су објављени за парохије Пале и Мокро, као и славе које породице у парохијама славе:


Пале - Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 278. Душа 2554. Родило се 1883. мушких 65, женских 54. Умрло мушких 36, женских 24. Вјенчано 21. Има села 9.

Славе св Јована: Маринковић, Ћосић, Самарџић, Шелец, Петровић, Кусмук, Ефендић, Ракић, Вуковић, Гуталј, Тадић, Булановић, Саматовић, Ћосић, Скокић, Старчевић, Савић, Симанић, Гајовић, Ћосовић, Раић, Форцан, Бјелица, Станишић, Нинковић, Шкипина.

Славе св. Саву: Достанић.

Лазареву Суботу: Шибоња, Лонцић, Брчкаловић, Голоигра, Шаренац.

Цвијети: Каравдић.

Ђурђевдан: Ковачевић, Ђукић, Нежић, Кунтош, Облетић, Терзић, Чечар, Абула, Глуавић, Газивода, Станаревић, Клачар, Курцуп, Тробок, Обрадовић, Аврамовић, Веселиновић, Јевтић, Вуковић, Гајовић, Бојанић, Пурковић, Церовић, Лелекур, Мачар, Дроца, Пелемиш, Церовина, Куроман, Чаџић, Бојат, Чајовић, Лелек, Батинић, Шуковић, Куреповић, Барвановић, Владичић, Гујић, Нешић, Лепировић, Ђукић.

Славе св. Димитрију: Милосавлјевић, Зликовац, Арнауче, Ћелперовић.

Св. Арх. Михаила: Каравнић, Фуртула, Шарац, Радовић, Пејовић, Кабларевић, Дилберовић, Павловић, Ерић, Мићановић, Бисаговић, Паприца, Станковић, Шарчевић, Нинковић, Јовичић, Симовић, Симанић, Брезовић, Печеница, Срдановић.

Славе св. Луку: Рудић, Веселиновић, Букера, Лучић, Петровић, Мирковић, Радојковић, Велјовић, Бачовић, Чворић, Чолопек, Вукотић, Данојлић, Милијановић, Матовић, Работић, Курцуп, Лазић, Јанковић.

Славе св. Симеуна Богопримца: Арелић, Лазаревић.

Св. Николу: Симић, Јасика, Ћирић, Краишник, Петровић, Југовић, Ерић, Цицовић, Живковић, Лазић, Ђокић, Благојевић, Гачанин, Симић, Ковачевић, Грчић, Бабић, Чоровић, Драшковић, Вуковић, Бојађић, Аћимовић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Павичевић, Лазеревић, Полјаковић, Тошић, Нешић, Балтић, Антовић, Симатовић, Нинковић, Јаковлјевић, Ршумовић, Филиповић, Пупић.

Славе прор. Јеремију: Вујадиновић, Илић.

Аћима и Ану: Вукадиновић, Тешановић.

Св. Игнјатију: Витомировић.

Ђурђић: Јанковић.

Св. Петра и Павла: Тијанић, Херлета.

Еванг. Матеју: Драгинић-

Кралја Дечанског: Антонић, Бојанић.

Св. Пантелију: Сантрач, Торбосер.

Муч. Агатонина: Суботић.

Срђев-дан: Симић.

Св. Илију: Телетина.

Врачеве: Богдановић



кућадуше
Пале30223
Горовићи20162
Љубогошта30263
Хођиђед20139
Врхпрача36394
Боговићи895
Прибањ32293
Отоћина23 174
Шаиновићи79811
свега2782554


Парох протоп. Ристо Новаковић



Мокро - Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 269, душа 2451. Родило се 1883. мушких 63, женских 53. Умрло мушких 38, женских 21. Вјенчало се 22.


Свећари: славе св Јована: Скокић, Ћеремиџић, Ракић, Гутић, Василјевић, Бунијевац, Гавриловић, Петровић, Удовичић, Никочић, Опанчић, Баричанин, Јошиловић, Гацић, Крсмановић, Дериконја, Сандић, Вучевац, Ерић, Голић, Дрињак.

Славе св. Саву: Кузмановић.
Св. Трифуна: Анић, Дивчић.

Ћириловдан: Радић.

Лазареву суботу: Милинковић, Брчкало, Лонцић, Бабић.лаве Ђурђевдан: Вучићевић, Башовић, Лиздек, Кремановић, Краишник, Јанковић, Владичић, Грбић, Бојанић, Божић, Цинцар, Каришик, Ковачевић, Ђукић, Кусмук, Газивода, Клачар, Вуковић, Ждраловић, Церовина, Аврамовић, Лазић, Веселиновић, Тешановић, Вулиновић, Перишић, Анџић, Лакић, Вуковић, Границ, Јеремић, Ждралић, Букаловић, Голић.

Славе св. прор. Јеремију: Јокић, Ђурић.

Св.Пантелију: Петровић.

Св. Матију: Плакаловић.

Срђевдан: Мухаремовић.

Славе Лучин дан: Граић, Луцић, Прангалјевић, Раденковић, Шешлија, Јеринић, Пекић, Антонић, Сретеновић, Радовановић, Боровчанин.

Славе Митровдан: Чаваркапа, Трифковић, Батковић.

Св. Враче: Клисара, Богдановић.

Св. Ђурђица: Цинцар, Терзић, Марјановић, Шиповац.

Аранђеловдан: Симеуновић, Андрић, Ковачевић, Продановић, Крлјаш, Гавриловић, Даничић, Пантић, Шлјивић, Јовичић, Решић, Чодић, Танић, Лацкан, Фуртула.

Славе Мратин дан ( кралја Дечанског): Антонић, Старовлах.

Св Николу: Војновић, Стевић, Тривковић, Гаговић Кубура, Лопатић, Мајуш, Пандуревић, Јокић, Параџина, Југовић, Калајџић, Минић, Васић, Ерић, Петричевић, Матовић, Милинковић, Тадић, Вишњић, Милетић, Лововић, Гашанови., Бабић, Зироје, Орлић, Космајац, Петронић, Петровић, Ждерић, Томић, Велјић, Драгаш, Гранзов, Ћирић, Кубура, Лучић, Провић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Пуркови. Мићић, Племић, Мичић, Симатовић, Варашчић, Сипић, Радоњић, Полуга,

Славе св. Петковицу: Пауновић, Малетић.

Св. Алимпију: Пастирић.

Св. Јована Златоуста: Продрибаба.

Св. Илију: Пастирић.


кућа душа
Мокро 45 422
Јеловци 40 387
Бјелогорци 41398
Реша 43436
Биоско39112
Козаревићи672
Петровићи 22268
Довлићи23220
Мочиоци10136
свега 269 2451



Парох: Коста Новаковић


среда, 22. јануар 2014.

Ковачевићев Караван рестаурира историју Рогатице и Гласинца

22 јануар 2014 palelive

СОКОЛАЦ, РОГАТИЦА -Тешко је почети причу о историји београдске и југословенске телевизије, а не споменути емисију "Караван", географа, лингвисте, историчара, археолога, биолога и спелеолога Милана Ковачевића.

Милан Ковачевић је рођен је 1915. године у Котор Вароши. Као аутор и уредник, најзапаженије резултате у новинарству постигао је својим путописним емисијама "Караван" за Телевизију Београд. Од 1963. до 1983. године био је аутор 77 емисија "Каравана". Милан Ковачевић је умро 18. јула 1985. године и иза себе оставио сјајну видео документацију једног времена, која и данас служи да се подсјетимо прошлих времена, али са посебном дозом носталгије, коју нове, сличне тв емисије тешко могу постићи.
Као рестауратор који скида нагомилане слојеве прохујалих доба, Ковачевић је вјешто, телевизијским изражајним могућностима, разоткривао та времена и финим нитима остваривао континуитет са садашњошћу.


У двије епизоде свог "Каравана" Ковачевић је испричао причу о Рогатици и Гласинцу. Осим што се осврнуо на културу и живот у седамдесетим годинама, аутор је врло прецизно и стручно обрадио и историју тих крајева.

КАРАВАН емисија о Сокоцу и Гласинцу снимљена прије 40 година1 дио

КАРАВАН емисија о Сокоцу и Гласинцу снимљена прије 40 година2 дио

понедељак, 20. јануар 2014.

Међународна изложба фотографија у Нишу


Синоћ је у холу Светосавског дома у Нишу у организацији Фото клуба"Фон" и  Народног музеја из Ниша,организована међународна изложба фотогрфија "Народна ношња и накит пограничног региона Бугарска /Србија".
Разлог одржавања изложбе је приказиваље 38 фотографија које су ушле у ужи избор за додјелу награде од 297 фотографија из 4 земље кокико је пристигло на конкурс.
Циљ конкурса је био према ријечима једног од организатора Директора Народног музеја у Нишу Поповића да се кроз дигитализацију унаприједи етнографска збирка Народног музеја у Нишу како овдашњим посјетиоцима тако и многима који ће виртуално посјећивати сајт Народног музеја у Нишу и да се и на овај начин прикажу све сличности и различитости народних ношњи пограничног подручија Србије и Бугарске.

Испред стручног жирија присутним се обратио професор -сликар из Ниша који је оцјенио да нимало лако није био одабрати оне који заслужују да буду увршетени међу најбоље,а ли је увјерен да је одабир пао на оне праве.




Награђени су фотографи 
Душан Митић Цар
Иван Манчић
Драган Николић
Саша Ђорђевић 










 Конкур сје одржан у оквиру пројектам међународне сарадње у области културе и подржан је од ИПА фондова ЕУ