уторак, 24. децембар 2013.

СПОРТИСТИМА СРПСКЕ ОТВОРЕНА ВРАТА СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 24. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Државни секретар у Министарству омладине и спорта Србије Ненад Боровчанин рекао је да спорт, када је ријеч о односима Србије и Републике Српске, треба да сачува јединство и осјећај припадности истом народу.  

Боровчанин је нагласио да прва и основна ствар јесте да сваки Србин на овом свијету треба да има пасош Србије, саопштено је из Министарства омладине и спорта Србије.

"Надам се да ће у години која је пред нама спортске селекције Србије појачати спортисти из Српске, а ми ћемо им убрзати све процедуре добијања двојног држављанства, што је и у складу са специјалним и паралелним везама Србије и Републике Српске", прецизирао је Боровчанин.

Боровчанин је у Бањалуци учествовао на завршној церемонији Избора 10 најбољих спортиста Републике Српске.

Премијер Србије Ивица Дачић раније је у Београду најбољим спортистима Републике Српске уручио пасоше Србије.

Држављанствa су одобрена за 10 најбољих спортиста, чиме они добијају могућност да постану репрезентативци Србије.

Србија и Српска имају потписан Споразум о специјалним паралелним везама који, између осталог, обухвата могућност двојног држављанства.

СРБИ И ЦРКВА ГРАДИЛИ - ДРУГИ КОРИСТЕ

Земљиште на којем су подигнуте двије зграде за потребе највиших институција БиХ, па чак и дио Хотела "Холидеј ин" - око 18.500 метара квадратних или 18,5 дунума - до 1941. године било је у власништву СПЦ, као и мјесто гдје је сада дворана "Зетра" и спортски терени око ње...

 
Пише: Невенко ЕРИЋ

САРАЈЕВО, 24. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Величина и вриједност имовине Српске православне цркве /СПЦ/ у Сарајеву, која јој je одузета у току и послије Другог свјетског рата, а још јој није враћена, вјероватно никад неће бити тачно утврђене, али је сигурно да је ријеч о десетинама милиона КМ.

Према ријечима секретара Митрополије дабробосанске протођакона Митра Танасића, на основу непотпуних података, комунистичке власти су од СПЦ у годинама послије Другог свјетског рата одузеле и национализовале 30-ак стамбених кућа са око 6.400 метара квадратних, пет стамбено-пословних зграда са око 11.500 метара квадратних, велики број пословних простора са око 1.500 метара квадратних и скоро 50.000 метара квадратних земљишта.

У то није урачуната зграда Богословије, са око 3.000 метара квадратних, у којој се тренутно налази Економски факултет Универзитета у Сарајеву, која још није враћена СПЦ иако су такву одлуку донијеле још комунистичке власти прије посљедњег рата у БиХ, и упркос чињеници да на томе инсистирају и представници међународне заједнице, а федералне власти већ неколико година дају обећања.

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА И САВЈЕТ МИНИСТАРА НА ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ

И тако, захваљујући прво усташким и комунистичким властима које су одузеле имовину СПЦ, а потом и садашњим федералним властима у Сарајеву које је не враћају, у зградама заједничких институција на Маријин-двору посланици и делегати у Парламентарној скупштини БиХ, чланови Савјета министара БиХ, министарстава и бројних агенција вијећају и доносе одлуке, не ријетко и на штету српског народа, на земљишту које је одузето СПЦ и на мјесту гдје је требало да буду зграда Богословије и православни храм.

Земљиште на којем су изграђене двије зграде за потребе највиших институција БиХ, па чак и дио Хотела "Холидеј ин" - око 18.500 метара квадратних или 18,5 дунума - до 1941. године било је у власништву СПЦ.

Прије рата ту су били православно и католичко гробље. Онда је СПЦ откупила земљиште на којем је било католичко гробље и ексхумирала посмртне остатке с намјером да на том локалитету изгради нову зграду Богословије, дом за њене ученике и цркву. Били су завршени земљани радови и требало је да 1941. почне градња, а онда је почео рат, након којег је то земљиште одузето СПЦ.

И преко Миљацке, на Врбањи, у власништву СПЦ било је око девет дунума земље на чијем се дијелу налазило православно горбље. И православно гробље на Кошеву је национализовано, дио је ексхумиран и пребачен на Баре, а на том мјесту направљен је надвожњак по средини гробља.

Спортска дворана "Зетра", направљена за потребе Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, и спортски терени око ње изграђени су на дијелу земљишта које је било у власништву СПЦ. И земљиште уз Кошевски поток било је прије експропријације у власништву СПЦ.

Дио трга између Саборног храма Рођења пресвете Богородице и Издавачке куће "Свјетлост", који сада носи име бошњачког ратног лидера Алије Изетбеговића и гдје се некад налазила Женска школа, имовина је СПЦ.

У НЕВРАЋЕНОЈ ИМОВИНИ И ТРИ ЗГРАДЕ ПАТРИЈАРШИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА

Међу зградама које су одузете СПЦ јесу и три које су припадале Управном одбору Патријаршије СПЦ.

Двије се налазе у Улици Симе Милутиновића – Сарајлије, а једна у бившој Улици Милоша Обилића, а сада Сафвет-бега Башагића број два на Башчаршији, а све три су сада власништво сарајевске општине Стари Град.

У једној од зграда у Улици Симе Милутиновића – Сарајлије смјештена је Пореска управа општине Стари Град, а у другој дио просторија Регулаторне агенције за комуникације /РАК/ БиХ и приватна стоматолошка радња.

Зграда гдје је смјештен РАК, када је одузета СПЦ, имала је 425 метара квадратних у тлоцрту и састојала се од приземља и спрата, а у међувремену је надзидана.

Зграда у којој је смјештена Пореска управа исто тако се у вријеме експропријације састојала од приземља и спрата, а сада има још два спрата и поткровље. Један дио спрата користи фирма "Фероелектро". Зграда која се налази на Башчаршији састоји се од подрума, приземља и два спрата и има 180 метара квадратних у тлоцрту.

У тој згради СПЦ је од општине добила подрум и приземље под закуп, а на првом спрату је књиговодствена агенција ФЕБ.

Све три зграде биле су власништво чувене сарајевске српске породице Јефтановић, тачније Димитрија Јефтановића. Његов син Александар је 1917. године продао зграде Великом управном просвјетном савјету, а 1936. су укњижене у корист Патријаршијског управног одбора СПЦ у Сремским Карловцима.

Један од највећих објеката који је у Сарајеву одузет СПЦ свакако је Палата Црквено-школске општине, односно стамбено-пословна зграда преко пута Старе српске православне цркве на Башчаршији, са 24 стана и 18 пословних простора.

Зграду је саградила Црквена општина сарајевска властитим средствима. Већина станова је откупљена, а у власништву СПЦ је остало четири до пет станова.

На два улаза зграде налази се по шест трособних и два двособна стана, те четири пословна простора. На трећем улазу су по један једнособан и двособан стан, четири трособна и пет четворособних станова.

И стамбена зграда у бившој Улици ЈНА 67, а сада Улици Зелених беретки 7, била је у власништву СПЦ, односно Црквене општине сарајевске, која ју је и изградила властитим средствима. Састоји се од приземља, три спрата са два пословна простора и четири стана.

Од четири стана три су откупљена на основу федералног закона о откупу станова који дозвољава откуп станова са станарским правом без обзира да ли су они били национализовани, чиме су федералне власти омогућиле да већ отуђена имовина СПЦ буде још једном отуђена.

Стан који није откупљен јесте онај у којем је живјела једна Српкиња, након чије смрти син није у предвиђеном року поднио захтјев за поврат станарског права. У њему је једно вријеме живио један од бивших начелника општине Стари Град, а након тога је стан дат СПЦ на кориштење.

И на самој Башчаршији велики је број магаза и пословних простора који су одузети СПЦ.

КАНТОНАЛНИ СУД У ЗГРАДИ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА

До своје имовине не могу да дођу ни организације чији се рад наслања на СПЦ, попут Кола српских сестара "Света Текла" и Српског пјевачког друштва "Слога".

У згради бившег Дјевојачког завода, који је водило Коло српских сестара "Света Текла", у којем је до пред рат био Студентски дом "Младен Стојановић", сад је Кантонално тужилаштво.

Кантонално тужилаштво је у ту зграду у Радићевој улици, преко пута бивше Робне куће "Сарајка", која је дуго година била празна, ушло, најблаже речено, нелегално. Зграду је Колу српских сестара поклонила позната српска добротворка мис Аделина Ирби.

Коло српских сестара власник је и мање зграде у Улици Зелених бертеки. Враћен им је пословни простор у приземљу зграде, али не и станови у згради. Та зграда је задужбина једне жене, која је некад била предсједник Кола.

Зграда у којој је смјештено Културно-умјетничко друштво "Слободан Принцип - Сељо" у садашњој Улици Мехмеда Спахе, било је до национализације власништво Српског пјевачког другштва "Слога", најстаријег пјевачког друштва у Сарајеву, које сада нема својих просторија.

ЗАКОНИМА СПРИЈЕЧЕНО ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ

Бројних кућа и имања познатих сарајевских српских породица Јефтановић, Деспић, Живковић, Обреновић, Спасенић... више нема, а на њиховом мјесту сада се налазе пословни објекти и небодери.

Тако је са кућама и имањима у бившој Улици Светозара Mарковића на бројевима 19, 20, 21 или у Улици краља Томислава, гдје је срушена кућа коју је СПЦ оставила једна од сарајевских српских породица, на чијем је мјесту изграђен небодер.

СПЦ једино је враћено земљиште у Рељеву, гдје се налази црква и зграда Богословије. Та је земља била власништво митрополита дабробосанског Саве Косановића, коју је он оставио СПЦ.

Представници СПЦ приликом увида у градске земљишне књиге често наилазе на ситуације да су подаци преправљани или мијењани на штету СПЦ, или им једноставно није дозвољен увид у тражена акта.

Кад је ријеч о враћању набројане имовине СПЦ у Сарајеву, највећи проблем је то што још није донесен закон о реституцији, тако да нема основе за њено враћање.

Тако је станове сада готово немогуће вратити, након што су федералне власти донијеле закон да их могу откупити они који су имали над њима станарско право, потпуно негирајући чињеницу да су они национализовани и да би требало да буду предмет реституције.

За разлику од станова, код пословних простора је ситуација боља само у том погледу што они који их користе још не могу да их приватизују, а СПЦ неке од њих може само да узме под правом пречег закупа, као бивши власник, дакле да плаћа општини као формалном власнику за кориштење своје имовине.