субота, 21. децембар 2013.

Пјесмама чува традицију-Зорана

20 децембар 2013  palelive.com

У вријеме које обиљежава комерцијализација музике, једна млада дама са наших простора се одважила за промовисање етно музике. Своју љубав према овом жанру, преноси на пјесме које припрема за свој први албум. Ријеч је о Зорани Гуји.
Рођена је на Сокоцу 25.10.1992. године. Упоредо са основном школом у Палама похађала је нижу музичку школу – смјер клавир. Средњу музичку школу је завршила у Лукавици, теоретски смјер и смјер соло пјевање. Школовање је наставила на Музичкој академији у Сарајеву – смјер етномузикологија, гдје је уписала ИИИ годину.

Фестивали су јој познати од малих ногу. Освајала је бројне награде и признања учествујући на истим. На некима је пјевала, а на неким је била композитор.

"Учесница сам многих фестивала и добитница многобројних награда међу којима су дјечији "Ђурђевдански фестивал" Бања Лука, 2003. године; "Дјеца пјевају хитове" од 1999. па до 2007. године. Такође, окушала сам се и као композитор, аутор текста и музике на дјечијим међународним фестивалима "Мали композитор" Бања Лука 2007, 2008. и 2009. године, гдје сам два пута однијела награду за најбољи текст и 2009. године за аранжман. Потом су услиједили фестивал "Мале скале" Херцег Нови и фестивал "Си-до" Битола. Затим, Омладински фестивал популарне музике "Приједорфест" 2010. године на коме сам добила награду за најбољег дебитанта", каже Зорана.

Признања за њен рад и таленат нису изостала ни на музичим такмичењима на којима је Зорана показала да је поред пјевања, њена велика љубав и свирање. Тако је добила бројне награде, признања и захвалнице и на међународним такмичењима нижих и средњих музичких школа у категорији клавир, клавирски дуо, соло пјевање и камерна музика.

"Учесвовала сам у пројектима и радионицама везаним за традиционалну музику, умјетничку музику, рад са дјецом, пројектима међународног карактера од којих бих посебно издвојила пројекат који се одржао у Сарајеву у августу 2011. године. Ријеч је о пројекту свјетске организације "Беyонд тхе Цултуре Цоннецтинг Диверситиес" - "Мусицианс Wитхоут Бордерс" заједно са партнерством организације "Мусицианс Wитхоут Бордерс" Велике Британије, Универзитета у Единбургу, те Фондације "Плаyинг фор цханге". Сврха поменутог пројекта је била да афирмише и промовише музичко стваралаштво БиХ кроз различите нивое, које ће унаприједити међукултурално разумијевање, социјалну инклузију, покретање креативне, музичке и културне размјене са откривањем постојања и утицаја различитих међуетничких предрасуда и стереотипа. Била сам члан и свјетског симпозијума "Мусиц ин социетy" у Сарајеву 2012", навела је ова талентована дјевојка.

Почетак интересовања за музику је везан за најраније дјетињство.

"Од малих ногу сам везана за музику, с обзиром да сам одрасла у музичкој породици. У свијет музике сам ушла кроз игру, све је почело од једноставних мелодија, ритмова, синтисајзера. Временом је то прерасло у љубав према клавиру и пјевању, што ме је даље упутило у нижу музичку школу. Али, моја љубав према традиционалној музици јавила се неколико година касније. Била сам четврти разред основне школе и присуствовала сам концерту Биљане Крстић и њеног ансамбла Бистрик. То је био мој први сусрет са етно музиком, која је за мене представљала један нови вид традиционалне музике, са мноштвом мени тад непознатих и "егзотичних" инструмената и тај звук ми се јако допао. Након концерта имала сам ту част да се лично упознам с њом, добила сам и ЦД и сјећам се, мојој срећи није било краја. Тако да сам се заинтересовала за ту врсту музике, почела истраживати, откривати неке нове облике, фузије етна са разним другим стиловима. Сматрам да је традиционална музика суштина јер је искрена, настала из једноставне, неискварене душе народа чија дјелатност почива на емоцијама, дубоким и искреним осјећањима којима са тако мало ријечи толико пуно тога каже. Наравно, како се човјек и времена мијењају, мијења се и перцепција и на умјетост, самим тим и на музику, због тога имамо толико и стилова и жанрова", објашњава ова млада дама.

"Битан фактор код традиционалне музике јесте њено преношење на данашње генерације, наравно у модернијем смислу при чему се не изгуби њена права функција и суштина. По том питању умјетник који је оставио највећи утисак на мене јесте пјевач, композитор, мултиинструменталиста Слободан Тркуља, оснивач такозване "модерне традиције", чији рад изузетно цијеним и поштујем. Имала сам ту част да чак неколико пута наступам с њим, што ми је пружило велико искуство и задовољство."


Зорана планира да изда свој први ЦД етно музике. Пјесма "Соколица" је већ објављена, и наишла је на одобравање јавности.

"Тренутно сам у фази завршавања матрица за пјесме на мом првом ЦД-у традиционалне музике који ће садржавати 8 пјесама и 2 инструменталне композиције. Пјесме су изворне са простора Сарајевско-романијске регије и дијелом Старе Херцеговине, наравно у новом руху, са модернијим звуком, али са старим инструментима као што су кавала, гајде, тамбуре и слично. Једна од пјесама са овог албума јесте пјесма "Соколица" која ће бити једина ауторска, односно, није обрада неке старе изворне пјесме. "Соколица" је посвећена Романији, манастиру Светог великомученика Георгија, овом светом мјесту и свима онима због којих Романија миром мирише. Музику и текст је радио Славиша Гуја, а аранжман Слободан Радивојевић", навела је Зорана.

Слободно вријеме проводи у дружењу са пријатељима. Такође, воли да путује. У посљедњих годину дана заинтересовала се за фотографију. Током образовања била је чланица многих ваншколских и школских секција, дјечијег хора "Палчићи", етно групе "Византијска зора". Тренутно је чланица Српског пјевачког друштва "Слога" и ансамбла "Етноакадемик".

Очекивано, ова талентована дјевојка планира да се настави бавити музиком у будућности.

"Планирам да наставим са школовањем, усавршавањем, издавањем албума, писањем пјесама, педагошком раду, продукцији и очувању наше културне баштине на најбољи могући начин", закључила је Зорана Гуја.