недеља, 8. децембар 2013.

РАКИТА: БОШЊАЦИ ГРАДЕ ЏАМИЈУ НА СРПСКОМ СТРАТИШТУ И ЦРКВЕНОЈ ЗЕМЉИ

БЕОГРАД, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Епископ бихаћко–петровачки Атанасије Ракита изјавио је да, и поред званичног неслагања Српске православне цркве, Исламска вјерска заједница у Босанској Крупи намјерава подићи џамију на стратишту Срба из Другог свјетског рата и мјесту гдје се пред посљедњи рат налазио православни парохијски дом.


Епископ Ракита је упозорио да је Исламска вјерска заједница већ подигла темељ џамије на свега неколико метара од мјеста гдје су усташе 1941. године убиле 50 крупљанских Срба и нагласио да су градске власти већ дале дозволу за то.

Он је за данашњу "Политику" изјавио да су му се власти овог града обраћале са захтјевом за одобри изградњу спорне џамије, али да није дао пристанак.

"Ја то не могу да учиним, иако се и даље врши притисак да се тамо изгради џамија и већ је подигнут темељ. Није ми јасна таква намјера, јер се може остварити и без наношење штете другима. Велика је Босанска Крупа и има још мјеста за подизање џамије", упозорио је епископ Ракита.

Он је подсјетио да је до почетка 90–тих година прошлог вијека на простору овог градића живио велик број Срба, а да сада на простору Босанске Крупе има само десетак српских породица.

Епископ је указао да су на простору епархије бихаћко–петровачке, која углавном покрива подручје босанске Крајине, Срби дубоко утемељили своје биће о чему свједоче бројни храмови и споменици, али да га растужује што на овом простору има све мање Срба.

Он је позвао Србију да обрати пажњу на Србе босанске Крајине, а Србе који су тамо рођени, да улажу у оживљавање привреде.

Епископ Ракита је нагласио да има изузетно добру сарадњу са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, који помаже у доградњи епархијског центра у Петровцу, као и са министром правде Србије Николом Селаковићем који је два пута посјетио епархију и тако показао да званични Београд није заборавио "сиромашне и прелијепе предјеле" босанске Крајине.




 



 

У АНДРИЋГРАДУ ПРОМОВИСАН РОМАН "СУЗЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ"

ВИШЕГРАД, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У сали Биоскопа "Доли Бел" у Андрићграду у Вишеграду промовисан је роман "Сузе Светог Николе", аутора Бранислава Јанковића из Ниша.

 

"У једно село у Србији, након пловидбе бескрајним морима и крваве епопеје Првог светског рата, враћа се Гмитар Милошевић у инат кошмарима који га прогоне и упркос предсказању које казује да ће га тамо сачекати смрт. То је укратко фабула приче ове књиге", рекао је синоћ Јанковић.

Он је додао да је ово књига о гријеховима и опросту са поруком да не постоји ништа толико лоше да се не може опростити.

Према његовом мишљењу, српски народ има двије душе - једну мучену и другу погану - које се и свађају и плачу наизмјенично.

"Нисам желио нити да преувеличавам српски народ ни да га кудим, већ сликам онаквим какав јесте и да он Бога призива само кад му је тешко у тузи и болу, а кад му помогне онда га `склони` као нежељеног свједока", истакао је Јанковић.

Упитан за наслов романа, аутор је одговорио да постоји анегдота да се српска војска, када је прешла Албанију и видјела море, присјетила Светог Николе, заштитника на мору, па су многи обећали да ће га славити ако безбједно са бродовима стигну до Крфа.

"Зато највише домаћина у Србији данас слави Светог Николу", напоменуо је Јанковић.

Он је нагласио да у својим књигама историју тумачи мало другачије, јер су је писали побједници, наводећи примјер да су аустроугарски официри са солунског фронта слали генералштабу депеше у којима тврде да су њихове и бугарске војнике ноћу нападале авети.

"Да ли је ово истина или не, за писца је фантастичан материјал, а читаоци нек размишљају", закључио је Јанковић.

БОЖОВИЋ: ФЕСТИВАЛ ДОКАЗАО ДА ПОЗОРИШНА УМЈЕТНОСТ ТРЕБА ГРАДУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Селектор Међународног фестивала малих сцена и монодраме /МЕФЕММ/ Источно Сарајево Љубо Божовић оцијенио је данас да је овај фестивал својим пунољетством доказао да позоришна умјетност треба овом граду и његовим становницима јер они заслужују добре позоришне представе, али и властиту професионалну позоришну сцену.

 

"Свих фестивалских вечери, од 3. децембра до синоћ, наши грађани показали су да су жељни позоришта и искрено се надам да ће овогодишње представе свима остати у пријатном и дугом сјећању", рекао је Божовић Срни.

Он је истакао да му је, као селектору фестивала, испуњена жеља да су све представе биле веома посјећене, а публика задовољна. "За сваку представу са карте су биле унапријед распродате", рекао је Божовић.

Он је оцијенио да су све представе по квалитету биле на завидном нивоу и прилично изједначене, додајући да је ове године направљена веома добра селекција.

Божовић је истакао да су посјетиоци својим интереактивним приступом представама показали да сазријевају у озбиљну позоришну публику, која реагује на прави начин и на правим драмским мјестима, те тако охрабрује глумца да испољи додатну енергију и пружи свој стваралачки и умјетнички максимум.

Он је потврдио да је за наредни, 19. МЕФЕММ већ добио двије пријаве у категорији монодраме, и то из Словеније и Македоније.

Представа "План Б" Херцегновског позоришта побједник је 18. Међународног фестивала малих сцена и монодраме Источно Сарајево, који је завршен синоћ проглашењем побједника и ревијом народних ношњи.

На фестивалу су одигране монодраме "Наши дани" у извођењу Радослава Миленковића, "Зоран Радмиловић" у извођењу Ивана Томашевића, као и монодраме Јоване Ђорић "Ја као гола" и Јовице Јашина "Франше д`епере на јужном булевару".

"ФаВи тетар" из Београда извео је представу "Диван дан", Народно позориште Републике Српске представу "Жиранти", Балкан нови покрет и Позориште на Теразијама представило се "Чајем од јасмина", Народно позориште Лесковац "Половњачама" и Херцегновско позориште представом "План Б".