среда, 25. септембар 2013.

Прича о нама отуда и одавде




Позитивна и...

Пријатељ из Ниша,написа како је једна босанка(вјероватно римокатолкиња),дошавши на прославу Миланског едикта коју је организовала Римокатоличка црква,била одушевљена гостопримством и пажњом Нишлија.
Даде ми то идеју да размишљам о нама,када смо били тамо и нашем односу према гостима и односу Нишлија овдје,невјероватно колика подударност.
Та усредсретљивост,пажња,срдачност и поштовање,какву су ових дана по пресијама поменуте гошће, изазвале Нишлије према посјетиоцима, била је својствена Сарајлијама прије посљедњег грађанског рата.
Сви се можемо подсјетити са колико смо пажње и поштовања излазили у сусрет посјетиоцима из других средина,пружали им помоћ и упућивали их на право одредиште, за које су се распитивали или пружали неку другу помоћ коју смо били у могућности у датом тренутку да пружимо.
Колико су се пута суграђани Сарајева,спонтано у таквим ситуацијама укључивали у разговор,нудећи своју помоћ,да би ријешили дати проблем посјетилаца,што је код њих изазивало осјећај благостања и међусобне љубави које је владало у Сарајеву.
Да ли је наш међусобни однос  био заснован на љубави?
Одговор су нам дала дешавања из деведесетих и коначно смо ријешили проблем и расчистили рачуне,да можемо да живимо једни поред других,а не једни са другима и да сада федеративно и Српско Сарајево међусобно доста добро функционишу и сарађују.


Е сад везано за Ниш?
Чини ми се да је тај међусобни однос међу Нишлијама исти као што је био међу  Сарајлијама,неслога,нетрпељивост,грамзивост и многе друге ствари које се дешавају међу становницима једног града,а шта посјетиоци који дођу са стране не могу да примијете.
Срећа па Ниш неће проћи као Сарајево,али због таквог међусобног односа Нишлија,Ниш полако,али сигурно пропада као што је пропадало Сарајево,оно право истинско,а остало је тамо неко да не кажемо без Душе,папанско.
Ово су лична запажања,надам с еда су погрешна,мада када се нешто тако преживи...  

петак, 20. септембар 2013.

Данас у Медијани-Ниш

 
Према пројекту улаз у Археолошко налазиште "Медијана" поводом прославе 17 вијекова "Миланског едикта" требао је да изгледа овако

Археолошко налазиште Медијана на путу из Ниша према Нишкој Бањи,могући потенцијални извор прихода Музеја града Ниша,али апсолутно неискоришћен.




Предходне политичке структуре које вршише функцију власти као и ова садашња само су обећавале како ће направити нови Винимнацијум од Медијане,али је то остало само на обећањим.

Археолошко налазиште Медијана,неће ни сутра бити отворено за посјетиоце,на дан када се очекује да ће у Ниш доћи римокатолици на њихову прославу годишњице Миланског едикта.
Прописана цијена карте је за обилазак једног објекта 150 динара,а више објеката 200 динара.
Шта се може видјети?


Обновљене зидине предграђа Наисуса у Медијани које су ове године донекле обнаовљене и рестауране под надзором Завода за заштиту споменика културе у Нишу у времену од фебруара до маја 2013.године.Затим наткривке над појединим дијеловима нлазишта гдје су пронашени значајни и вриједни мозаици,а који су прекривени наилоном и пијеском ради заштите.
панорамски изглед налазишта не одаје изглед наткривки у садашњем стању

Наткривке су најблаже речено у жалосном стању и уствари одавају слику или општег стања Ниша када се изађе из центра Града или наше небриге,али се савршено као и цио Конплекс који је запуштен уклапа у изглед Електронске индрустрије Ниш која се налзи преко пута Медијане.
И лаицима је јасно да нишка привреда није у могућности да подржи било какво значајно улагање у даљу реализацију пројекта на Меијана из простог разлога што она више као Нишка привреда и не постоји већ су то све компаније које своју зараду преносе у земље у којима им је сједиште,а Нишлијама остављају само плату и то испод сваких европских стандарда.
Да ли је до сада Археолошко налазиште Медијана могло бити,бар у одређеној фази довршено и једним дијелом наткривено како би било доступно евентуалним посјетиоцима?
Сигурно јесте,а зашто није одговор знају они који су требали то да реализују.
У сваком случају Народни музеј у Нишу,остао је без једног значајног извора прихода од посјетилаца који би долазили у Ниш,а поготово иностраних.
Тужна је сцена била данас на Медијани гледати Талијане који су дошли да виде Медијану и оно што су видјели.
Надам се да смо испали добри домаћини и да им нисмо наплатили карту,јер је ваљда разгледање наше бруке бесплатно.
Трава на подручју Археолошког налазишта Медијана изузев дијела које је у фази рестаурације и истраживања није покошена,па и то одаје слију једне запуштености и небриге,али ту бар можемо дати занимљиво објашњење.Та трава симболизује жито јер је Медијана некад нила царска житница.
Шта ће бити у неком наредном периоду са Археолошким налзиштем"Медијана" остаје да се види.
Надам се да ће свој предвиђени облик и функцију добити прије прославе 18 вијекова Миланског едикта 2113.године

четвртак, 19. септембар 2013.

Изложба поводом Миланског едикта у Нишу

Вечерас је у Галерију "ДИН-а" у Нишу отворена изложба Константин велики и Милански едикт 313.Један од најзначајнијих догађаја у оквиру обиљежавања 17 вијекова миланског едикта



Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије.
Испред организатора изложбе у Нишу присутнима се обратио директор Народног музеја у Нишу господин Поповић ријечима "Часни Оци,уважени господине Градоначелниче,господо Хришћанска"...

Само обраћање говори о значају и духу изложбе и самог Светог Цара Константина,провог међу Царевима који се посветио и још уз то Равноапостолног како је нагласио г.Поповић.
На крају свог говаора захвалио се свим Музејима који су уступили своје експонате и учинили их доступним да их и грађани Ниша и гости могу погледати,а ради се  о експонатима непроцијењиве вриједности пронађеним на тлу Србије.
Изложбу је звнаично отвориом градоначелник Ниша г.Зоран Перишић,који је присутнима обећао да ће се заложити да Ниш добије Култирни центар и адекватно мјесто гдје ће с емоћи чувати све оне археолошке вриједности које су пронађене на тлу Ниша,а које се због непостојања услова чувају у другим Музејима.
Експонати су од непроцијељиве историске,културне и историске вриједности који много говоре о начину живота и способности тадашњег становништва које је живјело на тлу Србије.
Уживајте у фотографијама














уторак, 10. септембар 2013.

ЗА ПОДСТИЦАЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ 89 МИЛИОНА КМ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је данас у Источном Новом Сарајеву да је ове године за подстицај у пољопривреди у буџету издвојено 89 милиона КМ.

 

Након посјете фирми "Агарикус", која се бави производњом шампињона, Радојичић је рекао да је највише средстава из подстицаја предвиђено за млијеко и млијечну производњу.

Он је навео да постоје гране пољопривреде којих нема у класификацији и правилницима пољопривредне производње, али да ће, према најавама ресорног министра, сљедеће године законом бити регулисано додјељивање подстицаја и за те гране.

"Вјероватно ћемо идуће године имати закон који ће уредити трајније и стабилније начин додјеле подстицаја", додао је Радојичић.

Он је нагласио да се и посредством Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ обезбјеђује посебна линија са нижом каматном стопом и дужим роковима отплате, која треба да помогне пољопривредну производњу.

Према његовим ријечима, на овај начин обезбјеђује се могућност за проширење производње и модернизацију.

Радојичић је додао да је са власником "Агарикуса" Ранком Пандуревићем разговарао о плановима и могућностима за аутоматизацију производње и начинима финансијске подршке.

Пандуревић је рекао да је 1990. године регистровао ово предузеће које се бави производњом шампињона и буковача, те да је капацитет достигао око 12.000 брикета.

Он је нагласио да фирма због тешких тржишних услова ради са око 60 одсто капацитета, јер је робу тешко пласирати и наплатити.

"Планирам и нове инвестиције у аутоматизацију производње и модернизацију постројења", рекао је Пандуревић и додао да има пет запослених радника.

Предсједник парламента Српске Радојичић посјетио је данас и предузеће "Махагони" које се бави производњом намјештаја и столарије.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да ово предузеће запошљава 20 радника и да има намјеру да шири производњу.

Ћосић сматра да политичари било ког нивоа власти треба да имају контакт са привредницима и упознају се о проблемима са којима се суочавају.

Он је пренио да је Радојичић поручио власницима и запосленима да је спреман да у домену његове надлежности помогне у области инвестиција и запошљавања.

Ћосић је истакао да предузеће "Махагони" жели да проширује производне погоне, да је примјер доброг пословања, те да Република Српска и локална заједница треба то да подрже и помогну.

уторак, 3. септембар 2013.

СРБИН ИЗ БОСНЕ ИЛИ БОСАНАЦ

Неке недевоумице које се јаве у човјеку,након информативних прилога као што је прилог на РСТ-у о Босанском језику http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1389022/Nastava+na+bosanskom+izme%C4%91u+dve+vatre.html.



Зашто је то недвоумица?

Из простог разлога што су за обичне људе у средини гдје живимо сви рођени у Босни босанци,а поистовјећују их са припадницима Бошњачког народа или муслиманима,па сад пошто је у Србији званично признат Босански језик,а језик је један од одлика нације или народа аутоматски тај обичан човјек ће све људе рођене у Босни без обзира на нихово национално убјеђење сврстати у "босански народ".
Поставља се питање да ли је званично признавање постојања Босанског језика од стране Државе Србије само један од увода одрицања од Републике Српске и Српског народа западно од Дрине.
Не желим да вјерујем у то,али када се присјетим да су сви који су рођени и живјели на Космету за многе неупућене Србе из уже Србије "шиптари",онда се плашимо да ово одрицање није далеко од истине и то многе ово погађа из простог разлога што морамо бранити и свој национални идентитет у рођеној матици и припадницима сопственог народа доказивати своју националну припадноста.
Вјерујемо ипак у свијест суграђана и народа да су коначно схватили да у БиХ постоје три конструктивна народа и да је ово званично прихватање Босанског језика од стране власти Р.Србије политичка нужда која неће имати далекосежне послиједице по Српски народ западно од Дрине,тј да их се матица неће одрећи.
Што се лично тиче нас у матици,па можда ће мо и боље проћи као босанци на путу ка ЕУ док се нешто не промијени.
Још у федруару мјесецу писано је о Подвала звана Босански језик мада нажалост нико званично није реаговао и сада се то усталило и озваничило,а што ме подстакло да напишем све ово.