четвртак, 8. новембар 2012.

СЈЕЋАЊЕ НА "МИТРОВДАНСКЕ ОФАНЗИВЕ"

Пише: Предраг Лозо

СВ. ДИМИТРИЈЕ
Херцеговачки Митровдани“  '92. и '94. – Шта знамо о њима !? Невесињска бригада, Херцеговачког корпуса ВРС, тада ( '92.) је успјела да одбрани источну Херцеговину од насртаја прво здружених хрватско-муслиманских снага, а затим 2 године касније и самосталног напада тзв. „Армије БиХ“. Пажљиво бирање датума, напада  за вријеме  највећих празника српског народа није непозната појава  кроз дугу и крваву нам историју.  

О одбрани  „земље Херцега од Светога Саве“ у овим преломним данима отаџбинског рата (у Херцеговини), мало се зна у осталим дијеловима српског народа. Надати  се да институционални научни приступ , у односу на Одбрамбено – отаџбински рат којег тренутно немамо, не значи да га једног дана нећемо имати. Али, зато имамо појаву да сада кад више него икада једном изговорена лаж постаје истина „истину“ у историографском и публицистичком смислу о ратовима 1990-99. углавном  репродукују „историографије Загреба и Сарајева“ уз свесрдну помоћ Хашког „филтера“ чињеница. Да ли је временска матица  на страни испливавања чињеница или се сви заједно давимо у њој?  Међутим, постоји једна свијетла тачка с аспекта културе сјећања и меморијализације значајних догађаја из прошлости. Прича о великим одбрамбеним побједама о којима се овдје настоји рећи нешто више, уско је везана датумски, али и метафизички судбоносно  за велики црквени празник дан Светог Димитрија Солунског . И баш та чињеница апсурдно  исконструисана вољом пораженог  нападача  допринијела је да се обезбиједи јака основа континуитету колективног памћења као конструкта идентитета што Срби у  Херцеговини већ сада јако осјећају.  Сјећање на задњи рат праћено  је наративом о подјели догађаја прије и послије Прве или Друге Митровданске офанзиве. Оне су граница и исходиште, а са локалног нивоа  они изгледају преломни као Видовдан 1389. или 1914. за цјелокупни српски народ . Митровдан данас, у Херцеговини,  јесте синоним за опстанак.  Митровданска офанзива 1992. карактеристична по огромној  бројчаној предности у људству и техници и ширини удара који је обухавтао  и дијелове терена и Билећке бригаде и који опет нису помогли хрватско-муслиманским снагама.

tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/velez.jpg
Планина ВЕЛЕЖ
Изражено јединство, висок морал и воља за опстанком како  цивилног становништа тако и војске  одбраниле су Невесиње и источну  Херцеговину и удариле темеље  стратегијске стабилонсти РС на њеном југоситочном дијелу. Радио „Глас Америке „ јављао је о око  500 погинулих док  је на потезу од Јабланице до Чапљине по болничким евиденцијама и бројним свједочењима било око 1300 рањених  војника који су 8.новембра планирали тријумфални улазак у Невесиње. Без обзира на условност  прихватања ових цифара  као тачних, значајно је да оне говоре о реду величина у датом случају. Уз помоћ Светог Димитрија Солунског  борци  Долине Неретве, Невесиња и из скоро свих дијелова источне Херцеговине одржали су пламен слободе који је на тим просторима дио идентитета и традиције. Жртва  коју не смијемо и нећемо заборавити јесу  42 погинула борца и више од три стотине рањених. Гријех би било пишући о овим догађајима не споменути и јуначку чету „Билећки добровољци“ под командом покојног војводе Рада Радовића, која је (Херцеговци то знају) увијек била тамо гдје је најтеже. Трагична (српска ) судбина овог војсковође још више нас обавезује незаборавом.

tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/nevesinjska.JPG
Једна од најпознатијих ратних фотографија из Херцеговине

Иста мета исто одстојање други начин „Митровдан 1994“.Након крвавог развезивања застава „цвијећа и нецвијећа“ са почетка ратних сукоба и поновног „примирја“ овога пута  самостално тзв. „Армија БиХ“ покушава да убаци по свим расположивим  информацијама од 1000 до 2000 бораца(редовне јединице, специјалне и диверзантске јединице, плаћеници, муџахедини)   у позадину положаја  ВРС на подручју  Зијемља-Вележ-Подвележје. Међутим, као и поменута  операција кодног назива „Бура“ из 92.  и операција „Јесен 94“,која је смишљена као удар с леђа на прве линије одбране,  постаје велики пораз од којег се тешко опоравља нападач на огњишта источне Херцеговине.  По „признању“ нападачке стране, које се опет наравно на основу свих искустава мора узети са резервом, губици јој се опет броје  десетинма и стотинама. Анализирајући признате непријатељске  губитке  од 82 погинула, од којих je погинуло 5 команданата БАТАЉОНА , 20 командира водова и одјељења, 12 "златних љиљана" ,  долазимо  до закључка да је поменута почетна  бројка свакако вишеструко већа.  О таквом исходишту подмукле и до тада у Отаџбинском рату не забиљежене акције говоре и бројне чињенице као што је и око 120 тијела неутралисаних непријатељских војника сакупљених само на једном ужем локалитету током одбрамбених дејстава, слику коју су забиљежиле камере домаћих и страних медија, али и представници умпрофора. Иначе, за акције 8. Херцеговачке моторизоване бригаде  у одбрамбеним  дејствима митровданских офанзива не може се наћи ниједна мрља,злочин или невојничко понашање што ове чисте војничке побједе чини још већим и сјајнијим. То се не може , нажалост,  рећи и за нападачку страну  која ће за  недјела, у нпр. селу Жуберин, или нападе и злочине над санитетским особљем или  заробљеним и погинулим војницима(чија су тијела проналажена и без галава) одговарати пред историјом, јер систем хашке „правде“ окићен кривосуђем  БиХ такво нешто не занима. Подаци ВРС свједоче о 24 људска живота остала у одбрани РС у овој офанзиви. Много свједочи и податак да је акција „Јесен 94“ проглашена за  један од највећих пораза (неуспјелих акција) тзв. “ Армије БиХ“ илити муслиманске војске и да се и дан данас воде препуцавања ко је крив за тако нешто унутар тадашње муслиманске „војне структуре“ . Међутим, највећи „кривци“ за такав исход јесу они који су на својим униформама носили ознаке ВРС.

tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/novica-gusic.jpg
Пуковник Новица Гушић
Борачака организација Републике Српске, између осатлог,  и због горе помеутих побједа Светог Димитрија Солунског прославља као своју крсну славу. Невесињка бригада касније названа 8. моторизована бригада  Хереговачког корпуса  Војске Републике Српске основана је 16.06.1992. и  имала је око 4200 војника од којих је погинуло 476. Комадант бригаде био је Пуковник Новица Гушић, а послије њег ана чело је дошао мајор Зоран Пурковић. Бригада  је међу првима одлиована Орденом Немањића док је Невесиње прва општина  одликована оредном заставе РС са сребрним зрацима.   

Овом кратком тескту, свакако,  се може и мора  додати још  доста података и чињеница како би прича о Митровданским офанзивама што комплетнија. До неког озбиљнијег историографско-методолошког рада  препоручујем да погледате  снимак емисије ,,Некад било“ РТРС (из 4 дијела) из које можемо сазнати много података.

Некад било-РТРС-Митровданска битка(1/4) 

http://youtu.be/xuJcxrSzx1I

Ово је прича о можда највећој непријатељској офанзиви у Отаџбинском рату.Више од 40000 бораца удружених хрватско-муслиманских снага,под командом Јанка Бобетка напало је на положаје Невесињске бригаде,која је у том моменту имала око 4200 бораца,махом људи из долине Неретве и Невесињаца,са циљем да заузму Невесиње а потом и цијелу Светосавску Херцеговину.Оштрица непријатељске офанзиве била је уперена на подручје села Врањевићи,на положаје које је држао легендарни војвода Радован Раде Радовић,са својим Билећким добровољцима.Непријатељ на тврђе и није могао ударити!Војвода Раде,са својим људима и остали борци-витезови Невесињске бригаде,тога Митровдана 92. као Митровдана 94.године уписаше се златним словима у историју Републике Српске и цијелог Српског народа! Нека је вјечна слава борцима палим за слободу Отаџбине!

Некад било-Митровданска битка(2/4)


http://youtu.be/ez6Tblh3YeQ

Некад било-Митровданска битка(3/4)


http://youtu.be/fHB1o73NWhQ

Некад било-Митровданска битка(4/4) 

 http://youtu.be/_EEQTUnvHZI



ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА,У СЕЛУ ЗАПЛАНИК, НА ЈУГУ ХЕРЦЕГОВИНЕ



ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА НАЛАЗИ СЕ У СЕЛУ ЗАПЛАНИК,КОЈЕ ЈЕ СМИЈЕШТЕНО НА САМОМ ЈУГУ ХЕРЦЕГОВИНЕ,НЕДАЛЕКО ОД ГРАНИЦЕ СА ХРВАТСКОМ.ОВА ЦРКВА ЈЕ ТАКО ЈЕДНА ОД НАЈЈУЖНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА У ХЕРЦЕГОВИНИ.У ЦИЈЕЛОМ ТРЕБИЊСКОМ КРАЈУ ЈЕДНА ЈЕ ОД ЗНАЧАЈНИЈИХ ЦРКАВА,ДОК ЈЕ У ТРБИЊСКОЈ ШУМИ ПО ДУХОВНОЈ ВРИЈЕДНОСТИ ПРВА ПОСЛЕ МАНАСТИРА ДУЖИ.ЦРКВА СВЕТОГ ПЕТРА И ПАВЛА ЈЕ САБОРНА ЦРКВА,ОКО КОЈЕ ЈЕ С
АБРАНО 15 СЕЛА ЈУГА ХЕРЦЕГОВИНЕ.СВА ДОМАЋИНСТВА У ТИМ СЕЛИМА ПРИСЛУЖУЈУ ПЕТРОВДАН.КОД ЦРКВЕ СЕ ЗА ПЕТРОВДАН ЈОШ ОД ДАВНИНА ОДРЖАВАО ВЕЛИКИ САБОР.ОСИМ МЈЕШТАНА,ЊИХОВЕ РОДБИНЕ И ПРИЈАТЕЉА,ДОШАО БИ ВЕЛИКИ БРОЈ ГОСТИЈУ ИЗ ТРЕБИЊА,ДУБРОВНИКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА...
 
ПОСЛИЈЕ БОГОСЛУЖЕЊА И САБОРА КОД ЦРКВЕ,ВЕСЕЉЕ БИ СЕ НАСТАВИЛО У КУЋАМА ДОМАЋИНА.ПЕТРОВДАНСКИ САБОР БИО ЈЕ ПРЕКИДАН ЗА ВРИЈЕМЕ РАТОВА,ПА ТАКО И 1991-1995 ГОДИНЕ.ПОНОВО ЈЕ ОБНОВЉЕН ИМА НЕКОЛИКО ГОДИНА.ЛОКАЛИТЕТ НА КОМЕ ЈЕ ЦРКВА ПОДИГНУТА НАЗИВА СЕ ПЕТРОВА ГЛАВИЦА И НА ТОМЕ ЈЕ МЈЕСТУ ПОСТОЈАЛА ЦРКВА ИЗ РАНИЈЕГА ПЕРИОДА.ИЗ ПОДАТАКА КОЈЕ ЈЕ НИЋИФОР ДУЧИЋ ДАО РУСКОМ КОНЗУЛУ ХИЉФЕРДИНГУ,ВИДИ СЕ ДА ЈЕ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ОВДЈЕ ПОСТОЈАЛА 1857 ГОДИНЕ И ДА ЈЕ БИЛА ПОСВЕЋЕНА СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ ПАНТЕЛЕЈМОНУ.ТО ЈЕ НАЈВЈЕРОВАТНИЈЕ БИЛА СРЕДЊЕВЈЕКОВНА ЦРКВА МАЊИХ ДИМЕНЗИЈА,И ТАКВИХ ЦРКАВА НА ПОДРУЧЈУ ТРЕБИЊСКЕ ШУМЕ БИЛО 28.ОКО СВИХ ТИХ ЦРКАВА НАЛАЗЕ СЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ГРОБНИЦЕ-ПЛОЧЕ,А НЕКЕ СУ И У САМИМ ЦРКВАМА.1864 ГОДИНЕ,НА МЈЕСТУ СТАРЕ ЦРКВЕ СВ.ПАНТЕЛЕЈМОНА ПОДИЖЕ СЕ НОВА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ВЕЋИХ ДИМЕНЗИЈА.КАДА ЈЕ ТЕ ГОДИНЕ ЦРКВА ПРОШИРИВАНА,ОНДА СУ НАЈБЛИЖЕ СТАРЕ ГРОБНИЦЕ-ПЛОЧЕ УЗИДАНЕ У ЦРКВУ ИЛИ ПОСТАВЉЕНЕ У ТЕМЕЉЕ ЦРКВЕ.ПЛОЧАМА КОЈЕ СУ БИЛЕ СА ЗАПАДНЕ СТРАНЕ ЦРКВЕ ПОДИЗАНА ЈЕ ГОМИЛА,А ТАКО СЕ ДОБИО И СЛОБОДАН ПРОСТОР ОКО НОВЕ ЦРКВЕ.И САДА СЕ ВИДЕ ДВИЈЕ ПЛОЧЕ КОЈЕ СУ ДО ПОЛА УЗИДАНЕ У СИЈЕВЕРНИ ЗИД ЦРКВЕ. НА ИСТОЧНОЈ ПЛОЧИ СЕ САЧУВАО И УКРАС.НА ЊЕНОЈ ВОДОРАВНОЈ СТРАНИ ЈЕ ДИО ПРАВОУГАОНЕ БОРДУРЕ,А У ИСТОЧНОМ И ЗАПАДНОМ КРАЈУ ПО ЈЕДАН КРСТ ЧИЈИ СЕ КРАЦИ ЗАВРШАВАЈУ КРУГОВИМА.НОВА ЦРКВА ЈЕ 1865 ГОДИНЕ БИЛА ПОСВЕЋЕНА ВАВЕДЕНИЈУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ.1903 ГОДИНЕ ОБРЕН ЂУРИЋ-КОЗИЋ У КЊИЗИ"ШУМА ПОВРШ И ЗУПЦИ У ХЕРЦЕГОВИНИ"ЈЕ ЗАБИЉЕЖИО ДА ЈЕ ЦРКВА ТАДА БИЛА ПОСВЕЋЕНА СВ.АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ И ДА ЈЕ НАРОД ЗОВЕ ЦРКВОМ"ПЕТРОВИЦОМ"ПОСТОЈИ ПОДАТАК КОЈИ ЈЕ НАРОДУ ПРАНИО БИВШИ ПАРОХ АРСЕНИЈЕ ЋОРОВИЋ ДА ЈЕ У ТЕМЕЉУ ЦРКВЕ УГРАЂЕНА ЧЕСТИЦА МОШТИ СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА.УЗ ЦРКВУ СЕ НАЛАЗИ И ГРОБЉЕ КОЈЕ ЧИНИ ЈЕДНУ ЦИЈЕЛИНУ СА СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ НЕКРОПОЛОМ.НЕДАЛЕКО ОД ЦРКВЕ СВ.ПЕТРА И ПАВЛА ПОСТОЈИ РУШЕВИНА ЈОШ ЈЕДНЕ ЦРКВЕ.ПРЕМА НЕКИМ НАЛАЗИМА,БИЛА ЈЕ ФРЕСКОПИСАНА.НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВЕ И ГРОБЉА НИСУ ВРШЕНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА,ШТО ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО ДА СУ НЕКИ ИСТОРИЧАРИ.ДОНОСИЛИ ПОВРШНЕ ИЛИ ЧАК ПОГРЕШНЕ ЗАКЉУЧКЕ ПИШУЋИ О ОВОМЕ КРАЈУ.О ЗНАЧАЈУ ЦРКВЕ ГОВОРИ И СЛЕДЕЋИ ПОДАТАК.ТОКОМ ЧИТАВОГА ТРАЈАЊА ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ПРАВОСЛАВНИМ ХРИШЋАНИМА НИЈЕ БИЛО ДОЗВОЉЕНО ДА САГРАДЕ ПРАВОСЛАВНУ БОГОМОЉУ У ГРАДУ ДУБРОВНИКУ.ПРАВОСЛАВНИ СРБИ ИЗ ДУБРОВНИКА НЕМАЈУЋИ СВОЈУ БОГОМОЉУ,ДОЛАЗИЛИ СУ У ЗАПЛАНИК НА БОГОСЛУЖЕЊА.ОД ДУБРОВНИКА ДО ЗАПЛАНИКА ТРЕБАЛО ИМ ЈЕ ОКО 2 САТА ХОДА.У ЈЕДНОМЕ ПЕРИОДУ БИЛО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО ПРАВОСЛАВНИМА И ДА ПРЕНОЋЕ У КРУГУ ЗИДИНА ДУБРОВНИКА. ПРЕКО ДАНА СУ МОГЛИ ДА ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ У ГРАДУ,ДОК СУ ПРЕДВЕЧЕ МОРАЛИ ДА ГА НАПУСТЕ.ДУБРОВНИК ЈЕ ЈЕДАН ОД ВАЖНИЈИХ ЦЕНТАРА КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ,ЧИЈА СЕ АГРЕСИВНА ПРОПАГАНДА ОСЈЕЋАЛА И У НАШЕМ ТРЕБИЊСКОМЕ КРАЈУ.У ПРОТЕКЛИМ РАТОВИМА НА НАШЕМ ПОДРУЧЈУ,БЕЗ ОБЗИРА О КОЈОЈ СЕ ВОЈСЦИ РАДИЛО,НИСУ ЗАБИЉЕЖЕНА РУШЕЊА ГРОБАЉА И ЦРКАВА.У РАТУ1991-1995ГОДИНЕ ЗА ВРИЈЕМЕ АГРЕСИЈЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ НА ПОДРУЧЈЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ,ОКУПИРАНА ЈЕ И 1/3 ТРЕБИЊСЊКЕ ОПШТИНЕ. ВЕЋИНА ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА ЈЕ ПОРУШЕНА ИЛИ ОШТЕЋЕНА,ГРОБОВИ ПОЛОМЉЕНИ,СЕЛА ПОПАЉЕНА И ПОРУШЕНА.ЦРКВА И ГРОБЉЕ У ЗАПЛАНИКУ ДОЖИВЈЕЛИ СУ ИСТУ СУДБИНУ ХРВАТСКА ВОЈСКА ГАЂАЛА ЈЕ ЦРКВУ ТЕНКОВСКИМ И АРТИЉЕРИСКИМ ПРОЈЕКТИЛИМА.ПОШТО ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН НИСУ СРУШИЛИ,ПОКУШАВАЛО СЕ МИНИРАЊЕМ ЈУГОЗАПАДНОГА ДИЈЕЛА ЦРКВЕ.ЦРКВА ЈЕ ИАКО ВЕОМА ОШТЕЋЕНА ИПАК ИЗДРЖАЛА СВА ТА РУШЕЊА УСТАША.ВРАТА ЦРКВЕ СУ ПОГОЂЕНА ПРОЈЕКТИЛОМ РУЧНОГА БАЦАЧА.УНУТРАШЊОСТ ЦРКВЕ ЈЕ БИЛО ПРЕТВОРЕНО У СМЕТЉИШТЕ И НУЖНИК,ЧАСНА ТРПЕЗА ПОЛОМЉЕНА МАЉЕМ,ИКОНОСТАС ИЗРЕШЕТАН МЕЦИМА,ПРОЗОРИ ПОЛОМЉЕНИ,СВИ СПОМЕНИЦИ У ГРОБЉУ БИЛИ СУ ПОЛОМЉЕНИ,ЈЕДНУ ГРАНИТНУ ПИРАМИДУ КОРИСТИЛИ СУ КАО СТО,ПОШТО СУ УЗ ЗИД ГРОБЉА ИМАЛИ БАРАКУ,ГДЈЕ СУ БОРАВИЛИ.СВА ТА РУШЕЊА И СКРНАВЉЕНА ПОЧИНИЛИ СУ ПРИПАДНИЦИ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ЗА ВРИЈЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ ЈУГА ХЕРЦЕГОВИНЕ ОД ЈУЛА 1992 ДО КРАЈА 1995.ТО ЈЕ БИЛА СЛИКА ЦРКВЕ И ГРОБЉА КОЈУ СМО ЗАТЕКЛИ ДОШАВШИ ПРВИ ПУТ ПОСЛИЈЕ РАТА.ТО ВЕЛИКО СТРАДАЊЕ ЦРКВЕ,ГРОБЉА И ЦИЈЕЛОГА НАШЕГА КРАЈА СТВОРИЛО ЈЕ ЈАКУ ЖЕЉУ И ПОКРЕНУЛО НАС ДА ОБНОВИМО ПОРУШЕНО НАСЉЕЂЕ НАШИХ ПРЕДАКА.