уторак, 24. јул 2012.

Шиповац СА СТУПЊА на oбронцима Требевића


Трагајући за коријенима да бих сазнао одакле дођосмо у Влаховиће дођох до података о поријеклу Кумова породице Зликовац чувених Шиповаца са Ступља.
Ово посвећујем нашем Куму Марку кога недостојан помињем у молитвама да му Господ подари вјечни покој,а будућим покољењима Зликоваца да виде одакле потичу њихови Кумови и да наши преци Кумство нимало наивно и хвала им на томе.


Још за време турске владавине у Сарајево се доселио један од Шиповац, родом из Грабовице, села поред Невесиња у Херцеговини. Према причама старијих генерација, он је прво време живео у чаршији, а затим после неког времена је купио око 500 дулума земље са шумом у једном Требевићка селу које се зове Степен.(мисли се на Ступ,село измешу села Јасика и Павловца.ЗП) Село Степен лежи измедју планине Требевић и Јахорине, на 1300м надморске висине, које је удаљено 12км од Сарајева. Зна се да је ту формирао многочлану породицу, и постоје подаци да је ту родјено седам браће Шиповац који су према казивањима старих били најимућнија породица на тим просторима, имали су преко 100 грла крупне стоке и стотине оваца, поседовали су велику количину борове и јелове шуме , такође су имали и своје слуге. Били су много сложни и сви су живели у заједници. Од седам Шиповац памте се Илија, Рашо, Цвијан и Милан. Милан Шиповац је имао сина Јована, који је рођен (1894) у селу Ступањ.Јован је био ожењен са Јокомо (Гранзов) и сњом је изродио троје деце, синове Марка (1919) и Данила (1924) и Даницу (1922). Јован је важио за једног од имућнијих домаћина на тим просторима. Убијен је (1944) на чисти понедељак а затим запаљен заједно са шесторо комшија у кући. Убили су га комшије муслимани, који су некад радили код њега као надничари. После Јованове смрти домаћинство су преузели синови Марко и Данило. Марко је са супругом Јеленком Пандуревић (1920) имао петоро деце, синови Новак (1939), Миладин (1940), Вукадин (1942), Милена (1946) и Милорад (1948). Шездесетих година Марко је купио земљу и направио кућу у Сарајевском насељу Ковачићи у Требевићкој улици, где су све до рата (1992) живели Новак, Миладин и Милорад. Новак је са супругом Пејком Јокић (1943) је добио сина Момира (1964) и ћерке бизнакиње Љиљану и Биљану (1967). Момир је (1995) тешко рањен на зворничком ратишту од гранате, пребачен је на ВМА, где је након шест операција подлегао ранама у својој 31.години у јуну исте године. Након тог трагичног догађаја за породицу



Шиповац, ђед Марко је исте ноћи преминуо од туге за унуком првенцем. Заједно су сахрањени 16. и 17. јуна у селу Степен (1995) године. Миладин (Мишо) је са својом супругом Радојком Пантић (1946) добио два сина Миломира (1966) и Радомира (1968). Миладинова супруга је преминула (1997) године у Новом Саду, а он је остао да живи на Ступњу на очевом имању. Миломир има са супругом Горданом Ћеха (1966) ћерку Свјетлану (1989) и сина Николу (1991) који живе у Сремским Карловцима. Радомир са супругом Слободанком Гавриловић (1972) има двоје деце ћерку Александру (1993) и сина Момира (1996) који такође живе у Ср. Карловцима. Најмлађи Марков син Милорад ожењен са Јеленом Баричанин (1952) није имао деце. Погинуо је (1993) године на Грбавици у Сарајеву од снајпера. Данило Шиповац ожењен са Милком Гранић (1926) добио је седморо деце Роса (1950), Мира (1953), Стојанка (1955), Ранка (1960), Рајка (1961), Жељко (1963) и Вељко (1967). Старији Данилов син Жељко са супругом Ковиљка Тодоровић (1962) има двоје деце Драгану (1987) и Дражу (1993). Жељко и Вељко су саградили кућу у Источном Сарајеву у насељу горњи Миљевићи. Један од седморице браће Шиповац је (горе наведених у тексту) Илија који је имао троје деце Васа, Гоша и Росу. Васо је имао двоје деце сина Будимира (1914) и ћерку Росу. После Васове преране смрти, његова жена одлази са Степена и преудаје се у село Мокро под Романијом на путу Сарајево-Београд. Будимир 30-тих година жени ћерку од фамилије Племић () и са њом добија три сина, које му (1944) усташе убијају у истом селу где је живео тј Мокром. Будимир Шиповац се поново жени (1946) Анђом Јанковиц са равне Романије. Са њом је имао три ћерке и сина. Ћерке Рада, Нада, Јања и син Слободан (1949). Слободан је живео пре рата у Сарајеву и био један од директора Сарајевске Хидро-Градње. Слободан има сина Николу (1980) и ћерку Ану. Никола тренутно зиви у Америци, а Ана је удата на Палама. Никола има два сина Сергеја и Александра.

Помирили се Карађорђевићи

24.07.2012 Агенције
Београд - Принц Александар и принцеза Јелисавета Карађорђевић, који годинама нису у добрим односима, помирили су се, и то у Бијелом двору, преносе агенције.
Иако је годинама уназад познато да Принц Александар Карађорђевић и Принцеза Јелисавета нису били у добрим односима, те да је кћерка Кнеза Павла више пута упућивала јавне оптужбе на рачун престолонаследника, чини се да је сада томе дефинитивно дошао крај!
  Наиме, ако је судити према фотографијама које су пред вама, а које су настале приликом посете Принцезе Јелисавете и њене породице Белом Двору, ствари су поново у најбољем реду.

Принцеза Јелисавета посетила је Њ.К.В. Престолонаследника Александра и Принцезу Катарину са својим пратиоцем Драганом Бабићем и кћерком Катарином Оксенберг, њеним супругом и децом. Краљевски двор на Дедињу поново је био место окупљања породице, која је на овај начин показала да су сви неспоразуми међу њима остали у прошлости.
Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина у друштву Њ.КВ Принцезе Јелисавете,
г-дина Драгана Бабића, г-дје Катарине Оксенберг и г-дина Каспер ван Дина и њихове деце
Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина у друштву Њ.КВ Принцезе Јелисавете,
г-дје Катарине Оксенберг, г-дина Каспер ван Дина, г-дина Драгана Бабића
Њ.К.В. Принц Владимир, г-дин Драган Бабић, Њ.К.В. Принцеза Јелисавета, Њ.К.В. Принцеза Бригита,
Њ.К.В. Престолонаследник Александар, г-дин Каспер ван Дин и г-дја Катарина Оксенберг

Благодата Божију узвраћају несбичним доброчинством народу

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина у друштву госпође Бан Сун Таек, супруге Генералног секретараБлагодта Божију узвраћају њесњбичним доброчинством Уједињених Нација (УН) Бан Ки Муна и Наташе Јеремић, супруге Вука Јеремића, Министра спољних послова Владе Републике Србије и председавајућег Генералне скупштине УН-а, посетиле су данас Центар за аутизам "Др Олга Хаџи Антоновић" где су обишле децу која болују од ове болести.
У Центру су их дочекали др Дорит Ницан, представник Светске здравствене организације у Србији, Рајко Марин, управник Центра за аутизам, Предраг Жежељ, помоћик директора центра, са корисницима центра и њиховим родитељима.
У част посете госпође Бан, Њ.К.В. Принцеза Катарина је обећала донацију комби возила које је њена Фондација набавила захваљујући организацији "ФЕММЕС Д 'ЕУРОПЕ" и Влади Луксембурга. Хуманитарна Фондација ЊКВ Принцезе Катарине у прошлости је помагала Центру за аутизам, прикупивши 22.000 евра на хуманитарној модној ревији помоћу којих је Центар набавио сензорну собу као и Пежо аутомобил.
 Svet.rs