недеља, 3. јун 2012.

ЛОБАЊА СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА





Да ли смо свијесни понекад Благодати Божије које смо удостојени по милости Његовој.
Имати част или призвање да станеш пред лобањом Војводе Стевана Синђелића у Ћеле Кули, треба приступити у најмању руку са дубоким поштовањем.
Међутим од данас и са Страхом Божијим, јер се удостојих једне истине, а то је да се испод стакла где је смештена света лобања Војводе Синђелића шири благоугодна миомирис, на који ми скрену пажњу Отац Дејан професор Призренске Богословије, а једна од радница Народног музеја у Нишу, која ради у Комплексу споменика Ћеле Кула, потврди да свако јутро када уђу у Ћеле Кулу осете дај дивни миомирис који испуњава читаву просторију, а подсећа на мирис дивног тамјана.
Као што је све у Србском вјерујућем народу у Христу и кроз Христа у потпуној слободи и слободног љубави, да би се упознали са тим осећањем неопходно је када Вас пут нанесе да свратите до Ћеле Куле, уђете унутра приђете до стакла са лобањом Војводе Синђелића и кроз отвор између постоља и стакла можете помирисати тај дивни мирис и тек онда схватити да жртва Синђелићева није била узалудна и да га је Бог удостојио Царства небеског у све вијекове.