четвртак, 5. април 2012.

ФЕЉТОН-ВЕЛИКИ БРАТ ИЛИ КАКО СЕ РАСПАЛА БИХ

Напомена:Почетак фељтона је на дну стране овог поста и објављиван је хронолошки,хвала на разумијевању



Велики брат: Убиство свата и барикаде (18) - Признање независности БиХ противно вољи српског народа

14.06.2012 Радоје Тасић

Сјећам се да је генерал Кукањац казао како Војска неће сједити скрштених руку уколико политичке и владајуће структуре не буду држале ствари под контролом, да се не би поновила збивања из Хрватске и Словеније. Рекао је да Војска остаје још четири године у Босни, јер је тако договорено након повлачења из Хрватске и Словеније. Успостављене су заједничке војне и полицијске патроле, итд.
У једном моменту обратио се Изетбеговићу и рекао како војска зна за постојање паравојне организације "Зелене беретке", која се, већ годину дана, уз помоћ неких војних старјешина муслимана, оних што су се вратили из Словеније и Хрватске, наоружава и обучава. Казао је и да има информацију како је он лично, Алија, учествовао у подјели двије хиљаде комада оружја у згради Општине Стари Град.

Изетбеговић је реплицирао како и он такође зна да је из касарне у Лукавици подијељено Србима више од поменуте бројке. Кукањац је одговорио да је командант касарне у Лукавици муслиман, да не вјерује у такву информацију, али да ће спровести истрагу, те да ће предузети енергичне мјере које му стоје на располагању, да се све паравојне формације разоружају, да се спријече инциденти и неред, да он у свако доба стоји на располагању за договор и сарадњу било коме из политичких структура и власти.

Након тога присутни су почашћени пићем.

Тим чином окончани су, бар привремено, драматични догађаји у вези са убиством свата, референдумом, барикадама.

Завладао је привидан мир који ће како-тако потрајати до 6. априла, када су неке од земаља Европске заједнице признале независност БиХ.

Сама чињеница да је тај чин урађен 6. априла, на дан када је у Другом свјетском рату у два наврата бомбардован Београд и тиме отпочео хитлеровски напад на Југославију, говори да ништа није случајно, да се судбина Босне одвијала по сценарију који су скројили свјетски моћници. Народи у Босни и Херцеговини једноставно су гурнути у међусобни рат.

Поводом проглашења независности БиХ, Главни одбор СДС-а издао је проглас српском народу:

ПРОГЛАС ГЛАВНОГ ОДБОРА СДС-а СРПСКОМ НАРОДУ У БиХ

Српски народе Босне и Херцеговине,

Историја не памти да је српски народ на овим просторима икада желио другима наметати своју вољу. Будимо на то поносни. Све што је српски народ чинио, било је у дубокој вези са слободарским традицијама, са рушењем окупаторских царстава, са борбом да се скине јарам ропства. Српски народ неће заборавити и увијек ће високо цијенити друге народе и њихове вође који су били уз српски народ у тешким тренуцима, за које су наши Видовдани били и њихови срећни дани. Нема циља нити цијене у име којих би српски народ другоме силом, прегласавањима, референдумима и сличним моралним падовима наметао своју вољу, као што нема ни циља ради којег не би свим средствима бранио историјски стечена национална и друга права.

Вјерни таквим традицијама и моралним вриједностима, и данас смо принуђени да са презиром гледамо на покушаје манипулације српским народом антидемократским и антинародним расписивањем референдума о независној Босни и Херцеговини, а што је само први корак ка стварању исламске државе БиХ.

Вјерујемо да пред својим вођством такав осјећај крије и већина припадника других народа, којима је стало до разумијевања и будућег заједничког живота.

Српски народе,

Не чини ништа што би могло да умањи вриједност твојих поштених намјера, али учини све да будеш слободан и докажи своју снагу и одлучност да ти други не прави историју и државу. Ти си својим плебисцитом изразио своју вољу и снагу.

ГЛАВНИ ОДБОР

СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ БиХ

Др Радован Караџић

(Крај)







Велики брат: Убиство свата и барикаде (17) - Уклањање барикада у Сарајеву

12.06.2012 Рајко Дукић

Морам да напоменем како је неспорно да је у првобитни текст записника са сједнице Предсједништва уписано да, умјесто као предсједник Кризног штаба барикада, сједници присуствујем као "предсједник Кризног штаба СДС".

У тренутку засједања нисам обраћао пажњу ни ко је, нити у каквом својству присутан, нити шта је у записник стављено поред мога имена. Али када сам добио примјерак записника, уочио сам да сам погрешно представљен. На то сам скренуо пажњу замјенику генералног секретара Предсједништва СРБиХ Дмичићу и рекао му да сам у записнику погрешно представљен.

Дмичић, који је данас позната јавна личност и професор на факултету, својом руком извршио је исправку у мом примјерку записника, уписавши ријеч "барикада". Ипак, у серијалу емисија о мојој ратној и поратној улози Радио-телевизија БиХ ту исправку наводи у сасвим другом контексту, мада без икаквих проблема и данас, код господина Дмичића, могуће је провјерити како је и због чега унесена исправка. Уосталом, и о томе сам говорио у неколико интервјуа које сам давао свједочећи о барикадама.

После сједнице, када је направљен концепт закључака, сјећам се да је Алија Изетбеговић предложио да на државну Радио-телевизију одемо Ченгић и ја и да се обратимо јавности.

Прихватио сам Алијин приједлог под условом да, док стигнемо до зграде телевизије, закључци буду телефаксом прослијеђени редакцији, и да се у томе што је договорено не мијења чак ни запета. При изласку из сале обратио ми се генерал Кукањац захтјевом да се код Економске школе у Пофалићима уклони барикада. То је прихваћено. Усвајањем закључака су, сматрао сам, регулисана сва питања и разријешени проблеми, и о свему томе ће бити упозната јавност.

Око 19.30 Мухамед Ченгић је сјео у мој ауто и кренули смо према телевизији. Неколико стотина метара даље од хотела "Холидеј ин" пресрела нас је група од двије до три хиљаде грађана. Препознали су Ченгића. Препријечили су пут. Викали и псовали. Било их је пијаних и наоружаних. Ченгић је захтијевао да се склоне са улице и иду кућама, да прате телевизијски програм и чуће шта је договорено.

Група најратоборнијих, очигледно састављена од разних криминалаца, одбила је да се уклони с пута и саопштила су да иду право на "Холидеј ин", да се обрачунају са "четницима".

У једном моменту колима је пришао човјек по имену Слободан Сврзо, власник и уредник телевизије "Хајат". Предложио је да се преко његове телевизије обратимо јавности. Прихватили смо, вратили се до хотела "Холидеј ин", оставили кола, и пјешке, преко парка, кренули према згради Извршног вијећа, у чијем залеђу се налазила поменута телевизија. До једноспратне зграде смо, сјећам се, дошли кроз неке блатњаве уличице. Спољним дрвеним степеницама попели смо се на спрат. Улазећи у поткровље, у полумрак, чуо сам жамор. Прошавши двадесетак метара кроз ту просторију, примијетио сам да у њој има већи број људи који су сједили или лежали по поду. У полумраку је свјетлуцало оружје.

Чим смо ушли у студио, укључене су камере и рефлектори и уредник је тражио да се обратимо јавности. Рекао сам, само под условом да се из државне радио-телевизије обезбиједе закључци Предсједништва, а Ченгићева и моја обвеза и овлаштење је тек да их прочитамо. Речено је да постоје проблеми око успостављања везе са телевизијом. Ипак, након отприлике пола сата стигло је саопштење.

Прочитао сам саопштење пред камерама и саопштио на крају да смо Мухамед и ја спремни да одемо до барикада, тамо гдје би евентуално било сумњи, односно неповјерења после овог саопштења. Ченгић је казао да се плаши да оде до барикада, страх је и породицу која га гледа.

Показало се, међутим, да барикаде није ни потребно обилазити, пошто су оне након саопштавања закључака Предсједништва уклоњене.

 Сутрадан, 3. марта, генерал Милутин Кукањац у Команди Друге војне области одржао је састанак коме су присуствовали представници власти, чланови Предсједништва, предсједници странака и велики број представника медија. Присутни су Изетбеговић и Караџић. На том састанку такође сам био и ја.
(Наставиће се)



Велики брат: Убиство свата и барикаде (16) - Закључци који су могли спријечити рат

07.06.2012 Рајко Дукић



Посебно су битни закључци усвојени на тој проширеној сједници, који, нажалост, нису спроведени. Да јесу, више је него сигурно да слијед догађаја не би био крвав и трагичан, пише Дукић
Предсједништво изјављује да референдум који је управо окончан не прејудицира организацију БиХ, која је предмет разговора о будућем уређењу БиХ, који се воде под покровитељством Европске заједнице. Ове разговоре треба хитно наставити и њихови резултати морају уважавати интересе сва три народа, као и других грађана БиХ

МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.
ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО


БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Ја мислим да онда прескачемо неке ствари. Јутрос су дати захтјеви, односно услови за преговоре Кризног штаба. Између осталог, спомињана су средства информисања. Да не испадне да сада по томе није ништа урађено. Ми смо тамо били и разговарали смо са најодговорнијим људима ТВ и Радија и они су се прво сложили да се не могу понашати као да је редовна ситуација него је заиста ванредна ситуација. То су они прихватили одмах, чак су они неке ствари сами, прије нашег доласка, формулисали шта би Радио и ТВ требало у овој ситуацији да ради и мислим, не могу вам сад набројати све овдје, немам папир, мислим г. Борас, ако се слажете, оно је све било у реду и коректно урађено. Оно што је тражено, тражено је ово што је овдје наведено у захтјеву. О томе смо разговарали и они кажу да нема проблема. Само проблем постоји код механизма и пустили су нас да данас до шест сати они сједну, разраде механизам како би се то могло да на подручју БиХ. Пазите, ради се само о другом каналу. Први канал је 6-х канал који тече како тече. Ради се само о другом каналу. Ми смо их молили, као привремено рјешење, да онај ко хоће да гледа хрватску ТВ може да укључи други канал и да гледа хрватску ТВ, ко хоће београдску ТВ може. А имамо три термина и мислим да су се људи добро потрудили око тога и ту је овај папир овдје који, чини ми се, садржи све оно што смо ми тражили. То да. И да су на путу...

РАЈКО ДУКИЋ: Да се каже да је била проширена сједница Предсједништва гдје је присуствовао предсједник Кризног штаба, на неки начин ја те послове тамо водим, постоји договор о одређеним питањима и да се сада изда саопштење Предсједништва. Да се изрази жаљење о случају који се десио, то се зна, ово о чему смо разговарали. Под три склањање барикада са улица и тиме престају разлози да постоји Кризни штаб у Предсједништву, с тим да ће се Предсједништво на наредној сједници о томе коначно изјаснити.

Четврто је било, кад се тиче питања односно захтјева везано за ТВ од подјеле до уређивачке политике, уређен је приједлог од стране одговорних лица са ТВ и тим ће се питањем позабавити надлежни органи ових дана. И то би, по мени, било задовољавајуће. Сљедеће да се каже да се органи МУП-а обавезују да, у најкраћем могућем року, ураде на питањима организације и кадровским питањима везаним за МУП и истовремено се обавезују да ће разријешити питање убиства.

(Заједнички разговор)

Ја бих то да се каже да је саопштење прихваћено од предсједника Кризног штаба странке и ја могу њима да кажем двије реченице.

ЕЈУП ГАНИЋ: (Не чује се излагање г. Ганића)

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Захтјев је дошао од Кризног штаба и кризни штаб мора да се...

РАЈКО ДУКИЋ: Јавност југословенска зна да постоји други папир у коме су ови захтјеви поновљени. Сасвим је логично да, без обзира на то што је ишао ранији папир са Предсједништва, да се данас... (Заједнички разговор)

Ја ћу сачекати саопштење у кабинету Биљане и да се одмах иде, ако је могуће.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Хоћемо ли казати да се барикаде скину вечерас до 22 сата?

РАЈКО ДУКИЋ: Молим вас, ја онда имам овлаштења, а има и г. Ченгић. Онда прелазимо на оперативни терен да кажемо, с обзиром на то да је постигнут договор на сједници Предсједништва, престали су разлози за постављање барикада и молим вас људи који су се нашли на барикадама и одговорна лица да...

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Добро. Видимо се.

Посебно су битни закључци усвојени на тој проширеној сједници, који, нажалост, нису спроведени. Да јесу, више је него сигурно да слијед догађаја не би био крвав и трагичан. Закључци су писани на меморандуму Предсједништва у виду саопштења за јавност, погрешно су датирани у доњем лијевом углу 2. стране, у преамбули се помињу учесници, а затим се наводе закључци.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ЗАКЉУЧЦИ ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ, 2. МАРТА 1992.



1. Предсједништво осуђује јучерашњи трагични инцидент у Сарајеву и од МУП-а БиХ и других надлежних органа захтијева да предузму све потребне мјере да се починиоци открију и примјерено казне.

2. Предсједништво изјављује да референдум који је управо окончан не прејудицира организацију БиХ, која је предмет разговора о будућем уређењу БиХ, који се воде под покровитељством Европске заједнице. Ове разговоре треба хитно наставити и њихови резултати морају уважавати интересе сва три народа, као и других грађана БиХ.

3. Постигнута је сагласност да укидањем барикада престаје потреба дјеловања Кризног штаба Предсједништва СРБиХ.

4. Да се у најкраћем року реализује договор о реорганизацији МУП-а БиХ и разријеше кадровска питања.

5. Предсједништво тражи од надлежних органа да се размотре приједлози који се тичу промјена у организацији, кадровској и програмској политици РТВ Сарајево, о чему треба да се, у најкраћем могућем року, изјасне надлежни органи у Републици.

6. Предсједништво поновно позива све грађане Сарајева и БиХ, а посебно оне који су учествовали у блокирању саобраћајница, да блокаду одмах обуставе и врате се својим редовним пословима.

7. Постигнута је сагласност да се све барикаде без одлагања уклоне.

Закључке Предсједништво донијело једногласно

Служба за информисање Предсједништва СР БиХ


(Наставиће се)


Велики брат: Убиство свата и барикаде (15) - Договор о уклањању барикада



05.06.2012 Рајко Дукић

У касарни Лукавица, на Мојмилу данас сам лично видио много муслимана СДА, војске наоружане, која је опколила касарну. Ја вас молим да се то скине. Горе нема барикада. Немојте да се ико више игра са касарном и са војском. У Лукавици у касарни имам један општи насртај Срба због неког страха за заштиту, каже Кукањац

Кад дође до употребе силе онда ту трава мало гдје расте. Кад дође до употребе силе жртве су велике и неизбјежне, нарочито у градовима. Зато бих замолио да ми вечерас изађемо овдје, да се једном прихватљивом варијантом и платформом да се тај народ врати и да живи тај град, додаје Кукањац

МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992. ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО

КУКАЊАЦ: Морам да вам кажем још неке ствари. У касарни Лукавица, на Мојмилу, данас сам лично видио много муслимана СДА, војске наоружане, која је опколила касарну. Ја вас молим да се то скине. Горе нема барикада. Ја сам издао наређење. Немојте да се ико више игра са касарном и са војском. И ту ја сам имао команданта бригаде једнога коме сам рекао, Енвере и ти си муслиман, иди горе и реци људима нека се не играју главама, нека иду кућама, нећемо ми никога дирнути ако нас не дирне. Морам исто да вам кажем да у Лукавици у касарни имам један општи насртај Срба. Не мислим буквално насртај, него долазак због неког страха за заштиту. Ја сам са њима разговарао, ја сам морао да издвојим разговор са представницима тих. Смирите се, ријешиће се, био сам ја данас у руководству, биће изјава, добићете одговоре, итд. То су доста незгодне ситуације. Ја сам данас у више сосова упадао. Не сосова, него људи окруже. Ја наиђем на барикаду муслимана. Ко је шеф, онда он зауставља мене и каже: Ја сам, Хасан. Добро, Хасане, шта је? Каже они тамо поставили и ми поставили. Морам да вам кажем ово. Хасан каже: Генерале, војска је изашла из касарне и укопава се горе на брду. Прво ја одмах знам да то није тачно, али одем тамо, има ли ишта, нема. Хајде доведите Хасана и увјерим Хасана. Увјери се Хасан стварно да нема. Али се горе утврђују и муслимани и Срби. Сви се укопавају, то је изнад Рајловца. Да би, кад сам се вратио, опет зауставише. Питам гдје је Хасан, кажу - Смијенили смо га. Што сте га смијенили? Кажу - Зато што је ишао код вас тамо. Он је озбиљан човјек, толико се био забринуо. Једва ме пропустише. Кажу, генерале што ниси оним тамо наредио да скину. Мислим, треба отићи.

Још нешто да вам кажем. Било је неких вијести да се дијели оружје на улици. То нема везе. Нико није изашао нигдје да дијели оружје, то је само нечија измишљотина. Ја бих замолио да ово руководство и сви ми имамо једнак однос. Оно што се догађало у Травнику према мојих 12 војника, то је нешто сулудо, то је нешто страшно и то је трајало пет-шест дана. Г. Ченгић је ишао тамо и то рашчишћавао. Знате, то је нешто да се опколи један објекат и 12 војника опколи једна маса. Њих 300 је дошло из Херцеговине. То је истина, није то претпоставка. То је све утврђено. Ја бих замолио да имамо у свим овим случајевима једнак аршин, једнак однос. Мало сте нам заштитили те војнике, морам свима да кажем, сем Ченгића. Али ја сам интервенисао и преко Ганића и Јури сам рекао и Жепинићу. Дуго је прошло. Добро, догодило се. Е сад, како могу да допринесем овој ситуацији као командант. Прво, мислим да људи све морају лијепо, људски да ријеше. Ја сам данас пуно говорио, много разговарао. И са Србима и са муслиманима. Нисам са Хрватима, њих није... Нема их данас, нигдје их није било. Данас су Срби и муслимани на разним барикадама и са оружјем, итд. Ја мислим, г. предсједниче да ова изјава и можда и ваш иступ услиједи данас, вечерас или сутра. Да не буде касно. Да иступите мало, да смирите, да дате једну гаранцију, итд. Ја мислим Рајку Дукићу требало би, ево сад смо овдје сједили, и да се мало те барикаде скину. Мој вам је предлог. Иначе, употреба силе је врло проблематична. То долази у крајњој некој десетој варијанти. Јер кад дође до употребе силе, онда ту трава мало гдје расте. Кад дође до употребе силе, жртве су велике и неизбјежне, нарочито у градовима. Зато бих замолио да ми вечерас изађемо овдје, да се једном прихватљивом варијантом и платформом да се тај народ врати и да живи тај град. То је мој предлог и што се нас тиче, ми смо допринијели и доприносимо да се ово ријеши. Имамо спремне јединице. Нико нигдје не излази. Спремне су у случају да неко насрне на нас. Ето, ја сам толико.

МУХАМЕД ЧЕНГИЋ: Дукић и ја и Жепинић и Делимустафић идемо на ТВ и да дамо изјаву око тога. Онда они да кажу како ће се то ријешити даље. Под надзором МУП-а да се дигну барикаде и српске и муслиманске и да нема проблема.

АЛИЈА ДЕЛИМУСТАФИЋ: Ја бих да ми идемо на барикаде.

ФРАЊО БОРАС: Предсједник нека иде на ТВ.

МУХАМЕД ЧЕНГИЋ: Немојте да предсједник иде.

РАЈКО ДУКИЋ: Не може ићи Ченгић на ТВ. Ово није ствар Ченгића и моја. Мислим да мора предсједник и члан Предсједништва. Било је пуно и других мишљења или да се да саопштење Предсједништва.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Мислим да је најбоље да то буде саопштење. Јер од усменог изјављивања... (заједнички разговор)

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Да направимо неки редослијед. Да барикаду по барикаду полако скинемо, а да усагласимо у саопштењу шта је. Да се састало једно тијело.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Г. предсједниче, молим вас ако могу да кажем и ово. Пошто су објављени захтјеви Кризног штаба српског народа, између осталог то се односило и на ТВ, г. Борас и ја и г. Остојић смо данас нешто одрадили. Одрадили и припремили за ову вечерашњу сједницу нашу.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Да то остану ваша лична мишљења о том проблему. Предсједништво то не може да ради. Ми ћемо исто тако дати неко мишљење о томе. Мислим да остану лична мишљења.

(Наставиће се)



Велики брат: Убиство свата и барикаде (14) - Укидање Кризног штаба и уклањање барикада31.05.2012 Рајко Дукић

Мислим да Ганић превише и сад присваја ту функцију. Нас је шест било у Кризном штабу. Према томе, не може Ганић сам поднијети извјештај о свом раду. Није Ганић Кризни штаб. Ганић је координатор Кризног штаба, каже Кукањац

Морам да вам кажем синоћ сам у мојој канцеларији доживео такву пуцњаву, а то су све око мене муслимани. И најтеже ми је пало, то није пуцала војска, нити милиција. Само грађани. Хоћу да кажем да свијет има оружје. Обишао сам јединице, али сам морао проћи барикаде. Морам да кажем, био сам на муслиманској и на српској у Рајловцу. Врло су екстремни и једни и други, додаје Кукањац

МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.

ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО


ЕЈУП ГАНИЋ: Ја желим да поднесем извјештај шта сам радио, јер ми Предсједништво каже не треба више, преносимо ту дужност на овога или онога. Али да доживим понижавања, заиста, то...

ГЕНЕРАЛ КУКАЊАЦ: Мислим да то Ганић превише и сад присваја ту функцију. Нас је шест било у Кризном штабу. Према томе, не може Ганић сам поднијети извјештај о свом раду. Није Ганић Кризни штаб. Ганић је координатор Кризног штаба. Тај Кризни штаб је пао због политичких поступака, итд. Не видим зашто г. Ганић сматра да се врши... на њега. Г. Дукић предлаже врло повољну формулацију, јер је она у оним неким законима, ми не можемо... Ми треба да тражимо компромисна рјешења, г. предсједниче. Свугдје смо негдје да ублажимо формулацију да не оштети ни једну ни другу страну. Ако он каже, обзиром на текст који је Биљана прочитала да нико не апострофира ни Ганића ни мене коначно, ја сам у том Кризном штабу, престала је потреба за рад Кризног штаба, што ће Предсједништво официјелно разматрати на једној од наредних сједница. Кога то погађа?

ЕЈУП ГАНИЋ: Ево кога погађа. Не звучимо искрено и реално. Ја... једну ствар, ми ћемо сада радити као цијело Предсједништво, као Кризни штаб. Друго, ја једноставно као координатор поднијећу извјештај и нека ме Предсједништво раздужи.

РАЈКО ДУКИЋ: Ми не говоримо о вама, опростите, ми говоримо о Кризном штабу.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Има један излаз који је частан. Ако... ријеши криза настала овим, можемо и овако поставити, проф. Ганић каже ако ријешите ову кризу ја сматрам да ја више не требам. Изволите, ријешите кризу, уклоните барикаде и ја завршавам. Сматрам да отпада главни разлог.

ЕЈУП ГАНИЋ: Слажете ли се да кажемо да Кризни штаб преноси компетенције на Предсједништво. Предсједништво преузима функцију.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Ако се вечерас ријеши криза одлуком о уклањању барикада, проф. Ганић изјављује да по његовом мишљењу потреба за Кризним штабом не постоји. У том смислу ће поднијети предлог Предсједништву. Али да се управо узме тај расплет догађаја као разлог. Мени је овдје врло деликатна ситуација. Било је врло тешких случајева гдје је г. Ганић иступа. Ја сам био сретан да неко хоће отићи горе у некакве Живинице тамо, и шта ја знам. Толико пута је отишао проф. Ганић и урадио нешто за Предсједништво. Јесте урадио оно што је требала Влада урадити и ко зна.

ЈУРЕ ПЕЛИВАН: Предсједниче, у разговору је постигнута сагласност да се рјешавањем ове ситуације, односно у разговорима је постигнута сагласност да престаје потреба за даљим постојањем Кризног штаба.

АЛИЈА ДЕЛИМУСТАФИЋ: Молим вас, предсједник је открио двије тајне. Хоћу ја једну. Да виде како бизнисмени рјешавају. Прије овог састанка дословце ми је рекао Алија: "Ја не видим рјешење вечерашњег исхода". Г. Изетбеговић. Кажем: "Ја и Рајко Дукић ово можемо ријешити". И могли смо многе ствари и раније ријешити. (заједнички разговор)

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Да вам прочитам једну малу информацију која може бити интересантна за вас. "Испред Предсједништва према Скупштини прошло је 300 до 400 грађана са паролама подршке Босни, а против барикада. Неки носе свијеће, углавном млади. Испред Скупштине се окупило већ око 3.000 грађана. Они захтијевају да иду према барикадама у Пофалићима. Аутобуси са страним посматрачима још нису стигли на аеродром пошто су заустављени на барикадама". У потпису Авдо Хебиб.

(Заједнички разговор)

РАЈКО ДУКИЋ: С овим смо ми завршили. Предложено је рјешење што се тиче Кризног штаба, не атакујући на личност предсједника, говорим о Штабу да ћемо у изјави дати то да рјешавање овог питања... отклањање барикада (не чује се снимак) да су престале потребе за Кризним штабом Предсједништва. Како ћете ви даље те ствари рјешавати, то је ваша ствар.

КУКАЊАЦ: Наш однос према референдуму. Г. Јуре је дошао један дан код мене и договорили смо се. То је наш допринос 100 посто успјеху референдума. Наиме, то је један наш допринос. Право је свакога било да ли ће изаћи ли неће и како ће гласати. Морам да вам кажем синоћ сам у мојој канцеларији доживео такву пуцњаву, такву... ватре, то су све око мене муслимани. И најтеже ми је пало - то нити је пуцала војска, нити милиција. Само грађани. Хоћу да кажем да свијет има... оружје. Обишао сам данас јединице, али сам морао проћи барикаде. Ја морам да кажем, ја сам био на муслиманској и на српској (страни оп.а.) у Рајловцу. Врло су екстремни и једни и други. И траже они двије ствари. Прво да се ухапсе убице. А ово саопштење - значи тражи се да се ви појавите, итд. Ово сад како сте формулисали. Ја сам пуно разговарао са људима и лично сам пуно допринео да људи неке ствари схвате. Ја никада нисам видио Дукића Рајка. Вечерас га видим. Али сам разговарао с њим телефоном. И рекао сам: Рајко скидају ону барикаду код СИМПА. Нека се скине ова забрана ако неће друге, а ваљда треба све да се скину.

(Наставиће се)



Велики брат: Убиство свата и барикаде (13) - Изетбеговићева превара
25.05.2012 Рајко Дукић

Мислим да је довољно широко да се каже да референдум не прејудицира организацију БиХ. Довољно је широк појам који не каже ништа. Ја једноставно искључујем да се каже да (прејудицира) међународни третман државе, јер због међународног третмана је гласано, каже Изетбеговић Морам овдје то да кажем и сматрам да ништа не штетим свом народу да кажем да се није ништа десило референдумом. Референдумом се десило нешто. Исто као што се нашим плебисцитом десило, додаје Плавшић
МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.

ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Ја сам рекао своје. Мислим да је довољно широко да се каже да не прејудицира организацију БиХ. Довољно је широк појам који ни у очима грађана који су гласали за овај референдум не каже... Јер не каже ништа. Ја једноставно искључујем да се каже да и међународни третман те државе, али због међународног третмана је гласано, шта ће бити сутра, хоће ли Европа у тој ситуацији која је настала и која како ће то урадити је друга ствар. А да ја унапријед кажем да сматрам да је референдум... на тај проблем, то је мало превише. Не можете тражити од мене ту ствар. Једноставно, како бих то могао објаснити новинарима шта значи ова изјава. Овако, ако то прећутим, ја нисам рекао ни да одређује, ни да не одређује. Барем нисам стављен уза зид на неки начин. Немојте тражити, ипак, оно што се не може урадити. Ово што се може урадити, јер је предмет ове Конференције коју води ЕЗ један предмет уређења БиХ, организације, реорганизације, трансформације и чега хоћете у БиХ. Али није заиста питање, прије свега, међународног третмана, јер је то питање међународних неких форума горе. Немојте то тим условљавати, јер заиста отежавате ми. Неке ствари се не могу рећи. Дајте да ријешимо ствар. Не морамо, на крају крајева, ријешити све за један дан.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Ја сам данас добро читала овај текст који смо срочили. Ово "унутрашње" г. Дукић има право и то смо рекли да може да се брише. Нисам само ја него сам консултовала још два универзитетска професора да прочитају захтјев и да прочитају ову формулацију. И рекли су. Ја сам себе провјеравала, мој начин размишљања, моју логику ту. И рекли су да је то тај смисао. И заиста сам доведена у ситуацију да се ми, што сам ја то данас до подне испред Кризног штаба заступала. Ја морам овдје да кажем заиста да сам се потрудила, да ја своју логику провјеравам. И то од људи који припадају Кризном штабу, које сам нашла у кризном штабу. Мени се чини да ово што је г. Дукић рекао "унутрашњег" да то има пуног смисла. То је нешто што је заиста данас промакло и, ако би се као што смо рекли да нема проблема да се брише то "унутрашње", г. Дукићу то је смисао и то би била једна, да кажемо, званична – службена формулација која мора да има један званични тон и мислим да га има. Не можемо ићи у другу крајност и казати заиста, ја морам овдје то да кажем и сматрам да ништа не штетим свом народу да кажем да се није ништа десило референдумом. Референдумом се десило нешто. Исто као што се нашим плебисцитом десило. Ми смо нашим плебисцитом показали да смо за ону формулацију која је тамо и то има одраза на ситуацију у БиХ. Референдумом се десило нешто. Ова формулација овдје мислим да може да буде прихваћена са овим брисањем "унутрашњим". Али исто тако вам кажем не бих прешла преко тога, ових даљих захтјева који се односе на средства информисања. Г. Борас, ако хоће да извијести о томе. Ја сам рекла, немам шта друго да кажем.

РАЈКО ДУКИЋ: Ја се слажем г. Ганићу али се исто тако слажем да се вечерас разријешите одмах предсједника Кризног штаба и Кризни штаб и да направимо компромис па да не одгађамо ништа, знате.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Да вам кажем, г. Ганићу.

РАЈКО ДУКИЋ: Нема никаквих проблема. Ја предлажем да г. Плавшић и Витомир Жепинић, да неко од вас оде до барикада, ја ћу свесрдно се залагати да се барикаде повуку.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Ићи ћемо.

РАЈКО ДУКИЋ: Али исто тако нема никаквих проблема, да се и ово каже молим вас, да Предсједништво сматра да је престала потреба за постојањем Кризног штаба. Па нека предсједник изађе у другу... па нека ангажује чланове Предсједништва.

ЕЈУП ГАНИЋ: Да вам кажем једну ствар.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Ја мислим да г. Ганић није заљубљен у тај посао.

ЕЈУП ГАНИЋ: Нисам. Ја сам био и у свим српским крајевима гдје је била криза. Ја сам ипак успио тамо да будем примљен без инцидената. Неки су ми људи чак и захвалили. Ја сам тражио неке нестале војнике. Чини ми се да сам доста урадио за српски народ. Али, ја желим да на сљедећој сједници Предсједништва поднесем извјештај и да једноставно, ако Предсједништво, а видим да је таква клима, усмјери те дјелатности, нека оконча, нека да Влади. Али ја сам човјек политичар, не желим да доживљавам политичке поразе и уцјене. У том смислу да кажем сада да се подноси оставка и смјена. Ја нисам ништа лоше урадио.

Ја сам ипак човјек који је разговарао са најширим кругом људи у Републици. И мислим да би то од грађанства било схваћено као једна уцјена. Према томе, имамо сједницу Предсједништва. Абдић и Кљуић су ми рекли да они желе да ја поднесем извјештај и да разговарамо на сљедећој сједници Предсједништва о Кризном штабу.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Ако могу да вам прочитам члан на основу којег је формиран Кризни штаб. (заједнички разговор)

Може се ту направити једна формулација на основу овог члана да заиста ви нисте у питању. Колега Ганићу, нисте у питању ви, него Кризни штаб који је преузео компетенције других институција. Али да видите како пише, врло је кратко, два реда: "Ради проучавања одређеног питања (члан 84.) и припремања приједлога, Предсједништво може образовати комисију или радну групу као привремено радно тијело". Предсједништво може да каже "Кризни штаб је био привремено радно тијело, завршио је рад". На основу овог члана.


(Наставиће се)






Велики брат: Убиство свата и барикаде (12) - Статус и уређење БиХ ствар конференције
22.05.2012 Рајко Дукић

Ми имамо сигурно добру жељу не само да направимо папир који задовољава, него да направимо рјешења која ће задовољавати. Ваља живјети на овим просторима. Да ли ће се некоме више или мање свидјети, та рјешења морају бити приближно задовољавајућа. То је важно, каже Дукић Данас ова београдска опозиција пише на велико, пуне су новине тих вијести да опозиција сматра да је сарајевски догађај пребацивање жаришта из Београда пред 9. март и покушај спашавања Милошевићевог режима помоћу преношења хаоса у БиХ. То пише у новинама, каже Изетбеговић
МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.



ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ
СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



ЈУРЕ ПЕЛИВАН: Предсједниче, у прилогу овог што сад каже Борас и оно што је Ганић рекао. Знате, не би могла сада ниједна страна из крупних политичких разлога, послије референдума и непосредно, сад да неки форум, прије Парламента, каже - пих, нећемо ми сада ништа. Дајте да се задовољимо са једним миром, јер слушајте, ако неће сада питање је кад ће тај политички споразум бити постигнут.

Друго, је ли сада има опција које кажу - па чекајте, хоћемо равноправно. Како се сви издвајају у Југославији. Хоће равноправну позицију за разговор. Нема никакве присиле у том смислу е сад, само ћемо ово рјешење. Према томе, није то Предсједништво. Мислим да Изборна комисија треба да достави материјал Скупштини и најбоље нека се политичка расправа опет у Скупштини води уз учешће, пошто је то паралелно сада... (Заједнички разговор)

МУХАМЕД ЧЕНГИЋ: Ово што је поставио Дукић, само ту формулацију да се избрише та "унутрашња". Према томе, дајмо, са тим смо готови. Да се оде на ТВ и да се ово саопшти, да се позову људи да се...

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ:

Хоћете ли ми рећи најискреније, има ли, постоји ли политичка спремност СДС да оконча ову блокаду?

РАЈКО ДУКИЋ: Апсолутно.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Молим вас, данас ова београдска опозиција пише на велико, пуне су новине тих вијести, да је ово, да опозиција сматра да је сарајевски догађај пребацивање жаришта из Београда пред 9. март и покушај спашавања Милошевићевог режима помоћу преношења хаоса у БиХ. То пише у новинама.

РАЈКО ДУКИЋ: То је исто као што се у граду прича да... постоје барикаде Срба, а Алија Делимустафић муслимана у Старом граду, немојте молим вас.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Волим што сам ово чуо г. Дукићу. Да постоји спремност. Ако постоји спремност, ми ћемо доћи до рјешења. Ако постоји политичка спремност. Ако не постоји политичка спремност, да не губимо онда вријеме. Ако постоји политичка спремност, а ја вам вјерујем немам разлога да не вјерујем, онда нема проблема. Наћи ћемо рјешење. Формулације ћемо прилагођавати како знамо и умијемо.

РАЈКО ДУКИЋ: Ја вам морам рећи г. Изетбеговићу, ја сам јуче био исто тако одсутан, у 6 сати су ме звали у странку и нашао сам тројицу свештеника који су саопштили оно што се десило, знате. Послије тога дошла је једна група грађана са одређеним захтјевима, звонили су телефони и тако је то кренуло. Ја конкретно нисам успио да успоставим контакт са г. Караџићем. Јер није ни био стигао горе. Тек јутрос сам с њим разговарао. Према томе, искључује се свака могућност некаквих координација, манипулација, итд. Спонтано је дошло и вјерујте, ја сам имао страховите муке да многе са терена... да ураде исто тако неке ствари. Ми имамо сигурно добру жељу не само да направимо папир који задовољава, него да направимо рјешења која ће задовољавати. Ваља живјети на овим просторима. Да ли ће се некоме више или мање свидјети, та рјешења морају бити приближно задовољавајућа. То је важно. Према томе, ми не можемо утицати сигурно на понашање ни Комисије, ни ЕЗ. Ево молим вас,... је признала Турска и Бугарска и не знам још ко... То је њихова ствар. Али ми хоћемо да нагласимо, молим вас, да овај акт који спроведе референдум грађана не може да прејудицира док тече конференција. У противном, та конференција нема смисла ако се прејудицира. Молим Вас. Нема смисла. Онда ми можемо, знате, да се играмо неких конференција, али то није то.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Овим се добива један писмени акт у коме се види наш став на који се обавезујемо јавно, да ми не сматрамо да је тиме питање БиХ прејудицирано, него то је ствар конференције и ствар неких договора. То можемо само договором.

РАЈКО ДУКИЋ:

О томе се ради. Ја не видим да она неко повјерење или неповјерење. Нема папира који ће нама то разријешити. Живот нас тјера да вјерујемо или не вјерујемо. Сваки дан ће нас провјеравати и тестирати, сигурно.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ

: Ми би могли овим дијелом да завршимо. Било је овдје захтјева што се тиче ТВ. Не знам хоћете ли ви, г. Борис, да изнесете оно што смо у 12.00 сати. Сви смо били.

РАЈКО ДУКИЋ: Ми нисмо ово питање... Предсједништво изјављује, ја сам рекао овдје који је став, да "референдум који је управо окончан не прејудицира организацију и међународни третман БиХ која је предмет разговора који се воде под покровитељством".... Немојте да сада прејудицирамо. Ако смо испрејудицирали све, онда немамо шта да радимо. Молим вас, немам ништа против, нека сутра комплетна ЕЗ призна БиХ. То је ствар ЕЗ. Онда ми затварамо питање преговора, господо, затварамо питање разговора. И у папиру у Лисабону стоји да се... Ја се ту апсолутно слажем. Све друго је остало, колико сам ја разумио, отворено. Да ли тај папир има уопште значај, то је друго питање, знате. (Заједнички разговор)

(Наставиће се)


Велики брат: Убиство свата и барикаде (11) - Ни за 500 година Турака нико није пуцао у сватове
18.05.2012 Рајко Дукић

МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.
ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



РАЈКО ДУКИЋ: Молим вас, што се тиче ТВ знам да то није ствар Предсједништва. Мислим било би наивно... али ми стварно морамо се опредијелити - је ли то државна ТВ или дјелимично државна. Ако јесте, онда зна се шта очекивати од ње. Ако је приватна или полуприватна, онда да дигнемо руке од ње. Па ћемо се борити тамо за неко своје парче.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Сматрате ли да је проблем ТВ донекле у вези са овим како ће бити ријешена ова констатација Републике?

РАЈКО ДУКИЋ: Ја сам имао отприлике да видим сад материјал који је већ спремљен за овај разговор који ћете имати касније око ТВ. Али, тамо је све то ипак покривено, знате, довољно Срба, Хрвата, муслимана, позиције, функције. Све је то фино покривено. Али међу оном четворицом кадрова српске националности, вјерујте ја не бих примио никога у... и немојте нас тјерати да са кадровима који су некомпетентни, по нашем мишљењу, да покривате нашу квоту. Ви можете вашу квоту покривати, ми немамо ништа против, знате.

ЈУРЕ ПЕЛИВАН: Ко је од нас покрио у ТВ ту квоту?

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Није нико.

РАЈКО ДУКИЋ: Али, добро, да се не бавимо тиме, немамо више времена.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Видите, ни ми нисмо никога увели. Све су стари кадрови.

РАЈКО ДУКИЋ: Молим вас, г. предсједниче, инсистирам да се у тачки 2. видите, ја жалим сваки живот. У праву сте ви кад кажете пуно је муслимана погинуло на разне начине. Ја то осуђујем. Али мало је засметало кад се каже "Предсједништво осуђује јучерашњи трагичан инцидент у старом дијелу Сарајева, као сваку другу акцију насиља". Ово је ипак један специфичан догађај, у једно специфично вријеме. А знате и за вријеме Турака, тако причају, за протеклих 500 година није се никад десило да неко пуца у сватове, итд.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Јесте, пише "као и сваки други акт насиља".

РАЈКО ДУКИЋ: Ја не инсистирам на формулацији, кажем како је то. Очекујем да ће ови што прије осумњичена лица привести. Ја то очекујем брзо да се деси. На крају, осрамоћена је Башчаршија, знате, то је ипак један историјски амбијент. Предсједништво, ја инсистирам, да овдје имамо сљедећу формулацију:

"Предсједништво изјављује да референдум који је управо окончан не прејудицира унутрашње" ово се брише "организацију и међународни третман Босне и Херцеговине, која је предмет разговора што се воде под покровитељством Европске заједнице. Ове разговоре", итд. Молим вас, ми водимо комплетне разговоре под патронатом Европске заједнице. Хоће ли сад ЕЗ посегнути са овим што она сматра да има право, то је њено право, знате. Ми хоћемо овим да се заштитимо да не сматрамо да је то право стечено апсолутно референдумом. Мислим да ова формулација може да задовољи ако се овако напише. "Предсједништво изјављује да референдум који је управо окончан не прејудицира организацију и међународни третман БиХ, која је предмет разговора што се воде под покровитељством ЕЗ".

ЕЈУП ГАНИЋ: Видите, у овим разговорима г... повјерење међу људима. Ми смо се данас сагласили са овом формулацијом коју је формулисала, практично, колегиница Плавшић. У овој вашој првој дискусији ви сте казали да се спомиње ова ријеч "унутрашња". Кад смо и то прихватили, ви идете даље и тражите међународну, итд. Само да вам кажем једну ствар. Ја мислим да је нама најбоља ствар стенограм, ово се снима. Ако нема овдје неких минималних повјерења, без обзира шта ко, на неки начин, изјављује, ми фактички не можемо вечерас у име Предсједништва некакав документ да...

Морате на неки начин схватити да ми водимо овај разговор под једним невјероватним притиском. Доле је грађанство угрожено, пуца се. Мислим да не треба рушити мостове повјерења између политичара. Немојте да идемо у правцу који је, на неки начин, руши мостове и да онда овај народ каже: Не може ово руководство ништа постићи нити се договорити. Чак не можемо ни обезбиједити да буду некакви избори. Према томе, не прејудицира наравно организацију БиХ, организација подразумијева све ако баш тјерамо мак на конац. Међутим, чујте, ви знате добро да је ова комисија тражила да се распише референдум. Тај референдум је расписан и то је један од услова тамо да се пошаље та молба. Да ли ће БиХ бити призната, то је политичко питање. Према томе, дајте, да вам кажем, ја све дотле док видим да постоји једна отвореност, онда се може разговарати. Ако почнемо са тоталним неповјерењем, онда ми не заслужујемо да живимо у једном граду.

РАЈКО ДУКИЋ: Ви, г. Ганићу, више уважавате мишљење и став једног француског адвоката, него мишљење и став једног народа.

ФРАЊО БОРАС: Ја мислим да би се требали задовољити овим првим приједлогом г. Дукића да термин "унутрашње" бришемо, да све остало остане.

(Наставиће се)




Велики брат: Убиство свата и барикаде (10) - Срби траже распуштање Кризног штаба
15.05.2012  Рајко Дукућ

МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.
ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Углавном, ово све (референдум оп.а.) не прејудицира будуће политичко рјешење које је предмет разговора који се обављају пред ЕЗ и ти договори морају уважавати интересе сва три народа и бити у складу са тим интересима. То је принцип који ми прихватамо овдје. Према томе, не може – како мени, тако теби. Не може бити нешто да неко буде у повољнијој ситуацији. Какво ћемо, међутим, рјешење наћи, то ја не знам. Ми заступамо став да то треба да буде кроз уставне неке гаранције како је то свугдје у свијету, кроз некакве инструменте, кроз нека тијела као што су вијећа народа и сл. Ви сматрате да би требало некаквим кантонизацијама направити. О том потом, дискутоваћемо. Само принцип да то рјешење мора бити такво да уважава интересе подједнако сва три народа, мислим да се може урадити.

АЛИЈА ДЕЛИМУСТАФИЋ: Видим да је рјешавање на помолу. Да се замрзне рад Кризног штаба док се на сљедећој сједници Предсједништва не донесе одлука.

ЕЈУП ГАНИЋ: Ја сам ишао и радио, гасио неке пожаре. Знате шта је, ја бих желио да поднесем извјештај на сљедећој сједници Предсједништва. Ако ви сматрате да неко може те дежуре да ради умјесто мене, нека се заврши његова функција да се дежурство... сваки дан ту на дежурство. Ја сам веома срећан.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: На сљедећој сједници ћемо размотрити питање Кризног штаба. Можемо то тако ставити.

ЕЈУП ГАНИЋ: Ја сам врло одговоран човјек. Ако почне да пада крв, и ви сматрате да је то у питању Кризни штаб, ја као човјек нећу до сљедеће сједнице Предсједништва ништа да радим у том Кризном штабу. Ја сам се пуно нарадио, ја хоћу да поднесем извјештај.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Знамо у колико је мјеста отишао г. Ганић кад је било густо.

ЕЈУП ГАНИЋ: Ја сам замољен да водим Кризни штаб. Нудио сам г. Плавшић и Борасу, одбили су обоје. Дакле, да поднесем извјештај на сљедећој сједници, ако кажете не треба, ако Влада каже да не треба, да преузима одговорност, немам против. Према томе, то можете сматрати да нема ту проблема. Али не желим јавно поражавање. Јер, прије свега, то не заслужујем.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Хајде да то ријешимо на ... начин.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Г. Ганићу не можете никако у исту раван ставити Кризни штаб и Савјет за заштиту уставног поретка. Савјет за заштиту уставног поретка је једна легална институција Предсједништва која је предвиђена и која је у додјели појединих, да кажем, ресора унутар Предсједништва додијељена СДС, а СДС је мене одредила да водим Савјет за заштиту уставног поретка. Према томе, Кризни штаб, да вам кажем, је ад хок формиран на основу једне реченице да се може, према потреби, и друга тијела оформити. Тако је оформљен Кризни штаб. Кризни штаб српског народа сматра да тај штаб треба укинути. Ја сад не говорим о особи, уопште, иако је апострофирано овдје, ја сам вам јутрос прочитала. Али ја овдје не говорим о особи. И ако то будемо радили, то треба извести на тај начин да у суштини Кризни штаб не треба. Јер постоје легалне институције. И ми ћемо то ријешити.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Хтио сам да кажем да оно што се тиче МУП-а прихватамо у цијелости од ријечи до ријечи. Нама исто тако одговара да се разријеши ствар. Поставили сте захтјеве да кадровска рјешења нису готова. И ми сматрамо. Што се тиче МУП-а ми мислимо да то, не знам да ли се и ви слажете с тиме, да у МУП-у треба довршити ту кадровску доградњу. У том погледу немамо никаквих примједби. И та одредба треба да уђе.

РАЈКО ДУКИЋ: Г. предсједниче, молим вас, око Кризног штаба ми сматрамо да је то стварно сурогат овдје и да не треба више да постоји. Рећи ћу вам зашто. Немате одговорног човјека за одређене ствари. Оно што ради г. Ганић треба да ради министар унутрашњих послова БиХ.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: И ви сте предсједник Кризног штаба.

РАЈКО ДУКИЋ: Ово није за прилику, знате. И онда се ту неки замјеник инаугурише, промовише. Ја уважавам г. Ганића. Он је научни професор и има сигурно много паметнијих ствари којима би се бавио у име Предсједништва, а имају ови плаћени професионалци у МУП-у па нека гањају неке ствари. А ја могу да уважим овај захтјев да оставимо до сљедеће сједнице из разлога што не видим да имамо и кворума. Ја бих молио да се то тако и схвати. Не атакујући на г. Ганића, него једноставно сматрам да нам то не треба. Око МУП-а ја имам резерве да ће се тај договор испоштовати, јер смо и овдје код вас, сјећате се, сједили. Неке одлуке нису урађене. Према томе, то је тако.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Пазите нешто, ви сте тражили, ми прихватамо то.


(Наставиће се)
Велики брат: Убиство свата и барикаде (9) - Изетбеговић: Референдум не одређује структуру БиХ
13.05.2012 Рајко Дукић

МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.


ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Исто тако, што се тиче починилаца овог злочина, ја знам да је то једна процедура и надам се да ће, нарочито пошто је таква ситуација и тај догађај има такве страшне реперкусије, вјероватно ће се наћи злочинац. Живот се људима не може вратити који су убијени, али свеједно, мислим да ће се то ријешити. Дакле, чини ми се да је поента у овоме да би управо зато, предсједниче, што сте ви нарочито јуче давали те изјаве из којих је могло доћи до овог закључка о којем ја говорим и за које вам ја кажем да га је народ стварно тако схватио. Ову материју би требало, у овом саопштењу, још мало опширније разрадити. Ја сам јутрос...

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Тешко је гдје ми једно хоћемо, ви друго, па онда се надмудрујемо. Ми нећемо да овим референдумом одредимо структуру БиХ или да прејудицирамо ове преговоре. Ми то нећемо, не тражимо то. Према томе, лако се око тога споразумјети. Изволите предложите какву хоћете формулацију. Ми то нећемо. Референдум је рјешавао једно питање, он не рјешава питање трансформације БиХ. Он нема за предмет да прејудицира ни на који начин. Ово што ми тамо преговарамо. То што је отворено, то је ствар некаквих договора. Г. Дукић каже овдје ријеч "унутрашња" је сувишна. Да је бришемо. Не унутрашњу. Него реорганизацију... БиХ да бришемо ту ријеч. А што се тиче овог питања, мислим да је на задовољавајући начин формулисано ово питање злочина. Ја ћу вам казати једну потпуну интимну ствар. Ја кад сам јуче за ручком чуо то да је убијен човјек тамо, ја сам слистио са стола све што није мој обичај био. Једноставно сам гурнуо све са стола и све се поразбијало. Мене је то ужасно погодило, морам рећи. Ужасно ме је погодио тај случај. Не никако мање него вас. Према томе, има свака осуда мјеста. Најискренија осуда мјесто је тог догађаја. То је страхота што се догодило јуче. Само, има један други случај. Немојте, ја кад сам се касније смирио онда су ми рекли чекај, било је и наших људи случајева па не знам јесу ли они бацили ствари са стола кад су чули да је убијен у Шипову човјек, кад је убијен човјек у Братунцу, итд. Треба човјек имати, не можемо ми сад, ја то најискреније осуђујем. Али ипак ми знамо да има и тих људи, ти људи ходају по Шипову. Нико није ухваћен. Нико. Не знам је ли 13 или 15 људи убијено - Муслимана. Сваких мјесец - два дана погине по 1-2 човјека па ми не направимо толико чудо. Наравно, чуда треба правити, али не може бити чудо за један случај, а нема чуда за други случај. У томе је проблем. Ја, право да вам кажем, јуче сам рекао - најрадије бих, ако се не можемо споразумјети, да ми наше злочинце похватамо, ви ваше што су побили људе и да их овдје у парку све подједнако. Ја бих био за ту ствар. Да се крај учини томе. Схватате ситуацију каква је. Ужасно је то што се догодило, околности под којима се догодило. То је била свадба. То само луд човјек. Ја, право да вам кажем, мислио сам да му је неко дао паре да то уради. Јер, ништа се горе за муслимански народ није могло десити. Ништа горе. Ја оно кад сам рекао у извјештају рекао сам "То је пуцањ у Босну и Херцеговину." Ја то тако доживљавам. Међутим, мислим било каква формулација овдје, којом се то осуђује, прихватљива је. Према томе, ми немамо некаквих суштинских проблема. Дајте да ријешимо некако ту ствар. Да то не прејудицирамо ни на који начин преговором. Да то ставимо. Да осудимо злочин који смо иначе синоћ... Има данас и посебна изјава СДА о том догађају, има моја изјава синошња. Ево, и Предсједништво нека каже... ријечима то питање. И шта имамо још у ствари од некаквих суштинских ствари?

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Имамо ову ТВ.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ

: Што се тиче ТВ. Ми имамо нека схватања о ТВ, ви имате друга схватања. Не можемо ми бити сасвим задовољни ТВ. Ви знате да стално они на неки начин те националне странке, те ово, те оно, итд. Није то наша ТВ. Иначе, да је наша ТВ. Она јесте мало бх. оријентисана, то су људи бх. оријентисани. Нису страначки оријентисани. Али јесу бх. оријентисани пошто смо ми прилично бх. оријентисани. Она се поклапа са неким нашим изјавама. Али што се тиче њихове пропаганде, могу вам рећи да ћемо по тој пропаганди ми изгубити изборе. Стално је пропаганда да смо криви за ову ситуацију. Ја мислим да нисмо криви. Стање је такво. Комунисти су се били почели цијепати и ко зна, да су потрајали можда би се иста ствар десила, јер тако је била кренула. Само што се то заборавило. Али и економска криза која влада ено и у Албанији. Нема доле ни нација, ни националних странака, али је ужас један. Ситуација је таква. Слична је ствар у Русији. То је један остатак система који није могао, који је можда имао најбољу... да организује живот, али није био слободан и није могао да организује, па је остала неимаштина. Међутим, ТВ користи прилику па покушава да добије за будуће те грађанске странке, некакве поене и то користи. Међутим, ми не можемо, из принципијелних разлога, ми не можемо као Предсједништво давати никакав суд о томе. Можемо то оставити као некакве страначке договоре које би, евентуално, као страначки људи данас-сутра договорили и хајмо покушати нешто направити. А што се тиче Кризног штаба, молим вас, дајте да се то не уноси у закључке. Дајте да то на сљедећој сједници размотримо. Ви ставите некакве приговоре, ми ћемо то размотрити. Није проф. Ганић, који је предсједник Кризног штаба, човјек који неће казати, ако је у име мира, не морам бити предсједник Кризног штаба, врло важно. Само немојте да на овај начин то радимо. Није то пут. Дајте да око 2-3 основне ствари које су сада. Овај први догађај и ово друго, што ја схватам као најбитније питање, то је да ли референдум, можете ви како хоћете... ако не желите спомињати референдум можете казати, можемо прешутити ту ријеч.



(Наставиће се)


Велики брат: Убиство свата и барикаде (8) - Барикаде нису одговор на референдум
09.05.2012 16:00 | Рајко Дукић
МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.

ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО

РАЈКО ДУКИЋ: Овај захтјев у овом папиру, под 6. ми смо ставили да се под хитно разоружају паравојне формације (вјероватно је г. предсједника ово највише иритирало), "Зелене беретке" које јавно дјелују у Сарајеву штетећи, између осталог, криминалце, починиоце злочина.

Ми имамо података, молим вас, нама је речено од званичних личности да починиоци злочина се знају, зна се ко су, гдје су итд. Али се до њих не може доћи управо што се тиче ових кадрова. То је био разлог да ово, као посебно питање, нагласим. Ми можемо да прихватимо и то да је данас таква ситуација да је немогуће доћи до привођења, хапшења и како се већ каже, и ту можемо доћи до разумијевања јер рачунамо да ће то ипак изаћи пред лице правде.

Ето, ја сам, можда мало и преоштро неке ствари коментарисао, дао сам мишљење. Морам вам рећи да има тога пуно што се не може држати под контролом, има пуно захтјева са терена и морамо да прихватимо реалност да су људи помало уплашени, забринути, напети, да нам је ситуација поодавно лоша, да треба мало па да се догоди пуно, итд. Ево, ја сам завршио, хвала вам.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Да видимо. Изволите.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Да нешто кажем у вези са овим. Дефинитивно је то да ове барикаде нису одговор на демократски чин референдума. Ви добро знате да је на низу конференција за штампу речено да то није референдум српског народа зато што смо се ми у новембру изјаснили, али да јесте плебисцит два друга народа и да од најзваничнијих људи у Странци, а мислим да смо и ми овдје у Предсједништву, г. Кољевић и ја, неколико пута рекли да је то плебисцит два народа који се сада изјашњава. Ми смо се у новембру изјаснили.

Не знам да ли је стварно потребно да вас овдје убјеђујем да то није уопште одговор на референдум. Десио се онај несретни случај јуче и сигурно, да вам кажем, највише што је иритирало народ, могу не само да имам податке него и да осјетим оно што је могло толико изиритирати народ - то су оне изјаве које су дате на ТВ, у средствима информисања, онај велики публицитет. Али, добро нека буде и то. Али најгоре су изјаве биле у току референдума и послије референдума. Био је иступ г. Махмутчехајића који, не треба да вам говорим, најдрастичнија реченица је била да је српски народ фашистички народ. То је једно. А друго, г. предсједниче, када сте Ви јуче коментарисали... Г. Мехмутчехајић у разговору који је водио заједно на ТВ.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Ја право да вам кажем, ако ми допустите, да је дао ту изјаву да је чујем. За мене је Махмутчехајић и као лични и као пријатељ... Ако је то тачно, то је неопростиво. Не вјерујем да је тако нешто Махмутчехајић могао да каже. Ја сам био у иностранству кад је тај био интервју. Знам да је био контроверзан, да је било пуно примједаба на њега. Али једноставно не вјерујем да је то рекао.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Прибавите молим вас касету. Ја сам слушала и знам да је два пута г. Момчило Крајишник инсистирао да он то понови.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Ето, ја сам дао ову изјаву и подржаћу је, а ви мени дајте касету да је видим да је Махмутчехајић рекао да је српски народ фашистички народ. Ја ћу тражити Махмутчехајића и рећи му да смо до сада били и пријатељи и сарадници, од сад...

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Добро, има начина да се набави та касета. Волела бих стварно да је чујете. У реду. Али да идем сад даље и да кажем оно што сам јутрос рекла, само нисмо били у овом саставу, да су изјаве јучерашње које су дате на ТВ, у средствима информисања, имале овај не призвук него коначно тај смисао. Обављен је референдум, гдје се није изјаснио један народ на том референдуму, малтене запечаћена. Ја добро знам шта иза тог референдума све слиједи. Међутим, народ који је изашао на барикаде и други који јако негодују, другим ријечима да кажем, 80 посто српског народа из оних изјава није могло ништа друго да закључи него ово што вам ја сада говорим. Ја нисам закључила зато што сам у току ових догађаја и знам све како тече даље и која је процедура да се дође до овога што је јуче речено да је БиХ стекла сувереност и независност. Ја ћу вам рећи да се не ради само о нешколованом народу, него је мене један мој колега са факултета звао телефоном па ме питао шта је ово. Значи, људи који нису толико укључени у ова збивања, импресије су од таквих изјава отприлике биле такве да су се људи почели хватати за главу. Је ли ово начин да се прво у Скупштини, када се говори о расписивању референдума, заобиђе један народ, који једноставно није био зато, и да се то тако једноставно игнорише. И онда, када је референдум завршен, да се даје оваква оцјена. Ја сам о томе јутрос говорила и заиста сам тражила да овај дио овдје вашег саопштења, односно саопштења данашњег Предсједништва, буде у том смислу да ту ствар појасни. Да је референдум једна чињеница, резултати референдума су једна чињеница која ће се, сигурно, у даљим разговорима о судбини БиХ узети у обзир, не знам ни ја у којем контексту, али никако неће значити то нити ће Е3, а нити ће два друга народа, односно њихови представници који су одређени да преговарају, прећи преко тога да након референдума имамо готово устројство унутрашње БиХ. И у том смислу сам ја јутрос говорила и тражили смо рјешење како ћемо дати једну формулацију да се то појасни, извојевати да из Кризног штаба српског народа сматрају да није било довољно јасно то наглашено и можда што је управо то кључно, у овоме свему, нећу да кажем да ови други захтјеви немају исто тежину, и исто би тако казала - јесте овдје је осам захтјева, али то није осам захтјева, хајде тек тако да постављамо захтјеве. Него стварно осам захтјева који се могу реализирати уколико има добре воље за договор. Мени се чини да смо јутрос неке од ових ствари доста лако ријешили, јер ово све што се тиче МУП-а добили смо гаранцију да ће наш министар МУП-а са замјеником, и био је г. Јусуф исто тако, преузели су то и ми смо на неки начин то, из ових захтјева, искључили рачунајући да ће доћи до реализације тога.


(Наставиће се)


Велики брат: Убиство свата и барикаде (7) - Срби траже хитно хапшење убица свата 30.04.2012  Рајко Дукић



МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.

ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



РАЈКО ДУКИЋ: Морам вам рећи да је о српском плебисциту ТВ објавила само онај прилог који смо ми платили и ништа више. Знате. Мени је просто непријатно, сједнем у кола, отворим екран, узмем новине или било гдје да се окренем од буке, од кукњаве, од пјесама, од жалопојки спашавај сине, не дај сине, итд. Мислим да је то помало испало патетично и мислим да тако није требало. Не мислим да сте ви или Предсједништво томе кумовали, далеко од тога, ја овдје говорим о мјери коју нису имали они који су требали да имају. Знате, ми смо се до јуче као странке које смо се бориле за власт овдје, улазак у Парламент, прилично нелагодно осјећали кад су други који су имали више средстава и већи приступ средствима информисања нешто... Ничим није овдје увријеђен муслимански народ. Немојте муслимански народ да изједначавате са ТВ.

Јучерашња трагедија и опште стање у БиХ, па смо ми навели Купрес. Тамо праве проблеме људи. У Травнику, Живиницама. Нисмо рекли да тамо само живе муслимани, опростите. Директно су посљедица неријешених односа у МУП-у итд. Зато захтијевамо да се у року 24 сата изврши кадровска трансформација МУП-а, итд. Молим вас, не може нико порећи да нису то рјешења и да су дата адекватна рјешења и организациона, и кадровска, и теренска и како год хоћете. Ја не приговарам људима који ту сједе. То је стицај околности био, разноразних притисака итд. Али је чињеница да је то једна осјетљива институција и вјерујте више се бавимо МУП-ом, него свим другим стварима. Ви се добро сјећате, кад смо разговарали, кад смо баш прве разговоре имали око тога, па кад сам вам рекао, знате г. Изетбеговићу дошло је вријеме да ћемо све што је година више отимати за МУП него за пет других министарстава.

Дакле, нигдје се овдје не помиње, молим вас, муслиманска... се вријеђа. Захтијевамо да се у току данашњег дана ухапсе починиоци гнусног злочина испред српске православне цркве на Башчаршији у Сарајеву, молим вас. Ми не желимо да се вјешају, тражимо да се ухапсе људи, поготово што се зна о којим људима је ријеч, итд. Ја мислим да је то заштита управо интереса муслиманског народа да се злочинци, убице, изведу пред суд, осуде итд. Нећете данас наћи, мало којег муслимана, који се не слаже са овим што ми данас тражимо.

Већ дуже времена српски народ у БиХ је под економском блокадом и зато захтијевамо хитну подјелу ТВ и радија, као престанак емитовања ЈУТЕЛ-а до окончања Конференције о Босни и Херцеговини. Молим вас, ми говоримо о ТВ годину и нешто дана. Идеја о подјели канала. Није то од јуче. Ми смо чак имали и један материјал договорен, потписан – ко шта треба, како треба итд. Па се онда то изгубило итд. Мислим да је то нешто што се мора направити. ТВ мора да нуди робу и да ја као грађанин купујем робу и плаћам. Сасвим је логично да она сутра изађе са приједлогом да понуди овом народу 2, 3, 4, 5 програма и да ја могу да купим шта хоћу. А не може мени да заврне, да ме натјера да гледам оно што се мени не свиђа. Још ако ме иритира, онда се врши притисак да се то плаћа итд. Нека буде 10-20 ТВ. Италија има 200 ТВ приватних и којекаквих других. Није им лоше.

Ми имамо своје мишљење о ЈУТЕЛ-у од његовог оснивања, конституисања, његовог правног статуса, финансијског статуса, дугова. Молим вас, зар није ненормално да данас један новинар ЈУТЕЛ-а прима неколико пута већу плату него новинар ТВ Сарајево. Дајте да се запитамо због чега. Расправљамо сада каква је уређивачка политика и каквим се све пословима бави.

Молим вас, условљавам да МУП БиХ не смије вршити нити једну насилну радњу према људима на барикадама, или било којем припаднику српског народа у БиХ, јер сматрамо да може доћи до нежељених инцидената итд. Ја не видим да није било разлога да се већи дио овога размотри па и не прихвати.

БИЉАНА ПЛАВШИЋ: Молим вас, из Кризног штаба дошао је захтјев за укидање Кризног штаба и неколико тачака које се односе на предсједника Кризног штаба. То сам ја добила од Кризног штаба. То је допунско стигло. Према томе, то је тих осам захтјева.

РАЈКО ДУКИЋ: Тражили смо, јер сматрамо да се не види функција Кризног штаба. На страну да ли он има упориште у Уставу и закону. Ако имамо органе власти – Предсједништво, Владу, Скупштину онда некакве институције ту стварати је непотребно. Није се то ни показало и зато сматрамо да треба да се укине. Не желећи опет да дајемо посебне квалификације и ако би се некад и оне могле дати.

Молим вас, зашто смо додали овоме свему, с обзиром на то да није уважено ништа од онога, једноставно не знам зашто. Нама је успут речено – добро, Кризни штаб ће се расформирати, ТВ ће разматрати то. Ми знамо да Предсједништво није орган који може да каже ТВ ће овако и онако. То је проблем који је присутан и који, очигледно, не може да заобиђе ни Предсједништво. Зато смо то сматрали.


(Наставиће се)



Велики брат: Убиство свата и барикаде (6) - Срби траже обустављање медијске кампање27.04.2012 16:19 | Рајко Дукић
МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.
ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Армија би могла нешто да добије, неки поен од народа што се тиче угледа, ако би му помогла. Не да запуца на оне људе, не силом, него да употријеби свој ауторитет, да каже: дајте, људи, склоните се, то није у реду. Коначно, зар нису у питању паравојне јединице. То је грађанско. Армија то гледа. Нећу да кажем да гледа што жели да гледа, него да гледа што мора да гледа. Ко би га знао. Јер на овој другој страни знам сигурно да нерадо гледа, али неће да запуца, да употријеби силу, итд. Али ово је ипак у једном великом граду, велика је срамота. Овдје је присутна свјетска јавност. Четири-пет стотина новинара има страних и 100-200 страних посматрача и гледају шта се ту ради. Дајте да пронађемо рјешење људско које неће ни вас ни нас повриједити. Сачувати обострано достојанство. Ја бих дао ријеч, Дукићу.

РАЈКО ДУКИЋ: Хвала вам г. предсједниче. Нисам се мислио јавити одмах, јер, искрено да вам кажем, без обзира колико се трудио да будем смирен, не могу, јер једноставно човјека изазивате. Прво,... одређених теза, а то је да је овдје понижен муслимански народ. Било би добро да ви као предсједник Предсједништва направите један мали помак од националног лидера, па би онда вјероватно сагледали мало другачије шта значе народи БиХ овдје. Мислим да у томе и јесте проблем што смо се тако чврсто укопали, а с друге стране нудимо грађанску Републику овоме народу, што је апсолутно помало смијешно.

Прво, ми нисмо понудили 16 услова, него 6, односно 7. То је прилично мање од 16. Понудили смо 8. А с друге стране, ја не знам гдје видите овдје да се понижава муслимански народ. Ни у једном ставу, опростите. Ако тако ствари постављамо, онда ви апсолутно искључујете друге народе, да могу равноправно разговарати о питањима која се искључиво тичу тога народа. Народ коме ја припадам не тражи ништа више ни мање него да буде свој на своме и да не буде никада у ситуацији да буде национална мањина, да се над њим врши мајоризација и што је још најжалосније, да се покидају сви коријени који постоје - било дубински било који други. Нажалост, тако нешто слично вјероватно ће довести муслимански народ који има прилике... Видите, ми само тражимо да се... потеза, а у суштини битно се и не мијења оно што ми хоћемо и евентуално што ви овдје предлажете. Ми тражимо да не журимо, ако смо прихватили добре услуге ЕЗ и почели са конференцијама, онда сматрамо да их треба наставити и постићи одређена рјешења, а онда нека нам буде како нам буде. Па ћемо опет неког дана правити нешто друго, итд. Али у сваком случају остајемо ту под истом капом.

Унутрашња организација БиХ је свега мали дио од онога што смо ми сматрали да овоме питању треба да буде разријешено, а то је питање потеза везаних за суверенитет, независност, самосталност, итд. Ми ако то закујемо, направимо кућу, одредимо фасаду и да не кажем шта све друго, убацимо намјештај и да нама остане унутра да прихватимо неколико соба, и да евентуално нешто можемо сами направити. Ми сматрамо да нема никаквих разлога посебних да се прави журба, јер, ето, видјели смо и прошле године било је превише журби па се опет враћамо за сто и разговарамо. Ми сматрамо да је ово одговор на ово друго питање, могао је бити другачији, као на примјер: Предсједништво изјављује да референдум, чак у нашем захтјеву нисмо референдум ни помињали нити се он игдје помиње у нашим питањима, јер ми придајемо референдуму ону важност коју по нама он има и не бих се с вама сложио да је 10-15 посто људи остало. Има анализа које радимо и ми. Оне управо показују да је био попис становништва по националној структури по општинама...

Овдје мора да стоји да Предсједништво изјављује да референдум, који је управо окончан, не прејудицира организацију БиХ која је предмет разговора који се воде под покровитељством Е3. Ове разговоре треба хитно наставити и њихов резултат мора уважавати интересе сва три народа, и других грађана БиХ. Мислим да ово треба избацити и онда се ипак добија један други смисао који може да задовољи. Знате, боље да се сад договоримо па и по цијену да имамо овакву ситуацију врло напету и драматичну, него да се договарамо наредних 10-20 година и да имамо неки Белфаст или, да не кажем тамо шта. На силу свако рјешење изазиваће тензије и отпор код људи. Па дајмо да се мало ми више жртвујемо око тога ради генерација које ће доћи послије.

Босна је моја, бар оно парче тамо гдје сам се родио, као и сваког другог и не може ми нико рећи да је више воли, али исто тако нема нико право ни да ме натјера да сједим с њим у кафани макар то био и... ако ја имам неки посебни разлог за то што нећу. То се мора уважавати. Неке ствари морамо уважавати. Према томе, ја сматрам да Предсједништво овдје може да направи овај искорак, а оно све друго остаје с тим шта би ове разговоре требало убрзати и бити више стрпљив него до сада.

Иако је ово кључно питање, нису ни остала небитна и мислим да су она била могућа прихватљива. Молим вас, у чему се вријеђа муслимански народ ако се каже; под 2) безусловно захтијевамо да у медијима средствима информисања буде хитно обустављена кампања о референдуму о независности БиХ која де факто није стечена, а у средствима информисања проглашава се свршеним чином, итд. Такође захтијевамо непристрасно информисање до завршетка конференције БиХ под окриљем Е3. То је наш осјећај.



(Наставиће се)


Велики брат: Убиство свата и барикаде (5) - Изетбеговић: Рат само што није избио
24.04.2012 Рајко Дукић
МАГНЕТОФОНСКИ СНИМАК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА СРБиХ, ОДРЖАНЕ 2. МАРТА 1992.

ПО УПОТРЕБИ ВРАТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ: Да обавимо разговоре о овој ситуацији и да видимо имамо ли неког излаза. Ситуација је и даље критична. Ријеч је, наравно, о барикадама које су постављене у граду. Мој је утисак да је пет до дванаест да се то ријеши.

Ми смо данас имали једну сједницу Предсједништва, зато не знам колико је неопходно да буде и ово сједница Предсједништва на којој смо се ми сагласили о неким стварима, међутим, послије тога, испоставило се да тај договор не важи. Ја не знам, вјероватно ће госпођа Биљана касније мало коментирати. Изгледа да се нешто нисмо добро разумјели. Она је нама рекла данас које су суштинске ствари да би се разријешила ова ситуација у граду и мислим да смо и ми то, углавном, све прихватили. Суштинске ствари. Заједно смо саставили то саопштење и позвали народ, ове који блокирају ствар позвали смо да се повуку и да народу дају могућност да нормално живи, да се окрене својим свакодневним активностима. Међутим, блокада је након тога настављена и мислим они су дали неке нове своје услове од шест тачака. Народ је испрестрашен и огорчен. Има помијешана осјећања. Ја мислим да ће сутра изаћи на демонстрације овдје. Држим да ће то бити 50 хиљада људи. Ја сам писао представку Савјету безбједности у којој их упозоравам да рат у Босни само што није избио и да тражим његову хитну интервенцију. Писмо још није послано. Ја сам одложио његово слање до ових разговора. Ако се разговор буде неуспјело завршио, ја ћу писмо потписати и послати. Захтијеваћу да упозна све чланице Савјета безбједности, све чланице Европске заједнице и сав свијет о томе шта се збива овдје. Суштина тог приговора је да на један демократски чин, као што смо референдумом показали, да смо добили један недемократски одговор - то је блокада.

Добро.

Мислим да у том погледу неће нам изостати свјетска подршка, а овдје што буде, право да вам кажем, ја сам врло стрпљив човјек, али мислим да смо догурали до зида. Овдје ћемо вјероватно ићи на ризик, па нека буде шта буде. Јер усред Сарајева понизити муслимански народ на такав начин да му се 16 услова постави, да се свих 16 тражи да се то прихвати, просто неће проћи. Сасвим сигурно. Ја добро знам колико свој живот излажем овдје ризику и животе своје породице. Али сасвим сигурно вам кажем да то нико неће прихватити. Нудимо вам један частан излаз из ове ситуације који је био данас дефинисан. А послије тога ћемо наставити даље да се надуравамо - вечерас, сутра, прекосутра, закосутра. Ја сам замолио г. генерала Кукањца да дође овдје са нама, да нам евентуално помогне. Ја лично имам, хоћу да кажем то и то врло јасно, велико повјерење у Армију. Не баш сву, али зна се коју, редовни састав армије. Оне странце што су дошли ван БиХ, право да вам кажем, али што се тиче редовног састава армије имам повјерење. А лично у генерала имам повјерење, с обзиром на његово досадашње држање у читавој ситуацији, доста критичној, итд. Молим да нам буде на помоћи овдје да не дође до најгорих ствари. А ако ме моје осјећање не вара, доћи ће. Ријетко ме кад осјећање превари, али и овај пут имам једно врло непријатно осјећање да смо скоро Србе пребацили с оне стране излаза и да се већ налазимо у ситуацији у којој нема повратка. Ја не кријем да постоје оружане јединице у граду и друге врсте, које ће, можда, искористити прилику да направе хаос. Ми га почели нисмо. Ваљда ће то историја забиљежити да га ми нисмо почели. Ми нудимо разговоре, преговоре. Резултат референдума је двије трећине према једној трећини. Од укупног броја.

У сваком референдуму има 15-20%... овдје је то свега 10-15% људи који су били против тога. Анализа показује да је немали дио, нећу рећи велик, али немали дио српског становништва гласао на референдуму. Али, видјећете тамо, кад погледате састав појединих општина и како се тамо гласало, јер ни у чисто муслиманским општинама нису изашли на референдум. Не дођу сви људи. Неко је болестан, неко одсутан, некога то не занима. Морате признати да је двотрећинска, једна врло убједљива већина, коју ће свијет признати. И да ово ничему не води и да то, у ствари, је понављање једне трагичне грешке која се направила горе - главом кроз зид док се не дође до рата. Немојте то радити. Дајте да се споразумимо у овој Босни. Кад смо до данас успјели да избјегнемо рат, дај да то покушамо овдје сада. Немојте нас тјерати до зида. То неће водити ничему. Ми, наравно, имамо начина, одупријећемо се без обзира на посљедице.

Ево, ја бих вас замолио да видимо има ли излаза да не дође народ у такву ситуацију. Има ли неког излаза? Ја сам био замолио генерала да евентуално Армија употријеби свој ауторитет и повјерење које има српски народ у њу, да се отклоне блокаде. Без обзира, то није у реду. Овај народ данас нема хљеба. За штампу, мање-више. Данас већ неких лијекова фали. Запријечили су највеће саобраћајнице. То је крајње нехумано што раде. Међутим, ја се бојим мало извјесних сукоба ту, не бих желио да се умијеша у то, иако, по мом мишљењу, његово мишљење овдје би било и оправдано и могу вам рећи да то народ очекује.



(Наставиће се)
Велики брат: Убиство свата и барикаде (4) - Хитна сједница Предсједништва
18.04.2012  Рајко Дукић
Никад нисам имао потребе да са Радованом Караџићем имам присније односе него што је то уобичајено. Због карактера посла којим сам се бавио и мјеста живљења - од априла 1992. године породица ми је била у Београду гдје сам и ја углавном боравио - имао сам мање и прилика и потребе да се сусрећем са господином Караџићем.
Зато тврдим да никада од мене, нити од било кога другог у мом присуству, није захтијевао или предлагао да се уради каква незаконита или нечасна радња.

У раним јутарњим сатима 2. марта у моју канцеларију, а у њој се налазио кризни штаб барикада, пристигли су новинари Зоран Петровић Пироћанац и Весна Вуковић. Пироћанац је био познат у јавности као добар новинар, знао је стране језике, мислим да је радио за неке иностране медијске куће - француску или израелску...

Сматрао је да би било корисно, с обзиром на разне гласине у вези са барикадама, да дам изјаву француској телевизији и да се одржи конференција за новинаре. Изјаву сам дао испред хотела "Холидеј ин". Конференција за новинаре одржана је у препуној конференцијској сали хотела. Мислим да је било присутно најмање двије стотине новинара, не рачунајући остале присутне.

Конференцију смо држали Илија Гузина и ја. Предочили смо већ припремљено саопштење, које је у међувремену послато у Владу. Око подне у моју канцеларију дошли су Миодраг Симовић и Мухамед Ченгић и донијели одговор из Владе. Нисмо били задовољни изнесеним ставом у цјелости и тражили смо да се, у вези са условима за преговоре кризног штаба барикада, огласи и Предсједништво.

У току дана позвала ме је госпођа Биљана Плавшић, члан Предсједништва, и саопштила како је договорено да се хитно сазове сједница Предсједништва и да ћемо бити позвани на сједницу.

Око осамнаест часова стигао је позив да дођем у Предсједништво. Одјевен спортски, као и претходног дана, необријан, сјео сам у ауто и отишао до зграде Предсједништва. У ташни сам имао пиштољ који ми је даровао министар полиције Aлија Делимустафић. Нико ме није ни заустављао нити питао било шта. Испраћен сам до сале у којој је већ било петнаестак особа.

Са моје лијеве стране сједили су члан Предсједништва Фрањо Борас и Aлија Делимустафић, са десне Ејуп Ганић. Од чланова Предсједништва присутни су још Биљана Плавшић и Стјепан Кљујић, одсутни Никола Кољевић и Фикрет Aбдић. У прочељу сале сједио је Милутин Кукањац, начелник Друге војне области ЈНA, који је дужност преузео можда свега мјесец прије ових догађаја. Тада сам га видио први пут.

Секретар Предсједништва Миле Дмичић водио је стенограм сједнице. Направљен је и магнетофонски снимак цјелокупног тока засједања.

Иако је тај веома важан докуменат, важан за расвјетљавање датог времена и наведених догађаја, објављиван у неким медијима, сматрам да није сувишно да се и овдје пренесе у цјелини и у изворном облику.

У посљедњих петнаестак година овај документ давао сам на располагање одређеним органима и средствима јавног информисања, наприје листу Фронт слободе из Тузле, али чини ми се да он није завриједио пажњу коју заслужује.



МAГНЕТОФОНСКИ СНИМAК 56. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВA СРБиХ, ОДРЖAНЕ 2. МAРТA 1992.



ПО УПОТРЕБИ ВРAТИТИ

СТРОГО ПОВЈЕРЉИВО



Примјерак бр. 4.

Трака 1/1 МЉ



Сједница је почела у 18.30 сати.

Сједници је предсједавао предсједник Предсједништва СРБиХ Aлија Изетбеговић.

Поред предсједника, сједници су присуствовали чланови Предсједништва др Биљана Плавшић, др Ејуп Ганић и мр Фрањо Борас,

- предсједник и потпредсједник Владе СРБиХ Јуре Пеливан и Мухамед Ченгић,

- министар и замјеник министра унутрашњих послова Aлија Делимустафић и др Витомир Жепинић,

- командант Друге војне области генерал-пуковник Милутин Кукањац,

- командант Штаба Територијалне одбране РБиХ генерал-потпуковник Драго Вукосављевић,

- представник кризног штаба СДС барикада Рајко Дукић,

- замјеник генералног секретара Предсједништва СРБиХ мр Миле Дмичић.

Оправдано одсутни чланови Предсједништва: Фикрет Aбдић, Стјепан Кљуић и др Никола Кољевић.

На сједници је усвојен сљедећи

Дневни ред:
Разматрање ситуације настале блокадом саобраћајница у Сарајеву и општег стања у БиХ



(Наставиће се)
Убиство свата и барикаде (3) - ТВ и МУП под утицајем СДА


13.04.2012 Рајко Дукић
Било је забрињавајуће што ниједан од ранијих договора у вези са неким рјешењима у државној радио-телевизији и у МУП-у није реализован, па тако ни у погледу кадра за функционисање редакција.
Био је, дакле, потписан договор у вези са кадровском политиком у кључним институцијама БиХ. По том договору, поред осталог, предвиђено је да кључне људе у државној радио-телевизији, директоре и уреднике, постављају све три стране на паритетној основи. Такво рјешење примијењено је и у случају МУП-а, укључујући и безбједносне службе. Али, ништа од тих договора није спроведено у дјело, па су и МУП и државна Радио-телевизија остали под доминантним утицајем СДА, односно муслиманског кадра.

Шта је, дакле, у тим данима српском народу преостајало ако је кршен Устав, вршена мајоризација при доношењу скупштинских одлука, кроз провођење двонационалног референдума, а све с циљем да се српски народ одвоји од своје матице, односно да се, иако народ најбројнији у Југославији, разбије у неколико новостворених државица у којима постаје обесправљена национална мањина?

Шта ако се не поштују договори у погледу кадра и кадровске политике, ако се на дан провођења референдума нападају сватови и убија отац младожењин, а наоружане "Зелене беретке" слободно крстаре градом?

Шта су Срби у Сарајеву могли да учине у ноћи кад се није знало шта носи јутро, него да предузму активности ради заштите достојанства и безбједности и тиме скрену пажњу јавности на оно шта се дешава у главном граду и у цијелој Босни?!

Током ноћи успостављена је телефонска веза и са предсједником странке др Радованом Караџићем, који се, са Николом Кољевићем и Момчилом Крајишником, налазио у Београду. Садржај тог разговора, који је прислушкиван и сниман, који је преношен у разним средствима информисања, кориштен у судским поступцима и доступан је јавности, доносим у цјелини с обзиром на злонамјерне интерпретације свакојаких екстремиста који догађаје у вези са барикадама проглашавају почетком рата, па тако и мени додјељују значајну ратнохушкачку улогу.

ПРИСЛУШКИВАНИ ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР ВОЂЕН 2. МАРТА 1992. ИЗМЕЂУ РАДОВАНА КАРАЏИЋА И РАЈКА ДУКИЋА

(ИЗ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА)



Контрола телефона:

Кодна ознака:

Документ: 0392Д3012 (стр. 1-2)



ДУКИЋ РАЈКО: Молим.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Хало.

ДУКИЋ РАЈКО: Ја.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Радован, ко је?

ДУКИЋ РАЈКО: Рајко је овде.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Е, ви сте, Рајко, је ли?

ДУКИЋ РАЈКО: Рајко је овде.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Е, ви сте, Рајко, је ли?

ДУКИЋ РАЈКО: Да, да.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Ево, Ђоле је звао до сада сједиште, па су му дали овај број.

ДУКИЋ РАЈКО: Па ми смо прешли овде и мислим да је боље, сигурније, безбедније и...

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Аха.

ДУКИЋ РАЈКО: Боље функционишемо одавде.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Добро. Какво је стање?

ДУКИЋ РАЈКО: Овај, ту смо углавном сви на окупу има нас пуно. Па мислимо да је добра ситуација. Ви знате да је један човек настрад'о.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Наш човек у сватовима, је ли тако?

ДУКИЋ РАЈКО: Не, не, на барикади је погин'о.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Њихов је ли?

ДУКИЋ РАЈКО: Наш човјек.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: А гдје?

ДУКИЋ РАЈКО: Ту код Пофалића.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: А.

ДУКИЋ РАЈКО: На Пофалићима.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: А зар и доле има барикада?

ДУКИЋ РАЈКО: Да, да.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: У граду самом.

ДУКИЋ РАЈКО: Да, да, да. Све је то пресјечено, све држимо.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Молим.

ДУКИЋ РАЈКО: Ма све је блокирано.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Да, да. Добро, а шта се, шта је горе према Палама и у ...

ДУКИЋ РАЈКО: Све је у реду, све је у реду. Држимо све под контролом. Разматрамо неке ту друге могућности, мало смо закаснили везано за радио-телевизију, али ћемо нешто направити.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Аха.

ДУКИЋ РАЈКО: Углавном до сада је све у реду. Има довољно састава. Обавештен наши ови начелници центра на терену.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Одлично.

ДУКИЋ РАЈКО: Држи се све овде под контролом, ми смо ту ево Мићо, Вито, Радић Јово и тако даље. Биљана је била ту, отишла сад у Предсједништво. Имали смо контакт са армијом и тако.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Добро, одлично само то треба сад чврсто држати и извести на чистину потпуно.

ДУКИЋ РАЈКО: Нема говора ми не одступамо на чистину.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Потпуно треба извести на чистину.

ДУКИЋ РАЈКО: Сарајево је у блокади, комплетно.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Одлично, добро. Онда ћемо се сутра, ујутро ћу ја опет звати прије...

ДУКИЋ РАЈКО: Па, ми смо ту цијело вријеме.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Е хвала вам.

ДУКИЋ РАЈКО: Да се чујемо.

КАРАЏИЋ РАДОВАН: Пријатно.

ДУКИЋ РАЈКО: До виђења.

(Наставиће се)





Убиство свата и барикаде (2) - Пуцањ у српски народ и његово знамење


10.04.2012 16:00 | Рајко Дукић
Имајући у виду и чињеницу да је већ у тим вечерњим сатима на телевизији саопштена информација како је референдум о независности наводно успио, да је огромна већина грађана подржала издвајање БиХ из Југославије, чак и да се није десило убиство које је, очигледно, представљало планирани инцидент, могли су се очекивати нереди и сукоби. Требало је да органи реда - најприје полиција, а ако треба и војска, буду у приправности како би се спријечио нежељени развој догађаја. Општа ситуација била је наелектрисана и свако разуман могао је лако претпоставити да може доћи до сукоба. Постављање барикада био је управо очекивани одговор на тренутно стање.

Владајућој и политичкој олигархији барикаде су биле јасна опомена да се хитно, разумно и трезвено разговара и тражи излаз из тренутне ситуације која се може само погоршавати. Но, очигледно, то није било свима у интересу.

Око 20 часова, након вијести на телевизији у вези са референдумом и догађајима на Башчаршији, са господином Илијом Гузином отишао сам у хотел "Холидеј ин". Неколико људи - М. Станишић, М. Симовић и М. Тохољ, остали су у канцеларији странке у улици Ђуре Ђаковића. У хотелу "Холидеј ин" "Боксит" је имао представништво. Тих дана је, због референдума, у хотелу "Холидеј ин", препознатљивом не само у БиХ, боравило доста страних новинара, представника амбасада и међународних организација.

Из канцеларије у хотелу остварили смо телефонске контакте са страначким активистима на Сокоцу, Палама, Илиџи, у Вогошћи и Илијашу, сугеришући свима да ситуацију држе под контролом, да буду одговорни, да не изазивају инциденте, да не провоцирају и да одмах пренесу сваку информацију о евентуалном измицању ствари испод контроле. Данас претпостављам да су сви ти наши разговори прислушкивани.

Медијска еуфорија поводом референдума долила је уље на ватру, над Сарајевом је одјекивала тријумфална пуцњава из свих малокалибарских оружја. Ширила се вијест да муслимани преузимају власт у граду, и да се историја понавља. Сарајлијама је знано шта се дешавало са српским становништвом 1914. и 1941. године након окупације и преузимања власти од стране усташа, односно "Независне Државе Хрватске". Пријетећа пуцњава људе је подсјећала на то.

Критична ноћ је прошла. Сутрадан сам телефонирао Миодрагу Симовићу, потпредсједнику Владе. Он ће брзо доћи у моју канцеларију у хотелу, са Мухамедом Ченгићем, такође потпредсједником Владе. Разговарали смо о новонасталој ситуацији. Изнесено је мишљење да медији једнострано и лоше информишу грађане, да су затајили државни органи, нарочито полиција, да званична власт мора да се огласи.

Послије разговора са Ченгићем и Симовићем издато је саопштење за јавност. Писали смо га Гузина и ја.

СAОПШТЕЊЕ ЗA ЈAВНОСТ КРИЗНОГ ШТAБA БAРИКAДA У СAРAЈЕВУ, 2. МAРТA 1992.

Јуче, 1. марта 1992. године, пуцано је у српски народ и у српска знамења. Тиме је недвосмислено показано како би изгледала судбина српског народа у сувереној, независној и међународно признатој Босни и Херцеговини.

Све до јуче српски народ је безрезервно вјеровао у традиционалне вриједности заједничког живота у Босни и Херцеговини. Полазећи од таквог увјерења, сматрали смо да треба да прихватимо Конференцију о БиХ - штавише, били смо њени иницијатори и заговорници. Нажалост, јуче су наша очекивања изневјерена.

Полазећи од фактичког стања у Сарајеву и БиХ, Кризни штаб у вези са постојећим стањем поставља сљедеће услове и захтијева:
Обуставити све даље активности, односно кампању која се води са циљем да се прогласи суверена и независна БиХ и обезбиједи њено међународно признање, све док се не постигне задовољавајуће и коначно рјешење за сва три конститутивна народа у БиХ.

Хитан наставак Конференције о трансформацији БиХ и њеном демократском преображају.

Безусловно захтијевамо да у медијима и средствима информисања буде хитно обустављена кампања у прилог суверености и независности БиХ која де факто није стечена, а у средствима информисања проглашава се свршеним чином. Такође захтијевамо непристрасно информисање до завршетка Конференције о БиХ под окриљем ЕЕЗ.

Јучерашња трагедија и опште стање у БиХ (Купрес, Травник, Живинице...) директна су посљедица неријешених односа у МУП-у БиХ. Зато захтијевамо да се у року од 24 сата изврши кадровска трансформација МУП-а БиХ у складу са договорима постигнутим непосредно послије републичких избора.

Захтијевамо да се у току данашњег дана ухапсе починиоци гнусног злочина пред српском православном црквом на Башчаршији у Сарајеву.

Већ дуже времена српски народ у БиХ је под информативном блокадом и пресијом. Зато захтијевамо хитну подјелу ТВ и радија као и престанак емитовања ЈУТЕЛ-а до окончања Конференције о БиХ.


Условљавамо да МУП БиХ не смије вршити ниједну насилну радњу према људима на барикадама и било којим припадником српског народа у БиХ.


(Наставиће се)












Убиство свата и барикаде (1) - Напад и убиство организовао Ћело

05.04.2012  Рајко Дукић
У Милиће смо путовали скоро сваког петка поподне, а враћали се недјељом у поподневним сатима. Била је недјеља, око седамнаест часова, када смо дошли у стан који се налазио у улици Антона Маврака, у насељу Циглане. Нисам се ни распремио, када ме је позвала секретарица Милијана из сједишта странке да, ако могу, хитно дођем. Питао сам је о чему се ради. Одговорила је да су у просторије странке дошла свештена лица, да се десио напад на српске сватове и убиство једног од сватова. Рекла је да су тадашњи челни људи - Караџић, Крајишник и Кољевић - у Београду.

Убиство

Обучен спортски, сишао сам за неколико минута до странке. Канцеларије су у улици Ђуре Ђаковића, такође у насељу Циглане. Тамо сам затекао тројицу свештеника и још неке људе. Рекли су да је током вјенчања, испред Старе православне цркве на Башчаршији из револвера убијен младожењин отац Никола Гардовић и да је још једно лице рањено, да је настала озбиљна пометња и страх. Сем мене, у канцеларији странке били су још Илија Гузина, Мићо Станишић и Мирослав Тохољ.

Средствима информисања, чији су представници врло брзо дошли, изјавио сам да се догодио опасан инцидент и да, уколико се брзо не ухвате актери напада и извршилац убиства - а већ се нагађало да је напад и убиство организовао извјесни Исмет Делалић звани Ћело, један од познатијих сарајевских криминалаца - доћи ће до приличних проблема.

Иако је вијест о нападу на сватове и убиство одмах емитована у медијима, симптоматично је да се нико од званичника није огласио, ни предсједник Предсједништва Републике и предсједник СДА Изетбеговић, нити предсједник Владе, ни министар полиције. Очигледно, не случајно.

Брутални напад на Башчаршији, нарочито оно што се непосредно после њега дешавало, био је разлог и повод активностима које су слиједиле.

Људе у сједишту странке звао је телефоном велики број грађана и чланова, распитивали су се о појединостима, одајући осјећање панике и страха, запитани шта да раде. Прострујала је и вијест да су у неким од муслиманских дијелова града - на Бистрику и Вратнику, и уопште у Старом Граду - примијећене активности "Зелених беретки", паравојне формације за коју се знало да је под контролом СДА, јер је о њиховој организацији писало и својатало их гласило ове странке, те да је напад на сватове и убиство сигнал за општи напад на српско становништво у Сарајеву.

Сарајево сам слабо познавао. Иако је моја породица прије тих догађаја три године становала у Сарајеву, гдје смо се преселили из Зворника, мало смо излазили у град, изузевши повремене одласке на Јахорину, Требевић, на Илиџу. Искрено, био сам изненађен док сам својевремено читао статистичке извјештаје о националној структури становништва у граду Сарајеву, према којима је Срба било 35 процената, а у неким од десет градских општина, попут Илиџе и Илијаша, да је српско становништво већинско.

Ове податке наводим, јер су веома битни. При том, ваља имати у виду да је и у сусједним градским општинама, Трново и Пале, већинско становништво такође било српско.

Барикаде

Те вечери, негдје послије 20 часова, група од неколико људи, без могућности да успостави везу са ма ким из официјалних органа власти БиХ и града Сарајева, или са српским првацима који су одсутни, донијела је одлуку да се формира кризни штаб, јер у појединим градским насељима, па и у самом центру града, подигнуте су барикаде и онемогућен нормалан саобраћај.

Није именован никакав предсједник тог кризног штаба, али је неспорно да сам ја потписивао саопштења која је припремао новинар Илија Гузина. Истичем ту чињеницу зато што је касније неријетко изношена неистина како је барикаде "организовао Кризни штаб СДС" и да је криза "трајно припремана". Апсолутно је неодржива тврдња да је постојао ма какав "Кризни штаб СДС", али - сходно обичајима нашег времена и на овим просторима - не би ме чудило да српској страни припишу и припрему напада на сватовску колону и инсценирају убиства српског свата пред црквом на Башчаршији.

Да се није десио стварни напад на српске сватове, убиство једног и рањавање другог свата, сигуран сам да не би било ни разлога ни повода за формирање кризног штаба, који ће колико-толико контролисати ситуацију како на барикадама не би дошло до реванша и нових инцидената. Процијенили смо даје то једини начин да се осујете могући сукоби, да се скрене пажња на тренутно стање које може довести до озбиљних и неконтролисаних поступака са озбиљним посљедицама.
(Наставиће се)