СЈЕЋАЊЕ НА "МИТРОВДАНСКЕ ОФАНЗИВЕ"

Пише: Предраг Лозо

Херцеговачки Митровдани“  '92. и '94. – Шта знамо о њима !? Невесињска бригада, Херцеговачког корпуса ВРС, тада ( '92.) је успјела да одбрани источну Херцеговину од насртаја прво здружених хрватско-муслиманских снага, а затим 2 године касније и самосталног напада тзв. „Армије БиХ“. Пажљиво бирање датума, напада  за вријеме  највећих празника српског народа није непозната појава  кроз дугу и крваву нам историју.  

О одбрани  „земље Херцега од Светога Саве“ у овим преломним данима отаџбинског рата (у Херцеговини), мало се зна у осталим дијеловима српског народа. Надати  се да институционални научни приступ , у односу на Одбрамбено – отаџбински рат којег тренутно немамо, не значи да га једног дана нећемо имати. Али, зато имамо појаву да сада кад више него икада једном изговорена лаж постаје истина „истину“ у историографском и публицистичком смислу о ратовима 1990-99. углавном  репродукују „историографије Загреба и Сарајева“ уз свесрдну помоћ Хашког „филтера“ чињеница. Да ли је временска матица  на страни испливавања чињеница или се сви заједно давимо у њој?  Међутим, постоји једна свијетла тачка с аспекта културе сјећања и меморијализације значајних догађаја из прошлости. Прича о великим одбрамбеним побједама о којима се овдје настоји рећи нешто више, уско је везана датумски, али и метафизички судбоносно  за велики црквени празник дан Светог Димитрија Солунског . И баш та чињеница апсурдно  исконструисана вољом пораженог  нападача  допринијела је да се обезбиједи јака основа континуитету колективног памћења као конструкта идентитета што Срби у  Херцеговини већ сада јако осјећају.  Сјећање на задњи рат праћено  је наративом о подјели догађаја прије и послије Прве или Друге Митровданске офанзиве. Оне су граница и исходиште, а са локалног нивоа  они изгледају преломни као Видовдан 1389. или 1914. за цјелокупни српски народ . Митровдан данас, у Херцеговини,  јесте синоним за опстанак.  Митровданска офанзива 1992. карактеристична по огромној  бројчаној предности у људству и техници и ширини удара који је обухавтао  и дијелове терена и Билећке бригаде и који опет нису помогли хрватско-муслиманским снагама.

Планина ВЕЛЕЖ

Изражено јединство, висок морал и воља за опстанком како  цивилног становништа тако и војске  одбраниле су Невесиње и источну  Херцеговину и удариле темеље  стратегијске стабилонсти РС на њеном југоситочном дијелу. Радио „Глас Америке „ јављао је о око  500 погинулих док  је на потезу од Јабланице до Чапљине по болничким евиденцијама и бројним свједочењима било око 1300 рањених  војника који су 8.новембра планирали тријумфални улазак у Невесиње. Без обзира на условност  прихватања ових цифара  као тачних, значајно је да оне говоре о реду величина у датом случају. Уз помоћ Светог Димитрија Солунског  борци  Долине Неретве, Невесиња и из скоро свих дијелова источне Херцеговине одржали су пламен слободе који је на тим просторима дио идентитета и традиције. Жртва  коју не смијемо и нећемо заборавити јесу  42 погинула борца и више од три стотине рањених. Гријех би било пишући о овим догађајима не споменути и јуначку чету „Билећки добровољци“ под командом покојног војводе Рада Радовића, која је (Херцеговци то знају) увијек била тамо гдје је најтеже. Трагична (српска ) судбина овог војсковође још више нас обавезује незаборавом.

Једна од најпознатијих ратних фотографија из Херцеговине

Иста мета исто одстојање други начин „Митровдан 1994“.Након крвавог развезивања застава „цвијећа и нецвијећа“ са почетка ратних сукоба и поновног „примирја“ овога пута  самостално тзв. „Армија БиХ“ покушава да убаци по свим расположивим  информацијама од 1000 до 2000 бораца(редовне јединице, специјалне и диверзантске јединице, плаћеници, муџахедини)   у позадину положаја  ВРС на подручју  Зијемља-Вележ-Подвележје. Међутим, као и поменута  операција кодног назива „Бура“ из 92.  и операција „Јесен 94“,која је смишљена као удар с леђа на прве линије одбране,  постаје велики пораз од којег се тешко опоравља нападач на огњишта источне Херцеговине.  По „признању“ нападачке стране, које се опет наравно на основу свих искустава мора узети са резервом, губици јој се опет броје  десетинма и стотинама. Анализирајући признате непријатељске  губитке  од 82 погинула, од којих je погинуло 5 команданата БАТАЉОНА , 20 командира водова и одјељења, 12 "златних љиљана" ,  долазимо  до закључка да је поменута почетна  бројка свакако вишеструко већа.  О таквом исходишту подмукле и до тада у Отаџбинском рату не забиљежене акције говоре и бројне чињенице као што је и око 120 тијела неутралисаних непријатељских војника сакупљених само на једном ужем локалитету током одбрамбених дејстава, слику коју су забиљежиле камере домаћих и страних медија, али и представници умпрофора. Иначе, за акције 8. Херцеговачке моторизоване бригаде  у одбрамбеним  дејствима митровданских офанзива не може се наћи ниједна мрља,злочин или невојничко понашање што ове чисте војничке побједе чини још већим и сјајнијим. То се не може , нажалост,  рећи и за нападачку страну  која ће за  недјела, у нпр. селу Жуберин, или нападе и злочине над санитетским особљем или  заробљеним и погинулим војницима(чија су тијела проналажена и без галава) одговарати пред историјом, јер систем хашке „правде“ окићен кривосуђем  БиХ такво нешто не занима. Подаци ВРС свједоче о 24 људска живота остала у одбрани РС у овој офанзиви. Много свједочи и податак да је акција „Јесен 94“ проглашена за  један од највећих пораза (неуспјелих акција) тзв. “ Армије БиХ“ илити муслиманске војске и да се и дан данас воде препуцавања ко је крив за тако нешто унутар тадашње муслиманске „војне структуре“ . Међутим, највећи „кривци“ за такав исход јесу они који су на својим униформама носили ознаке ВРС.

Пуковник Новица Гушић

Борачака организација Републике Српске, између осатлог,  и због горе помеутих побједа Светог Димитрија Солунског прославља као своју крсну славу. Невесињка бригада касније названа 8. моторизована бригада  Хереговачког корпуса  Војске Републике Српске основана је 16.06.1992. и  имала је око 4200 војника од којих је погинуло 476. Комадант бригаде био је Пуковник Новица Гушић, а послије њег ана чело је дошао мајор Зоран Пурковић. Бригада  је међу првима одлиована Орденом Немањића док је Невесиње прва општина  одликована оредном заставе РС са сребрним зрацима.   

Овом кратком тескту, свакако,  се може и мора  додати још  доста података и чињеница како би прича о Митровданским офанзивама што комплетнија. До неког озбиљнијег историографско-методолошког рада  препоручујем да погледате  снимак емисије ,,Некад било“ РТРС (из 4 дијела) из које можемо сазнати много података.

Некад било-РТРС-Митровданска битка(1/4) 

http://youtu.be/xuJcxrSzx1I

Ово је прича о можда највећој непријатељској офанзиви у Отаџбинском рату.Више од 40000 бораца удружених хрватско-муслиманских снага,под командом Јанка Бобетка напало је на положаје Невесињске бригаде,која је у том моменту имала око 4200 бораца,махом људи из долине Неретве и Невесињаца,са циљем да заузму Невесиње а потом и цијелу Светосавску Херцеговину.Оштрица непријатељске офанзиве била је уперена на подручје села Врањевићи,на положаје које је држао легендарни војвода Радован Раде Радовић,са својим Билећким добровољцима.Непријатељ на тврђе и није могао ударити!Војвода Раде,са својим људима и остали борци-витезови Невесињске бригаде,тога Митровдана 92. као Митровдана 94.године уписаше се златним словима у историју Републике Српске и цијелог Српског народа! Нека је вјечна слава борцима палим за слободу Отаџбине!

Некад било-Митровданска битка(2/4)

http://youtu.be/ez6Tblh3YeQ

Некад било-Митровданска битка(3/4)

http://youtu.be/fHB1o73NWhQ

Некад било-Митровданска битка(4/4) 

 http://youtu.be/_EEQTUnvHZI