уторак, 27. новембар 2012.

Цркве Св.Архангела и Црква Св.Троице у селу Ћелије код Ниша


Ко Цркви даје Богу позајмљује а Бог ником дужан не остаје".

Мислимо на своју душу и помозимо обнову Храмова!

 

На само 24 километра од Ниша у подножију Соколовог камена са југозападне стране налази се село Ћелије у општини Гаџин Хан у коме постоје две цркве једна је према предању изграђена на оближњем брду изнад села у 12 вијеку, одакле је наводно у 17 вијеку пренета на данашњу локацију у село Ћелије.
Црква је према документацији на основу које је тражена адаптација посвећена Св.Архангелу Гаврилу, а на основу звона на звонику које је из 1882 године Св.Архангелу Михаилу, а утврђивање тачних чињеница оставиће мо историчарима и месно надлежном пароху.Црква је без крова, а на њој и поред топа што су изложени разним атмосверским утицајима на зиду стоје добро очуване фреске.Није познато када је Црква иконописана, али је неспорно да је урађено изузетно квалитетно и да би било неопходно да се ангажују надлежне Институције, да процијене стварну вредност тих фрески и иницирају одговорне да се исте заштите од даљег пропадања.Друга Црква посвећена је Св.Тројице и она је изграђена 1932.године.Иконостас у Цркви радили су руски мајстори пре II светског рата и може се сматрати солидно очуваним.Према неким подацима Литургија у цркви није служена од шездесетих година прошлог вијека.Покренута је иницијатива да се на комплексу где се налазе две поменуте Цркве и објекад сеоске Основне школе, која је изграђена на црквеном земљишту, а која је сада уступљена Црквеној општини Гаџин Хан формира Манастирски комплекс Ћелије.Не зна се од кога је потекла та идеја, али на њеној реализацији први је почео да ради 2008.године искушеник Гардаш Саша из Тузле БиХ који је ту боравио три месеца и за то време препокрио Цркву Св.Троице, поставио стакла на централној куполи и сређивао простор око Цркве.Мјештами су га ословљавали са монах Гаврило.Гдје и зашто је отишао нисмо успијели да сазнамо.

Такође, овом приликом упућујемо и апел свима да на све начине подрже акцију организатора за обнову и оживљавање Манастирског комплекса Ћелије.

Текући рачун за уплату донација: обнова Храма Свете Тројице у Ћелијама
Бр.рачуна 235-0000-96
позив на број:5022110-000.14-864377 Нишка Банка


Црква Свете Тројице у селу Ћелије код Ниша



Иконостас је радио непознати руски Иконописац


По предању на овом брду мала Црква је изграђена у 12. веку, а у 17. пренета на данашњу локацију.

Мала Црква светих Архангела која је на овом месту од 17. века










Поглед на небо из мале Цркве која је без крова







Текући рачун за уплату донација: обнова Храма Свете Тројице у Ћелијама
Бр.рачуна 235-0000-96
позив на број:5022110-000.14-864377 Нишка Банка




субота, 24. новембар 2012.

ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ВЈЕРНИКА НА КТИТОРСКОЈ СЛАВИ

ДЕЧАНИ, 24. НОВЕМБРА /СРНА/ - Више од хиљаду вјерника окупило се данас у манастиру Високи Дечани на прослави ктиторске славе Светог Стефана Дечанског.
 
Свету архијерејску литургију служили су умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, епископ рашко-призренски Tеодосије и епископ липљански Јован.

Велика дечанска црква није могла да прими све госте који су дошли из Србије, Црне Горе, Републике Српске, што је највећи број вјерника послије 1999. године.

У манастирској порти окупили су се и мјештани Велике Хоче, Грачанице, Срби из Косовске Митровице, Косовског Поморавља и других крајева Косова и Метохије, као и расељени из многих градова.

Након литургије, вјерници су приступили причешћу, а међу њима је био и велики број дјеце, преноси КиМ радио.

Од представника српских васти у Дечанима је боравио директор Канцеларије Владе Србије за вјере Милета Радојевић, који је изразио наду да ће српски народ докле год постоји чувати своју земљу и да се никада ниједна српска власт неће одрећи Косова.

"Ово свето место опстаје кроз векове и надам се да ће ту опстати у времену које долази. Ово је једно узвишено место где сваки Србин, који једном дође, осети да није у обичном свету и да није на обичној земљи", рекао је Радојевић.

Литургији су присуствовали и представници међународних институција на Косову, шефови Унмика Фарид Зариф, Еулекса Гзавије Де Марњак, представници Грчке и Руске канцеларије у Приштини Димитрис Мосхопулос и Алексеј Шогоров, представници Америчке и других амбасада акредитованих у Приштини.

За све присутне приређен је славски ручак у конаку манастира.

др Војиславу Шешељу-Развојни пут

Управо нађох несто занимљиво о др Војиславу Шешељу,што доказује да је  његова интелигенција неоспорна!!

''-Развојни пут"
Мој ћале је студирао на ЕТФ-у у Сарајеву у исто време кад и блесави Воја на правном. Причао ми је да су сви студенти са универзитета једва чекали да он пријави испит да оду да га слушају, јер је и тада, као и данас, од свега правио циркус. Професори су чак њега увек првог испитивали, како би га што пре скинули с 'врата иако по абецедном реду би требало да одговара негде на средини испита. А по ћалетовој причи, Војино полагање испита је изгледало отприлике овако:
-Колега Шешељ, изволите.-Зашто ја друже професоре? Има њих на списку пре мене, будимо парламентарни.-За вас сам, колега, сигуран да сте спремни, па да друговима студентима мало пробијете лед.-Е онда добро.Скида сако, седа на столицу.-Колега, извуците картицу са питањима.-Друже професоре, сматрам да нема потребе, питајте ме шта год желите.-Молим вас, колега, извуците картицу.-Онда ви извуците, друже професоре, да не буде неко лако питање, па да колеге кажу како сам имао среће.-Молим вас колега, ради процедуре, извуците картицу.-Ако је до процедуре, онда добро.Извлачи картицу, прочита је и каже:-Могу ли да заменим питања?-Зашто, не знате или нисте сигурни?-Ма не, сувише је лако, ово су кратке лекције.-Молим вас колега, дајте да почнемо. Идемо прво питање.Воја креће да везе као из рукава, јер је поред уџбеника, вероватно прочитао и пола библиотеке на ту тему.-Добро колега, довољно је, следеће питање.-Али, дозволите ми да завршим излагање, зашто ме прекидате на пола?-Да бисмо стигли да завршимо данас, видите колико људи чека.-Добро онда.И тако сва питања. Професор на крају поставља и подпитање, не би ли га ухватио да не зна, на шта Воја одговара:-Одлично подпитање друже професоре. Права тема за расправу. Знате ја сам прочитао у делу ...Воја везе, професор чупа косу, студенти падају од смеха ... ''

Погинуо возач аутобуса из Невесиња, осам повријеђених

Независне новине 24, 2012
 
БЕОГРАД / УЖИЦЕ - Возач аутобуса из Невесиња преминуо је од повреда задобијених у саобраћајној несрећи која се догодила на путу Ужице-Мокра Гора, док је једна особа тешко повређена, а седам лакше - саопштила је ужичка полиција.
Несрећа се догодила јутрос око два часа када су се сударили аутобус и камион.

Возач аутобуса Ж.В. / 42 / из Невесиња преминуо је у Општој болници у Ужицу од задобијених повреда, наводи се у саопштењу.

Путницима у аутобусу који су задобили повреде пружена је љекарска помоћ.

Несрећа се догодила када је, из за сада неутврђених разлога, дошло до контакта у кривини између аутобуса регистарских ознака БиХ, који се кретао из правца Ужица, и приколице камиона, такође регистрација БиХ, који се кретао из супротног правца.


понедељак, 19. новембар 2012.

Злочин Хашког трибунала

Злочин Хашког трибунала Горан Маунага18.11.2012 


Ослобађајућа пресуда за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача коју је у петак донио Хашки трибунал, изгласана је по политичком наређењу и из више разлога, који немају везе с правом и правдом.
Може ли се у једној таквој судској одлуци, донесеној уз занемаривање свих доказа, докумената, свједока, тражити ишта позитивно? Може и треба. 
Било је неопходно да Хашки трибунал поентира једном тако шокантном пресудом да би, коначно и дефинитивно, цјелокупна јавност нашег региона, од нас обичних смртника до највиших званичника, заиста схватила каква је то институција, због чега је формирана, како и зашто функционише.
Послије те пресуде на Балкану више ништа неће бити исто. Дојучерашње демократе, легалисти од којих се никад није могла чути критика рада хашке квазисудске машинерије, одједном потпуно схватају и оправдавају Војислава Шешеља и све оно што је он тамо рекао и написао о том суду, о његовим тужиоцима и судијама.
Хашки трибунал том одлуком радикализоваће односе у региону више него, чак, и онај кога су експоненти тог суда означавали као "балканског касапина".
Свједоци смо како, послије хашке ослобађајуће одлуке за хрватске генерале, преко ноћи досадашњи критичари и Милошевића, и Караџића, и Младића постају њихове присталице. Једноставно, они се сада питају који су, заиста, разлози за то да хрватска Влада слави своје генерале и шаље авионе по њих, а да се српска својих одриче и авионима их испоручује. Логика им је разумна и једноставна: послије те и такве пресуде за коју сваки лаик зна да је политичка, они аутоматски више не могу да вјерују у објективност таквог суда. Сада не желе да признају ниједну његову претходну одлуку.    
Послије те пресуде коју је, у ствари, донијела политичка организација, а не суд, а знајући да је, рецимо, и бивши високи представник међународне заједнице Карл Билт изјавио да је "војна акција 'Олуја' најефикасније етничко чишћење којем смо присуствовали на Балкану", и најневјерније Томе схватиле су да хашка пословица да "нико није крив док се не докаже да је Србин", није виц.
Зато никог не би изненадило ни то да је најновија вијест "Њуз" портала да "Иво Санадер на све начине покушава да се докопа суђења у Хашком трибуналу" чиста истина, а не измишљотина.

недеља, 18. новембар 2012.

Антисрпство међу Србима

Драгољуб Збиљић(18. новембар 2012)


 
Драгољуб Збиљић
Срби, практично, без Космета, без ћирилице и без српског језика не би ни постојати, па нам је свеједно, кад нас нема, где ћемо бити.
            Сва озбиљна истраживања показала би, као на длану, на основни недостатак у Срба данас – ниску националну свест. Из тога произилази готово све што је негативно данас у Србији и међу Србима. А пре свега то се одражава на све већи проценат национално несвсних и незаинтересованих Срба, па и на очигледну појаву одавно растућег  антисрпства међу самим Србима.
Одавно нема толико издајника у оквиру једног народа као што се то догађа међу Србима. Толико отпадничког и идеолошко изграђених антисрба, каквих има у бројним (новцем богатим) тзв. НВО-има нема ни у једној држави и ни у једном народу у оквиру ексјугословенских држава да је то посебна тема. Резултат свега тога јесу стална преверавања и национална преименовања чега има највише међу Србима или једино међу Србима.
То је, свакако, последица постојања вишедеценијске југословенске државе која је послужила за гушење свега што је српско и свега што је међу Србима било вредно. Србија је данас, тобож, као огромна већина држава, национална држава, а суштински је некаква лукаво уведена „грађанија” у којој се брине једино о правима других, а права Срба служе за подсмех. Видимо то само на примеру ћирилице у српском језику. Чињеница је да се народ у Члану 10. Устава Србије на референдуму већински определио за писање српског језика ћирилицом (једбноазбучје у једном језику и једном народу (као што је то у пракси на целом свету), а овамо у српској пракси имамо већ деценијама,а посебно већ шест гопдина од последњег Устава Србије потпуно супротно – преовлађује латиница у јавним исписима на српском језику, као да наша власт и наши стручњаци имају специјалан задатак да спроводе Члан 12. Устава Хрватске у којој је латиничко једноазбучје. И тако, спроводећи у јавним исписима српским језиком готово свуда латиничко писмо предвиђено у Уставу хрватске државе, српска власт уз помоћ „стручњака“ сербокроатиста, у ствари, не спровде свој, него хрватски Устав.
То се у Хрваткој никада није догодило и и верујемо да се тамо никада не би могло догодити, јер хрватски народ има изграђену чврсту националну свет. Таква аномалија постоји само у Србији. Нисмо у свом веку чули ни за један пример таквог апсурда у свету, који протежирају и омогућују, пре свих, сербокроатисти у Матици српској и САНУ. Српски језички стручњаци понашају се данас у свим институцијама за језик и писмо као да се са српским језиком још ништа није догодило. Односно, они српски језик зову формално тим именом, а и даље жуде за „српскохрватским”, у Правопису српскога језика Матице српске неуставно држе као стандардно писмо српскога језика и даље „латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (Правопис 2010, стр. 17) и понашају се као медвед који се свих двадесет година још није пробудио, па и даље говоре и пишу о постојању „српскохрватског језика“ (ено га и даље у новим томовима „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“ у самој Српској академији наука и уметности. Што се њиховог Одељења за језик и књижевност тиче, слободно би се могли преименовати у „Југославенску академију знаности и умјетности“ а ново име им, вероватно неће оспоравати јер је ЈАЗУ у Загребу одавно укинута. Уосталом, ако је од председника Одбора за стндардизацију српског језика, а мог личног пријатеља академика Ивана Клајна пре Михаела Шацингера речено да је бољи назив од „српскохрватског језика“ – „југословенски језик“, онда је логично и да САНУ постане ЈАЗУ. А чисњеница да ми је предлагач тог назива уистину лични пријатељ, можда бих се и ја уплео у то ново име које је недавно споменуо у Савету Европе неки (надри)лингвиста  Михаел Шацингер који је и предложио недавно да се српски језик сада преименује у “ексјугословенски”, тј. “југословебски језик”, а то би се, наводно, догодило када Србија буде примљена у Европску унију.
И ко зна шта би се још догодило ако бисмо, не дај Боже, били у оквиру такве Уније. Срби би, чини се, имали више права у оквиру неке „афричке уније”, јер нам она, вероватно, не би тражила да признамо цепање Србије и губљење хиљадугодишњег језика познатог под именом српски језик. Не кажем, наравно, да не тзреба да се буде у Европској унији, јер нам је у сваком погледу ту географско место, али ако треба да се одрекнемо Косова и Метохије, српског језика и српске ћирилице (а ње смо се у Србији у јавним исписима готовфо већ и дрекли), онда тамо немамо шта да тражимо и да добијемо. Практично: без Космета, без ћирилице и без српског језика Срби неће ни постојати, па нам је свеједно, кад нас нема, где ћемо бити.







понедељак, 12. новембар 2012.

Заштита од магије, враџбинa,урока и клетве

 Архимандрит Нектарије Моулатсиати

Заштита од чинодејство и како да се размагнетишу магије, враџбине и уклони дејство урока и клетве


Чудотворна икона - Света Богородица Казанска

Постоји велико интересовање верника и пагана како да се неутралише дејство магије, како да се размагнетишу чинодејство злих духова и људи на особе. Многи с разлогом или без, верују да су зачињени, да је на њих бачена клетва, да су под дејством урока, чини, да су везани, да их је неко проклео. Дешавају им се ружне ствари, привлаче негативне људе и енергије, имају надприродна искуства. Мисле да су под утицајем црне магије. Због тога многи траже помоћ белих магова, читају јеретичке књиге о магијској заштити, купују и ките се амајлијама, покушавају сами да бајају.

Напомињемо и скрећемо озбиљну пажњу свима да су и црна и бела магија из истог извора, и да су штетне по цовеце душу. И не смете ићи код магичара по исцељење. Бели магови и назови духовни исцелитељи су само друга страна истог новчића, дјаволског утицаја. И црни и бели магови имају само један задатак, да вас што више вежу за њихову праксу и да вас кроз њихове ритуале демони који владају њима духовно окују и завладају вама.

Упозоравамо да се ни покоју цену не бавите ритуалима и обредима по сектама, да не призивате духове, да не гатате, да не одлазите видовњацима, врачарама, да не гледате у шољу, у пасуљ, да се не бавите радиостезијом, геомантија, да се не играте нумерологијом, астрологијом, да не користите тарот карте, руне, ји дјинг, да не обављате ритуале љубавне магије, фенг шуи обреде у стану, да не улазите у индијске и друге источне секте.

Не дозволите да било ко на вама врши иницијацију, било да је то бела гностичка црква, масони, розенкројцери, антропозофи, теозофи, реики мајстори, биоенергетичари, не одлазите код шамана, врачева и магова, не учите магију и кабалу, не подвргавајте се хипнози , регресији, телепатским методама, не бавите се индијским и тибетанским медитацијама, јогом, тантром, будизмом, таоизмом, ни по коју цену не одлазите код дервиша и хоџа по запис - ко зна колико снажним негативним утицајима можете себе изложити и упропастити себи живот.

Не посећујте паганске и јеретичке храмове, не користите се новокомпонованим и непотврдјеним молитвама, не улазите у новокомпоноване култове, не читајте сензационалистичку и богохулну литературу, не излажите се филмовима пуним демонских приказа и скривених ритуала, не поводите се за нев аге теоријама, за атеизмом и комунизмом, не бавите се старим паганским културама и веровањима као што су словенска пра религија, влашка магија, вештичарење, друидски и египатски обреди, и тако редом.

Све ове методе имају само један циљ са вама и вашом душом - да вас заробе и држе у свом свету, под утицајем демона и поднебеског света духова. И у свакој од ових метода и група стално дејствују зли дуси који траже начин да заробе вашу душу и разум, како би веровали и радили на начин на који они то хоће. Човек који потпадне под њихов утицај није свестан сопствене опседнутости.

За све оне којима треба помоћ преносимо вам упутство за скидање чини и магије из књиге грчког Архимандрита Нектарија Моулатсиати-а а све по благослову јеромонаха Серафима, манастир Света Тројице - Бијеле воде, Љубовија.

Како да се размагнетишу нечисте силе, негативне енергије и магије око вас

1. Обавити чисту и врло детаљну исповест - од детињства до дана данашњег

2. Да се ​​после прве такве детаљне исповести особа исповеда сваких месец дана, а и чешће ако има потребе

3. Да се ​​особа причешћује што чешће али само по благослову духовника или свештеника

4. Да се ​​иде недељом и празником у Цркву на литургију

5. Свако јутро и свако вече да се читају јутарње и вечерње молитве

6. Да се ​​после прочитаних молитава узме мало нафоре и свете воде (осим када се причешћујемо)

7. Да се ​​посте сви вишедневни постови, као и свака среда и петак да се пости

8. Да се ​​прочита сваки дан молива и Акатист Светом Кипријану

9. Да се ​​често свети вода у кући - једном месечно

10. Водом из манастира да се прска кућа сваки дан

11. Да се ​​кади кућа сваки дан и да буде упаљено кандило на славској икони домаћина

12. Сваки дан да се прочита једна глава из Светог Јевандјеља (Нови Завет) и једна глава из Дела Апостолских или Посланице.

13. Да се ​​из свег срца опрости онима који су нам то зло учинили (или мислимо да су га они учинили).

недеља, 11. новембар 2012.

'Пријатељи Илијаша' - Прикупљено 60.000 КМ за спомен-обележје

Цафе.ба / Срна

Удружење грађана "Пријатељи Илијаша 'прикупило је око 60.000 КМ како би се за 900 погинулих бораца и цивила из тог краја изградило спомен-обележје у порти манастира Свете Петке у бијељинском насељу Пет језера.
'Prijatelji Ilijaša' - Prikupljeno 60.000 KM za spomen-obilježje
Предсједник Удружења Миленко Зупур рекао је да је синоћ у Бијељини организовано донаторско вече на којем је скупљено 18.000 КМ, те да од градске управе очекују 5.000 КМ, као и значајна средства из Торонта, где ће ускоро бити организовано "Илијашке вече".

"Надамо се да ћемо скупити 100.000 КМ, колико нам је потребно да бисмо подигли спомен-обележје у порти манастира Свете Петке", рекао је Зупур Срни.

Он је додао да је у току изградња трема у оквиру којег ће се налазити спомен-обележје, за које Удружење издваја 60.000 КМ, као и 20.000 КМ за трошкове набавке плоче и исписивање имена погинулих бораца, цивила и несталих овог краја.

Удружење је одлучило да приступи подизању заједничког спомен-обележја свим погинулим борцима, цивилима и несталим српским јунацима за време одбрамбено-отаџбинског рата, у периоду 1992-1996. године, на простору општине Илијаш.

Епископ зворничко-тузлански Василије дао је благослов за подизање споменика у порти манастира Свете Петке.

Одлука о изградњи спомен-обиљежја у Бијељини проистекла је из чињенице да се највећи број Илијашани након Дејтонског споразума за БиХ, настанио у Бијељини и суседним општинама - Зворнику, Брчком, Милићима и Братунцу.

У манастиру Свете Петке у Бијељини већ две године одржава се парастос погинулим борцима и окупљањем и саборовања обележава слава Удружења "Пријатељи Илијаша" у прву суботу после Илиндана.
Izvor: Cafe.ba / Srna

субота, 10. новембар 2012.

Беседа о Митровдану на Призренској Богословији у Нишу


На Митровдан ове године, у Цркви Васкрсења Христовог, у Нишу, отац Бобан подучи присутни народ упућујући на речи једне богослужбене пјесме коју је спјевао надахнут Духом Светим псалма појац Цар Давид још у Старом веку, "Радујте се праведни у господу јер праведним приличи похвала, Алејула (Пс.32.1), а којом се већ више одXVIII вјекова подсећамо и на великог војводу Димитрија Солунског и прослављамо га као Св.Мученика Димитрија Мироточивог, јер из његовог Светог нетрулежног тела излази Свето миро које помаже и исцељује слепе и хроме ако приступају Свецу испуњени Вером и Надом.
Такође, напомену да је било много виђења Светог Димитрија и много вијекова послије његове смрти, да у телесном облику брани Солун или на другим местима где је било угрожено православље. 

 Требамо се овде присетити да су захваљујући тим виђењима и многи Срби, припадници разних племена, који су борили под заставм Цара Душана и држали Солун под опсадом угледавши Св.Димитрија на зидинама Солуна, одрицали се паганства, прихватали Православље и узимали тог Светитеља за заштитника своје породице и Крсну Славу.Кајући се за своје дотадашње грехове и живјећи по Јеванђељу ти наши преци заслужили су да им Св Димитрије помаже и нама у невољи.
Тако се десило и за вријеме посљедњег рата Отаџбинског када се стварала Република Србска, када је један Светогорски старац имао виђење Св.Димитрија са окрвављеним мачем који му је саопштио да се враћа из Херцеговине где је штитио угрожени Србски народ нападнут од мухамеданаца. 





С обзиром на две Митровданске офанзиве организоване о Митровдану 1992.године, када је 40.000 војиника регуларних јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ, напало положаје које су бранили 4200 бораца Невесињске бригаде ВРС на целокупном фронту долином реке Неретве или она офанзива о Митровдану 1994.године када је више од 1000 специјалаца Армије и МУП-а БиХ убачено на подручије Вележа да би са леђа напали положаје Невесињске бригаде.
И један и други покушај завршио се потпуним неуспјех по нападача, тако да слободно можемо прихватити ово виђење светогорског старца као апсолутно тачно јер само је Чудо Божије и Сам Св. Димитрије могли у та два наврата спасити Србски народ у Херцеговини од пропасти и затирања.
Слава је и хвала Богу и Св. Димитрију у векове вијекова.Амин.

петак, 9. новембар 2012.

Глигорић: Катастарска евиденција потврђује наводе владике Григорија

 09/11/2012 | СРНА
Директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Тихомир Глигорић рекао је да катастарска евиденција, коју имају на подручју Билеће, показује да је оправдана иницијатива епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија да БиХ има легитимно право да тражи враћање дијела јадранске обале код Суторине.
Глигорић је истакао да то питање треба једнако узети у обзир, као и сва друга отворена питања, те га третирати на основу чињеница.
"Питање државне границе са сусједима - Хрватском, Србијом, Црном Гором, је отворено. Није било предмет ратификације о питању државне границе, јер на техничко-стручном нивоу нису усаглашена сва отворена питања, а њих има", рекао је Глигорић.
Он је додао о свим питањима треба изналазити рјешења мирно, на основу историјских чињеница и практичног стања, те искључиво на основу аргумената и путем конструктивног дијалога.
Глигорић је напоменуо да Савјет министра БиХ треба да формира комисију за границу, јер је старој истекао мандат, те да је Влада Српске на вријеме предложила своје представнике.
"Очекујемо да буде формирана нова државна комисија и да почне са радом", нагласио је Глигорић.
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је Срни да БиХ има легитимно право да тражи поврат дијела јадранске обале код Суторине који јој је одузет, те позвао највише представнике власти у БиХ и Републици Српској да се боре за своју територију.
Мајкић: Ријешити питање границе
Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је да је мало земаља које су немарне према својој граници као што је то БиХ.Она је истакла да став епископа захумско - херцеговачког и приморског Григорија да БиХ има легитимно право да тражи поврат дијела јадранске обале код Суторине свакако заслужује пажњу.
"Та идеја се већ неколико пута чула у јавности, али никада није реализована, због чега треба јавно прозивати оне који имају задатак да ријеше питање границе БиХ", рекла је Мајкићева.
Она је подсјетила да се том материјом никада није озбиљно бавио ниједан састав Савјета министара БиХ од закључења Дејтонског споразума.
"У овој земљи имамо безброј проблема по питању границе. Ни екипе које су биле формиране за рад по том питању никада нису ефикасно завршиле тај посао, као што је, на примјер, питање границе према Хрватској код Костајнице", рекла је Мајкићева.
Према њеним ријечима, БиХ није ријешила тај проблем ни на једном дијелу своје границе.
"БиХ показује нестабилност и неодговорност", констатовала је Мајкићева и запитала каква је то земља која није у стању да брине о својим границама.

четвртак, 8. новембар 2012.

СЈЕЋАЊЕ НА "МИТРОВДАНСКЕ ОФАНЗИВЕ"

Пише: Предраг Лозо

СВ. ДИМИТРИЈЕ
Херцеговачки Митровдани“  '92. и '94. – Шта знамо о њима !? Невесињска бригада, Херцеговачког корпуса ВРС, тада ( '92.) је успјела да одбрани источну Херцеговину од насртаја прво здружених хрватско-муслиманских снага, а затим 2 године касније и самосталног напада тзв. „Армије БиХ“. Пажљиво бирање датума, напада  за вријеме  највећих празника српског народа није непозната појава  кроз дугу и крваву нам историју.  

О одбрани  „земље Херцега од Светога Саве“ у овим преломним данима отаџбинског рата (у Херцеговини), мало се зна у осталим дијеловима српског народа. Надати  се да институционални научни приступ , у односу на Одбрамбено – отаџбински рат којег тренутно немамо, не значи да га једног дана нећемо имати. Али, зато имамо појаву да сада кад више него икада једном изговорена лаж постаје истина „истину“ у историографском и публицистичком смислу о ратовима 1990-99. углавном  репродукују „историографије Загреба и Сарајева“ уз свесрдну помоћ Хашког „филтера“ чињеница. Да ли је временска матица  на страни испливавања чињеница или се сви заједно давимо у њој?  Међутим, постоји једна свијетла тачка с аспекта културе сјећања и меморијализације значајних догађаја из прошлости. Прича о великим одбрамбеним побједама о којима се овдје настоји рећи нешто више, уско је везана датумски, али и метафизички судбоносно  за велики црквени празник дан Светог Димитрија Солунског . И баш та чињеница апсурдно  исконструисана вољом пораженог  нападача  допринијела је да се обезбиједи јака основа континуитету колективног памћења као конструкта идентитета што Срби у  Херцеговини већ сада јако осјећају.  Сјећање на задњи рат праћено  је наративом о подјели догађаја прије и послије Прве или Друге Митровданске офанзиве. Оне су граница и исходиште, а са локалног нивоа  они изгледају преломни као Видовдан 1389. или 1914. за цјелокупни српски народ . Митровдан данас, у Херцеговини,  јесте синоним за опстанак.  Митровданска офанзива 1992. карактеристична по огромној  бројчаној предности у људству и техници и ширини удара који је обухавтао  и дијелове терена и Билећке бригаде и који опет нису помогли хрватско-муслиманским снагама.

tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/velez.jpg
Планина ВЕЛЕЖ
Изражено јединство, висок морал и воља за опстанком како  цивилног становништа тако и војске  одбраниле су Невесиње и источну  Херцеговину и удариле темеље  стратегијске стабилонсти РС на њеном југоситочном дијелу. Радио „Глас Америке „ јављао је о око  500 погинулих док  је на потезу од Јабланице до Чапљине по болничким евиденцијама и бројним свједочењима било око 1300 рањених  војника који су 8.новембра планирали тријумфални улазак у Невесиње. Без обзира на условност  прихватања ових цифара  као тачних, значајно је да оне говоре о реду величина у датом случају. Уз помоћ Светог Димитрија Солунског  борци  Долине Неретве, Невесиња и из скоро свих дијелова источне Херцеговине одржали су пламен слободе који је на тим просторима дио идентитета и традиције. Жртва  коју не смијемо и нећемо заборавити јесу  42 погинула борца и више од три стотине рањених. Гријех би било пишући о овим догађајима не споменути и јуначку чету „Билећки добровољци“ под командом покојног војводе Рада Радовића, која је (Херцеговци то знају) увијек била тамо гдје је најтеже. Трагична (српска ) судбина овог војсковође још више нас обавезује незаборавом.

tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/nevesinjska.JPG
Једна од најпознатијих ратних фотографија из Херцеговине

Иста мета исто одстојање други начин „Митровдан 1994“.Након крвавог развезивања застава „цвијећа и нецвијећа“ са почетка ратних сукоба и поновног „примирја“ овога пута  самостално тзв. „Армија БиХ“ покушава да убаци по свим расположивим  информацијама од 1000 до 2000 бораца(редовне јединице, специјалне и диверзантске јединице, плаћеници, муџахедини)   у позадину положаја  ВРС на подручју  Зијемља-Вележ-Подвележје. Међутим, као и поменута  операција кодног назива „Бура“ из 92.  и операција „Јесен 94“,која је смишљена као удар с леђа на прве линије одбране,  постаје велики пораз од којег се тешко опоравља нападач на огњишта источне Херцеговине.  По „признању“ нападачке стране, које се опет наравно на основу свих искустава мора узети са резервом, губици јој се опет броје  десетинма и стотинама. Анализирајући признате непријатељске  губитке  од 82 погинула, од којих je погинуло 5 команданата БАТАЉОНА , 20 командира водова и одјељења, 12 "златних љиљана" ,  долазимо  до закључка да је поменута почетна  бројка свакако вишеструко већа.  О таквом исходишту подмукле и до тада у Отаџбинском рату не забиљежене акције говоре и бројне чињенице као што је и око 120 тијела неутралисаних непријатељских војника сакупљених само на једном ужем локалитету током одбрамбених дејстава, слику коју су забиљежиле камере домаћих и страних медија, али и представници умпрофора. Иначе, за акције 8. Херцеговачке моторизоване бригаде  у одбрамбеним  дејствима митровданских офанзива не може се наћи ниједна мрља,злочин или невојничко понашање што ове чисте војничке побједе чини још већим и сјајнијим. То се не може , нажалост,  рећи и за нападачку страну  која ће за  недјела, у нпр. селу Жуберин, или нападе и злочине над санитетским особљем или  заробљеним и погинулим војницима(чија су тијела проналажена и без галава) одговарати пред историјом, јер систем хашке „правде“ окићен кривосуђем  БиХ такво нешто не занима. Подаци ВРС свједоче о 24 људска живота остала у одбрани РС у овој офанзиви. Много свједочи и податак да је акција „Јесен 94“ проглашена за  један од највећих пораза (неуспјелих акција) тзв. “ Армије БиХ“ илити муслиманске војске и да се и дан данас воде препуцавања ко је крив за тако нешто унутар тадашње муслиманске „војне структуре“ . Међутим, највећи „кривци“ за такав исход јесу они који су на својим униформама носили ознаке ВРС.

tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/novica-gusic.jpg
Пуковник Новица Гушић
Борачака организација Републике Српске, између осатлог,  и због горе помеутих побједа Светог Димитрија Солунског прославља као своју крсну славу. Невесињка бригада касније названа 8. моторизована бригада  Хереговачког корпуса  Војске Републике Српске основана је 16.06.1992. и  имала је око 4200 војника од којих је погинуло 476. Комадант бригаде био је Пуковник Новица Гушић, а послије њег ана чело је дошао мајор Зоран Пурковић. Бригада  је међу првима одлиована Орденом Немањића док је Невесиње прва општина  одликована оредном заставе РС са сребрним зрацима.   

Овом кратком тескту, свакако,  се може и мора  додати још  доста података и чињеница како би прича о Митровданским офанзивама што комплетнија. До неког озбиљнијег историографско-методолошког рада  препоручујем да погледате  снимак емисије ,,Некад било“ РТРС (из 4 дијела) из које можемо сазнати много података.

Некад било-РТРС-Митровданска битка(1/4) 

http://youtu.be/xuJcxrSzx1I

Ово је прича о можда највећој непријатељској офанзиви у Отаџбинском рату.Више од 40000 бораца удружених хрватско-муслиманских снага,под командом Јанка Бобетка напало је на положаје Невесињске бригаде,која је у том моменту имала око 4200 бораца,махом људи из долине Неретве и Невесињаца,са циљем да заузму Невесиње а потом и цијелу Светосавску Херцеговину.Оштрица непријатељске офанзиве била је уперена на подручје села Врањевићи,на положаје које је држао легендарни војвода Радован Раде Радовић,са својим Билећким добровољцима.Непријатељ на тврђе и није могао ударити!Војвода Раде,са својим људима и остали борци-витезови Невесињске бригаде,тога Митровдана 92. као Митровдана 94.године уписаше се златним словима у историју Републике Српске и цијелог Српског народа! Нека је вјечна слава борцима палим за слободу Отаџбине!

Некад било-Митровданска битка(2/4)


http://youtu.be/ez6Tblh3YeQ

Некад било-Митровданска битка(3/4)


http://youtu.be/fHB1o73NWhQ

Некад било-Митровданска битка(4/4) 

 http://youtu.be/_EEQTUnvHZI



ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА,У СЕЛУ ЗАПЛАНИК, НА ЈУГУ ХЕРЦЕГОВИНЕ



ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА НАЛАЗИ СЕ У СЕЛУ ЗАПЛАНИК,КОЈЕ ЈЕ СМИЈЕШТЕНО НА САМОМ ЈУГУ ХЕРЦЕГОВИНЕ,НЕДАЛЕКО ОД ГРАНИЦЕ СА ХРВАТСКОМ.ОВА ЦРКВА ЈЕ ТАКО ЈЕДНА ОД НАЈЈУЖНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА У ХЕРЦЕГОВИНИ.У ЦИЈЕЛОМ ТРЕБИЊСКОМ КРАЈУ ЈЕДНА ЈЕ ОД ЗНАЧАЈНИЈИХ ЦРКАВА,ДОК ЈЕ У ТРБИЊСКОЈ ШУМИ ПО ДУХОВНОЈ ВРИЈЕДНОСТИ ПРВА ПОСЛЕ МАНАСТИРА ДУЖИ.ЦРКВА СВЕТОГ ПЕТРА И ПАВЛА ЈЕ САБОРНА ЦРКВА,ОКО КОЈЕ ЈЕ С
АБРАНО 15 СЕЛА ЈУГА ХЕРЦЕГОВИНЕ.СВА ДОМАЋИНСТВА У ТИМ СЕЛИМА ПРИСЛУЖУЈУ ПЕТРОВДАН.КОД ЦРКВЕ СЕ ЗА ПЕТРОВДАН ЈОШ ОД ДАВНИНА ОДРЖАВАО ВЕЛИКИ САБОР.ОСИМ МЈЕШТАНА,ЊИХОВЕ РОДБИНЕ И ПРИЈАТЕЉА,ДОШАО БИ ВЕЛИКИ БРОЈ ГОСТИЈУ ИЗ ТРЕБИЊА,ДУБРОВНИКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА...
 
ПОСЛИЈЕ БОГОСЛУЖЕЊА И САБОРА КОД ЦРКВЕ,ВЕСЕЉЕ БИ СЕ НАСТАВИЛО У КУЋАМА ДОМАЋИНА.ПЕТРОВДАНСКИ САБОР БИО ЈЕ ПРЕКИДАН ЗА ВРИЈЕМЕ РАТОВА,ПА ТАКО И 1991-1995 ГОДИНЕ.ПОНОВО ЈЕ ОБНОВЉЕН ИМА НЕКОЛИКО ГОДИНА.ЛОКАЛИТЕТ НА КОМЕ ЈЕ ЦРКВА ПОДИГНУТА НАЗИВА СЕ ПЕТРОВА ГЛАВИЦА И НА ТОМЕ ЈЕ МЈЕСТУ ПОСТОЈАЛА ЦРКВА ИЗ РАНИЈЕГА ПЕРИОДА.ИЗ ПОДАТАКА КОЈЕ ЈЕ НИЋИФОР ДУЧИЋ ДАО РУСКОМ КОНЗУЛУ ХИЉФЕРДИНГУ,ВИДИ СЕ ДА ЈЕ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ОВДЈЕ ПОСТОЈАЛА 1857 ГОДИНЕ И ДА ЈЕ БИЛА ПОСВЕЋЕНА СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ ПАНТЕЛЕЈМОНУ.ТО ЈЕ НАЈВЈЕРОВАТНИЈЕ БИЛА СРЕДЊЕВЈЕКОВНА ЦРКВА МАЊИХ ДИМЕНЗИЈА,И ТАКВИХ ЦРКАВА НА ПОДРУЧЈУ ТРЕБИЊСКЕ ШУМЕ БИЛО 28.ОКО СВИХ ТИХ ЦРКАВА НАЛАЗЕ СЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ГРОБНИЦЕ-ПЛОЧЕ,А НЕКЕ СУ И У САМИМ ЦРКВАМА.1864 ГОДИНЕ,НА МЈЕСТУ СТАРЕ ЦРКВЕ СВ.ПАНТЕЛЕЈМОНА ПОДИЖЕ СЕ НОВА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ВЕЋИХ ДИМЕНЗИЈА.КАДА ЈЕ ТЕ ГОДИНЕ ЦРКВА ПРОШИРИВАНА,ОНДА СУ НАЈБЛИЖЕ СТАРЕ ГРОБНИЦЕ-ПЛОЧЕ УЗИДАНЕ У ЦРКВУ ИЛИ ПОСТАВЉЕНЕ У ТЕМЕЉЕ ЦРКВЕ.ПЛОЧАМА КОЈЕ СУ БИЛЕ СА ЗАПАДНЕ СТРАНЕ ЦРКВЕ ПОДИЗАНА ЈЕ ГОМИЛА,А ТАКО СЕ ДОБИО И СЛОБОДАН ПРОСТОР ОКО НОВЕ ЦРКВЕ.И САДА СЕ ВИДЕ ДВИЈЕ ПЛОЧЕ КОЈЕ СУ ДО ПОЛА УЗИДАНЕ У СИЈЕВЕРНИ ЗИД ЦРКВЕ. НА ИСТОЧНОЈ ПЛОЧИ СЕ САЧУВАО И УКРАС.НА ЊЕНОЈ ВОДОРАВНОЈ СТРАНИ ЈЕ ДИО ПРАВОУГАОНЕ БОРДУРЕ,А У ИСТОЧНОМ И ЗАПАДНОМ КРАЈУ ПО ЈЕДАН КРСТ ЧИЈИ СЕ КРАЦИ ЗАВРШАВАЈУ КРУГОВИМА.НОВА ЦРКВА ЈЕ 1865 ГОДИНЕ БИЛА ПОСВЕЋЕНА ВАВЕДЕНИЈУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ.1903 ГОДИНЕ ОБРЕН ЂУРИЋ-КОЗИЋ У КЊИЗИ"ШУМА ПОВРШ И ЗУПЦИ У ХЕРЦЕГОВИНИ"ЈЕ ЗАБИЉЕЖИО ДА ЈЕ ЦРКВА ТАДА БИЛА ПОСВЕЋЕНА СВ.АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ И ДА ЈЕ НАРОД ЗОВЕ ЦРКВОМ"ПЕТРОВИЦОМ"ПОСТОЈИ ПОДАТАК КОЈИ ЈЕ НАРОДУ ПРАНИО БИВШИ ПАРОХ АРСЕНИЈЕ ЋОРОВИЋ ДА ЈЕ У ТЕМЕЉУ ЦРКВЕ УГРАЂЕНА ЧЕСТИЦА МОШТИ СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА.УЗ ЦРКВУ СЕ НАЛАЗИ И ГРОБЉЕ КОЈЕ ЧИНИ ЈЕДНУ ЦИЈЕЛИНУ СА СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ НЕКРОПОЛОМ.НЕДАЛЕКО ОД ЦРКВЕ СВ.ПЕТРА И ПАВЛА ПОСТОЈИ РУШЕВИНА ЈОШ ЈЕДНЕ ЦРКВЕ.ПРЕМА НЕКИМ НАЛАЗИМА,БИЛА ЈЕ ФРЕСКОПИСАНА.НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВЕ И ГРОБЉА НИСУ ВРШЕНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА,ШТО ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО ДА СУ НЕКИ ИСТОРИЧАРИ.ДОНОСИЛИ ПОВРШНЕ ИЛИ ЧАК ПОГРЕШНЕ ЗАКЉУЧКЕ ПИШУЋИ О ОВОМЕ КРАЈУ.О ЗНАЧАЈУ ЦРКВЕ ГОВОРИ И СЛЕДЕЋИ ПОДАТАК.ТОКОМ ЧИТАВОГА ТРАЈАЊА ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ПРАВОСЛАВНИМ ХРИШЋАНИМА НИЈЕ БИЛО ДОЗВОЉЕНО ДА САГРАДЕ ПРАВОСЛАВНУ БОГОМОЉУ У ГРАДУ ДУБРОВНИКУ.ПРАВОСЛАВНИ СРБИ ИЗ ДУБРОВНИКА НЕМАЈУЋИ СВОЈУ БОГОМОЉУ,ДОЛАЗИЛИ СУ У ЗАПЛАНИК НА БОГОСЛУЖЕЊА.ОД ДУБРОВНИКА ДО ЗАПЛАНИКА ТРЕБАЛО ИМ ЈЕ ОКО 2 САТА ХОДА.У ЈЕДНОМЕ ПЕРИОДУ БИЛО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО ПРАВОСЛАВНИМА И ДА ПРЕНОЋЕ У КРУГУ ЗИДИНА ДУБРОВНИКА. ПРЕКО ДАНА СУ МОГЛИ ДА ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ У ГРАДУ,ДОК СУ ПРЕДВЕЧЕ МОРАЛИ ДА ГА НАПУСТЕ.ДУБРОВНИК ЈЕ ЈЕДАН ОД ВАЖНИЈИХ ЦЕНТАРА КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ,ЧИЈА СЕ АГРЕСИВНА ПРОПАГАНДА ОСЈЕЋАЛА И У НАШЕМ ТРЕБИЊСКОМЕ КРАЈУ.У ПРОТЕКЛИМ РАТОВИМА НА НАШЕМ ПОДРУЧЈУ,БЕЗ ОБЗИРА О КОЈОЈ СЕ ВОЈСЦИ РАДИЛО,НИСУ ЗАБИЉЕЖЕНА РУШЕЊА ГРОБАЉА И ЦРКАВА.У РАТУ1991-1995ГОДИНЕ ЗА ВРИЈЕМЕ АГРЕСИЈЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ НА ПОДРУЧЈЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ,ОКУПИРАНА ЈЕ И 1/3 ТРЕБИЊСЊКЕ ОПШТИНЕ. ВЕЋИНА ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА ЈЕ ПОРУШЕНА ИЛИ ОШТЕЋЕНА,ГРОБОВИ ПОЛОМЉЕНИ,СЕЛА ПОПАЉЕНА И ПОРУШЕНА.ЦРКВА И ГРОБЉЕ У ЗАПЛАНИКУ ДОЖИВЈЕЛИ СУ ИСТУ СУДБИНУ ХРВАТСКА ВОЈСКА ГАЂАЛА ЈЕ ЦРКВУ ТЕНКОВСКИМ И АРТИЉЕРИСКИМ ПРОЈЕКТИЛИМА.ПОШТО ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН НИСУ СРУШИЛИ,ПОКУШАВАЛО СЕ МИНИРАЊЕМ ЈУГОЗАПАДНОГА ДИЈЕЛА ЦРКВЕ.ЦРКВА ЈЕ ИАКО ВЕОМА ОШТЕЋЕНА ИПАК ИЗДРЖАЛА СВА ТА РУШЕЊА УСТАША.ВРАТА ЦРКВЕ СУ ПОГОЂЕНА ПРОЈЕКТИЛОМ РУЧНОГА БАЦАЧА.УНУТРАШЊОСТ ЦРКВЕ ЈЕ БИЛО ПРЕТВОРЕНО У СМЕТЉИШТЕ И НУЖНИК,ЧАСНА ТРПЕЗА ПОЛОМЉЕНА МАЉЕМ,ИКОНОСТАС ИЗРЕШЕТАН МЕЦИМА,ПРОЗОРИ ПОЛОМЉЕНИ,СВИ СПОМЕНИЦИ У ГРОБЉУ БИЛИ СУ ПОЛОМЉЕНИ,ЈЕДНУ ГРАНИТНУ ПИРАМИДУ КОРИСТИЛИ СУ КАО СТО,ПОШТО СУ УЗ ЗИД ГРОБЉА ИМАЛИ БАРАКУ,ГДЈЕ СУ БОРАВИЛИ.СВА ТА РУШЕЊА И СКРНАВЉЕНА ПОЧИНИЛИ СУ ПРИПАДНИЦИ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ЗА ВРИЈЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ ЈУГА ХЕРЦЕГОВИНЕ ОД ЈУЛА 1992 ДО КРАЈА 1995.ТО ЈЕ БИЛА СЛИКА ЦРКВЕ И ГРОБЉА КОЈУ СМО ЗАТЕКЛИ ДОШАВШИ ПРВИ ПУТ ПОСЛИЈЕ РАТА.ТО ВЕЛИКО СТРАДАЊЕ ЦРКВЕ,ГРОБЉА И ЦИЈЕЛОГА НАШЕГА КРАЈА СТВОРИЛО ЈЕ ЈАКУ ЖЕЉУ И ПОКРЕНУЛО НАС ДА ОБНОВИМО ПОРУШЕНО НАСЉЕЂЕ НАШИХ ПРЕДАКА.

уторак, 6. новембар 2012.

Предање о виновој лози Светог Симеона (Стефана Немање).


Пре више од 800 година из гроба Св Симеона никла је винова лоза лоза.Та рађа већ 800 година, а једино што се око ње ради је орезивање и брање без икакве примене агротехничких мера, па чак и наводњавања.

 Према сазнањима до којих смо дошли тренутно се о лози брине један агроном из Србије, који је проучавао стање Лозе и на основу коришћених научних метода утврдио да је по свим карактеристикама та Лоза мртва и да неби могла да рађа.
Самим тим што сваке године доноси плод та Лоза је још један пример неизмерне Благодати Божије.
Плодове монаси сваке године оберу, осуше пакују у посебна паковања и то по три зрна и по делић гранчице винове лозе те се то дели вјерујућим бездјетним родитељима, који то користе по благослову на посебно прописан начин, што уз веру и молитву гарантује потомство бездјетним родитељима. Причу о благородности и чудотворност плода винове Лозе Св.Симеона потврдио нам је и један присутни слушалац који је прокоментарисао да у кући држи делић те чудотворне лозе која му је омогућила наслједника. Благодарни смо бесједник на овој дивној причу која још једном показује сву моћ Васкрслог Христа, исказану кроз своје Свете и кроз васцјелу творевину Божију.

ДЈЕЦИ КОСМЕТА ПОМОЋ ВЕЋА ОД 7.000 КМ

БАЊАЛУКА, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ - Ветерани Фудбалског клуба /ФК/ "Врбас" из Бањалуке отпутоваће сутра за Косовску Митровицу, а током боравка на Косову уручиће помоћ у вриједности већој од 7.000 КМ дјеци са југа Космета.

 
Они ће однијети помоћ за 56-оро дјеце из Основне школе "Милун Јакшић" и за петоро дјеце породице Томашевић у селу Суво Грло, општина Србица на југу Космета.

Ветерани ФК "Врбас" ће у четвртак, 8. новембра, на Митровдан, у Косовској Митровици присуствовати литургији и литији коју ће предводити владика рашко-призренски Теодосије.

Предсједник Организационог одбора за помоћ Србима Космета Милорад Арлов најавио је да ће након културно-умјетничког програма и славског ручка, ветерани ФК "Врбас" одиграти пријатељску утакмицу у малом фудбалу са ветеранима ФК "Трепча".

Ветерани ФК "Врбас" у петак, 9. новембра, посјетиће Зубин Поток гдје ће одиграти утакмицу са ветеранима ФК "Мокра Гора".

недеља, 4. новембар 2012.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 780 ГОДИНА МИТРОПОЛИЈЕ СРЕБРЕНИЧКЕ

СРЕБРЕНИЦА, 4. НОВЕМБРА /СРНА/ - Дочеком моштију Светог деспота Стефана Лазаревића и служењем свете архијерејске литургије данас ће у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници бити обиљежено 780 година од оснивања Митрополије сребреничке.

 
Дочек честица моштију Светог деспота Стефана Лазаревића, које ће се чувати у сребреничком храму, очекује се у 10.00 часова, рекао је Срни сребренички свештеник Александар Млађеновић.

Свету архијерејску литургију служиће Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије уз саслужење свештенства Епархије.

Свети деспот Стефан Лазаревић, син Светог цара Лазара, био је српски владар, законодавац и пјесник. Након шест вијекова враћа се у Сребреницу гдје се још налазе зидине тврђаве коју је саградио и гдје је једно вријеме столовао.

Формирање Митрополије, чије је сједиште било у Сребреници, говори да је овај град у то доба био развијен економски и духовни центар који је имао изузетно важан значај у историји српског народа.

Сребреничка Српска православна општина очекује да ће обиљежавању овог јубилеја присуствовати велики број званица и вјерника. 



 РТРС
Православни вјерници из Сребренице дочекали су јутрос у Храму Покрова Пресвете Богородице мошти Светог деспота Стефана Лазаревића.


ВИДЕО: Обиљежавање 780 година Митрополије сребреничке трајање: 0:00
Доношењем честица моштију Светог деспота Стефана Лазаревића, које ће се чувати у сребреничкој цркви и служењем свете архијерејске литургије обиљежава се 780 година од оснивања Митрополије сребреничке и 600 година од када је Сребреница дата на управу деспоту Стефану Лазаревићу.

Светој архијереској литругији у сребреничкој цркви присуствовао је велики број вјерника из свих крајева Републике Српске, а највише њих, организованим превозом дошло је из Бијељине, Власенице, Хан Пијеска, Добоја, Брода и Лопара.
Свети деспот Стефан Лазаревић, син Светог цара Лазара, био је српски владар, законодавац и пјесник. Након шест вијекова враћа се у Сребреницу гдје се још налазе зидине тврђаве коју је саградио и гдје је једно вријеме столовао.
Формирање Митрополије, чије је сједиште било у Сребреници, говори да је овај град у то доба био развијен економски и духовни центар који је имао изузетно важан значај у историји српског народа. Сада, 780 година касније, Сребреница поново добија значај у православљу какав заслужује, каже протојереј српске православне цркве Сребренице, Александар Млађеновић.
Мошти Светог деспота Стефана Лазаревића у Сребреницу донио је епископ зворничко-тузлански Василије који је потом у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслужење свештенства Епархије, служио Свету архијерејску литургију.