СРЕБРЕНИЦА ИЗДАНИ ГРАД-ТРИБИНА У НИШУ

У Организацији Српског Покрета Слободна Србија из Ниша,21.09.2012. године у Нишком културном Центру Одржана је Трибина под називом сребреница-гробница истине.Мала сала НКЦ-а била је испуњена до посљедњег мијеста.
 http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=RUuhSGnLvv8#!
СРЕБРЕНИЦА ИЗДАНИ ГРАД

На трибину су учествовали:

● Др Зорица Митић - лекар, писац и преводилац која борави и долази из Норвешке. Аутор документарног филма ,, СРЕБРЕНИЦА - Издан град“ .

● Љиљана Булатовић - новинар и публициста која је написала скоро двадесет књига о Сребреници, нашим генералима и целокупном вођству Републике Српске;

● Горан Петронијевић - врхунски адвокат и шеф одбране Радована Караџића у Хагу, експерт за дешавања у Сребреници и све последице које нам као држави доноси усвојена резолуција и све што се чини ( или не чини ) у погледу те исконструисане међународне теме којом запад хоће данас да угрози на милионе наших људи.

● Зоран Јовановић - ратни репортер из Власенице, новинар и коаутор са господином Александром Дорином из Швајцарске, на по Србију и истину капиталном књижевном делу: ,, СРЕБРЕНИЦА - Књига која је зауставила лаж“ .

Присутни су прво поздравили националну химну Републике Србије Боже правде,а потом је почела проекција филма Сребреница-издани град .

Након проjекције филма,прво се присутнима обратила госпођа Митић др Зорица,подсјетивши све присутне да је рођена у Владичином Хану,да је као добровољац провела у периоду од 1992-1995 године на простору Републике Српске и републике Српске Краине,гдје се ставила у службу Српског народа и сво с воје стручно умијеће користила  да помогне народу на том простору,али да никада није одвајала пацијента по националној и вијерској припадности и да је увијек према свима исто поступала.

Такође ја напоменула да су њене кљиге уствари један лични дневник о судбинама обичних људи које су стицајем њених професионалнох околности пошто је била у контакту са тим људима дошле до ње и она их је само ради очувања истине преточила у књиге.

Србију је напустила 2000 године и отишла је за Норвешку гдје и данас живи.Напомиње да је тамо послије рата у бих настањено око 30000 муслимана из Бих и око 4000 Срба,та да на тим просторима рат за токазивање истине и не само тамо већ у цијелој дијаспори још увијек траје,једино да медији инстуисани влашћу о томе ћуте.

Захваљујући томе Срби су жртве етничког хуманизма јер су на западу још увијек представљени као агресори и злочинци,а једино муслимани као жртве.

Осврћући се на тематику приказаног филма сребреница-издани град,напомиње  да је филм промуслимански,а ли да је аутор  норвешки редитељ  и независни новинар-истраживача, Ола Флума,на терену утврдио једну другачију истину од оне коју су годинама пропагирале муслиманске власти из Сарајева.

Госпођа Митић напомиње да је било изузетно тешко радити на овом материјалу јер су пријетње од стране муслиманских екстремиста на западу члановима који су радилли на овом пројекту биле непрестане.

Ипак у Скандинавији Срби су успијели да организују и анимирају једну велику групу истомишљеника која се бори да докаже да срби у Сребреници нису извршили геноцид.

Неизмјерно се захваљује и аслександру дорину,који несебичнос војим радом помаже у откривању стварне истине о Сребреници.

Такође, госпођа  Митић напоменула је да су глообалистички владаоци из сјенке,користили Сребреницу ко оправдање за  окупацију Ирака,Либије и сада Сирије,како би се наводно спријечио поновни сребренички геноцид.

Послије госпође Митић,окупљенима се обратио г. Зоран Јовановић,новинар из Власенице иначе у току рата начелник за информисање Дринског корпуса ВРС,поријеклом по оцу Нишлија,јер му је отац из Ниша отишао на службу у Власеницу гдје се оженио Српкињом из Босне и тамо остао да живи до краја живота.

Г Јовановић је видно потрешен послије проекције филма,као неко ко је непосредно учествовао у тим догађајима и који их истражује и покушава своји радом да отргне од заборава судбине обичних људи,говорио са новинарског аспекта о приказаном филму,такође говорио је и о својој књизи   ,, СРЕБРЕНИЦА - Књига која је зауставила лаж'' ,која говори о манипулацији Сребреноцом,покушају да се сакрију српске жртве око Сребреницеза коју није могао да нађе издаваче међу Србима,па је да би апсурд био већи књигу издала јеедна Њеначка издавачка кућа и књига је на Њемачком језику доживјела већ 4 издање,а ове године издата је и на Италијанском језику,што значи да је нашао издаваче међу потомцима нациста и фашиста чији су преци у току Првог и другог свијетског рата имали за циљ уништење Српског народа.веома му тешко пада што није могао наћи издаваче за то дијело у Србији или Р.српској и што му је пласман књиге отежан из разлога што се продавци не усуђују да је дистрибуирају да се не би замјерили тренутној проевропској власти.

Послије господина Јовановића присутнима се обратила Љиљана Булатовић,писац,живи извор мучних судбина српских страдалника са простора Републике Српске,МХФ БиХ,и Косова,биограф Ратка Младића и Радована Караџића,неко ко стоји иза сваке своје написане ријечи јер све што је написала је гола истина и нико до сада од многих критичара није како сама каже није могао наћи примједбу

Љиљана је изнела своје мишљење да је српска власт издала Српски народ зарад личних интереса.

Нагласила је да је жалосно што не постоји ни један Српски филм који би говорио о страдању Срба у подрињу и присутне је подсетила на судбину Нађе Обрадовић коју су снаге Насера ​​Орлића 4 мијереца држале у заробљеништву, физички и психички је малтретирајући, којг је пошто је у моменту заробљавања била у другом стању, услед силовања и малтретирања подбацила.

Ипак, Нађа је победила јер је 17 мијесеци после, размијене, замисли те апсурда размијењена је као ратни заробљеник, родила здраву девојчицу, а послије 15 мијесеци близанце и мушком је дала име Чеда.И данас Нада живи на подручију Сребренице и среће се са својим мучитељима, које је Вером и достојанство победила и која их са поносом и достојанством гледа у очи, мада се они склањају од ње.Затим је Љиљана исприча како је Нађин муж, одговорио на њено питање "Како брате издржаваш да срећеш мучитеље своје жене, је ли ти долазило кад да им се осветиш? "

Одговор: "Како није сестро моја, поготово јад Нађу ухвати бес па хоће да скочи у Дрину, њу некако смирим, а онда ми крв узаври и дође ми да одем од једног до другог да их рукама задавим, али погледам на моја три анђела и нађу, па кажем себи крвници ће под земљу, ја у затвор, а шта ће ми бити са децом!? Онда се сви ујутро спремимо, најљепше дотјерамо, што можемо од ово наше сиротиње, па прођемо кроз село да нас виде крвници јер њихова највећа казна је грижа савест и смрт би за њих била награда ".

Затим је г-ђа Булатовић наставила своје излагање констатацијом да је велаки проблем што се у Србији не говори о Сребреници и да је ово прва Трибина на ову тему.Напоменула је и незаинтересованост медија да прате овакве Триаине или промоције књига и сведочанстава о страдању Срба.

Напоменула је такође, да је дешавање и злочини који су се дешавали над Србима у Босни у периоду 92-95 година наставак само оних догађаја из периода 41-45 година.

Затим је изнела свиједочење Ратка Младића, које је чула лично од њега када му је била у посети у Хагу, који јој је рекао да је допустио да га ухвате и испоруче да би бранио истину о Србима, а њој је поручио да говори свима да нам је неопходна неђусобна слога јер на свим оним просторима где су Срби били сложни и даље тамо живе и ти простори чине Републику Српску и на таквим просторима није било злочина над Србима.

На крају је своје излагање закључила констатацијом да је наша радост јака Русија, јер она стаје у заштиту Српског народа који је нажалост издат од сопственог руководства.

Послилје излагања госпође Љиљане Булатовић,окупљенима се обратио,господиг Горан Петронијевић,адвокат,шеф тима за одбрану Радована Караџића,који је са правног аспекта говорио о разлозима зашто се нешто тако одиграло у Сребреници и да је уствари све то исконструисано у америци,а да су Срби у тој конструкциоји требало да одиграју улогу извршилаца злочина,пошто у моменту када се план око тога стварао Срби су једини на том простору били који нису имали ничију подршку због тадашње лоше позиције Русије.

По мишљењу,Горана Петронијевића неопходно је да народ почне мислити својом главом,јер ако то не буде радио,о судбини Српског народа одлучива ће други.

Такође Горан петронијевић изузетно је замјерио и трнутној власти што ништа не предузима да се срамна Декларације о Сребреници,која ће бити црна мрља у раду Скупштине Србије на неки начин не поништи.

На крају свог излагања Горан Петронијевић напоменуо је да ће Срби, Муслимана и Хрвати и даље морати да живе једни поред  других на многим просторима,али је неопходно да сви прихвате и признају  своју одговорност и своје злочине јер једино тако могу да опросте једни другима.

Такође, напоменуо је да је јако добро што је Русија ојачала,а ли се брине да не дође вријеме да Русија овдје неће имати коме да помогне,јер и прошла и тренутна власт врло мало рада на националном отрежњењу.